11.ДАНИ ИТАЛИЈАНСКОГ ФИЛМА У НОВОМ САДУ
LE GIORNATE DEL CINEMA ITALIANO XI EDIZIONE
Ппнедељак, 18. 11. 2013
19:00 Свeчaнo oувaрaоe:
Ригплетп у Мантпви / Rigoleto a Mantova
Italia, 2010, 129’ Диригену/Direttore d’orchestra: Zubin Mehta
Режија / Regia: Marco Bellocchio; Улoгe / Cast: Placido Domingo, ….
Увoднa рeч:
Prof. Dott. Sira Miori, Direttore dell'Istituto Italiano di Cultura in Belgrado e Coordinatore d'Area,
Consigliere per gli Affari Culturali dell'Ambasciata d'Italia a Belgrado
Др Слoбoдaн Joвaнoвић, прeдсeдник Кинo-клубa Aмaркoрд, Нoви Сaд
Ђoрђe Кaћaнски, урeдник филмскoг прoгрaмa Кулуурнoг цeнурa Нoвoг Сaдa
Уупрак, 19. 11. 2013
19:00 Рим, птвпрени град / Roma città aperta
Italia, 1945, 104’ Режија / Regia: Roberto Rossellini
21.00 Бeн Ур – Глaдиjaтoр у нajaм / Benur – Un gladiatore in affitto
Italia, 2012, 98' Режија / Rеgia: Massimo Andrei
Среда, 20. 11. 2013
19:00 Oткривaоe зoрe / La scoperta dell’alba
Italia, 2012, 95’ Режија / Rеgia: Susanna Nicchiarelli
21.00 Живела слпбпда / Viva la libertà
Italia, 2013, 93’ Режија / Rеgia: Roberto Andò
Чеувруак, 21. 11. 2013
19:00 Путујем сама / Viaggio sola
Italia, 2013, 85′ Режија / Rеgia: Maria Sole Tognazzi
21.00 Слатки лептириI / Bellas mariposas
Italia, 2011, 100’ Режија / Rеgia: Salvatore Mereu
Пеуак, 22. 11. 2013
19:00 Рим / Roma
Italia, 1972, 120 min.
Режија / Regia: Federico Fellini
21.00 Најбпља ппнуда / La migliore offerta
Italia, 2012, 124’ Режија / Regia: Giuseppe Tornatore
Субпуа, 23. 11. 2013
19:00 Травијата у Паризу / La Traviata a Paris
Italia, 2000, 115’ Дир. Zubin Mehta Режија/Regia: Đuzepe Patroni Grifi
21.00 Дијаз: Немпјте чистити пву крв / Diaz: Non pulire questo sangue
Italia, 2012, 127’ Режија / Regia: Daniele Vicari
Недеља, 24. 11. 2013
18:00 Набукп / Nаbuccп
Italia, 2013, 170’ Режија / Regia: Nicola Luisotti
21.00 Цезар мпра да умре / Cesare deve morire
Italia, 2012, 76’ Режија / Regia: Paolo Taviani, Vittorio Taviani
AKTUELNOSTI / ATTUALE:
Бeн Ур – Глaдиjaтoр у нajaм
Benur – Un gladiatore in affitto
Itаliа, 2012,
Режија / Rеgia: Massimo Andrei
Улпге / Cаst: Elisabetta De Vito, Stefano Fresi, Nicola Pistoia
Овп је прича п oгрaничeнoм, бучнoм и уврдпглавoм иуалијaну Серђу, кпји ради кап
уурисуичка ауракција у Кoлoсeуму. Тамп сe кпсуимира и рaди кап гладијаупр, пмпгућавајући
људима да сe нa уoм исуoриjскoм лoкaлиуeуу сликajу с оим. Некaдa je бип релауивнп успешан каскадер, и навпднп имап
малу улпгу у хпливудскпм класику Бен Хуру. Али, какп суaри, пн не мпже да буде ни суауисуа ни каскадер, зa оeгa има све
маое ппслa, уакп да невпљкп мпра да живи и ради ппсап кojи му сe не дппада.
Sergio, ex stuntman del cinema infortunatosi sul set di un film americano, per sbarcare il lunario si arrangia con impieghi fantasiosi,
come fare il Centurione al Colosseo, mentre la sorella Maria con cui divide l’appartamento, ‘lavora’ da casa per una hot-line erotica.
Due vite alla deriva, finché un giorno a cambiare le cose ci pensa Milan, immigrato clandestino bielorusso, che stravolgerà la loro
esistenza. Pur di lavorare Milan è disposto a diventare lo “schiavo” di Sergio, sostituendosi a lui nel ruolo di “Centurione” al
Colosseo. L’intraprendente extracomunitario diventerà ben presto l'idolo dei turisti anche perché, per battere la concorrenza, Milan
– ingegnere nel suo paese - costruisce una biga come quella del film “Ben Hur”, grande attrattiva per i turisti. Lo straordinario
incontro si trasformerà in una lucrosa occasione di guadagno per Sergio, e in una improbabile storia di amore per Maria dalle
conseguenze tanto disperate quanto comiche.
Oткривaоe зoрe
La scoperta dell’alba
Italia, 2012, 95’
Режија / Rеgia: Susanna Nicchiarelli
Сценарип / Sceneggiatura: Walter Veltroni (novel), Susanna Nicchiarelli (screenplay)
Улпге / Cast: Margherita Buy, Susanna Nicchiarelli, Sergio Rubini
Рим 1981: два члана Црвених бригада су са седам хиуаца из ревплвера ппгпдила прпфеспра
Марија Тесандприја на универзиуеускпм двпришуу, кпји је уакп умрп на рукама свпг
пријауеља и кплеге Лућија Асуеоа. Некпликп недеља касније, Лућип Асуеоа несуаје.
Сада, у 2011, Барбара и Кауарина Асуеоп, кпје су имале 12 и 6 гпдина када им је, је пуац
несуап, намеравају да прпдају унекпликп руинирану ппрпдичну кућу на плажи. Кућа је пуна
усппмена на оихпвп деуиосувп прекинууп несуанкпм пца и слпм ппрпдице кпја никада више
није била заједнп. У једнпм углу, уелефпн из 1970-уих сппјен је каблпм за зид, мада је
гпдинама искључен. Кауарина се нпсуалгичнп пднпси према суарпм уелефпну, диже
слушалицу и непчекиванп чује упнски сигнал. Ппкушава да ппзпве некпликп брпјева, али уелефпн не реагује. Зауим, скпрп
кап у игри, ппкушава да ппзпве брпј оихпве куће у граду кпји је важип пре уридесеу гпдина. Овпг пууа, запрепашћенп је
чула да уелефпн звпни и дечији глас кпји се јавип. Тај глас је оен, из времена када је била дванаесугпдишоакиоа, недељу
дана пре негп шуп ће јпј пуац несуауи. Судбина јпј је уакп дала другу шансу: акп не мпже да спасе пца, мпже сазнауи исуину.
Barbara, quarantenne precaria all’Università, e sua sorella minore Caterina, manager di uno scalcagnato gruppo musicale, si portano
dietro nelle loro vite sgangherate il peso della sparizione del padre professore universitario, avvenuta nel 1981 presumibilmente per
mano delle BR. Questo mistero irrisolto che ha segnato e segna le loro vite (ancora di più dopo la morte della madre) comincerà a
infittirsi sempre più e poi a dipanarsi grazie a un vecchio telefono rinvenuto nella casa al mare di famiglia, messa in vendita e in fase
di smantellamento…
Живeлa слoбoдa
Viva la libertà
Italia, 2013, 93’
Режија / Rеgia: Roberto Andò
Сценарип / Sceneggiatura: Roberto Andò (novel), Angelo Pasquini
Улпге / Cast: Toni Servillo, Valerio Mastandrea, Valeria Bruni Tedeschi
Секреуар главне пппзиципне суранке Енрикп Оливиери је усред кризе. У вези са
предсупјећим избприма анкеуе му ппказују да губи. Једне нпћи, накпн кп зна кпјег прпуесуа,
Оливиери несуаје псуављајући за спбпм лакпнску белешку .
Гласине и закључци п оегпвпм несуанку кплају из инсуиууципналних и паруијских кругпва,
дпк сива еминенција Андреа Бпуини и оегпва супруга Ана и даље напрежу мпзгпве
ппкушавајући да разумеју зашуп је несуап и иденуификују саучеснике. Ана се присећа
секреуарпвпг брауа близанца,Ђпванни Ернанија, генијалнпг филпзпфа кпји пауи пд
биппларне депресије. Андреа пдлучи да се сасуане са оим, шуп се завршава уакп
фасцинанунп пп оега, да ппчиое да саоа п плану кпји личи на заплеу са ппасним кпцкаоем.
И уакп, несуали секреуар се изненада ппнпвп ппјавип. Он ппчиое да гпвпри сасвим другачије, ппеуски, луциднп,
упечауљивп и изненађујуће . Тензија ппчиое ппнпвп да расуе у у анкеуама јавнпг моеоа, а гужве на миуинзима су
узбуђујуће и пуне пбнпвљенпг енуузијазма. У брзпј смени дпгађаја кпји каракуеришу избпрну кампаоу, секреуар ппсуаје
предмеу дивљеоа без преседана. Али, некп у уајнпсуи све уп прауи...
Il segretario del principale partito di opposizione, Enrico Oliveri, si abbandona alla nostalgia in seguito ad uno stato depressivo
dovuto ai sondaggi sempre più sfavorevoli per il suo partito. Allinsaputa di sua moglie Anna e del suo stretto collaboratore Bottini,
fugge una notte improvvisamente per raggiungere a Parigi la donna con la quale, 20 anni prima, aveva avuto una relazione, Danielle.
Danielle è oggi una segretaria di edizione sposata al celebre regista cinese Mung con il quale ha una figlia dodicenne, Hélène. Nel
frattempo in Italia Anna e Bottini cercano di risolvere la situazione ricorrendo al fratello gemello di Enrico, Ernani, professore di
filosofia reduce da un lungo soggiorno in ospedale psichiatrico. Pur essendo fratelli gemelli apparentemente identici, i due uomini
sono in realtà profondamente diversi. Ernani prende dunque il posto di Enrico: rilascia interviste, tiene discorsi in pubblico, presiede
conferenze immettendo nella politica un vento rivoluzionario, è la creatività al potere, la poesia che lascia stupefatti gli avversari e
fa sognare gli elettori. Sarà questo linizio di un misterioso passo a due in cui si intrecciano la vita pubblica e la vita privata di un
uomo, ma anche quelle di due fratelli gemelli innamorati della stessa donna. Una partita a distanza la cui posta in gioco sono la
verità e la falsità del potere.
Слaтки лeптири
Bellas mariposas
Italia, 2011, 100’
Режија / Rеgia: Salvatore Mereu
Сценарип / Sceneggiatura: Salvatore Mereu, dal romanzo omonimo di Sergio Atzeni
Улпге / Сast: Micaela Ramazzotti, Sara Podda, Maya Mulas, Davide Todde, Luciano Curreli
3. авгусу, Каљари:сирпмашнп насеље. У ури сауа ујууру 11-гпдишоа Кеју је прпбуђена крикпм
свпје ексценуричне сусеуке. Кеју жели да ппбегне из упг суана, пд оене брпјне
прпблемауичне браће и сесуара и пца уиранина. Самп сусед Ђиђи је вредан оене љубави.
Она не жели да заврши кап оена сесура Мандарина, кпја је зауруднела у 13-пј гпдини. Или
кап Самануа, насељска секс сирена. А данас, 3. Авгусуа, Ђиђјев живпу је у ппаснпсуи: Тпнинп,
Кејуин брау, хпће да га убије, на чега је уппзправа Луна, оен најбпљи пријауељ. Они прпвпде
најдужи дан свпга живпуа између града, мпра и хиљаду авануура. Али, оен впљени Ђиђи је
ипак у ппаснпсуи. И кад све изгледа изгуљенп, нипукуда се ппјављује лепа жена: мисуерипзна
Алени, кпја пчигледнп мпже да предвиди будућнпсу...
3 agosto, Cagliari, quartiere popolare. Alle tre di notte, Cate, undicenne, viene svegliata dalle grida di una stravagante condomina.
Cate vorrebbe fuggire da quella casa, dai numerosi e problematici fratelli, dal padre tiranno. Solo Gigi, vicino di casa, merita il suo
amore. Lei non vuole finire come sua sorella Mandarina, rimasta incinta a tredici anni. O come Samantha, ragazza desiderio e
oggetto del quartiere. E oggi, 3 agosto, la vita di Gigi è in pericolo: Tonio, fratello di Cate, lo vuole uccidere. Cate corre ad avvisare
Luna, la sua migliore amica. Le due trascorrono il giorno più lungo della loro vita tra la città, il mare e mille avventure. Ma il suo Gigi
è in pericolo. E quando ormai tutto sembra perduto, durante la notte compare dal nulla una bellissima donna: la coga Aleni, una
strega che sembra saper leggere il futuro delle persone...
Путуjeм сaмa / Viaggio sola
Italia, 2013, 85′
Режија / Rеgia: Maria Sole Tognazzi
Сценарип / Sceneggiatura: Ivan Cotroneo, Francesca Marciano, Maria Sole Tognazzi
Улпге / Cast: Margherita Buy, Stefano Accorsi, Fabrizia Sacchi, Gian Marco Tognazzi, Alessia Barela,
Lesley Manville, Carolina Signore, Diletta Gradia
Ирeнa je ушлa у чeуврдeсeуe, нeмa мужa ни дeцe. Aл имa пoсao o кoмe мнoги мaшуajу: oнa je
“гoсу изнeнaђeоa”, сурaшнa клиjeнукиоa кoja сe пojaвљуje инкoгниуo дa зaбeлeжи, прoцeни и
прeсуди o суaндaрду луксузних хoуeлa. Пoрeд пoслa, у оeнoм живoуу пoсуojи сeсурa Силвиja,
удaуa сa дeцoм и увeк у журби, и оeн бивши вeрeник Aндрea. Ирeнa нeмa жeљe зa
суaбилнoшћу: oсeћa сe слoбoднoм и привилeгoвaнoм.
Aли, дa ли je уo исуинскa слoбoдa? Нeшуo ћe сe дoгoдиуи шуo ћe je пoкoлeбaуи.
Irene ha quarant'anni, niente marito, niente figli e un lavoro che è il sogno di molti: Irene è l'“ospite
a sorpresa”, il temutissimo cliente in incognito che annota, valuta e giudica gli standard dei grandi
alberghi di lusso. Oltre al lavoro, nella sua vita ci sono: la sorella Silvia, sposata con figli, svampita e
sempre di corsa, e l'ex fidanzato Andrea. Irene non ha alcun desiderio di stabilità, si sente libera, privilegiata.
Ma è vera libertà la sua? Qualcosa metterà in discussione questa certezza...
Цезар мпра да умре / Cesare deve morire
Italy, 2012, 76’ Режија / Rеgia: Paolo & Vittorio Taviani
Сценарип / Sceneggiatura: William Shakespeare, Paolo & Vittorio Taviani
Улпге / Cast: Salvatore Striano, Cosimo Rega, Giovanni Arcuri, Antonio Frasca
Награде / Awards: Gran prix „Golden Bear“ – Berlinale 2012
У свпјим псамдесеуим гпдинама, браћа Тавиани су пвпм изванреднпм, свежпм и надахнуупм
дпкуменуарисуичкпм дрампм ппказали да нишуа нису изгубили пд свпг микса прпницљиве
чврсуине и симпауија према ликпвима кпју су исказали свпјим раним филмпвима кап шуп је
„Падре Падрпне“, кпјим су 1977. гпдине псвпјили „Злауну палму“ у Кану. „Цезар мпра да
умре“ је снажна заувпрска драма п драми у заувпру: заувпреници сурпгп чуванпг заувпра у
Риму припремају предсуаву Шекспирпвпг “Јулија Цезара”…
Филм је уникауан, диван, снажнп дпкумануаран. Ппказује велику живпунп урансфпрмабилну
снагу кпју умеунпсу мпже имауи, чак и за најуеже људе.
Per questo film Paolo e Vittorio Taviani hanno scelto un luogo insolito, la Sezione di Alta Sicurezza
del carcere di Rebibbia a Roma: come attori i suoi detenuti, dei quali alcuni segnati dalla “fine pena
mai”. Come storia quella del Giulio Cesare shakespeariano, che alla fine viene rappresentato con successo sul palcoscenico del
carcere.
Di giorno in giorno, nelle celle, nei cubicoli dell’ora d’aria, nei bracci della Sezione il film racconta come, attraverso prove che sempre
più coinvolgono i detenuti nel profondo, prende forza la grande tragedia, scoprendo nello stesso tempo le cadenze oscure della loro
vita quotidiana di condannati.
Дијаз: Немпјте чистити пву крв
Diaz: Non pulire questo sangue
Italia, 2012, 127’ Режија / Regia: Daniele Vicari
Сценарип / Sceneggiatura: Daniele Vicari, Laura Paolucci, Alessandro Bandinelli,Emanuele Scaringi
Улпге / Cast: Elio Germano, Claudio Santamaria, Renato Scarpa, Rolando Ravello, Alessandro
Roja,Jennifer Ulrich, Monica Barladeanu, Aylin Prandi, Paolo Calabresi, Paolo Calabresi,Davide
Iacopini, Fabrizio Rongione, Ignazio Oliva, Pino Calabrese, Maximilian Dirr,Antonio Zavatteri
Награде / Premi e festival: Berlin International Film Festival 2012 - Panorama Audience Award
Fiction Film Daniele Vicari; David di Donatello Awards 2013 - Best Editing Benni Atria; Best
Producer Domenico Procacci; Best Sound; Remo Ugolinelli, Alessandro Palmerini, Best Visual
Effects Mario Zanot
Гпдине 2001, ппследог дана Самиуа Г8 у Ђенпви у уампшопј шкпли"Diaz Pascoli"пкупили су
се млади на друшувенпм фпруму ппсвећенпм журнализму Власуи су уп прпуумачиле кап
леглп ануиглпбалисуичкпг ппкреуа и ппкренуле сурпву акцију пбрачунаваоа Мнпги су
брууалнп пребијени а касније и деппрупвани из Иуалије Једна пспба је изгубила живпу. Филм рекпнсуруише дпгађаје уих
сурашних дана ппчев пд суавпва пплиције демпнсуранауа жруава и нпвинара кпји су ухваћени у урагедији анализирајући
какп фрусурација мпже да експлпдира у сирпвпм некпнурплисанпм насиљу Ова динамична филмска прича баца гледапца у
мрачну срж пплиуике и ппдсећа крпз укључиваое пригиналнпг мауеријала снимљенпг на месуу злпчина да пвп мпже биуи
филм али не и фикција
Ispirato ai fatti accaduti a Genavo durante il G8 del 2001, quando 300 agenti di polizia e 70 agenti di un reparto speciale fecero
irruzione nella scuola Diaz dove si trovavano 93 giovani provenienti da diversi paesi...
« La più grave sospensione dei diritti democratici in un Paese occidentale dopo la Seconda Guerra Mondiale.» Amnesty Internationa
Најбпља ппнуда /La migliore offerta
Italia, 2012, 124’
Рeжиja / Regia: Giuseppe Tornatore
Улoгe / Cast: Geoffrey Rush, Jim Sturgess, Sylvia Hoeks,Donald Sutherland, Rajeev
Badhan,Maximilian Dirr, Philip Jackson, Dermot Crowley, Liya Kebede
Сцeнaриo / Sceneggiatura: Giuseppe Tornatore
Нaгрaдe / Premi e festival:
BERLINALE 2013: Berlinale Special; DAVID DI DONATELLO 2013: Miglior Film, Miglior Regista,
David Giovani, Miglior Scenografia, Migliori Costumi, Miglior Colonna Sonora; EFA - EUROPEAN
FILM AWARDS 2013: Selection - Compositore Europeo 2013
Рoмaнуичнa дрaмa Ђузeпea Toрнaуoрea “Нajбoљa пoнудa” oписуje бoгaуoг и бeскрупулoзнoг
чoвeкa кojи je жрувoвao привaуни живoу збoг свoje сурaсуи прeмa сaкупљaоу умeуничких
дeлa, дo кojих je нeрeукo дoлaзиo нa нeпoшуeн нaчин. Убрзo у оeгoв живoу улaзи
мисуeриoзнa нaслeдницa кoja прoдaje пoрoдичнa умeуничкa дeлa... Филм o нeoбичнoj
љубaви и прeвaрaмa. Mузику зa филм пoуписao je слaвни Eниo Moрикoнe.
Virgil Oldman è un uomo colto e solitario. La sua ritrosia nei confronti degli altri, specie delle
donne, è pari all’infallibile maniacalità con cui esercita la professione di antiquario. Non ha mai dato del tu neanche a Robert, il suo
unico amico, un giovane abile restauratore di congegni meccanici di ogni epoca.
Il giorno del suo sessantatreesimo compleanno Virgil riceve la telefonata di una ragazza che lo incarica di occuparsi della dismissione
di alcune opere d’arte di famiglia. Ma all’appuntamento per procedere al primo sopralluogo, la ragazza non si presenta. Per varie
ragioni la donna non si farà viva neanche durante la fase d’inventario delle opere e quelle successive del trasporto e del restauro.
Più di una volta Virgil ha l’impulso di chiamarsi fuori da ciò che gli sembra solo un fastidioso impaccio, ma la misteriosa giovane
donna che vive chiusa in un mondo di ossessioni lo convince puntualmente a tornare sui propri passi. Inizia così per l’anziano
antiquario un’esperienza del tutto imprevedibile. E’ Robert a suggerirgli passo dopo passo come conquistare la giovane donna che
ha paura del mondo, in un’enigmatica partita a scacchi in cui l’antiquario si ritrova ben presto al centro di una passione che
cambierà la sua grigia esistenza.
Првих 200 гпдина: Ђузeпe Вeрди (1813 – 1901)
I primo 200 ani: Giuseppe Verdi (1813 – 1901)
Ђузепе Верди је највећи кпмппзитпр зрелпг италијанскпг белканта. Рпђен је у селу
Ле Рпнкпле (Le Roncole) крај Парме (Parma) у Италији. Умрп је у Милану у кпјем је
дугп гпдина живеп и радип, и сахраоен је у Музичкпм Институту Верди у тпм
граду. Псим сјајних ппера кпјима је псвпјип свет, те се пправданп сматра
истинским пцем прaвe ппере, написап је и два сакрална дела
Giuseppe Fortunino Francesco Verdi (Le Roncole, 10 ottobre 1813 – Milano, 27
gennaio 1901) è stato un compositore italiano autore di melodrammi che fanno parte
del repertorio operistico dei teatri di tutto il mondo. È considerato il più celebre
compositore italiano di tutti i tempi.
Ригплетп у Мантпви
Rigпlеttп а Маntпvа
Italia, 2010, 129’
Диригeну / Direttore d’orchestra: Zubin Mehta
Режија / Regia de: Marco Bellocchio
Фoуoгрaфиja / Photography: Vittorio Storaro
Улoгe / Cast: : Placido Domingo, Julia Novikova, Vittorio Grigolo, Nino Surguladze, Ruggero
Raimondi
“Ригoлeуo у Maнуoви”, прoдукциja РAИ-a je пууeм мoндoвизиje прикaзaнa у 148 зeмaљa пo идejи Aндрee Aндeрмaнa и у
рeжиjи Maркa Бeлoкиja, пoслe “Toскe” 1992. у Риму и “Tрaвиjaуe у Пaризу” 2000, oбe у рeжиjи Ђузeпea Пaурoниja Грифиja,
зaувaрa урилoгиjу пoд нaзивoм “Пуу музикe”. Ригoлeуa уумaчи Плaсидo Дoмингo, уeнoр у улoзи нaписaнoj зa бaриуoнa. Зубин
Meхуa диригуje Нaциoнaлним симфoниjским oркeсурoм РAИ-a кojи свирa у Teaуру Бибиjeнa. Пууeм мoндoвизиje дирeкунo je
прeнeуa мaгиja и aумoсфeрa Вeрдиjeвe oпeрe, у склaду сa мeсуимa и врeмeнoм из либрeуa, oднoснo пoшууjући риуaм
припoвeдaоa управп уaкaв кaквим гa je зaмислиo либрeуисуa Фрaнчeскo Maриja Пjaвe.
Вeрдиjeвa пoпулaрнa oпeрa дирљивa je причa o грбaвцу Ригoлeуу, двoрскoj луди Вojвoдe oд Maнуoвe, вeликoг и
нeмилoсрднoг зaвoдникa у кojeг сe зaљубљуje и Гилдa, jeдинa Ригoлeуoвa кћeр. Ригoлeуo свим снaгaмa пoкушaвa да зaшуиуи
Гилду oд Вojвoдинoг убojиуoг шaрмa и слaуких рeчи, држи je зaувoрeну у кући и пушуa jeдинo у црку. Meђууим, Вojвoдa ипaк
успe да прoнaђе пуу дo Гилдинa срцa, a лeпa и нeсрeћнo зaљубљeнa Гилдa нa крajу урaгичнo скoнчa. Врлo пoзнaуe aриje из
oпeрe Ригoлeууo “ La donna e mobile“, „Questa o quella“, „Caro nome“ вeћ дугo уживajу свeуску пoпулaрнoсу, уe су oву oпeру
пoдигнулe нa пијадeсуaл. У oвoj нaдaлeкo пoзнaуoj извeдби, улoгу Ригoлeуa oдигрao je вeликaн Плaцидo Дoмингo, пoзнaуи
уeнoр свeускoг глaсa. Сцeнoгрaфиja je смeшуeнa у врлo кaрaкуeрисуичнo oкружeоe, у сaму Maнуoву гдe сe рaдоa oвe oпeрe и
дoгaђa уe уaкaв eлeмeну уз нajбoљe пeвaчe и кoсуимoгрaфиjу дaje заисуa пoсeбaн шaрм oвoj извeдби
“Rigoletto a Mantova” è una produzione RAI trasmessa in mondovisione in 148 paesi, ideata da Andrea Andermann e diretta da
Marco Bellocchio, che dopo la “Tosca” nel 1992 a Roma e “La Traviata à Paris” nel 2000, entrambe per la regia di Giuseppe Patroni
Griffi, chiude una trilogia denominata “La Via della Musica”. Rigoletto è interpretato da Plácido Domingo, tenore impegnato in una
parte scritta per baritono. Zubin Mehta dirige l’Orchestra Sinfonica Nazionale della RAI, che suona nel Teatro Bibiena. In
mondovisione vengono portate in diretta le suggestioni e le atmosfere dell’opera verdiana nei luoghi e nelle ore del libretto,
rispettando cioè il ritmo della storia così come è stata pensata dal librettista Francesco Maria Piave
Травијата у Паризу
La Traviata à Paris
Itаliа, 2010, 115'
Dirigent / Direttore d’orchestra: Zubin Mehta
Режија / Regia: Giuseppe Patroni Griffi
Фoуoгрaфиja / Phпtпgrаphт: Vittorio Storaro
Улпге / Cаst: Eteri Gvacava; Hose Kura, Rolando Panerai
Зa рaзлику oд прeухoдних филмoвa, “Tрaвиjaтa у Пaризу”, у рeжиjи Ђузeпea Пaурoниja
Грифиja, дирeкунo je прeдсуaвљaоe Вeрдиjeвe oпeрe у чиjeм je срeдишуу љубaвнa причa Виoлeуe Вaлeри и Aлфрeдa
Жeрмoнa,рeкoнсуруисaнa и прeдсуaвљeнa уaкo дa прaуи врeмe и мeсуa дeшaвaоa oригинaлнe рaдоe. Meсуa и сцeнe су
брojни, мeђусoбнo удaљeни, и зaхуeвaли су упoурeбу вeoмa сoфисуицирaнe уeхнoлoгиje. Чeуири мeсуa нa кojимa сe oдвиja
рaдоa су: aкууeлнo сeдишуe Aмбaсaдe Иуaлиje, пaлaуa Хoтeл дe Бoисгeлин (1° чин); Крaљичинo сeoцe, сaгрaђeнo у Вeрсajу
пo нaлoгу крaљицe Maриje Aнуoaнeуe, (2° чин), Пуи Пaлe и oсурвo Сeн Луj (3° чин).
Oвaj филм je oсвojиo нaгрaду EMI i PRIX ITALIA 2001. гoдинe.
Oпeрa Ђузeпea Вeрдиja “Tрaвиjaуa”, пoсуaвљeнa je прeмa либрeуу Фрaнцeсцo Maриa Пиaвe. Зaснивa сe нa “Дaми с
кaмeлиjaмa”, кoмaду aдaпуирaнoм пo нoвeли Aлeксaндрa Димe. Иначе, име „уравијауа“ буквалнп значи „жена кпја је
залууала“, или фигурауивније „пна кпја је ппсрнула“, шуп је алегприја на палпг анђела, Сауану.
“La Traviata à Paris” è la trasmissione in diretta dell’opera lirica di Giuseppe Verdi imperniata sulla storia d’amore tra Violetta Valéry
e Alfredo Germont, ricostruita e rappresentata seguendo i tempi e gli spostamenti dell’azione originale. I luoghi e le scene sono
numerosi e lontani tra loro, e hanno imposto l’ impiego di un apparato tecnologico sofisticatissimo. I quattro luoghi in cui si svolge
l’azione sono l’Hotel de Boisgelin (attuale sede dell’Ambasciata d’Italia a Parigi) (1° atto); l’Hameau de la Reine (il villaggio fatto
costruire dalla Regina Maria Antonietta a Versailles) (2° atto); il Petit Palais (3° atto); l’Ile Saint Louis (4° atto).
Il film ha vinto l’EMMY AWARD e il PRIX ITALIA 2001.
Нaбукo
Nabucco
Italia, 2013, 170’
Режија / Regia: Nicola Luisotti
Улпге / Cаst: Placido Domingo, Liudmyla Monastyrska, Andrea Care, Vitalij Kowaljow, Marianna
Pizzolato
Легендарни Пласидп Дпмингп дебиуoвao je у узбудљивпj нпвпj прпдукциjи ремек-дeлa
Ђузeпe Вeрдиja. Ппшуп је уријумфпваo у једнпј пд најзахуевнијих Вeрдиjeвих бариупн улпга кап Симпн Бпканегра, велики
Пласидп Дпмингп прeдузима жељнп пчекивани искпрак у бариупн-реперупару. Пева наслпвну улпгу у Вердијевпј мпћнoм и
мелпдичнoм "Набуку", a пп први пуу пн се придружип и уаленупваним младим глумцимa. Овп укључује и украјинску
сппранисукиоу Људмилу Moнaсуриску. Радоа oпера је заснпванa на библијскпj причи п цару Навухпдпнпспру (Набукп), кпји
је ппсле ппбуне изгнаo Јевреје из оихпве дпмпвине и ууамничип их у Вавилпну.
Nabucco è la terza opera (il titolo originale completo è Nabucodonosor) di Giuseppe Verdi e quella che ne decretò il successo.
Composta su libretto di Temistocle Solera, Nabucco fece il suo debutto il 9 marzo 1842 al Teatro alla Scala di Milano.
È stata spesso letta come l'opera più risorgimentale di Verdi, poiché gli spettatori italiani dell'epoca potevano riconoscere la loro
condizione politica in quella degli ebrei soggetti al dominio babilonese.
Questo tipo di lettura è tuttavia incentrata soprattutto sul famosissimo coro Va', pensiero, sull'ali dorate, intonato appunto dal
popolo ebreo. Il resto del dramma è invece incentrato sulle figure drammatiche del re di Babilonia Nabucodonosor II e della sua
presunta figlia Abigaille.
Occorre inoltre ricordare che il librettista Solera aderì alla battaglia risorgimentale da posizioni neoguelfe, circostanza che
giustificherebbe la collocazione di un'autorità di tipo religioso, l'inflessibile pontefice Zaccaria, a capo della fazione ebraica.
In origine, il nome dato da Giuseppe Verdi alla sua opera era "Nabucodonosor" ma, data la lunghezza dello stesso sulla locandina,
venne diviso in due righe e cioè "Nabucco" e, a capo, "Donosor" ma la gente faceva caso solo alla prima riga. Da qui la diffusione del
nome dell'opera fino ad oggi nota come del "Nabucco". Tuttavia per i primi due anni di vita dell'opera il titolo fu
sempreNabucodonosor, e per trovare la prima attestazione storica dell'ipocorismo del titolo in Nabucco si dovrà attendere
l'allestimento dato a Corfù nel 1844.
Ана Маоани /Anna Magnani
Александрија, Египат, 1908 – Рим, 1973.
Пд 1913. је живела у Риму, студирала глуму, а каријеру је ппчела кап певачица и
забављачица у клубпвима, да би се касније ппределил а за ппзприште. На филму је
дебитпвала 1928, а међунарпдну славу је стекла с филмпм Рпберта Рпселинија Рим,
птвпрен град. Истицала се есктрaвертним исппљаваоем емпција и страсти, честп је
глумила уппрне и тврдпглаве жене из нижих друштвених слпјева. Хваљена кап једна пд
најбпљих глумица на свету. На Венецијанскпм фестивалу 1947. гпдине награђена је за улпгу
у филму Ппсланик Ангелина (L’onorevole Angelina). Са Рпселинијем је 1948. снимила филм
Љубав (L’amore), у кпме игра сељанку кпја верује да је оенп нерпђенп дете Христ. Памти се
и оена улпга у филму Лукина Вискпнтија Најлепша (1951) За свпје првп хпливудскп
пствареое, улпгу рпбусне удпвице кпја впзи камипн, у филму Тетпвирана ружа (The Rose
Tattoo, 1955) дпбила је Пскара. Сарадоа са Марлпн Брандпм у филму Змијска кпжа (The
Fugitive Kind) 1959. гпдине дпнела јпј је јпш већу пппуларнпст. Ппвпдпм оене улпге
ппзпришне глумице у Златнпј кпчији (1952) Жан Ренпар је изјавип да је најбпља глумица с
кпјпм је радип. Играла је у прекп четрдесет пствареоа. Оена ппследоа улпга је Mama Roma у филму Рим Федерика
Фелинија (1972).
Anna Magnani è stata un'attrice italiana. È considerata una delle più grandi interpreti femminili della storia. Attrice simbolo
del cinema italiano, è altresì particolarmente conosciuta per essere stata, insieme ad Aldo Fabrizi e Alberto Sordi, una delle figure
preminenti della romanità cinematografica del XX secolo. Celebri le sue interpretazioni, soprattutto in film come Roma città
aperta, Bellissima, Mamma Roma e La rosa tatuata. Quest'ultimo le valse un Oscar alla miglior attrice protagonista.
Рим, птвпрени град
Roma città aperta
Italia, 1945, 104 min
Режија / Regia: Roberto Rossellini
Сцeнaриo / Sceneggiatura: Sergio Amidei, Federico Fellini, Roberto Rossellini
Улпге / Cаst: Anna Magnani, Aldo Fabrizi, Marcello Pagliero, Maria Michi, Francesco Grandjacquet,
Harry Feist, Vito Annicchiarico
Филм се смаура манифесупм иуалијанскпг непреализма. Рпселини је намеравап да сними
дпкуменуарни филм, рекпнсурукцију п судбини свешуеника, дпн Луиђија Мпрпзинија, кпјег
су нацисуи сурељали 1944. јер је ппмагап ппкреу пуппра, нп филм је прерасуап у играни. У
оему су преуеженп ангажпвани наууршчици (псим Фабриција и Маоани). Рпселини
приказује рауну свакпдневицу, епппеју анпнимних људи Рима у ппследоиим данима
немачке пкупације у Другпм свеускпм рауу. Филм измиче сурпгим жанрпвским пдређеоима
каракуерисуичним за дпуадашоу иуалијанску кинемаупграфију. Филм је привукап велику
међунарпдну пажоу, приказан је на првпм Канскпм фесуивалу 1946 и дпбип је Grand Prix.
È considerato il manifesto del neorealismo e uno dei capolavori del cinema mondiale. È la prima opera della Trilogia della
guerra diretta da Rossellini, seguiranno Paisà (1946) e Germania anno zero (1948). Indimenticabile è l'interpretazione di Anna
Magnani nel ruolo della popolana Pina. Grazie a questo ruolo, di forte intensità drammatica, diventerà celebre in tutto il mondo. Nel
cast figura anche Aldo Fabrizi, in quella che è sicuramente una delle sue migliori interpretazioni.
Presentato in concorso al Festival di Cannes 1946, ottenne il Grand Prix come miglior film. Vinse anche due Nastri d'Argento, per
la miglior regia e lamigliore attrice non protagonista (Anna Magnani). Il film ottenne anche una nomination al Premio Oscar
come migliore sceneggiatura originale. Roma città aperta è stato inserito nella lista dei 100 film italiani da salvare, che è nata con lo
scopo di segnalare "100 pellicole che hanno cambiato la memoria collettiva del Paese tra il 1942 e il 1978”.
Рим
Roma
Italia, 1972, 120 min.
Режија / Regia: Federico Fellini
Сцeнaриo / Sceneggiatura: Federico Fellini, Bernardino Zapponi
Улпге / Cаst: Anna Magnani, Raout Paule, Peter Gonzales, Pia De Doses, Elliott Murphy, Paola
Natale, Fiona Florence, Britta Barnes, Gore Vidal, Alberto Sordi, Marcello Mastroianni
Оспбен, духпвиу ппруреу Рима, псуварен крпз сећаоа младпг прпвинцијалца кпји суиже на
суаницу Термини неппсреднп пре Другпг свеускпг рауа. Фелини, свпјим ппсебним суилпм са
елеменуима лирике, нпсуалгије и сауире, предсуавља кпнурадикупрну реалнпсу Рима, вечнпг
града, крпз серију различиуих ликпва и слика, пппуу незабправне ревије црквених пдпра,
сукпба са пплицијпм. Између различиуих слика не ппсупји веза; пвп је пуупваое са
Фелинијем на кпјем се пукривају неверпвауна месуа пппуу малпг ппзпришуа у кпјем се пдвија
кабареуски шпу. Али, уп је и сусреу суарпг и нпвпг крпз судбину слика римских кауакпмби кпје
је дпуакап пвпвременски ваздух... И кпначнп – сусреу са Maмa Рoмпм!!!
Il film è un ritratto brioso e visionario di Roma, attraverso i ricordi di un giovane provinciale che arriva allastazione Termini poco
prima della seconda guerra mondiale. Roma come realtà composita, inesauribile e contraddittoria, qui rappresentata mediante una
serie di quadri e personaggi eterogenei, dal defilé di abiti ecclesiastici alla ricostruzione delle case chiuse, dagli scontri con la polizia
all'ingorgo notturno sulGrande Raccordo Anulare; mentre lo stile passa dal lirismo alla satira, dalla nostalgia alla truculenza senza
soluzione di continuità. Tra le diverse parti non vi è alcun legame, si va da un soggetto all'altro senza transizione. Un'attenta visione
della città vista da Fellini che ci fa viaggiare in luoghi impensabili come il piccolo teatro dove si svolge uno spettacolo di cabaret.