Dr Vojislav [e{eq
POLICIJSKI DOSIJE
^ETVRTI DEO
Srpska radikalna stranka
Beograd 2010.
Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa,
kwiga broj 116
POLICIJSKI DOSIJE
^ETVRTI DEO
Recenzenti
Ogwen Mihajlovi}
Boris Aleksi}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Vesna Mari}, Vesna Zobenica, Qubinka Bo`ovi},
Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi},
Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi},
Dragica Tomi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32:929 [e{eq V.
341.645.5
POLICIJSKI dosije, Deo 4 / (priredio)
Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna
stranka, 2010 (Zrewanin : Dragi}). - 972
str. ; 25 cm
Na nasl. str. naziv mesta izdavawa:
Beograd. - Tira` 1.000.
ISBN 978-86-7886-073-7
1. [e{eq, Vojislav, 1954- (urednik)
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq,
Vojislav (1954-) - Su|ewe
COBISS.SR-ID 174750476
Policijski dosije
(dokumenti Slu`be dr`avne bezbednosti
od juna 1993. do januara 2003. godine,
uz dodatak tri dokumenta iz 2007. i 2008. godine)
MCDXXX
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Savski Venac
71-0380
2. 6. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
– u vezi delatnosti Dragoslava Bokana –
U razgovoru sa pouzdanim izvorom informisani smo da su radnici Sekretarijata za unutra{we poslove Beograd, dana 1. 6. 1993.
godine, izvr{ili pretres prostorija Srpskog otaybinskog saveza,
kojom prilikom su na{li jednu automatsku pu{ku M-70-A, jedan ruski “{pagin” doma}e proizvodwe i oko 200 komada municije razli~itog kalibra.
Pomenutom pretresu prisustvovala su ~etiri radnika obezbe|ewa Otaybinskog saveza koji su u razgovoru sa inspektorima rekli da
oru`je i municija koji su na|eni pripadaju Bokanu.
Nakon izvr{enog pretresa, oru`je i municija su oduzeti a radnici obezbe|ewa su odvedeni u SUP radi uzimawa izjava.
U daqem razgovoru izvor nas je informisao da su radnici Sekretarijata za unutra{we poslove Beograd istog dana, 1. 6. teku}e
godine, poku{ali da prona|u Bokana na adresama u ulici Ogwena
Price gde `ivi kao podstanar, kod roditeqa u ulici Proleterskih
brigada broj 37 i kod svastike Oli} Gordane, u ulici Kraqevi}a
3
Marka broj 12, ali da u tome nisu uspeli jer se Bokan nije nalazio ni
na jednoj od pomenutih adresa.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
\urica Vladimir
MCDXXXI
Centar resora DB
III uprava – ekstremizam
5-042
Dana 2. 6. 1993. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Preko pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Dumanovi}
Mirko, predsednik OO SPO u Kru{evcu, u kasnim ve~erwim satima,
dana 1. 6. 1993. godine, kontaktirao centralu SPO u Beogradu. Od centrale je tra`io instrukcije za delovawe s obzirom na proteste koji
se odr`avaju u Beogradu. Stav centrale je bio: SPO je objavio rat Socijalisti~koj partiji Srbije i u tom ciqu organizuje okupqawe svojih pristalica. Op{tinskim odborima, koji su blizu Beograda, nalo`eno je da organizuju dolazak ~lanstva i simpatizera, a odborima u
unutra{wosti preporu~eno je da budu spremni za dolazak u slu~aju
eventualnog poziva iz Beograda. Iako nema direktne veze izme|u incidenta u skup{tini SRJ i protesta, centrala je obavestila da je “neko iz SPS-a istukao Mihajla Markovi}a poslanika SPO-a.
Dumanovi} je tim povodom kontaktirao Zlatanovi} Radeta i
Nikolu \or|evi}a, ~lanove naju`eg rukovodstva OO SPO u Kru{evcu, prenose}i im stavove centrale.
Nikola \or|evi}, advokat iz Kru{evca, poslao je depe{u CU
SPO u ime OO SPO u Kru{evcu.
Wih trojica, Dumanovi}, Zlatanovi} i \or|evi} dogovorili su
se da kontaktiraju sve zainteresovane za odlazak u Beograd, kako bi
bili spremni da na poziv CU otputuju.
4
S obzirom na problem zakupa autobusa, na~elno su se dogovorili da putuju redovnim autobuskim i voznim linijama.
Procewujemo da bi u slu~aju poziva iz Beograda na protest oti{ao mali broj wihovih pristalica.
O svim novim saznawima relevantnim za demonstracije u Beogradu, blagovremeno }emo obave{tavati. Intenzivira}emo rad na
op. pokrivawu i pra}ewu ekstremista sa podru~ja Kru{evca.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB III uprava
1 h MUP RS RDB V uprava
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Radivoje Jovanovi}
MCDXXXII
Centar resora DB
III – uprava – srpski ekstremizam
5-049
Dana 2. 6. 1993. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
U razgovoru sa vi{e prijateqskih i operativnih veza do{li
smo do slede}ih podataka:
Iz Op{tinskog odbora SPO za op{tinu Brus lansirana je vest
da je nad liderom stranke Vukom Dra{kovi}em izvr{en atentat od
strane policije, odnosno izvr{en poku{aj ubistva i da se nalazi u
vrlo te{kom stawu. Navodno, tu vest je potvrdio radio Vrwa~ka Bawa u vestima u jedan sat i trideset minuta, navode}i samo da ima nekoliko preloma i da se nalazi u te{kom stawu. Lider se nalazi u policijskim rukama i ako ne bude ubrzo oslobo|en i adekvatno le~en,
postoji mogu}nost da zauvek nestane. Stoga }e, najverovatnije, biti
potrebno da se ide za Beograd na demonstracije radi osloba|awa Vuka Dra{kovi}a kao i za obra~un sa onima koji su naredili i po~inili napred navedeno delo. ^lanovima i simpatizerima stranke
upu}en je apel da budu strpqivi i ne preduzimaju ni{ta na svoju ruku, ve} da ~ekaju direktivu, koja im bude stigla iz centrale i da po
istoj postupaju.
5
Isti~e se da su ~lanovi i simpatizeri stranke SPO uznemireni i ogor~eni {to se organi vlasti tako pona{aju prema wihovim
liderima, dok [e{equ i wegovim simpatizerima dozvoqavaju da radi {ta ho}e. Zakqu~uju da je “po~elo” bez wihove krivice i da se do
wihove kona~ne pobede “Srbija vi{e umirit ne mo`e...” Prisutna
su zagovarawa da se odmah ide za Beograd u {to ve}em broju.
Smatramo da }e jedan broj najodanijih simpatizera SPO, uglavnom ekstremista sigurno i}i za Beograd i ukqu~iti se u ru{ila~ke
demonstracije, ako budu organizovane. Stoga }emo vr{iti wihovu
identifikaciju i utvr|ivati stepen wihove militantnosti, odnosno dru{tvene opasnosti (no{ewe oru`ja i drugih predmeta kao i
spremnosti wihove upotrebe radi ostvarivawa svojih ciqeva) i
prema istim preduzimati odgovaraju}e mere.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Qubodrag Mihailovi}
MCDXXXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Dana, 7. 6. 1993. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Informacija
Dana 5. juna 1993. godine, obavili smo razgovor sa “Vodolijom”,
koji nam je izneo da je 3. juna ove godine, u Vukovaru odr`an sastanak
Izvr{nog saveta op{tine Vukovar, na koji su bili pozvani svi direktori radnih organizacija iz Iloka, kao i ~lanovi upravnih odbora istih radnih organizacija. Dnevni red sastanka je bio – 1. Politi~ko-bezbednosna situacija u op{tini Vukovar, sa posebnim
osvrtom na Ilok i pod 2. Privredna problematika.
Uvodnu re~ za prvu ta~ku dao je predsednik Izvr{nog saveta Milovan Vi{i}. U uvodnoj re~i je izneo da je u ovom trenutku u Iloku
6
do{lo do velikih poreme}aja u odnosima Ilok – Vukovar, pre svega
optu`uju}i prisutne zbog toga {to Ilok, navodno, `eli da se otcepi od Vukovara, te da formira sopstvenu op{tinu ili da se pripoji
Ba~koj Palanci. U tom kontekstu, pomenut je i problem paravojnih
formacija u Iloku (crvene beretke) kao i po~etak izla`ewa novina “Ilo~ka re~”. Posle uvodnog izlagawa, od pojedinaca koji su diskutovali, izneti su stavovi – da je sav haos i nered, te ometawe vlasti u Iloku posledica dolaska paravojnih formacija u Ilok, te se
u tom kontekstu tra`i i “krivac” za wihovo dovo|ewe.
Kao jedan od krivaca za dovo|ewe crvenih beretki u Ilok, pomiwe se i Zdravko Vra~arevi}, direktor “Agrokomerca” iz Iloka,
koji je bio prisutan na pomenutom sastanku.
Miroqub Vujovi}, sekretar za narodnu odbranu Vukovara, rekao
je da je dovo|ewe paravojnih formacija Kertesovo maslo i DB Srbije, te da se u posledwe vreme Kertes opet vi|a u Iloku. Miroqub je
nadaqe izneo da su crvene beretke napale i oterale sa Pajzo{a pripadnike Vojske Krajine.
Milovan Buha, direktor “Razvitka” iz Iloka, izneo je, da je u posledwe vreme on li~no, a i radna organizacija u kojoj radi, pritisnuta “reketom”, te da se to stawe vi{e ne mo`e tolerisati.
Milanovi} Milan, zvani Mrgud, tra`io je da mu se da deset dana vremena i da }e o~istiti Ilok od crvenih beretki.
Posle ovih izjava za re~ se javio Vra~ari}, koji je, po{to je li~no optu`en, prisutnima pro~itao dokument (dostavqa se u prilogu
ove informacije – prim. op. radnika) iz kojeg se vidi ko je insistirao na formirawu kampa u dolini “Lovka”, za sme{taj specijalne jedinice Vojske Krajine.
S obzirom da se ovome niko nije nadao (da postoji ovakav dokument – prim. op. radnika) diskusija je prekinuta, jer je o~ito krenula ne`eqenim tokom. Odmah zatim donet je zakqu~ak da se za deset
dana odr`i novi sastanak u Iloku, sa tim da Milanovi} prethodno
isti o~isti od crvenih beretki i da o tome podnese izve{taj.
U nastavku sastanka, pokrenuto je pitawe op{tine Ilok, pa je
Vi{i} izneo direktne optu`be na ra~un prisutnih – da su oni inicijatori secesije Iloka u odnosu na Vukovar, s ciqem da se oformi
nova op{tina Ilok, ili da se Ilok pripoji Ba~koj Palanci, {to je,
u krajwem slu~aju, jednako lo{e, gledano sa stanovni{tva Vukovara.
U svim diskusijama nakon toga, ~lanovi Izvr{nog saveta su prosto
insistirali da predstavnici Iloka priznaju ovakve aktivnosti
(iako objektivno ovakvih aktivnosti, u ovom trenutku u Iloku nema
– prim, op. radnika). Ovoliko insistirawe pojedinaca iz Izvr{nog
7
saveta Vukovara na stvarawu “slu~aja Ilok”, nije bilo jasno nikom
od prisutnih predstavnika Iloka, a obja{wewe je stiglo sutradan –
4. juna, na sastanku Oblasnog ve}a, gde je bio poku{aj da se na dnevni
red stavi “problem Vukovara”. Na op{te iznena|ewe, to nisu tra`ili odgovorni qudi iz Vukovara (Vi{i} je ~ak protestvovao) ve}
neki drugi predstavnici iz Oblasnog ve}a. O~ito je da nekim snagama u Vukovaru, a i Izvr{nom savetu ne odgovara pretresawe problematike Vukovara, pa je bilo hitno potrebno otvoriti problem Iloka.
Po re~ima Vi{i}a, stvarawe op{tine Ilok ili pripajawa
Ba~koj Palanci nije slu~ajno i to se, po wegovim re~ima, uklapa u
mutne igre Srbije sa Hrvatskom, jer bi se, navodno trebao `rtvovati Vukovar otvarawem koridora Hrvatskoj prema Dunavu i vra}awe
Hrvatskoj statusa podunavske zemqe. Po ovoj ta~ki nisu doneti nikakvi konkretni zakqu~ci.
Vezano za novine “Ilo~ka re~”, Vi{i} je izneo da je to samo dokaz
svega onoga {to je ranije re~eno (stvarawe op{tine Ilok) te da je o~ita veza izme|u “Ilo~ke re~i”, pojave crvenih beretki u ve}em broju u
Iloku i rovarewe iz Ba~ke Palanke kroz stvarawe op{tine Ilok, odnosno pripajawa Ba~koj Palanci. U odnosu na ovu ta~ku, donet je zakqu~ak da privreda Iloka prestane finansirati “Ilo~ku re~”, kako
bi dokazala da ne stoji iza secesije Iloka u odnosu na Vukovar.
“Vodolija” je izneo svoje vi|ewe kompletnog sastanka uz komentar – da je o~ito da ne{to {to bi se moglo dogoditi u Vukovaru, pani~no se poku{ava preneti u Ilok, kako bi se skrenula pa`wa sa
pravih problema u Vukovaru, te da je ovaj “obra~un” sa Ilokom propao zbog toga {to nije i{ao planiranim tokom, i da je sve, za sada,
samo odgo|eno za neka “boqa vremena”.
“Vodolija” je prisustvovao i Skup{tini Oblasnog ve}a i sastanku predstavnika ~etiri op{tine, koji je odr`an 2. juna ove godine u Borovu. Na tom sastanku, pored raznoraznih diskusija, doneti su i neki zakqu~ci, kao na primer:
– du`nosti predsednika Oblasnog ve}a razre{en je Ilija Kon~arevi},
– zauzet je stav o teritorijalnom i ekonomskom statusu Oblasti
Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, tra`i se autonomija za ovu
oblast, kako teritorijalna tako i ekonomska, sa svim atributima
dr`avnosti,
– zauzet je stav o hitnom raspisivawu izbora, gde se tra`i da se
izbori sprovedu u {to kra}em roku, a najkasnije za 60 dana,
– zauzet je stav i zadu`ena je delegacija koja }e prisustvovati
Skup{tini Republike Krajine, da se pokrene pitawe razre{ewa
funkcije predsednika Skup{tine Krajine, Mileta Paspaqa.
8
Po re~ima “Vodolije”, najkarakteristi~nija diskusija na navedene teme je bila diskusija Bogi} Steve, zvanog Jajo, koji je izneo da
se vi{e ne mo`e dopustiti da nerazvijeni Knin koristi Oblast
Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, te da se iz Vukovara i okoline
sve “vu~e” za Knin, a oni tamo ni{ta ne rade, nego primaju pomo} i
dangube. Insistirao je na tome da Oblast mora imati svoju autonomiju, te da Oblast treba da ostane u istoj dr`avi, ali ni{ta vi{e o
toga. Po svim drugim pitawima, Oblast treba da bude potpuno samostalna i naslowena na Srbiju. Vezano za ujediwewe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, Bogi} je izneo da oni nemaju ni{ta
protiv da se te dve Republike ujedine, ali da Oblast od toga nema gotovo ni{ta, te da je i fizi~ki razdvojena od ovih dveju Republika,
pa tim pre treba insistirati na autonomiji.
“Vodolija” je, tako|e, primetio, da u istupima delegata iz Barawe, sve vi{e dolazi do odvajawa Barawe od Slavonije i zapadnog
Srema, jer po istupima, delegata iz Barawe, o~ito je da su oni dovoqni sami sebi, te da su veze sa ostalim delovima Oblasti, sve slabije.
Na kraju razgovora, “Vodolija” je izneo svoje vi|ewe kompletne
politi~ke situacije na raznim nivoima u Republici Srpskoj Krajini.
Na nivou dr`ave:
Predsednik dr`ave ne zna {ta rade predsednik Skup{tine i
predsednik Vlade. Vlada ne zna i nema veze sa obojicom. U celoj dr`avi svi su za izbore, a sve se ~ini da do izbora ne do|e, uz istovremeno nastojawe da sve institucije u dr`avi {to vi{e oslabe, a to
zna~i da i dr`ava oslabi.
Na nivou oblasti:
Svaka oblast vu~e na svoju stranu i svaka oblast misli da je ona
druga iskori{tava. Ide se iz krajnosti u krajnost, tako da se u ovom
trenutku od oblasti koje su bez ikakvih ingerencija, `eli stvoriti
oblast sa atributima prave dr`ave.
Na nivou op{tina:
Svaka op{tina je zatvorena i protiv je one druge, susedne ili
bilo koje druge. Sve op{tine negiraju svaku vi{u instancu, jer su
lokalni mo}nici toliko oja~ali da su stvorili mini-dr`ave u
okviru op{tina. Unutar samih op{tina, svaka mesna zajednica je tako|e zatvorena sredina, te se i tu mo`e re}i da su i to dr`ave u dr`avi.
Operativni radnik,
Lazar [arac
9
MCDXXXIV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-051
7. 6. 1993. godine
OA “Jug”
Slu`bena bele{ka
Na osnovu podataka dobijenih od na~elnika OUP-a Aleksinac
(prezentirala ih prijateqska veza) na relaciji Beograd – Novi Pazar odvija se ilegalna trgovina oru`jem sa olu~enim cevima. Glavna veza u ovoj transakciji je Hodoli Be}ir iz Podujeva, a posrednik
u trgovini je Mehaq Haqiq, iz sela Pridoga kod Pe}i.
Kupoprodaju oru`ja realizuju Biberovi} Refik iz Novog Pazara, ulica Gojka Bra~anina, koristi telefon 020-29-131 i Puzovi}
Safet iz Novog Pazara, Gojka Bra~anina bb.
U~esnik u ovim transakcijama je i Vukovi} Du{an iz Beograda,
op{tina Zvezdara, ulica Odeska broj 1, koji i donosi oru`je u Novi
Pazar. Navodno, ova ilegalna trgovina oru`jem se odvija pod lozinkom “Trula tre{wa”.
S obzirom da navedena lica nisu sa na{eg podru~ja, nismo u mogu}nosti da proverimo indicije o ilegalnoj trgovini navedenih lica, te smatramo potrebnim da se Slu`bena bele{ka dostavi nadle`nim centrima radi upoznavawa i eventualnog daqeg operativnog
kori{}ewa.
Kucano u 3 primerka:
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{ – OA “Jug”
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasomir Risti}
Analiti~ar,
Radoje Nikoli}
MCDXXXV
Centar RDB Ni{
ITOS
10
73-030
22. 6. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Veza: Telegram Centra RDB Vaqevo broj 668 od 15. 6. 1993. godine.
Postupaju}i po zahtevu Centra RDB Vaqevo, dana 16. 6. 1993. godine izvr{eno je preuzimawe Mazi} Ive, sve{tenika RKC iz Vaqeva, koji je kod CRDB Vaqevo zahva}en merama RDB, u ciqu preduzimawa mera i radwi RDB na wegovom pokrivawu za vreme boravka na
podru~ju Centra RDB Ni{.
Mazi} Ivo je preuzet dana 16. 6. 1993. godine, u 15 ~asova, u Aleksincu, gde je posetio vernika RKC, Stojanovi} Ivana u privatnom
stanu u ulici D. Trivu`ye broj 34/5. Mazi} je doputovao u dru{tvu
sa Iaco­bu­}i­\i­ro­la­mom, italijanskim dr`avqaninom.
U Aleksincu su se zadr`ali oko 30 minuta i nastavili su put za
Ni{ u 15,30 ~asova. Sa sobom su povezli i Stojanovi} Ivana.
Napomiwemo da je Stojanovi} Ivan, po~etkom ove godine, boravio u Vaqevu kod Mazi}a i bio u vezi sa \irolamom, koji je sa sve{tenikom Bonom boravio u Ni{u 20. 3. 1993. godine i sa izvesnim
Radetom. Prema na{im saznawima, svrha wihovog tada{weg dolaska
u Ni{ je bila s ciqem prikupqawa potrebne dokumentacije za lica
koja su prihvatila da sa grupom vernika RKC, koju organizuju Mazi}
i \irolamo, putuju u inostranstvo. Od zainteresovanih lica uzimali su fotokopije putnih isprava i odre|ena nov~ana sredstva. Sa
ovom aktivno{}u bio je upoznat i izvesni Pero iz Ni{a, vernik
RKC.
Mazi} je u Ni{, sa ovim licima, doputovao u 16 ~asova. Usput je
povezao i Jadranku Filipovi}, suprugu Zorana Filipovi}a. Sa vozilom marke “reno klio”, reg. oznake Peskara PE-349-253, crvene
boje, u{li su u dvori{te RKC u Ni{u. Do~ekao ih je Pero.
U crkvi su se na razgovoru zadr`ali do 18 ~asova i 15 minuta, kada su napustili Ni{ i otputovali u pravcu Aleksinca.
Prema na{im saznawima, sve{tenik RKC u Ni{u, Stjepan Patqak, nije bio voqan da Mazi} i \irolamo do|u u Ni{, s obzirom
da je odsutan Antun Pe~ar, stare{ina crkve.
Prema navodima Mazi}a, u [apcu je organizovana grupa vernika RKC, koji treba da otputuju za Italiju, a svrha dolaska u Ni{ je
da kandidatima za odlazak u Italiju, \irolamo i on daju bli`a
uputstva i da se sretnu sa “qudima iz zajednice” (misli se na ni{ku
`upu RKC, prim. operativni radnika). Kako Stjepan Patqak nije
11
bio voqan da ih primi u crkvenim prostorijama, Mazi} je izrazio
spremnost da ovaj razgovor i susret sa vernicima obave i u ne~ijoj
privatnoj ku}i.
U vezi wihovog dolaska za Ni{, Ivan Stojanovi} je bio upoznat
preko Mazi}a dana 13. 6. 1993. godine.
Sastanku u RKC u Ni{u, pored Mazi}a i \irolama, prisutni su
bili, Stojanovi} Ivan, Jadranka Filipovi}, Pero N. sa `enom i
Miroslava N. iz Aleksinca.
O ovom sastanku Stjepan Patqak je informisao Antuna Pe~ara, dana 17. 6. ove godine, prenev{i mu da su se pomenuti zadr`ali na
sastanku dva sata i da je Ivan Stojanovi} dobio vizu i avgusta meseca ove godine putuje za Ameriku, dok \irolamo ostaje u Italiji, a
na wegovo mesto dolazi drugo lice. Antun je ovu promenu \irolama
sa olak{awem prihvatio.
Napomene: boravak Mazi}a i \irolama u Ni{u je foto-dokumentovan.
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Vitomir @ivkovi}
Kucano u 4 primerka
1 prim. RDB MUP RS – I uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Vaqevo
1 prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Neboj{a \or|evi}
MCDXXXVI
MUP RS – Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Vrawe
I odsek – MOS
55-035
28. 6. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Prema BJRM, SO Bosilegrad grani~i se u du`ini od 14 (~etrnaest) kilometara. Na tom prostoru SO Bosilegrad nalaze se sela:
Karamance, Gole{ i @eravino, a na teritoriji sela @eravino na12
lazi se karaula VJ, koja je doskora pokrivala deo granice prema Bugarskoj, a sada i prema BJRM.
Na podru~ju pomenute teritorije `ivi oko 600 ({esto) stanovnika, prete`no stara~kih doma}instava. Navedena sela od centra
SO Bosilegrada udaqena su 40 km, a od Krive Palanke – BJRM oko
dvadesetak, to je i dovelo do migracije stanovni{tva prema BJRM.
Pored ekonomskih veza prema BJRM, karakteristi~no je da je 80
odsto doma}instava sa ovog podru~ja naseqeno u BJRM, a pre svega u
Krivoj Palanci. Raspola`emo podacima da jedan broj lica sa ovog
podru~ja koja su pre otcepqewa radila u MUP i VJ i sada rade tamo.
[to se ti~e sredstva javnog informisawa, radija i televizije,
zbog tehni~kih nemogu}nosti me{tani iskqu~ivo prate program
RTV Skopqe, tako da je zbog neobjektivnog informisawa jedan broj
lica potpao pod propagandni uticaj, a posebno se ose}a propagandna
aktivnost stranke VMRO.
Od po~etka juna meseca 1993. godine, na ovom prostoru, tj. na teritoriji BJRM prime}eni su vojnici stranih zemaqa iz sastava
OUN. Raspola`emo proverenim podacima da su do sada vojnici
OUN nekoliko puta ulazili na teritoriju SRJ, odnosno ovih sela,
dolazili u kontakt sa stanovni{tvom, a boravili su i u prodavnici
DP “Sloga” iz Bosilegrada u selu Gole{ u kojoj radi Jana~kov Dane,
ro|en u selu Karamanica, SO Bosilegrad, a stalno je nastawen u
Krivoj Palanci.
Prema podacima koje imamo, Jana~kov je veoma blizak sa svim
organima vlasti u Krivoj Palanci – BJRM. Sredinom meseca, patrola od tri pripadnika iz sastava OUN {vedske vojske, prona|ena
je u dubini teritorije SRJ, tj. u blizini rezervoara na{e karaule.
Od strane na{e vojne patrole sprovedeni su do karaule i nakon obavqenog razgovora od strane organa bezbednosti VJ opomenuti su da
ubudu}e ne ~ine takve prekr{aje i povrede dr`avne granice SRJ.
Preko pozicija i na drugi na~in i daqe }emo pratiti ovu i drugu aktivnost iz BJRM prema ovom prostoru, a posebno aktivnost Makedonske obave{tajne slu`be.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB I upravi
1 h MUP RS RDB V upravi
1 h Centru RDB Vrawe
Operativni radnik,
Ivanov Aleksandar
13
MCDXXXVII
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Savski venac
71-0506
5. 7. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
– o delatnosti Mirka Jovi}a –
Preko pouzdanog izvora informisani smo da je Mirko Jovi}, 30.
6. 1993. godine, kontaktirao sa Mimom Bulatovi}em iz Podgorice.
U kontaktu Bulatovi} izra`ava svoje nezadovoqstvo radom Op{tinskog odbora SNO u Podgorici, kao i celokupnim radom stranke u Crnoj Gori. Navodi primer da im je Liberalna stranka prakti~no preuzela Kola{in.
Jovi} uverava Bulatovi}a da }e rad stranke potpuno druga~ije
izgledati posle sednice Glavnog odbora koja }e se odr`ati krajem
jula meseca.
Na sednici }e se razgovarati o reorganizaciji stranke tako {to
}e se formirati okru`ni i vojvodski odbori. Tako|e, obave{tava
Bulatovi}a da }e nekoliko dana biti na putu, tj. da 2. 7. 1993. godine
putuje za Prwavor a zatim za Suboticu.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
Mani} Jovica
MCDXXXVIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
8. 7. 1993.
Fond PD1
14
Dokument, evidencioni broj: 9300 27007
Po~etna pozicija: 02176A07
Krajwa pozicija: 02176A10
Delovodni broj dokumenta: 38392
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Beograd
IV Odeqewe
Odsek u Zvezdari
SAD,
71421
2. 7. 1993.
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR sa telefona koji koristi Zoran \or|evi}.
Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko
naziv: 336-314
broj: 01-819-92
Broj strana dokumenta: 002
priloga:
Dokument ulo`en u dosije: PO \or|evi} Zoran
Broj pisarnice stvaraoca: 7666
Broj pisarnice primaoca: 38392
Datum: 2. 7. 93. Datum: 5. 7. 93.
MF-broj: 02176A07 – 02176A10
Datum obrade: 6. 7. 93.
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Zvezdara
71-0421
2. 7. 1993. godine
Izve{taj:
– o rezultatima primene mere TKTR
sa telefona broj 336-314 koji koristi Zoran \or|evi} –
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije br. 01-819/92. od 30. 9. 1992. godine.
15
Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:
Dana 18. 6. 1993. godine, Zoran \or|evi} se preko oca Blagoja interesovao za stawe u zemqi, a posebno za stawe u Srpskoj Republici,
nakon referenduma o ujediwewu sa Republikom Srpskom Krajinom.
Blagoje ga je ukratko upoznao sa najnovijim doga|ajima uz napomenu da se referendum sprovodi zato {to su navodno Radovan Karayi} i Nikola Koqevi} protiv ujediwewa i protiv su referenduma, o ~emu ga je navodno upoznala Biqana Plav{i}. Biqana Plav{i} i Blagoje su u me|usobnoj polemici izrazili obostrani revolt
{to se Zoranova saznawa iz Va{ingtona nedovoqno koriste od
starne bosanskih Srba, a po pri~awu Biqane Plav{i}, samo zbog
toga {to Zoran u svojim komentarima apostrofira predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a.
Sva saznawa koja Blagoje dobija od Zorana iz Va{ingtona, prosle|uju bosanskih Srbima, zbog ~ega ga je Zoran upozorio na opreznost, smatraju}i da jo{ uvek veliki uticaj me|u wima ima Ekme~i},
u koga Zoran nema poverewa.
Po pri~awu Blagoja, Zoran i Miomir kontaktiraju lidera DSS
Vojislava Ko{tunicu i navodno su se nedavno dogovorili da Ko{tunici naprave ekonomski program.
U svojim komentarima Zoran i Miomir isti~u da Amerika prihvata sve {to narod Srbije usvaja, te smatra da }e prihvatiti i priznati referendum oko ujediwewa.
Po wima, tome ide u prilog pogor{awe ukupne situacije u svetu, potenciraju}i demonstracije u (ne~itko ime mesta) gde su organizovane protiv Krav~uka, a za prisajediwewe Ukrajine Rusiji.
Zoran smatra da bosanski Srbi treba da puste muslimane da iza|u na more, kako bi odvojili hercegova~ko primorje od severa, zbog
~ega ponovo potencira neophodnost ujediwewa i savetuje bosanskim
Srbima da {to pre proglase ujediwewe.
Isti~e da Zapad, odnosno SAD i Nema~ka isporu~uju oru`je muslimanima iako zvani~no nije ukinut embargo na isporuku oru`ja
muslimanima.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h I up. RDB MUPRS
1 h V up. RDB MUPRS
1 h V odeq. CRDB
1 h op. radnik
Operativni radnik,
Milivoje Arsi}
16
MCDXXXIX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
15. 7. 1993. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 930027536
Po~etna pozicija: 02219C09
Krajwa pozicija: 02219C11
Delovodni broj dokumenta: 38909
Broj snimaka: 3
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Beograd
I odeqewe
Obave{tajne slu`be – op{ti pojam,
71402
Dana: 12. 7. 1993. godine
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole
telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema objektu “[ema”.
Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko
Naziv:
Broj:
Broj strana dokumenta: 001
Priloga:
Dokument ulo`en u dosije:
Broj pisarnice stvaraoca: 4959
Datum: 13. 7. 1993. godine
Veza broj:
Broj pisarnice primaoca: 38909
Datum: 14. 7. 1993. godine
MF-broj: 02219C09 – 02219C11
Datum obrade: 14. 7. 1993. godine
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
17
I odeqewe – IZOS
71-0402
12. 7. 1993. godine
Izve{taj
– o rezultatima TKTR –
Primenom OTM TKTR prema objektu “[ema”, dana 7. 7. 1993. godine, do{li smo do slede}ih saznawa:
“[emi” se javila Slavica i obavestila je da je vodila na ru~ak
gospodina Doj~a koji joj je tom prilikom rekao da }e sve biti sre|eno.
Advokat Gugl je nazvao “[emu” i obavestio je da }e gospodin
Doj~ srediti trajni boravak ali u fazama – prvo 30 dana sa garancijom, pa 6 meseci, ponovo 6 meseci, potom na godinu dana i onda trajno. Protivusluga je konzulov (Doj~ev) boravak u “[eminom” hotelu
na Kipru.
“[ema” je nazvala Slobodana Rajha i najavila mu veliki posao
pod uslovom da Kelman pristane da “to odradi”. Zato insistira da
se Kelmanu ponudi ve}i procenat jer se radi od 10 miliona maraka
za mesec dana.
“[emu” je tra`io Dra{ko Kne`evi} iz GSUP-a u “29. novembru” ali je nije na{ao.
“[ema” je razgovarala sa Mihaqem Kertesom i u jednom trenutku izme|u ostalog rekao “… revizija nije zavr{ena.. Vlada mi je
problem jer on nema tri ~iste ni{ta da napi{e dok ]ur~i} ne stane iza wega!”
“[ema” je razgovarala i sa Mrkowi}em iz CIP-a i obavestila
ga “da bi \edovi} to hteo da uradi ali da Bora zeza!”
“[ema” je razgovarala sa NN osobom o Klari Mandi} i izme|u
ostalog rekla: “…sino} sam bila na brdu i Raja Konti} mi re~e da je
iskqu~im iz svih ozbiqnijih poslova da ne pri~a i laje po gradu!”
Kucano u 4 primeraka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h Operativnom radniku
Operativni radnik,
Goran Petrovi}
18
MCDXL
Centar Resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Zvezdara
71-0324
28. 7. 1993. godine
Slu`bena bele{ka o obavqenom razgovoru
sa Bajkovi} Borisom, izbeglicom iz Hrvatske
Dana 15. 7. 1993. godine, u SM Zvezdara, po naredbi suda, priveden je Bajkovi} Boris zbog u~iwenog KD po ~lanu 33, st. 1 Zakona o
javnom redu i miru (nelegalno posedovawe oru`ja).
Bajkovi} je od radnika JB Zvezdara zatra`io da mu omogu}e kontakt sa SDB o ~emu su nas obavestili, te je nakon saglasnosti na~elnika IV odeqewa CRDB, sa Bajkovi}em obavqen razgovor, u kome je
izneo slede}e:
Bajkovi} Boris, ro|en 4. 7. 1960. godine u Novoj Gradi{ki, od
oca Svetozara i majke Marije Krawa~evi}. @iveo je u Podravskoj
Slatini gde je imao svoju ku}u u Sun~anoj ulici broj 7.
Tamo je `iveo sa svojom porodicom, suprugom, Baya Sne`anom,
ro|enom 8. 10. 1964. godine, od oca Bogdana i majke Milke i dva sina,
Aleksandrom, ro|enim 1985. i Ninoslavom, ro|enim 1986. godine.
Boris je zavr{io sredwu {kolu primewenih umetnosti, odsek
fotografije u Osijeku, a bio je zaposlen u fabrici “Gaj” u Podravskoj Slatini.
Boris se po nacionalnosti izjasnio Srbinom, iako je ro|en u
braku od oca Srbina i majke Hrvatice, te je odmah po izbijawu hrvatsko-srpskih sukoba, bio, kao pripadnik TO, u okviru JNA Slavonije, Barawe, zapadnog Srema i Krajine. Navodi da mu je komandir
jedinice bio poru~nik Goran Mihajlov, a komadant Veqko Vukeli},
sada{wi potpredsednik Skup{tine Krajine. Wegova jedinica je
razbijena na polo`aju kod Burje, kod Pakraca, krajem decembra 1991.
godine i nakon povla~ewa, Boris sa jo{ {estoricom svojih drugova
prelazi u Srbiju, u Beograd, i od januara 1992. godine svi zajedno stavqaju se na raspolagawe SSNO.
Formirana je diverzantska grupa koja je po nalozima SSNO dejstvovala na rati{tima u BiH, a Boris je postavqen za komandira
ove grupe.
Boris navodi da je neposredno bio u kontaktu i radio po zadacima pukovnika Gli{ovi}a i pukovnika Adamovi} Mihajla iz SB JA.
19
Nezadovoqan odnosom SB JA prema wemu, Boris samoinicijativno prekida vezu sa SB JA, a grupa kojom je komandovao rastura se
i delom se prikqu~uju regularnoj srpskoj vojsci u Republici Srpskoj, a Boris se prikqu~uje “Srpskim sokolovima”. Ovde je isto delovao u okviru diverzantske grupe i ostao je vrlo kratko, tako da sada kao izbeglica sa porodicom `ivi u Mirijevu, u ulici Mirijevski
venac broj 32, gde ima iznajmqen stan kod \or|evi} Svetislava.
Boris navodi da u Hrvatsku, nakon napu{tawa rati{ta, nije odlazio, niti odr`ava vezu sa bilo kim, pa ni sa svojim roditeqima.
Sa wima je do{ao u sukob jo{ pre izbijawa rata u Hrvatskoj, tako da
ih je i tada vrlo retko kontaktirao.
O ocu navodi da je u penziji od pre 5-6 godina, a radio je kao na~elnik SUP-a u Podravskoj Slatini i bio je funkcioner i ~lan komiteta op{tine Podravska Slatina. Navodi da i sada `ivi u Podravskoj Slatini bez ikakavih problema, iako je Srbin, a po saznawu da mu je sin bio u borbama u srpskoj vojsci, javno ga se odrekao.
Majka Marija, ro|ena 1939. godine, poti~e iz porodice koja je u
toku Drugog svetskog rata bila aktivna u usta{kom pokretu i navodi da su wena tri ujaka (~ija imena ne zna) emigrirala odmah nakon
zavr{etka rata u Argentinu.
Boris ima i sestru Svetlanu, ro|enu 1963. godine, zaposlena je u
MUP Hrvatske kao inspektor po putnim ispravama i strancima u
MUP Podravska Slatina.
Za wu navodi da je, verovatno, u znak iskazivawa lojalnosti Hrvatskoj, wega iako joj je brat, stavila na listu ratnih zlo~inaca.
Zbog svega ovog, Boris potpuno prekida sve kontakte sa svojim
roditeqima i sestrom.
Napomena:
Mi{qewa smo da je Boris dao “dozirane” podatke, posebno vezane za wegove sada{we veze sa Hrvatskom, jer je dosta minimizirao, a
kao glavni motiv za wegov kontakt sa SDB je bila potreba da uspostavi vezu sa Sini{om Vu~ini}em, radi intervencije kod privo|ewa.
Po wegovim re~ima, on je preko Sini{e bio u kontaktu sa D. Filipovi}em iz I odeqewa CRDB. Nakon dogovora sa D. Filipovi}em,
omogu}eno je Borisu da telefonom razgovara sa Vu~ini}em, od koga
je tra`io da preko svojih veza poku{a da ga oslobodi.
Nakon razgovora, ponovo je vra}en SJB, koji su ga daqe prosledili nadle`nom sudu.
Sa Borisom je dogovoreno o ponovnom kontaktu nakon izlaska iz
suda, u kome bi izneo jo{ detaqa vezanih za podatke od interesa za
SDB.
20
Mi{qewa smo da bi u ciqu ra{~i{}avawa i ustanovqavawa
wegovih veza od interesa za SDB, trebalo primeniti i odre|ene mere i radwe, nakon ~ega bismo se odlu~ili za daqe postavqewe prema
wemu.
Boris nije evidentiran u OE CRDB kao ni u OI “Kaptol”.
Kucano u 4 primerka:
2 h II uprava RDB MUPRS
1 h V od. CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Nikola Milenkovi}
MCDXLI
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
30. 7. 1993.
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9300 28393
Po~etna pozicija: 02289C07
Krajwa pozicija: 02289C10
Delovodni broj dokumenta: 39789
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Beograd
IV odeqewe
Odsek u Zvezdari
SAD,
71421
Dana: 26. 7. 1993.
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora.
Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR prema \or|evi} Zoranu, OO PO AOS.
Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko
naziv: 336-314
21
broj: 01-819/92
Broj strana dokumenta: 002
priloga:
Dokument ulo`en u dosije: OO \or|evi} Zoran 71123920
Broj pisarnice stvaraoca: 7791
Broj pisarnice primaoca: 39789
Datum: 27. 7. 93. Datum: 28. 7. 93.
MF-broj: 02289C07 – 02289C10
Datum obrade: 29. 7. 93.
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Zvezdara
26. 7. 1993. godine
71-0421
Izve{taj
– o rezultatima primene mere TKTR sa telefona br. 336-314,
koji koristi Zoran \or|evi}, PO po AOS-u –
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije br. 01-819/92. od 30. 9. 1993. godine.
Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:
U vi{e navrata Zoran \or|evi} i wegov brat Miomir iz Va{ingtona su insistirali kod oca Blagoja da stupi u kontakt sa
Aleksom Buhom ili nekim drugim iz rukovodstva Srpske Republike
i savetuje im da se diplomatski i korektno odnose prema organima
UN i Evropske zajednice, jer smatraju da razlozi za vojnu intervenciju u SRJ nisu prestali i svi koji su bili za intervenciju, nastoje
i daqe da sukobe na bosansko-hercegova~kom rati{tu re{e vojnom
intervencijom na ciqeve bosanskih Srba.
Isti~u da Va{ington zvani~no nije odustao od vojne intervencije i na{i bosanski Srbi moraju da shvate da }e Va{ington istrajati u ostvarivawu svojih ciqeva, zbog ~ega savetuju rukovodstvu
Srpske Republike da ne prave gre{ke u vezi sa konvojima humanitarne pomo}i.
Smatraju da je sada Va{ington postao centar antisrpske kampawe.
Zoran i Miomir preporu~uju rukovodstvu Srpske Republike i
Srpske Krajine, da izbegavaju saradwu i pregovore sa Hrvatima, isti~u}i da su Hrvati lukavi i da }e im uvek, kada im se pru`i prilika, zabiti no` u le|a.
22
U razgovoru sa ^aslovom Oci}em, otac Zorana \or|evi}a, Blagoje, isti~e da su izjave Milana Babi}a aktuelne i preporu~uje ^aslavu da prenese svoje savete Milanu Babi}u da bude uporan i istrajan u svojim nastojawima.
Dana 15. 7. 1993. godine, Biqana Plav{i}, potpredsednik Skup{tine Srpske Republike javila se iz svog kabineta Blagoju \or|evi}u i upoznala ga da je doputovala sa Pala gde su se dobro proveli
na slavqu.
Biqana je istakla da je na terenu dosta ura|eno i izrazila zadovoqstvo {to su bosanski Srbi ostvarili kontinuitet i kontrolu
Hercegovine na ~ijem prostoru se sada mogu slobodno kretati.
Biqana Plav{i} smatra da je dobro sve ono {to rade narod i
Vojska, za razliku od politi~ara, i ako po woj i oni shvataju su{tinu i koriguju svoje stavove.
Na interesovawe Blagoja za Kninsku Krajinu, Biqana mu je rekla: “Oni nas uveravaju da je to ~vrsto i sigurno opredeqewe” i smatra da ujediwewe treba realizovati {to pre, dok je jo{ vru}e, postaviti granice, uz povremeno vojno anga`ovawe u zavisnosti od procene i potrebe.
Na kraju razgovora, Biqana je iznela Blagoju da je tekst faksa,
koji je Blagoje dobio od Zorana iz Va{ingtona i prosledio ga Biqani ne~itak i zamolila ga da joj dostavi original teksta, {to je
Blagoje i obe}ao, nakon dogovora da }e Biqana poslati voza~a ispred stana Blagoja \or|evi}a i preuzeti tekst.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUPRS
1 h V uprava RDB MUPRS
1 h V odeqewe CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Milivoje Arsi}
MCDXLII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
30. 7. 1993. godine
23
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 930028450
Po~etna pozicija: 02294A07
Krajwa pozicija: 02294B02
Delovodni broj dokumenta: 39812
Broj snimaka: 8
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Sremska Mitrovica
Odsek u Rumi
Srpski nacionalizam i {ovinizam
Operativni radnik: Dra`i} Zdravko
Datum: 21. 7. 1993. godine
Izve{taj o rezultatu kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema Jovi} Mirku
Izvor saznawa: kontrola telefonskog ili teleprintersko
Naziv:
Broj:
Broj strana dokumenta: 6
Priloga:
Dokument ulo`en u dosije: OO Jovi} Mirko; broj 894501257
Broj pisarnice stvaraoca: 989/2; datum 26. 7. 1993. godine
Broj pisarnice primaoca: 39812; datum 28. 7. 1993. godine
MF-broj: 02294A07-02294B02
Datum obrade: 29. 7. 1993.
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
21. 7. 1993. godine
– Srpski ekstremizam –
Izve{taj o rezultatima primene TKTR
Primena TKTR prema Jovi} Mirku – OO – 894501357, po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, do{li smo do
slede}ih podataka:
24
Dana 12. 7. 1993. godine, ^eda A{anin iz SAD u kontaktu sa Jovi}em, istog obave{tava da u Jugoslaviju, dana 23-24. 7. 1993. godine,
preko Bugarske dolazi Slobodan Negojevi}, rodom iz Zaje~ara,
urednik novina. Isti }e, pored zna~ajnih poruka od A{anina, doneti i novac u iznosu od 90.000 (verovatno USA dolara). A{anin o~ekuje da }e ve}i deo ovog novca biti upotrebqen za nabavku uniformi za pripadnike oru`anih formacija Jovi}a.
A{anin, izve{tava da je nekoliko dana boravio u ^ikagu, na
kongresu Srpskog nacionalnog odbora, na ~ijem ~elu je bio od smrti
predsednika Tomovi}a. A{anin je podneo ostavku na to mesto zbog
udaqenosti, velikih tro{kova i smawene mogu}nosti delovawa. Bez
obzira na molbe Srpske narodne odbrane i ~etni~ke organizacije,
morao je da se zahvali na poverewu.
Pored navodnog Jovi} i A{anin su komentarisali trenutnu situaciju na rati{tu u Bosni, {to u celini prenosimo:
M – “Pa da, oti}i }e jedan deo i za to, jer mi tamo imamo da vam
ka`em, ka`em, ne znam da li ste ~uli, imamo jednu dobru, ne znam da
li ste ~uli, imamo jednu dobru vest ovamo, najva`nije strate{ko mesto, vi ste to tamo obilazili jo{ u pro{lom ratu sigurno, Trnovo,
ovo kod Sarajeva, to je kona~no sad u srpskim rukama. To je ina~e,
strate{ki najva`nije ta~ka u ~itavoj Bosni i Hercegovini jer su
preko tog Trnovo imali spoj muslimani iz ovog dela oko Gora`da daqe tamo sa Rogojem i tamo tim drugim krajevima, tako da je to sad izuzetno va`no ka`em ovaj, ovaj Gata~ki. Hercegova~ki odred je to zavr{io i sada je to vi{e nego zna~ajno. Jer, izgleda sada ova me|unarodna zajednica nam daje zeleno svetlo da malo ofanzivnije nastupilo, jer zate`u oko ovih pregovora. Pa sad izgleda da ih jedino tako
mogu opametiti, da izgube nekoliko tih ta~aka jo{ pa }e pristati
na te ponude koje dolaze sa srpske i hrvatske strane. Tako da eto malo smo i oko toga.
^ – Ima li imalo nekih znakova da ovi nesre}ni i bezobrazni
zapadni mediji i evropski, odobravaju va{ stav, sada da ih jo{ malo
potisnete ili zbijete u neki }o{ak tako da oni moraju milom ili
silom da prime ovo {to je status kvo tri.
M – Da, da, da, ja ne znam toliko za medije, mi dobijamo onako povremeno izve{taje te sa Zapada, javqaju nam se ovi na{i qudi iz
Londona, tako ponekad se ~ujemo, ali ja mislim da politika zvani~na i posrednici ovaj Oven i sve ono {to dolazi ispred Evropske zajednice, a i ove ve}e sile, da uglavnom sad su re{ili da ih na taj na~in priteraju uza zid. Jer, i ovaj {ef Ujediwenih nacija on je isto
navijao da mo`e da povu~e sve humanitarne organizacije i plave
25
{lemove i sve, jer oni na neki na~in do sada dr`e i poma`u muslimane tako da sad definitivno ne}e niko za wih da ratuje i da }e morati da prihvate ovo fakti~ko stawe. I to je kona~no ono {to nama
garantuje, makar u prvoj fazi, dobar neki polaz za daqe, mislim.
^ – Da li ima nekih ve}ih okr{aja izme|u muslimana i nas oko
Gora`da ili ne|e daqe?
M – Pa nema, osim ovog sad {to je bilo, to je vrlo zna~ajno. To
Trnovo jer je to wima bila glavna odstupnica, fakti~ki Gora`de je
sad potpuno odse~eno. ina~e mi sad nemamo uop{te potrebe da napadamo Gora`de i ja mislim da je wima pametno da {to pre prihvate
te uslove koje im nude Karayi} i ovaj Boban, jer oni ako to sad ne
prihvate oni }e biti u vrlo nezgodnom polo`aju. Wih niko tu ne juri, niko wih ne}e gawati ne{to i terati odatle i ubijati, ali oni
jednostavno moraju da predaju oru`je jer oni su usred na{e teritorije. Nama je to na putu izme|u Crne Gore i Srbije, izme|u Hercegovine i Srbije, to je va`na ta~ka, to Gora`de i ja verujem da }e oni
morati da naprave jedan ustupak. A Karayi} im je nudio tamo delove Sarajeva da da za Gora`de i za Srebrenicu. Tako da ka`em da to
nije lo{a varijanta za wih ako se jednostavno odlu~e za to, jer oni
ako budu insistirali na nekoj ratnoj opciji ono ne mogu da dobiju
rat ni protiv nas ni protiv Hrvata, tako da im je boqe da {to pre.
Ina~e, nema na drugim krajevima, mi smo sad najmawe u ratu, bar trenutno ali mislim da posle mo`e da se otvori jo{ jednom front u
Krajini, ako budu Hrvati krenuli da napadnu Krajinu jo{ jednom,
imamo sad malo kod Gora`da, Srebrenice i malo kod Tuzle, to su sad
te tri strate{ke ta~ke. E sad ostaje da se vidi, mi se sad spremamo
tamo u Hercegovini jo{, dole u dolini Neretve. To su Hrvati bili
zauzeli zajedno sa muslimanima jedan na{ deo i tamo su nam prekopali i preru{ili one na{e manastire, i one jame koje su iz pro{log
rata jo{ ostale. Ali sad su muslimani dobili Hrvate tu u dolini
Neretve, a sad ja mislim da po{to nije lo{a situacija izme|u nas i
Hrvata da tu postoji {ansa da mi napravimo jo{ jednu akciju u dolini Neretve i da se na Neretvi podeli granica izme|u nas i Hrvata.
^ – To bi idealno bilo.
M – Ja mislim da se sada ~eka da se zavr{i taj wihov sukob tamo
oko Mostara, oko Kowica, a onda ja mislim da mi imamo dovoqno
snage da potisnemo muslimane i da podelimo sa Hrvatima, oni jednu
obalu, mi drugu. I onda bi to bila neka prirodna granica izme|u nas
i wih. To je to, ina~e ide se na pregovore, kontaktiramo sa qudima
iz Krajine, dolaze oni ovamo, odlazimo mi tamo. Oni ako budu napadnuti ne mogu sami izdr`ati taj napad, tako da bi morali pomo}i
mnogo i ovi iz Bosne i mi iz Crne Gore i Srbije.
26
^ – Bez daqwega, pa to se mora raditi.
M – Mi radimo mnogo na tome i sa Marti}em i sa qudima koji su
tamo, wihovi u vojsci, tako da sa te strane smo vrlo oprezni, mislim.
Srbi u Bosni su se dobro organizovali, stvorili fakti~ki ve} svoju dr`avu i tamo }e wih te{ko neko ugroziti. Moramo im samo pomagati da brane te granice i eventualno da se vrati ta Neretva i tih
par gradova, ali, ali za Krajinu se spremamo dobro da ukoliko zagusti ne{to da tamo pomognemo.
^ – Ja mislim da }e Tu|man napasti jo{ jednom.
M – Po svemu sude}i ho}e, ti na{i obave{tajni krugovi javqaju
da se oni spremaju i da sad oni samo takti~ki, zbog situacije u Bosni
jer oni bez nas ne mogu ni{ta da urade. Ali oni }e posle toga da krenu. Tako da bi to bila jo{ jedna ofanziva od nekoliko meseci i, ako
to izdr`imo, onda bi dobili u Krajini ono {to smo sad dobili u Bosni i zaokru`io bi se na{ prostor tamo.
^ – Pa ja mislim ako bi pomogli Srbija, Crna Gora.
M – Da, da to su sad iskusni borci.
^ – Nemaju {anse.
M – Nemaju {anse, jer mi imamo mnogo iskusnih boraca sad iz
Bosne. To su elitne jedinice i ja mislim da }emo mi to sve dobro organizovati. I dobro je da se ne otvara odjednom vi{e frontova, jer
nezgodno bi bilo, to je duga~ak front, vi to znate i sami, bar tog iskustva imate. Ali to je i wihova nesre}a, oni su biolo{ki slabiji
od nas, Hrvati tako duga~ku garanciju ne mogu da brane, za wih je boqe {to pre da naprave neki dogovor sa nama, ja mislim. Oni nemaju
toliko vojske, oni su sve ra~unali sa nekom vojnom intrevencijom
spoqa. O~igledno da svet nije zainteresovan da ratuje tu.
^ – Ja sam ubje|en da Hrvati iz Bosne ne}e oti}i u Krajinu tamo
da im pomognu.
M –Ne, ne nema {anse, ja isto mislim.
^ – Zato {to su oni u mawini tu.
M – Da, da, da ne}e sigurno.
^ – I ne}e da diraju u stvari koje mogu da budu eksplozivne i da
ih uni{te potpuno.
M – Ta~no, ta~no. To mo`e da ih ko{ta, jer oni znaju da na tim
prostorima ne mogu nikako da dr`e tu teritoriju, ma nema wima, pa
~ak i ovi Hrvati iz Osijeka, pa ~ak i oni iz doline Neretve {aqu
nam na{i qudi, imaju onu radio vezu znate, pa se ~uju ponekad preko
te radio veze, uhvate jedne druge, ka`u naru~e ovi Hrvati iz Osijeka da Srbi opale nekoliko granata kod wih, ka`u da mora da bude napeta situacija, jer Tu|man ho}e da ih mobili{e i po{aqe na neke
27
frontove u Bosnu. I onda oni mole ovde ove na{e Srbe, slavonske i
sremske, da oni ponekad ovako opale poneki metak, da kao i tu postoji opasnost, da ih dr`e kod ku}e da ne bi i{li na druge frontove. Za
nas na tom prostoru jako mnogo radi. Jer mi smo uspostavili dobro
fakti~ko stawe, tamo ima ipak kakva-takva na{a dr`ava, tamo postoji ta vojska i policija, radi i Skup{tina i vlada i neko sudstvo
i sve `ivo. I sve du`e bude li i{lo tako, to se i prihvata i nema odustajawa od toga.
^ – Dobro je {to si mi rekao za ovo Trnovo i za ovo u dolini Neretve, to je.
M – To su dve najva`nije za nas akcije. A ne bi `eleli ali moramo da budemo na oprezu za eventualnu odbranu Krajine. Odr`avamo s
wima veze. Danas nam je na Majevicu oti{la jedna grupa, to je deo koji je naslowen prema centralnoj Bosni gde se sad biju te{ke bitke izme|u Hrvata i muslimana, tu je sto duga~ka ta na{a granica, treba to
~uvati, oni ne prave neku ofanzivu ali prave diverzije, i treba te
qude odmeniti malo da odu na te poqske radove, pa smo jednu grupu poslali tu na Majevicu da malo zamene te qude tamo. To je vi{e neka odbrambena akcija. Treba to ~uvati, stradaju qudi od tih mina.
Tako je jedan momak ostao bez noge.
Jer oni su sad u panici, kod wih je sad podela u tom politi~kom
vrhu, vidite ovaj Alija i Gani} oni su za tu totalno ratnu varijantu,
a Abdi} bi da pregovara. Toga se treba ~uvati.
^ – Ja, toga se treba ~uvati.
M – Slobodno dogovorite se vi s wim, on }e mi preneti, i hteo
sam jo{ jednu stvar, mi 24-og imamo taj na{ Glavni odbor, ono {to
vi ka`ete centralnu upravu. I trebalo bi videti sa gospodinom Babi}em da li je on slobodan, da li ima {anse da i on stigne u to vreme ovamo.
^ –Sigurno da nije, a preko Negojevi}a }u vam re}i u vezi toga.
M – E dobro, dobro.
^ – Jer onaj ispad tamo {to je napravio jedan, mi smo ga doznali
ne od vas, na nesre}u nego drugi nam je neko kazao, preko druge, da je
tamo taj ispad bio. Mi smo doznali, to je done{eno u Izvr{ni odbor
Srpske narodne odbrane i tu smo imali tri ~etiri sata veliku polemiku, sva|u i sve, i onda bilo je malo i neprijatno ali, uglavnom
se sve zavr{ilo, ali Negojevi} }e vam re}i o tome.
M. je predlo`io da bude makar Negojevi} na glavnom Odboru tu
u Beogradu, do}i }e qudi iz Crne Gore, iz Krajine, iz Hercegovine,
do}i }e qudi iz Nema~ke, verovatno iz Engleske.
M. ka`e da se Negojevi} javi ~im do|e u Zaje~ar, a oni ~esto idu
u tom pravcu.
28
– Ako bude ne{to trebalo nek se javi M. }e ovih dana biti tu u
Beogradu.
– ^edo se zahvaquje na izve{tajima i na divnim re~ima i ka`e
da bi trebali da se ~uju bar jedanput mese~no.
M – Ja }u sad da praktikujem, malo sam sad imao te izbore unutar
SNO od aprila meseca znate, i sad imam dosta nekih novih qudi, jer
je druga~ije postavqena ~itava organizacija. Jer mi smo sad objedinili ~itavu na{u organizaciju, ranije je to bilo podeqeno na te
ogranke, iz Crne Gore, Srbije, iz Krajine, iz Bosne, sad je to objediweno sve kao jedna organizacija sa jednom tom upravom, sa jednim Izvr{nim odborom i onda to je novi na~in rada, tako da sam mnogo vremena proveo da qude uvedem u taj posao ali sad sam rastere}en poprili~no, sad mogu vi{e da putujem, podelio sam posao sa wima i taj
teret i ovaj, sad }u ja da obezbedim da vam oni jednom nedeqno, putem
faksa, o svim na{im tim akcijama i o svemu {to se de{ava ovde {aqu te izve{taje. A plus ovo {to se mi ~ujemo ovako telefonom, jednom nedeqno }ete imati celokupni taj presek, izve{taj o svemu {to
mislimo da je va`no {ta se de{ava ovde. A ovako }emo mi posebno,
nas dvojica, da se ~ujemo i da popri~amo jo{ o svemu.”
O dolasku Slobodana Negojevi}a izve{tena je III uprava, putem
depe{e, kao i o raspolo`ivim saznawima o planiranim aktivnostima istog, tokom boravka u Jugoslaviji.
U narednom periodu radi}emo na identifikaciji ^edomira
A{anina iz SAD, kao i pra}ewu aktivnosti Mirka Jovi}a.
Ra|eno u 3 primerka
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – III uprava
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a – OO – 894501257
Operativni radnik,
Zdravko Dra`i}
MCDXLIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
55-043
3. 8. 1993. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
29
Dr`avna tajna
Na osnovu ~lana 13, stav 3 ZUP-a Republike Srbije (“Slu`beni
glasnik RS”; broj 44/91) ta~ka 5 i 56 Pravila o radu RDB, a na predlog CRDB Zaje~ar sp. br. 360/1 od 26. 3. 1993. godine, donosim
Odluku
Nala`em zavo|ewe OO nad Vu~kovi} Du{anom, ro|en 21. 4.
1954. godine u Zaje~aru, od oca Qubomira, Srbin, dr`avqanin SRJ,
radnik FMT u “Zvezdanu”, stalno nastawe u Zaje~aru ulica @elezni~ka broj 56.
Obrazlo`ewe
Odlukom ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, sp.
br. 01-525/1 od 30. 10. 1991. godine, zavedena je PO po ekstremizmu za
Vu~kovi} Du{ana.
Operativno-istra`iva~kim radom do{li smo do podataka da je,
krajem 1991. godine, na na{em podru~ju formirana paravojna formacija Srpska nacionalna garda, ~iji je komandant Du{an Vu~kovi}. Po{to je zavr{io obuku za instruktora SNG u Novom Sadu i
Beogradu, Vu~kovi} je organizovao obuku gardista na brdu Kraqevica iznad Zaje~ara. Operativni podaci ukazuju da je u stalnom kontaktu sa {tabom komande Srpske garde, ~iji je ~lan {taba, i zamenik komandanta Osmajli} Zvonka.
Krajem 1991. godine kao i u toku 1992. godine, sa ~lanovima Garde sa na{eg podru~ja, boravio je na ratom zahva}enom podru~ju u okolini Gospi}a i Nevesiwa, u trajawu od po mesec-dva dana. Prema raspolo`ivim operativnim saznawima, sa ovih podru~ja dono{ena je
odre|ena koli~ina naoru`awa, koja je, prema podacima iz vi{e izvora, sakrivena kod poverqivog lica na podru~ju SO Svrqig, {to je
sam Vukovi} pred svojim istomi{qenicima u par navrata iznosio.
Tako|e, najnovija saznawa ukazuju, da pred najodanijim ~lanovima Garde, Vu~kovi} inicira potrebu formirawa udarnih trojki, koje bi bile sastavqene od najodanijih i najpoverqivijih qudi, a koje
bi imale za ciq napade na pripadnike organa bezbednosti, u ciqu
dola`ewa do uniformi i oru`ja, kidnapovawe “komunista” i osvetu prema vi|enijim qudima.
U posledwe vreme, Vu~kovi} je izrazito aktivan na planu “mobilizacije ~lanova Garde, ~esto putuje van Zaje~ara, kao i za Beograd gde
ostvaruje koordinaciju sa rukovodstvom, tako i na {irem podru~ju Zaje~ara, gde su navodno pripremqene odgovaraju}e baze za sme{taj qudstva i oru`ja, koje bi u odre|enom momentu bile u funkciji.
30
Namerava da, kada do|e prole}e, sakupi svoje qude i ode u {umu
ili u baze po pojatama i selima, odakle bi vr{ili napade na vojne
objekte i policijske stanice.
Vu~kovi} je prisustvovao, dana 31. 1. 1993. godine, skupu ekstremista u selu Laznica na kome je vr{ena analiza dosada{weg rada,
analiza prethodnih izbora i wihovih zadataka u narednom periodu.
Glavnu re~ na skupu imali su Jankovi} Darko, ekstremista iz Petrovca i Du{an Vu~kovi}. Ekstremisti su na skupu ocenili da im je
za realizaciju svojih planova i namera u ciqu nasilnog ru{ewa vlasti u Srbiji, potrebno stvarawe nekoliko brigada po 1000 vojnika
kao i jedne elitne brigade od 2000 ~etnika, i hitno formirawe udarnih grupa u sastavu od 20–25 qudi obu~enih za brze diverzantske akcije, i ve} pomenutih trojki za likvidacije.
Vu~kovi} se u potpunosti slo`io sa ovim i izrazio zadovoqstvo
napomiwu}i da on mo`e da blokira sve zna~ajne putne pravce, kao i
ulaz i izlaz u T. Krajinu, da ima svoje qude u svim vojnim objektima
u Krajini, po~ev od oficira, podoficira pa do vojnika po ugovoru,
kao i u miliciji u aktivnom i rezervnom sastavu.
Vu~kovi} se trenutno nalazi na rati{tu u okolini Nevesiwa.
Od 35 ~lanova Garde, koje je Vu~kovi} poveo na rati{te, velika ve}ina se posle izvesnog vremena vratila zbog nesloge, sva|e i straha
od osvete me{tana za ono {to su po~inili na rati{tu. Kod jednog
broja gardista, koji su se vratili sa rati{ta, prona|eno je samo u
jednoj akciji RDB, posle ustupawa na{ih podataka, 26 ru~nih bombi
i vi{e komada municije razli~itog kalibra. Prema saznawima kojima raspola`emo, ciq wihovog odlaska na rati{te je, ne borba sa
neprijateqem, ve} kra|a i eventualna nabavka oru`ja, koje bi doneli sa rati{ta, {to potvr|uju i napred izneti podaci.
Raspola`emo podatkom da su prilikom boravka na rati{tu jula
1992. godine, Vu~kovi} i jo{ dva ~lana Garde doneli automatske pu{ke sa postoqem iz kojih su pucali na mestu zvanom Suvodol nadomak Zaje~ara.
Ciq obrade je pra}ewe, dokumentovawe i blagovremeno presecawe ekstremisti~ke i teroristi~ke delatnosti Vu~kovi} Du{ana
i wegovih bliskih istomi{qenika.
Na osnovu izlo`enog, odlu~eno je kao u dispozitivu ove odluke.
Ra|eno u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h CRDB Zaje~ar/N
1 h RDB MUP RS – III/N
Na~elnik RDB,
Jovica Stani{i}
31
MCDXLIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek [id
3. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 8. 8. 1993. godine, prilikom dolaska operativnog radnika
na posao, ispred zgrade SO [id, stajao je @ivkovi} Petar, portparol SRS, koji je operativnog radnika pozvao u pomenutu zgradu na
kafu u kancelariju predsednika op{tine, koji se nalazi na godi{wem odmoru.
Tom prilikom @ivkovi} je samoinicijativno izneo da se u posledwe vreme ne sla`e sa Petri} Milenkom, predsednikom SRS u
[idu, zbog wegovih aktivnosti oko formirawa i priprema za delovawe S^P, kao i zbog sve ~e{}eg omalova`avawa @ivkovi}a kao
li~nosti. Prema navodima @ivkovi}a, u svim op{tinskim organizacijama SRS u Srbiji, RSK i Republici Srpskoj, u okviru ove
stranke, formiraju se, ili su ve} formirane sekcije S^P, ~iji je
rad i postojawe prakti~no ilegalno. Kako daqe @ivkovi} navodi,
juna meseca ove godine, iz glavne centrale SRS u Beogradu nare|eno je svim op{tinskim organizacijama SRS da u okviru S^P hitno
formiraju naoru`ane odrede po MZ, gradovima i regijama, da isti
budu organizovani po vojnom principu i da se u wih biraju mla|i qudi, ~ije se poreklo mora znati unazad tri kolena. Prema planovima
koji su razra|eni, a koji se baziraju na izazivawu socijalnih nemira
{irih razmera, svaka od ovih jedinica (ili vi{e wih) ima}e zadatak da u svojim mestima zauzmu SUP, po{tu, radio-stanicu i sli~no,
odnosno, kako @ivkovi} navodi, “tada }e Voja staviti svoju {apu na
sve institucije i izvr{iti dr`avni udar, preuzimawe vlasti u SRJ,
RSK i Srpskoj Republici”.
[to se ti~e teritorije Srema, kako @ivkovi} ka`e, za komandanta svih ~etni~kih jedinica postavqen je Petri}, a wegov zamenik je Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub, koji je ujedno i komandir jedinice S^P formirane u [idu.
Prema operativnim saznawima kojim za sada raspola`emo u toku je formirawe ovih odreda u Kukujevcima i Erdeviku. U Kukujevcima glavni organizator i pokreta~ je Radovanovi} Milan, sin Qu32
bomira, ro|en 8. 7. 1962. godine u Vi{wi}evu, SO [id, lekar u ambulanti u Kukujevcima, ina~e prema planu budu}i predsednik SO
[id. Zadatak da formiraju jedinicu S^P u ovom selu dobili su
Mar~eti} Milorad, sin Gojka, ro|en 31. 10. 1961. godine u mestu Gradina, SO Virovitica, RH, ina~e zaposlen u Op{tinskom sudu u [idu kao pravnik i Leti} Milan, sin Trive, ro|en 7. 2. 1952. godine u
mestu Majkovac, Podravski, SO Virovitica, zemqoradnik ~iji je
sin Dra`en zaposlen kao milicionar u SUP-u [id. Prema za sada
nedovoqno proverenim podacima, u Erdeviku glavni za formirawe
jedinice S^P u ovom mestu je Stojakovi} Milan, komandir SM Erdevik, koji ina~e u posledwe vreme izbegava kontakte sa operativnim radnicima SDB. U sklopu navedenog cenimo potrebnim navesti
i nedavnu izjavu Radakovi} Lazara iz Va{ice, SO [id, koji je operativnom radniku rekao da }e do kraja ove godine operativni radnik
Centra RDB Sremska Mitrovica Bo`i} Miroslav biti postavqen
za na~elnika CRDB Sremska Mitrovica a on za {efa Odseka RDB
u [idu.
Predla`emo da se nastave daqi kontakti sa @ivkovi}em, da se
prikupqaju podaci za wegovu kompromitaciju kako bi se pridobio
za rad po zadacima RDB, da se razmotre mogu}nosti primene OTS
Slu`be prema nekim gorenavedenim licima. Pored toga, u toku je
priprema dva lica za anga`ovawe za saradwu sa RDB po ovim pitawima (Kukujevci i Gibarac).
Iz drugih izvora do{li smo do sli~nih podataka, pa }emo predlo`iti mere na suzbijawu i spre~avawu namera ekstremista.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS – Resor DB – III uprava
1 h MUP RS – Resor DB – V uprava
1 h OE Centra
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Momirski Dragan
MCDXLV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-052
4. 8. 1993. godine
33
Slu`bena bele{ka
Operativnim radom RDB na podru~ju op{tine Mali Zvornik,
do{li smo do proverenih podataka da pojedini ekstremisti iz redova SRS zloupotrebqavaju svoju politi~ku funkciju u ciqu izazivawa nacionalne i verske mr`we i netolerancije {to je dovelo do uznemiravawa gra|ana muslimanske nacionalnosti i pojedinih gra|ana srpske nacionalnosti. Naj~e{}i oblici diskriminacije vr{e se
po osnovu bespravnog ulaska u ku}e i stanove gra|ana muslimanske
nacionalnosti u Malom Zvorniku, wihovom otpu{tawu sa posla, izbegavawa prijema gra|ana muslimanske nacionalnosti radi ostvarivawa wihovih prava kao i za{tite ideolo{kih veza koji su nosioci ili izvr{ioci navedenih inkriminisanih radwi.
Po{to su pripadnici SRS pobedili na posledwim lokalnim
izborima i obrazovali lokalnu vlast u Malom Zvorniku, zapa`eni
su slu~ajevi zloupotreba odre|enih institucija radi sticawa materijalne koristi ili izra`avawa samovoqe i bezvla{}a. Tako je Neboj{a Proranovi}, predsednik odbora SRS u Malom Zvorniku, dana
6. 7. 1993. godine u pisanoj formi uputio dopis Celebi} Azemini iz
Malog Zvornika, koja ima stan u Malom Zvorniku, ulica Mar{ala
Tita S45/2, sa zahtevom da ista oslobodi stan od lica i stvari. Pri
tome se poziva na pisani zahtev Skup{tine op{tine Zvornik i Tehni~ko-{kolskog centra Karakaj, gde je wen suprug Celebi} Fehim
bio prosvetni radnik, a koji je izgubio posao nakon otpo~iwawa
ratnih dejstava. U jednom drugom aktu, te nije naveden datum Proranovi} daje saglasnost na privremeno kori{}ewe stana Yuzdanovi}
Yevada iz Malog Zvornika izvesnom Dragi}evi} Slavku, izbeglici
iz @ivinica. Porodica Yuzdanovi} nalazi se u izbegli{tvu u Ma|arskoj i ista je deo ku}e izdala za stanovawe. Pre ulaska porodice
Dragi}evi}, u deo stambenih prostorija bespravno se, obijawem ulaznih vrata, uselio Todorovi} Ilija iz Rasto{nice, SO Zvornik, kada je izvr{ena i kra|a stvari i odevnih predmeta. Poku{aj Yuzdanovi} Hatiye, supruge Yuzdanovi} Yevada, koja je u me|uvremenu do{la u zemqu i posredstvom advokata podnela tu`bu Op{tinskom sudu Loznica (P-1463/93) za iseqewe porodice Dragi}evi} iz vlastite ku}e, nai{ao je na nerazumevawe predsednika Op{tinskog suda
Loznica, koji je odbio da primeni privremenu meru prinudnog iseqewa do okon~awa redovnog postupka, progla{avaju}i se nenadle`nim i odbijawem predsednika SO Mali Zvornik i drugih rukovodilaca u lokalnim organima vlasti da o navedenom problemu razgovaraju. U prisustvu radnika OUP Mali Zvornik, Yuzdanovi} Ha34
tiya je u{la u vlastitu ku}u i jednu no} provela u svojoj ku}i, koju je
morala da napusti narednog dana zbog izra`enih pretwi porodice
Dragi}evi} da }e baciti bombu ili je zaklati, zbog ~ega je prinu|ena da `ivi kod roditeqa u Sakaru, SO Mali Zvornik. Pored navedenih, registrovano je vi{e slu~ajeva bespravnog ulaska gra|ana iz
Malog Zvornika ili izbeglica iz biv{e Republike BiH u ku}e i
stanove gra|ana muslimanske nacionalnosti u Malom Zvorniku, koji se kao izbeglice nalaze u vi{e zemaqa Zapadne Evrope. U pojedinim slu~ajevima, obijawe stanova izvr{eno je u prisustvu komisije
koju su obrazovali pripadnici SRS, me|u kojima su se nalazili weni ~lanovi i odbornici, kao i inspektor skup{tine op{tine za komunalne stambene poslove. Naj~e{}e su gra|ani samoinicijativno
obijali stanove i bespravno se useqavali. Na nivou op{tine, do sada nije organizovana rasprava u vezi bespravnog useqavawa i kori{}ewa stanova, osim {to su gra|ani muslimanske nacionalnosti
podnosili tu`be Op{tinskom sudu u Loznici, koji do sada nije re{io nijednu tu`bu. Arsi} Mile, advokat iz malog Zvornika, koji je
pru`io pomo} pojedinim gra|anima muslimanske nacionalnosti kojima su se bespravno uselili gra|ani srpske nacionalnosti, izlo`en je direktnim i indirektnim pretwama za{to se stavqa u za{titu gra|ana muslimanske nacionalnosti. Novija saznawa RDB potvr|uju da su pripadnici SRS planski i organizovano i{li na bespravno useqavawe Srba u ku}e, stanove i vikendice gra|ana muslimanske
nacionalnosti, a {to nam ilustruje u zahtev Suboti} Zorana, republi~kog poslanika SRS, koji je od predsednika SO Mali Zvornik,
tra`io da u jedan stan u Malom Zvorniku useli sestru Dragana Ili}a, direktora DP “Mladost” u Loznici, koja je invalid, predo~avaju}i da se oni nalaze na vlasti i mogu da primewuju ovla{}ewa.
I daqe je nastavqena praksa udaqavawa sa posla gra|ana muslimanske nacionalnosti, pri ~emu se formalno koristi institucija
tehnolo{kog vi{ka. Tako su iz DP “Gra|evinar” u Malom Zvorniku otpu{teni [rndi}, dev. Hayiefendi}, Safa, diplomirani ekonomista i ^olakovi} Jusuf, slu`benik, oboje iz Sakara, SO Mali
Zvornik.
U okviru aktivnosti Crvenog krsta Mali Zvornik, rukovodstvo
SRS je na rukovodna mesta postavilo svoje ~lanove i simpatizere,
pri ~emu je dozvoqavalo da vr{e zloupotrebe, na {to reaguju gra|ani. Po{to nisu mogli da akcijom dobrovoqnih prikupqawa priloga u op{tini Mali Zvornik i {ire, prikupe dovoqnu koli~inu namirnica i druge humanitarne pomo}i namewene Srbima u Republici Srpskoj, koja je organizovana maja meseca ove godine, nakon odr35
`anog protestnog mitinga u Loznici pod geslom “Ne}emo granice
na Drini”, rukovodstvo SRS u Malom Zvorniku, uz saglasnost republi~kog narodnog poslanika SRS iz Loznice, uzelo je iz kontingenta Crvenog krsta odre|enu koli~inu bra{na i predstavili ih kao
priloge gra|ana. Nikoli} Milenko, predsednik Mesne zajednice u
Velikoj Reci, SO Mali Zvornik, ~lan SRS, u vi{e navrata, prodavao je bra{no Crvenog krsta po 18 nema~kih maraka po vre}i, o ~emu postoji spremnost pojedinih gra|ana da daju izjave. Za Nikoli}a
se pri~a da poseduje “{korpion” i mitraqez i da je “{korpion” pokazivao gra|anima. Nikoli} je dobar prijateq sa Kosti} Miodragom, predsednikom SO Mali Zvornik, koji ga pose}uje u Velikoj Reci i toleri{e wegovo pona{awe. U svim slu~ajevima privo|ewa
pripadnika SRS, predsednik Kosti} interveni{e kod OUP-a Mali
Zvornik, bez obzira na ~iwenice o wihovoj inkriminisanoj delatnosti. To je u~inio i u slu~aju privo|ewa Todorovi} Branka Sretena, zvanog Tito, koji se do 10. 7. 1993. godine nalazi u istra`nom zatvoru u [apcu, jer je imenovani ilegalno posedovao pu{komitraqez
i tri bombe, a {to je poku{ao da pravda dobijawem od biv{eg TO
Mali Zvornik. Od VP 5865/16 Mali Zvornik, pisano je (akt pov. br.
80-1 pd 29. 7. 1993. godine) obave{ten OUP Mali Zvornik, da Todorovi} Sreten nije bio pripadnik ove jedinice i biv{ih jedinica
TO, pretpostavqaju}i da je oru`je dobio u Zvorniku jer je imenovani kao dobrovoqac u~estvovao u oslobo|ewu ovog mesta.
Raspola`emo operativnim saznawima da se grupa od 20-30 gra|ana muslimanske nacionalnosti iz Malog Zvornika, me|u kojima se
nalazi i Ja{arevi} Nijazim, slu`benik HE “Zvornik” u Malom
Zvorniku i odbornik SPS u Malom Zvorniku, priprema da ode u Beograd i poseti vi{e republi~kih institucija, iste upozna sa diskriminisanim polo`ajem i zatra`i za{titu li~nih, imovinskih i
nacionalnih prava.
S obzirom na izra`enu problematiku koja ima tendenciju daqeg
pogor{avawa, predla`emo da se od pravosudnih institucija zatra`i br`e i efikasnije re{avawe sporova u kojima se nalaze gra|ani
razli~ite nacionalne pripadnosti, radi pravne za{tite interesa
gra|ana muslimanske nacionalnosti, te da se postavi pitawe pokretawa odgovornosti prema funkcionerima SRS u Malom Zvorniku
koji uzurpiraju prava i obaveze drugih nadle`nih organa.
Sva navedena lica iz bele{ke koja su se eksponirala, odranije su
poznata RDB kao nosioci genocidnih radwi prema gra|anima muslimanske nacionalnosti. Podatke o Nikoli}u ustupili smo OUP Mali Zvornik na daqe kori{}ewe.
36
Operativno }u se anga`ovati na prikupqawu i drugih podataka
o licima koja vr{e zloupotrebe strana~kih funkcija radi izazivawa verske i nacionalne mr`we i netolerancije u Malom Zvorniku.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h OE Vaqevo
Operativni radnik,
Drago [uka
MCDXLVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Dana: 5. 8. 1993. godine
Dr`avna tajna
Informacija
Na{i izvori sa vukovarskog podru~ja su nas informisali da
Vojska Jugoslavije, preko svog oficirskog kadra lociranog na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, formira obave{tajni punkt sa namerom ofanzivnog delovawa prema Republici Hrvatskoj. Ovim punktom }e rukovoditi pukovnik Dejanovi} iz Novosadskog korpusa.
Na ovim prostorima veoma se ose}a prisustvo i uticaj vojske koja, pored svoje redovne delatnosti, ofanzivno radi na stvarawu pozicija u politi~kim i privrednim strukturama, pa ~ak i u organima
MUP RSK. S tim u vezi, na{ izvor, kao indikativne, navodi kontakte [ikawa Branka, oficira bezbednosti sa Beqi} Nenadom, na~elnikom Centra dr`avne bezbednosti za Barawu. [ikawa je iz Tewe,
gde i sada `ivi, a do izbijawa ratnih sukoba, slu`bovao je u osije~koj kasarni. Posledwih petnaestak dana, kod [ikawe je svakodnevno boravio Beqi}. Istovremeno, na{ izvor se li~no uverio da su
Beqi}a, u Belom Manastiru, posetili, pored [ikawe, komandant
Slavonskog korpusa Sladojevi} Bogdan i general Ivanovi} Bora.
Izvor posebno napomiwe da je, u posledwe vreme, izlo`en nametqivim nastupima Beqi}a. S obzirom da je na{ izvor, zbog prirode
37
posla, svakodnevno u kontaktu sa predsednikom Vlade RSK, pretpostavqa da vojska, preko Beqi}a, poku{ava da do|e do, za wih, relevantnih podataka i saznawa.
Pored navedenog, na{i izvori isti~u da je oficirski kadar sve
vi{e anga`ovan i zaokupqen na prikupqawu kompromituju}eg materijala za svoje kolege, s obzirom da je najavqeno wihovo bitno smawewe i prevremeno penzionisawe. Ovo se posebno odnosi na oficire koji su na ovim prostorima boravili u vreme ratnih dejstava.
Kako smo informisani, vojna bezbednost na vezi dr`i \ukari}
Slavka, biv{eg pripadnika centra DB Osijek, gde i sada `ivi. Prema nekim saznawima, priprema se izvla~ewe \ukari}a iz Osijeka.
Na to ukazuje podatak da mu se oba sina ve} nalaze u Tewi, a ovih dana o~ekuje se i dolazak wegove supruge Damjanke. Ocena je da \ukari} ne bi trebalo da se pojavquje na prostorima RSK zbog li~nih,
bezbednosnih razloga.
U sferi politi~kog `ivota na ovim prostorima, javnost je zaokupqena me|usobnim optu`bama na relaciji Goran Hayi} – Rade Leskovac. Sa druge strane, sve intenzivnija je strana~ka aktivnost, u
smislu ~e{}ih promotivnih nastupa, kako Hayi}evog SDS-a tako i
SRS za RSK. Na proslavi dvogodi{wice oslobo|ewa Daqa, odr`anoj 1. avgusta ove godine, uo~eno je prisustvo Leskovca u pratwi neuobi~ajeno velikog broja naoru`anih lica. Sa druge strane, proslavi je prisustvovao, izme|u ostalih, @eqko Ra`natovi} Arkan, u ~ijem dru{tvu se nalazio general Andrija Bior~evi}, {to je u posledwe vreme postala u~estala pojava. Na{i izvori posebno apostrofiraju deo govora Arkana, kojim je uputio apel narodu ovog kraja da vi{e ne dozvole da ih Kninska Krajina iskori{tava i da obustave svako daqe dostavqawe pomo}i.
Na kraju smo informisani da sve ve}i broj pripadnika MUP-a
RSK napu{ta isti, a da se uglavnom radi o iskusnim i nekompromitovanim licima. Kao razlog ovakvih postupaka navode se, pored nere{enog materijalnog polo`aja, pre svega nemogu}nost doslednog
primewivawa i sprovo|ewa zakonom predvi|enih mera i radwi. Sa
druge strane, na ovim prostorima, kako se navodi, nesmetano egzistiraju i deluju slu`be bezbednosti koje nisu pod jurisdikcijom
MUP-a. Apostrofiraju se “slu`be” Srpske dobrovoqa~ke garde,
Ministarstva za narodnu odbranu i lica iz neposrednog obezbe|ewa predsednika Hayi}a. Po mi{qewu na{ih izvora, delatnost ovih
“slu`bi” je u iskqu~ivoj funkciji prikrivawa sopstvene kriminalne delatnosti i svojih bliskih veza. To potvr|uju ~iwenicom da
38
su pripadnici ovih “slu`bi” iskompromitovana lica sa kriminalnom pro{lo{}u.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – na~elniku
Operativni radnici,
Zdenko Pin}ir
Milenko Lemi}
MCDXLVII
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
3-061
9. 8. 1993. godine
OA “Tomson”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Operativna veza “Dalas” – 764V0658.
Sastanak odr`an 6. ovog meseca u Po`arevcu, u vremenu od 20,30
do 21,45 ~asova.
Izvor se koristi po problematici III linije rada.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II
Podaci se odnose na aktuelnu situaciju me|u ekstremitima iz
Po`arevca i planove za budu}e aktivnosti SG.
Izvor je posle susreta sa nekolicinom ekstremista iz Po`arevca (Najdanovi} Sa{a, Stamenkovi} Stani{a i Pivac @arko), do{ao do zakqu~ka da me|u wima vlada konfuzija u pogledu planirawa budu}ih aktivnosti. Pojedinci su vidno razo~arani sada{wom
situacijom i stawem u svojim redovima, {to povezuju sa “mlakom”
politikom svog rukovodstva.
Tako|e, pojavquju se i prve nesuglasice povodom planiranih kadrovskih re{ewa. Jedan od o~itih primera je i nezadovoqstvo Stamenkovi}a i Kolakovi}a u vezi planirawa postavqawa “wihovih”
qudi na rukovode}a mesta “kada budu preuzeli vlast”. Sa neodobravawem postavqaju pitawe “za{to bi @ivkovi} Slavko bio postavqen za na~elnika Po`areva~kog SUP-a, a nema ga u prvim redovima, nego uvek deluje iz drugog plana”, ili, {to ih je posebno ogor~ilo, “za{to bi jedan Rom, Karamarkovi} Aleksandar, bio komandir
milicije pored wih toliko pravih Srba i iskusnih ratnika”.
39
Izvor navodi i daqe izra`ene probleme ekstremista sa aktivno{}u ~lanova jer ih sve mawe i mawe u~estvuje na sastancima i skupovima. Tokom pro{le nedeqe, nekolicini aktivista su podeqeni
leci propagandnog sadr`aja (u kojima se upozoravaju gra|ani, radnici, penzioneri i {teti{e da vi{e ne veruju ovoj vlasti). Me|utim,
prilikom poku{aja distribucije ovih letaka, gra|ani nisu hteli da
ih uzimaju, pa su ih ovi izbacivali na ulice iz automobila ili lepili na bandere i druga mesta.
Poseban problem po`areva~kih ekstremista i daqe je “veoma
te{ka materijalna situacija, jer usled ekonomske krize sve je vi{e
~lanova koji ne `ele da izdvajaju novac u ove svrhe”. Tako|e, mnogi
od ~lanova postavqaju pitawe “gde su utro{ena dosada{wa sredstva
i ko raspola`e nov~anim fondovima”?
Usled ove klime izvesnog nepoverewa, me|u ~lanstvom SG pojavquje se doza straha zbog “sve ~e{}ih napada” na wihove ~lanove i
funkcionere, pa se pribojavaju da “vlast” koja je za to, po wima, odgovorna ne po~ne odmazdu i po provinciji, misle}i pri tom i na Po`arevac.
Trenutni planovi su im vezani za po~etak septembra ove godine,
kada bi trebalo da odr`e okru`nu skup{tinu ~lanstva i dogovore
naredne aktivnosti. [to se ti~e poku{aja selektirawa i odabirawa gardista sa prethodnih spiskova, do{li su do zakqu~ka da su ovi
spiskovi neupotrebqivi i da moraju, nakon konsolidovawa rukovodstva, da naprave “nove i realne spiskove”.
Od ~lanstva se za sada tra`i uzdr`anost i zahteva redovno odr`avawe kontakata radi informisanosti aktivista.
U vezi na{eg poku{aj da identifikujemo lice pod imenom Bandi}, navodno izvorovog saborca (pisano u informaciji broj 1838 od
30. 7. 1993) izvor nas je obavestio da za sada takvo lice ne poznaje, dodaju}i da su se svi uglavnom znali po nadimcima, a ne pravim imenima, te da }e poku{ati to da proveri.
III
– Pivac @arko, ro|en 6. 10. 1968. godine u Po`arevcu, od oca
Dragoquba, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica M. Pijade broj 29/9,
~lan SG.
– Stamenkovi} Stani{a, ro|en 10. 11. 1955. godine u Leskovcu, od
oca Petronija, stalno nastawen u Po`arevcu, naseqe Zabela b.b.,
~lan SG.
– Najdanovi} Sa{a, ro|en 17. 8. 1967. godine u Po`arevcu, od oca
Slobodana, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica M. Markovi}a 62,
~lan SG.
40
IV
Ostvaren kontakt i napisan izve{taj.
Nisu preduzimane druge mere i radwe RDB.
V
Izvor je po dolasku iz Beograda, gde je trenutno raspore|en,
kontaktirao vi{e svojih poznanika, ranijih i sada{wih ~lanova,
tako da je u objektivnoj mogu}nosti da bude bli`e informisan o sada{woj situaciji me|u wima.
Lica koja nam izvor navodi i odranije su nam poznata kao ekstremisti, te }emo ih kao takve i daqe sagledavati.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Republika Srbija
Operativni radnik RDB,
Bo{ko Spasovi}
MCDXLVIII
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-044
10. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
A}imovi} Milan~e iz [etowa, op{tina Petrovac na Mlavi.
Razgovor obavqen dana 9. ovog meseca, sa po~etkom u 11 ~asova, u
hotelu “Central” u Petrovcu, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se prvi put kontaktira.
Izvor nepouzdan, podaci neprovereni.
II
O ovome se pi{e prvi put.
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost lica iz sela [etowa, koja predvodi Radivojevi} Drak~e iz istog sela.
41
U neformalnom razgovoru koji je je vo|en sa A}imovi}em, vezano za doga|aje koji su se odvijali u selu [etowu, kada je izvr{eno zapre~avawe putnog pravca [etowe – Petrovac, A}imovi} je ispri~ao slede}e:
Ve} vi{e meseci vlada podeqenost i netrpeqivost u samom selu [etowe. Po mi{qewu izvora ona je uzrok, pre svega, netolerancije i nerazumevawa jedne grupe lica koja ne biraju sredstva za
ostvarewe svojih uskih ciqeva. Jedna grupa lica, koju predvodi Radivojevi} Drak~e iz [etowa, do sada je u vi{e navrata planirala
zapre~avawe putnog pravca Petrovac–[etowe, navodno nezadovoqna otkupnom cenom `ita. Me|utim, kulminaciju i netrpeqivost
izazvalo je to, {to je naseqe u posledwih par dana ostalo bez vode,
te su takvo stawe iskoristili i po~eli to da zloupotrebqavaju i
usmeravaju u drugom pravcu. Bilo je ~ak i takvih razmi{qawa da se
postoje}i vodovod, koji napaja vodom Petrovac i okolna naseqa, minira i poru{i, a koji se nalazi na izvoru u selu [etowu.
Do ovog nezadovoqstva do{lo je i zbog neblagovremenog dolaska
predstavnika SO Petrovac i Komunalne RO “Izvor” iz Petrovca,
na zborove gra|ana koji su zakazivani u dva navrata.
Zapre~avawe je poku{ano da se izvede 6. ovog meseca, a glavni
organizator bio je Radivojevi}. Kako akcija nije uspela, jer se nije
odazvao dovoqan broj me{tana i mehanizacije, razo~aran ovakvim
pona{awem sugra|ana, Radivojevi} se nakon toga, navodno povukao i
distancirao od svih daqih akcija.
Me|utim, po mi{qewu izvora, sada je situacija jo{ komplikovanija, jer ostatak ekstremista bi mogao da preduzme ne{to {to bi
dovelo do jo{ ve}ih me|usobnih podela me{tana. Ne iskqu~uje se
mogu}nost izvo|ewa i odre|ene subverzivne akcije ~ija bi meta bio
vodovod.
III
Radivojevi} Drak~e, ro|en 27. 2. 1954. godine u [etowu, op{tina Petrovac, od oca Miladina, po zanimawu automehani~ar, nezaposlen, o`ewen, stalno nastawen u selu [etowe.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana slu`bena bele{ka.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Imaju}i u vidu iznete podatke, kao i na{a saznawa dobijena od
drugih lica, situacija u samom nasequ je dosta komplikovana. Sam
Radivojevi} svojim postupcima i pona{awem dosta doprinosi ta42
kvom stawu. Me|utim, koriste}i metode wegovog kompromitovawa,
wegova aktivnost bi se svela na bezna~ajan nivo.
S obzirom da je Radivojevi} aktivan i po akciji “Tomson”, ne iskqu~uje se mogu}nost da isti ne iskoristi trenutnu situaciju da bi
izvr{io naoru`avawe istomi{qenika, s obzirom da je u vi{e navrata i pred vi{e izvora nudio oru`je koje navodno poseduje.
S tim u vezi, na{e operativno anga`ovawe usmeri}emo u pravcu daqeg pra}ewa stawa u samom nasequ, kako bismo bili u mogu}nosti da blagovremeno do|eno do podataka o planovima i namerama
ekstremista iz ovog sela, uz uporedno sagledavawe stvarnog mesta i
uloge Radivojevi}a u datim okolnostima. Poseban akcenat }e se staviti na preduzimawe mere na planu {to boqeg fizi~kog obezbe|ewa vodovoda u [etowu, za koji nije iskqu~eno da mo`e u datom trenutku da bude meta wihovih akcija.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III uprava
1 h RDB MUP RS – V­uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Stanoje Vasi}
MCDXLIX
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva
I
Izvor: Tajna kontrola telefonskih razgovora
Podaci se odnose na:
– “Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu – 41001675, krije se u Rimu;
– Oto Golubovi} organizuje preprodaju zlata;
– Ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 1. do 12. avgusta 1993. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj, 12. avgusta 1993. godine.
43
II
Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na obradi
“Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu i wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Lu~ana”,
PO po srpskom ekstremizmu, u vremenu od 1. do 12. avgusta 1993. godine.
Nakon u~e{}a u napadu na \ukanovi} Ivu, poslanika DEPOS-a
u Narodnoj skup{tini Srbije, “Lu~ano”, za kojim je raspisana poternica, pobegao je u Italiju. U wegovom odsustvu sve “poslove” je
preuzeo mla|i brat @arko, koji je u stalnom kontaktu sa “Lu~anom”.
Na{ izor iznosi da je @arka nazvao ujak iz Beograda Oto Golubovi}. Golubovi} je izneo da je u Beogradu bio sa Vukom (nije naveo
prezime), sa kojim i @arko mora da se na|e da bi “odradili” neki posao za dr`avu, u kojem bi mnogo zaradili. Pri tome je Golubovi} izneo da moraju “na}i {emu” da omogu}e da “ministar finansija za...
do|e do dr`avne love”, zbog ~ega je ve} ostvaren dogovor da izvesna
Mirjana i Lafonten budu gosti na{e vlade, s tim da se zna da je to
“po vezi Ota Golubovi}a”. Pri tom, Golubovi} posebno isti~e da u
svim ovim transakcijama navedeni ministar mora ostati anoniman,
a da posao zavr{avaju on (Golubovi}) i @arko. Golubovi} daqe dodaje da je zavr{io “posao sa zlatom za Bo{ka” i da sada potpuni prioritet daje. Po{to je Golubovi} potvrdio da je u ovom poslu “na{a
vlada”, @arko mu iznosi da ima mogu}nosti da pomogne u tom poslu,
jer ima Arape koji }e dobro da plate zlato, ali treba sagledati koliko ministar mo`e da ponudi zlata i zato predla`e da se Vuk i wih
dvojica na|u u Beogradu nasamo i sve detaqno preciziraju, {to je Golubovi} podr`ao i prihvatio.
U razgovoru sa @arkom, “Lu~ano” se raspitivao za reakciju na
wegovo pismo upu}eno Vuku Dra{kovi}u. Po{to mu je re~eno da se
ve}ina pita kako to da je danas sa Vukom a sutra protiv, “Lu~ano” je
izneo da je on uvek bio protiv Vuka, ali da je samo dugo }utao i nije
ni{ta govorio ni za spiskove, ni o ubistvu Gi{ke, ni o kra|ama, ali
da }e sada sve objaviti. Dodao je da ga je “dosta {lepao, a on gurnuo u
pogibiju 60 qudi i nikom banke nije dao, ve} krade non-stop”. Daqe
je “Lu~ano” izneo da }e objaviti i izvesni spisak koji je bio kod wega u ku}i tri meseca, a ~ija se kopija nalazi kod Brane Crn~evi}a;
pa da “svako svoje okaje”.
Dana 12. ovog meseca, “Lu~anu” je supruga prenela da je tetka Vukica “bila tamo gde je radila” i tu saznala da je iz Beograda poru~e44
no i nalo`eno “Lu~anovo” ubistvo. Na to je “Lu~ano” izneo da mu je
to ve} poznato, ali da }e se sada on osvetiti i organizovati konferenciju za {tampu u Budimpe{ti. Istakao je da }e da iznese svoja saznawa i “otkrije Bayu Sto{i}a i Kerteza za kra|u i mu}ke, za name{tawe ubistava po Beogradu i trgovinu heroinom”.
Dodao je da }e nakon toga, “ukoliko ne budu uvukli rogove”, izneti dokaze da je za sve vreme rata bio pla}eni vojnik, a kao dokaz }e
objaviti svoje platne spiskove koje mu je dala Vojska Jugoslavije.
IV
O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati.
Dostavqeno:
1 h MUP RS – RDB – III uprava
1 h MUP RS – RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond centra
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MCDL
Centar RDB Smederevo
III uprava – ekstremizam
6-065
12. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: Demi} Viktor, iz sela Aqudovo, SO Malo Crni}e. Razgovor obavqen 11. 8. ove godine u selu Crqenac, SO Malo Crni}e,
na inicijativu izvora.
Sa izvorom se prvi put kontaktira.
Izvor nepouzdan, podaci neprovereni.
II
Pisano je i ranije (na{a informacija sp. br. 251 od 31. 8. 1993.
godne). Podaci se odnose na nerasvetqen karakter okupqawa pojedinih ekstremista iz sela Kula, SO Malo Crni}e.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je u
posledwe vreme primetio, a {to su nam potvrdili i ostali me{tani, da se u blizini ku}e Vuji~i} Stanka iz Kule, SO Malo Crni}e,
45
poznatog po svom ekstremizmu, okupqa jedan broj lica kako iz samog
sela Kule, tako i jedan broj nepoznatih lica, koja dolaze automobilima iz drugih mesta. Izvor navodi da u takvim prilikama oni obavezno upotrebqavaju vatreno oru`je i obi~no ispale po nekoliko
hitaca, ~ak i iz automatskog oru`ja. Obi~no se zadr`avaju do kasnih
no}nih sati u ku}i Vuji~i}a. Izvor isti~e da su mu poznata dva me{tanina sela Kula koji su istomi{qenici pomenutog Vuji~i}a, a
koji su tako|e poznati po svom ekstremnom opredeqewu. To su Miladinovi} Radoqub zvani @u}a, kao i Pavlovi} Qubi{a, zvani Pekar
iz sela Kula, SO Malo Crni}e, koji se pored no}nih poseta gotovo
svakodnevno vi|aju sa Vuji~i}em i primetno je da se uvek o ne~emu
dogovaraju. Pored ova dva lica, izvor navodi da je Vuji~i} u dobrim
odnosima sa izvesnim Luki} Danilom iz sela Aqudovo, SO Malo
Crni}e, ugostiteqem u ~ijem se lokalu ~esto vr{i preprodaja raznog oru`ja i municije, a jednom prilikom je, navodno, izvr{ena kupoprodaja pu{komitraqeza. Me|utim, izvor nije bio u mogu}nosti
da sazna bli`e identifikacione podatke kupca i prodavca, po{to
se radilo o licima iz udaqenih mesta van podru~ja SO Malo Crni}e.
Izvor je, tako|e, saznao da je tokom ovih dana Vuji~i} Stanku do{ao sin Vuji~i} Slavoqub iz inostranstva. Po re~ima izvora, Slavoqub je poznat kao ekstremista, koji sa tih pozicija deluje u
Austriji, gde boravi. Ina~e Vuji~i} Slavoqub, zvani Dragan, promenio je prezime u Mateji}, iz izvoru nepoznatih razloga.
III
Vuji~i} Stanko, od oca Vitomira, ro|en 15. 10. 1932. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo
Crni}e.
Miladinovi} Rodoqub, zvani @u}a, od oca Dositeja, ro|en 24. 2.
1952. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu
Kula, SO Malo Crni}e.
Pavlovi} Qubi{a, zvani Pekar, od oca Miodraga, ro|en 13. 5.
1949. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu
Kula, SO Malo Crni}e.
Vuji~i} Slavoqub, zvani Dragan, 27. 5. 1993. godine promenio
prezime u Mateji}, od oca Stanka, ro|en 14. 8. 1959. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo Crni}e.
Luki} Danilo, od oca Nikola, ro|en 6. 12. 1957. godine u selu Sige,
SO @agubica, stalno nastawen u selu Aqudovo, SO Malo Crni}e.
IV
Primewena institucija informativnog razgovora.
46
V
Izvr{i}emo proveravawe izvora u ciqu eventualnog wegovog
daqeg kori{}ewa na prikupqawu podataka o pomenutim licima.
Napomiwemo da su nam pomenuta lica poznata kao ekstremna i da su
intenzivno protivzakonito delovala i to: Miladinovi} Rodoqub,
zvani @u}a, je kao nepozvano lice u vreme sprovedene mobilizacije
defetisti~ki delovao na mobilizacijskom zbori{tu i doprinosio
raspadu ve} formirane RJ; Vuji~i} Stanko, zagovornik revan{izma
i primene sile prema neistomi{qe{nicima, Pavlovi} Qubi{a
Pekar se pojavquje kao glavni nosilac organizovanog odlaska sa
podru~ja SO Malo Crni}e na mitinge u Beogradu i skupove simpatizera DM na Ravnoj gori, pri ~emu je ponekad u~esnike i materijalno nagra|ivao odre|enom svotom deviznog novca. Vuji~i}, sada Mateji} Slavoqub je jedan od organizatora grupe na{ih dr`avqanina
na radu u Austriji, koja prema na{im operativnim podacima zagovara i planira da u~estvuje u nasilnom obarawu Ustavnog sistema u Republici Srbiji.
O licima iz te grupe pisano je u na{oj slu`benoj bele{ci broj
251 od 31. 8. 1992. godine.
Pomenuti Luki} Danilo je nestalnog opredeqewa i pojavquje se
kao trgovac i posrednik u trgovini oru`jem i municijom iz materijalnih pobuda.
Anga`ova}emo se na rasvetqavawu karaktera okupqawa navedenih ekstremista u ku}i Vuji~i} Stanka.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 prim. MUP RS RDB III uprava
1 prim. MUP RS RDB V­uprava
1 prim. evid. CRDB Smederevo
1 prim. op. radniku
Operativni radnik RDB,
Dragan Miti}
MCDLI
Centar RDB Vaqevo
I-Odsek
7-041 i Jovanovi} Zoran
13. 8. 1993. godine
47
Slu`bena bele{ka
– Odnosi se na sastanak predstavnika srpskih i muslimanskih
oru`anih formacija u mestu Poto~ari, SO Srebrenica
Operativnim anga`ovawem na terenu obavili smo razgovor sa
Nikoli} Momirom, na~elnikom za bezbedonosno-obave{tajne poslove u Bratuna~koj brigadi vojske Republike Srpske. Tom prilikom do{li smo do odre|enih bezbednosno interesantnih podataka o
situaciji na rati{tu u reonu Srebrenice, kao i o stawu i odnosu
snaga u rukovodstvu “zelenih beretki” na pomenutom podru~ju.
Predstavnici Bratuna~ke brigade, Cvijetin Vuksi}, komandant
brigade i Momir Nikoli}, na inicijativu i zahtev muslimanskih
oru`anih snaga u reonu Srebrenice, koje su predstavqali Naser
Ori}, komandant i Neyad Bekti}, na~elnik za bezbednosno-obave{tajne poslove u pomenutim formacijama, odr`ali su dana 11. 8.
1993. godine, sastanak u mestu Poto~ari, SO Srebrenica, u krugu tamo{we fabrike betona.
Na pomenutom sastanku, koji su obezbe|ivali predstavnici kanadskog bataqona locirani u Srebrenici, razgovaralo se o sve u~estalijim provokacijama muslimanskih oru`anih formacija prema
pripadnicima Vojske Republike Srpske u reonu “@utog mosta”, koji se nalazi na liniji razdvajawa sukobqenih strana izme|u Bratunca i Srebrenice.
Tom prilikom Naser Ori}, komandant “zelenih beretki” na podru~ju Srebrenice, tvrdio je da oru`ane provokacije ne vr{e organizovane grupe obu~ene za izvi|awe terena i izvo|ewa teroristi~kih akcija iz sastava “zelenih beretki” koje on kontroli{e, nego da
to ~ine odre|ene grupe civila i naoru`anih pojedinaca koja on ne
kontroli{e. Tako|e, Ori} je tvrdio da me|u vojnim komandantima
“zelenih beretki” na podru~ju Srebrenice ima sve ve}i broj protivnika, apostrofiraju}i posebno Tursunovi} Zulfu, koji komanduje
jedinicom “zelenih beretki” u reonu Su}eske. Ori} je na pomenutom
sastanku priznao da poseduje potpunu kontrolu nad jedinicom “zelenih beretki” koja broji oko 350 qudi, a koja je locirana u reonu Poto~ara i zaseoka Pale.
Prilikom susreta pomenutih predstavnika srpskih i muslimanskih oru`anih formacija, Naser Ori} je tvrdio da nakon dolaska
predstavnika UNPROFOR-a u Srebrenicu, u woj sve ve}i zna~aj dobijaju civilne vlasti, s obzirom da su predstavnici UNRPOFOR-a
do{li sa zadatkom da razoru`aju pripadnike “zelenih beretki” i
izvr{e potpunu demilitarizaciju podru~ja Srebrenice nastawenog
48
muslimanskim `ivqem. U prilog pomenutoj tvrdwi, Ori} je naveo
primer odluke civilnih vlasti, na ~elu sa Ademom Salihovi}em,
predsednikom op{tine Srebrenica, kojom se zabrawuje izlazak svih
lica koja su ro|ena na podru~ju op{tine Srebrenica. Pomenuta odluka nije va`ila za lica muslimanske nacionalnosti koja su kao izbeglice do{la iz drugih op{tina. Nakon dono{ewa pomenute odluke, u periodu od 1. do 15. jula 1993. godine, iz Srebrenice je u pravcu
Kladwa i Tuzle iza{lo oko 1500 lica muslimanske nacionalnosti.
Prema saznawima dobijenim od pomenutog izvora, ve}ina lica
koja su poku{ala napustiti Srebrenicu i do}i u Kladaw i Tuzlu, bila je izolovana i fizi~ki likvidirana od strane pripadnika vojske
Republike Srpske.
Na pomenutom sastanku nije postignut dogovor oko evakuacije
Emira Halilovi}a, pripadnika “zelenih beretki” iz zatvora kanadskog bataqona u Srebrenici u pravcu zatvora muslimanskih oru`anih
formacija u Tuzli. Naime, Emir Halilovi} je pre desetak dana u srebreni~koj bolnici likvidirao Milomira Krsmanovi}a koji se nakon
zarobqavawa od strane pripadnika “zelenih beretki” le~io u istoj.
Nakon toga, Halilovi}a su uhapsili pripadnici kanadskog bataqona.
U toku razgovora sa izvorom nastojali smo da ne dekonspiri{emo na{e namere i interesovawa za rezultate pomenutog sastanka, a
istovremeno smo lemendirawem na{eg dolaska ostavili utisak odr`avawa kontinuiteta na{ih veza i kontakata na bazi saradwe po
konkretnim slu~ajevima za lica koja poti~u sa na{eg podru~ja.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP Republike Srbije – I­uprava
1 h RDB MUP Republike Srbije – V uprava
1 h OE
Operativni radnici,
Gligori} Dragutin
Jovanovi} Zoran
MCDLII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek [id
49
13. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 12. 8. 1993. godine, @ivkovi} Petar iz [ida je tra`io razgovor sa operativnim radnikom, koji je odr`an u kancelariji predsednika SO [id.
Kao povod za razgovor @ivkovi} je naveo da raspola`e informacijom da neko od me{tana Sota, SO [id, hrvatske nacionalnosti, ima u ku}i pu{komitraqez.
Me|utim, prema na{oj proceni, ovo nije bio pravi povod za razgovor, ve} wegovo neslagawe sa Petri} Milenkom, zvanim ^i~a, iz
[ida, oko organizovawa seoske slave 28. 6. ove godine u Kukujevcima. Naime, toga dana }e biti organizovana sve~anost u vidu mitinga
SRS, na kome }e prisustvovati i Vojislav [e{eq, a sve u ciqu da se
i na taj na~in izvr{i dodatni pritisak na preostale me{tane hrvatske nacionalnosti da se isele u RH. Sa ovim stavom ^i~e @ivkovi} se ne sla`e, ve} predla`e da }e ve}i efekat na sastanku imati
ako [e{eq do|e kada se budu vodile aktivnosti oko prevremenih
izbora, koje SRS namerava uskoro da pokrene.
Pored toga, @ivkovi} iznosi da je SRS, odnosno [e{eq, dao
rok do polovine septembra meseca vladi SRJ da “sredi” neke stvari
u zemqi, i da se on jako pla{i doga|aja i, kako ka`e, “bratoubila~kog rata” posle tog datuma.
U {tabovima SRS, koji su zbog toga osnovani u Sremskoj Mitrovici, Rumi i [idu, prati se razvoj situacije u tom smislu u zemqi, a
isti }e u eventualnoj kriznoj situaciji koordinirati jedinicama
S^P. Me|utim, u {tabovima, a pogotovo u jedinicama S^P, kako
ka`e, ima malo intelektualaca, a dosta lica sklonih kriminalu i
niskih intelektualnih sposobnosti koja su spremna na sve.
Pri kraju razgovora, @ivkovi} je izneo da je po~etkom ovog meseca on postavqen za portparola SRS za Srem i da je pokrenuta inicijativa za {tampawe novina SRS sa podru~ja Srema.
Tako|e, @ivkovi} je insistirao da navedeni razgovor mora
ostati u strogoj diskreciji, {to }emo iskoristiti za wegovo anga`ovawe za saradwu sa RDB u ciqu pra}ewa delatnosti ekstremista
iz ove grupacije na podru~ju Centra.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS – Resor DB – III­uprava
1 h MUP RS – Resor DB – V uprava
50
1 h OE
1 h operativnom radniku.
Operativni radnik,
Momirski Dragan
MCDLIII
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam – srpski
“3 0030”
13. 8. 1993. godine
Izve{taj saradnika
I
– Saradnik “Gradi{a”
– Kontakt ostvaren 18. 8. 1993. godine, po planu rada sa saradnikom.
– Saradnik usmeren na pra}ewe ekstremizma.
– Izvor pouzdan – podaci provereni.
II
Podaci se odnose na delatnost ekstremista iz rukovodstva Srpskog otaybinskog saveza.
Saradnik “Gradi{a”:
“Sa Desimirom iz Leskovca, danas oko 9,30 ~, trebalo je u leskova~kom korpusu VJ posetiti generala \or|evi}a sa kojim su ve}
vo|eni razgovori oko formirawa i pripajawa dobrovoqa~kog odreda vojsci. General \or|evi} je, prema kazivawu Desimira, izrazio razumevawe za jedan takav ~in i ostalo je samo da on o tome informi{e vi{u vojnu instancu. Desimiru je sa svoje strane \or|evi} savetovao da prona|e lica koja imaju upliv u general{tab kako bi ovakav zahtev sigurno pro{ao. Tako|e, \or|evi} je u prethodnom razgovoru Desimiru rekao da su pre toga kod wega sa istim
zahtevima dolazili i predstavnici SRS i da su bili prihva}eni,
ali je dogovor propao po{to SRS nije prihvatila neke vojne uslove. Desimir je posle ovog razgovora referisao Dragoslavu Bokanu
i isti je preduzeo mere da do|e do lica iz VJ koja mogu pomo}i. Me|utim, koliko sam ja mogao shvatiti, wihove veze su mahom generali sada na spisku za penzionisawe. Kako danas nismo uspeli prona}i generala \or|evi}a, koji je odsutan od 5. 9. 1993. godine, Desi51
mir je stupio u kontakt sa generalom Mojsilovi}em. Razgovor je
bio vrlo kratak, jer je Mojsilovi} ve} bio po{ao za Vrawe, pa je
sastanak ugovoren za 19. 8. 1993. godine. Mojsilovi} je rekao Desimiru da mu nije poznat prethodni dogovor sa \or|evi}em, da na
svoju ruku, bez vi{e instance, ne mo`e razgovarati i o tome odlu~ivati. Desimir je nakon razgovora sa Mojsilovi}em telefonom
obavesti nekog u Beogradu da je \or|evi} odsutan i da }e se sa Mojsilovi}em, za koga je rekao da posle slu~aja u Vrawu predstavqa
tvrdu liniju, te{ko do}i do konkretnog dogovora. Desimir je rekao
da bi opet trebalo kontaktirati General{tab i da bi trebalo prihvatiti sve vojne uslove, ukoliko poka`u interesovawe za prihvatawe dobrovoqaca.
U kontaktima sa licima iz SOS saznao sam da je na inicijativu
srpskog `ivqa iz Makedonije, ta~nije iz Skopske Crne Gore, uspostavqen odnos sa wima. Naime, ka`e se da su Srbi iz Makedonije
tra`ili saradwu koja je ve} i za`ivela. Tako je uspostavqen kanal
kojim }e se Srbima u Makedoniji dopremiti odre|ena koli~ina
oru`ja, koje je ve} obezbe|eno u Bosni. Ovaj kanal bi trebalo iskoristiti i za odlazak jedne grupe dobrovoqaca SOS sa zadatkom napada na milicijsku stanicu u selu Ku}evi{tu. Ekstremna grupa Srba iz Makedonije je ve} razradila plan napada, pa je s tim u vezi u
SOS planirano ubacivawe jedne diverzantske grupe od 10 do 12 qudi. Me|utim, potrebno je najpre formirati odred iz koga bi bili
odabrani pogodni qudi za realizaciju ovog zadatka. S ovim u vezi,
govori se o mogu}nosti dolaska Srba iz Bosne koji imaju iskustva u
ovakvim akcijama. Ina~e, SOS u Republici Srpskoj i Republici
Srpskoj Krajini ima dosta ~lanova, a me|u wima i vi|enijih qudi.
Tako se pomiwu Sowa Karayi}, k}erka Radovana Karayi}a i Biqana Plav{i}, ~ije je zadu`ewe da proguraju Dragoslava Bokana na neko ministarsko mesto kako bi dobio politi~ki legitimitet. Sergej
Veselinovi} isti~e da su srpske republike pokrivene ~lanovima
SOS, a da na prostoru Srbije treba tek i}i na oformqewe stranke
i prvenstveno, po wemu, treba i}i na kvalitet i na qude koji su
spremni na sve. Veselinovi} ~esto pomiwe majora Antaq Bora i
jo{ neke oficire koji su na liniji SOS.
Koliko sam mogao shvatiti, iz ovih nekoliko kontakata, SOS se
finansira iz nekoliko izvora – nov~ana pomo} iz inostranstva od
strane ~etni~ke emigracije i wihovih simpatizera, putem odre|enih privatnih preduze}a, ~iji su vlasnici pripadnici i simpatizeri SOS. Tako je Desimir od stranke dobio 5.000 DM i u Leskovcu
52
otvorio privatno preduze}e, koje }e kada za`ivi, delom finansirati rad stranke u Leskovcu. Deo sredstava stranka obezbe|uje prikupqawem dobrovoqnih priloga u zemqi i inostranstvu i poku{ava
se da se preuzmu donatori koji su pomagali SNO. Posebno treba ista}i da se stranka delom finansira i ~isto kriminalnim radwama,
uterivawem dugova, reketirawem i pqa~kama. Imaju profesionalno razra|en sistem, a sve akcije sada vodi Aleksandar An|elkovi},
dok se Dragoslav Bokan posledwih meseci povukao.
Posebno se isti~e da se vr{e pregovori sa SPC sa, kako se ka`e, stare{inama nekog manastira na Hilandaru da treba da se da odre|ena pomo} nekoj stranci u Srbiji. Pomiwu se sredstva u visini
od 100 do 500 hiqada maraka, pa s tim u vezi Dragoslav Bokan treba
putovati za Svetu Goru”.
III
Mihajlovi} Dragoslav Bokan, iz Beograda,
An|elkovi} Aleksandar, iz Beograda,
Sergej Veselinovi}, iz Beograda
Desimir R., iz Leskovca.
IV
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Saradnik je u situaciji da i daqe prati ekstremne namere SOS
o ~emu }e izve{tavati. U ponedeqak, 23. 8. 1993. godine, susre{}e se
u Leskovcu sa Bokanom i An|elkovi}em posle ~ega }e podneti izve{taj.
Posebno je indikativno planirawe teroristi~kih akcija u Makedoniji i uop{te aktuelno naoru`avawe Srba u Makedoniji, jer bi
to moglo proizvesti {tetu i za Srbe u toj biv{oj jugoslovenskoj republici i po interese SRJ. Postoji mogu}nost da takve inicijative
plasiraju qudi iz SAD, odnosno da to mo`e biti jedna od “prqavih
operacija” AOS-a.
Kucano u 4 primerka
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V­uprava RDB MUP RS
1 h CRDB Zaje~ar
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
Tomislav Videnovi}
53
MCDLIV
Centar RDB Smederevo
I uprava
OI “Orijent”
5-041
13. 8. 993. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Gojko Tu~i} iz Smederevske Palanke.
Razgovor obavqen 17. ovog meseca u Smederevskoj Palanci, na
inicijativu operativnog radnika.
Izvor nije kori{}en na poslovima RDB
Izvor i podaci u fazi proveravawa.
II
O ovom se pi{e prvi put.
Podaci se odnose na situaciju u zapadnom delu BiH i bezbednosno interesantno lice iz Velike Kladu{e koje boravi na podru~ju
Kragujevca.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom istakao da je pre
izvesnog vremena boravio i Kqu~u, BiH, u poseti kod svojih najbli`ih ro|aka koji tamo `ive. U vezi sa situacijom na tom podru~ju, Tu~i} je izjavio, da je u samom Kqu~u ostao veoma mali broj muslimana
i da se mo`e re}i da je to gotovo etni~ki ~ista srpska sredina. Veliki broj muslimana je izginuo bore}i se u redovima armije BiH, ili je
proteran u druge krajeve ove biv{e republike. Tu~i} je rekao i to, da
Srbi dr`e u potpunom okru`ewu Biha}ku regiju i da su tamo{wi muslimani svesni ~iwenice da nemaju nikakvih vojnih izgleda da se suprotstave Srbima. Takvo stawe, prouzrokovalo je i promene u politici F. Abdi}a, koji sada insistira na miroqubivom re{ewu krize
i direktno se suprotstavqa vojnim opcijama Alije Izetbegovi}a.
No, bez obzira na to, Tu~i} je rekao da je od svojih sagovornika u Kqu~u saznao da oni vi{e muslimanima ni{ta ne veruju i da su spremni
da se do posledweg bore radi ostvarewa srpskih ciqeva.
Na kraju razgovora Tu~i} je rekao, da je prilikom povratka u
Smederevsku Palanku (10. 8. 1993. godine) u vozu od Beograda do Smederevske Palanke sedeo u kupeu sa NN `enskom osobom, starom oko
50 godina, koja se predstavila kao profesor a koja `ivi i radi u Velikoj Kladu{i. Ona je u tom razgovoru istakla, da je udata za na~el54
nika SUP-a u Velikoj Kladu{i, koji je po nacionalnosti musliman
i koji je u veoma bliskim prijateqskim odnosima sa F. Abdi}em, koji je i wihov ku}ni prijateq. Ta NN osoba je, po Tu~i}evim re~ima,
istakla da kao Srpkiwa nema nikakvih problema u Kladu{i i poku{avala je da svoje saputnike ubedi u to kako muslimani uop{te nisu
krivi za celokupnu situaciju. U vezi sa tim, najpohvalnije se izja{wavala o F. Abdi}u, predstavqaju}i ga kao velikog mirotvorca.
Ona je istkala i to, da je muslimanima iz V. Kladu{e zabrawen izlazak iz grada i da je ona to uspela zahvaquju}i tome {to je supruga
na~elnika SUP-a. Kroz srpske teritorije je nesmetano pro{la zahvaquju}i tome {to je Srpkiwa. Pomenuta osoba je rekla da putuje u
selo [epci (podru~je Kragujevca) odakle je poreklom i gde ima dosta rodbine i da }e se u tom selu zadr`ati relativno du`i vremenski period, nakon ~ega }e se vratiti u Veliku Kladu{u, gde su joj
ostali suprug i punoletni sin.
U vezi sa ovim, Tu~i} je istakao da je po izlasku iz voza u Smederevskoj Palanci “propratio” pomenutu osobu koja je na autobuskoj
stanici u{la u autobus koji ide u pravcu Topole, a da pri tome ni sa
kim na autobuskoj stanici nije ostvarila kontakt.
III
Lice pomenuto u stavu II ove informacije.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana slu`bena bele{ka.
V
Tu~i}eve navode potvrdio nam je i Jovo Tanasi}, koji je putovao
istim vozom, i sa kojim smo obavili odvojeni razgovor.
Mi{qewa smo da sa ovim podacima treba upoznati CRDB Kragujevac, kako bi se identifikovala pomenuta osoba i sa wom obavio
ra{~i{}avaju}i razgovor.
Kucano u 5 primeraka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – I uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h CRDB Kragujevac
1 h CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDS,
Miodrag Resavac
55
MCDLV
MUP Srbije
RSDB V Uprava
Centar za mikrofilm
17. 8. 1993. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 930029285
Po~etna pozicija: 02363A04
Krajwa pozicija: 02363A09
Delovodni broj dokumenta: 50781
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
7930029285
Srpski nacionalizam i {ovinizam
Operativni radnik: Vojvodi} Slavko
Vrsta dokumenta: Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema “Lu~an”
Izvor saznawa: kontrola telefonskog ili teleprintersko
Broj strana dokumenta: 004
Priloga:
Dokument ulo`en u dosije: vrsta PO “Lu~ano” 41001675
Broj pisarnice stvaraoca: 6590; datum 12. 8. 1993. godine
Broj pisarnice primaoca: 50781; datum 16. 8. 1993. godine
MF-broj: 02363A04-02363A09
Datum obrade: 17. 8. 1993. godine
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva
I
Izvor: Tajna kontrola telefona
56
Podaci se odnose na:
• “Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu – 41001675,
– krije se u Rimu;
• Oto Golubovi} organizuje preprodaju zlata;
• Ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 1-12. avgusta 1993. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj
12. 8. 1993. godine
II
Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na obradi
“Lu~ana”, PO po srpskom ekstremizmu i wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost Lu~ana, PO
po srpskom ekstremizmu, u vremenu od 1-12. avgusta 1993. godine.
Nakon u~e{}a u napadu na \ukanovi} Ivu, poslanika DEPOS u
Narodnoj skup{tini Srbije, Lu~ano, za kojim je raspisana poternica, pobegao je u Italiju. U wegovom odsustvu sve “poslove” je preuzeo
mla|i brat @arko, koji je u stalnom kontaktu sa Lu~anom.
Na{ izvor iznosi da je @arka nazvao ujak iz Beograda Oto Golubovi}. Golubovi} je izneo da je u Beogradu bio sa Vukom (nije naveo
prezime), sa kojim i @arko mora da se na|e da bi “odr`ali” neki posao za dr`avu, u kojem bi mnogo zaradili. Pri tome je Golubovi} izneo da moraju “na}i {emu” da omogu}e da “ministar finansija za …
do|e do dr`avne love”, zbog ~ega je ve} ostvaren dogovor da izvesna
Mirjana budu gosti na{e vlade, s tim da se zna da je ta veza Ota Golubovi}a”. Pritom, Golubovi} posebno isti~e da u svim ovim transakcijama navedeni ministar mora ostati anoniman, a da posao zavr{avaju on (Golubovi}) i @arko. Golubovi} daqe dodaje da je zavr{io
“posao sa zlatom za Bo{ka” i da sada potpuni prioritet daje. Po{to
je Golubovi} potvrdio da je u ovom poslu “na{a vlada”, @arko mu iznosi da ima mogu}nosti da pomogne u tom poslu, jer ima Arape koji
}e dobro da plate zlato, ali treba sagledati koliko ministar mo`e
da ponudi zlata i zato predla`e da se Vuk i wih dvojica na|u u Beogradu nasamo i sve detaqno preciziraju, {to je Golubovi} podr`ao
i prihvatio.
U razgovoru sa @arkom, Lu~ano se raspitivao za realizaciju
wegovog pisma upu}enog Vuku Dra{kovi}u. Po{to mu je re~eno da se
ve}ina pita kako to da je danas sa Vukom a sutra protiv, Lu~ano je izneo da je on uvek bio protiv Vuka, ali da je samo dugo }utao i nije ni{ta govorio ni za spiskove, ni o ubistvu Gi{ke, ni o kra|ama, ali
57
da }e sada sve objaviti. Dodao je da ga je “dosta {lepao, a on gurnuo u
pogibiju 60 qudi i nikom banke nije dao, ve} krade non-stop”. Daqe
je Lu~ano izneo da }e objaviti i izvesni spisak koji je bio kod wega
u ku}i tri meseca, a ~ija se kopija nalazi kod Brane Crn~evi}a; pa
da “svako svoje okaje”.
Dana 12. ovog meseca, Lu~anu je supruga prenela da je tetka Vukica “bila tamo gde je radila” i tu saznala da je iz Beograda poru~eno
i nalo`eno Lu~anovo ubistvo. Na to je Lu~ano izneo da mu je to ve}
poznato, ali da }e se sada on osvetiti i organizovati konferenciju
za {tampu u Budimpe{ti. Istakao je da }e da iznese svoja saznawa i
“otkrije Bayu Sto{i}a i Kerteza za kra|u i mu}ke, za name{tawe
ubistva po Beogradu i trgovinu heroinom”.
Dodao je da }e nakon toga “ukoliko ne budu uvukli rogove” izneti dokaze da je za svo vreme rata bio pla}eni vojnik, a kao dokaz }e
objaviti svoje platne spiskove koje mu je dala Vojska Jugoslavije.
IV
O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati.
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava
1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond Centra
1 h operativnom radniku
Operativni radnik
Slavko Vojvodi}
MCDLVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
18. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 13. avgusta 1993. godine, Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub,
ekstremista S^P iz [ida, kontaktirao je sa suprugom Lukovac Miodraga – radnika SUP-a u Subotici.
Lukov~eva supruga je molila Vu~i}evi}a da preko Jove Ostoji}a uti~e na wenog supruga da ne napu{ta posao u SUP-u. Navodno,
58
Lukovac ho}e da tra`i sporazumni raskid radnog odnosa, kako bi postao vojvoda u Subotici. Prema wenim re~ima, na Lukov~evu odluku
uti~e Leki} – predsednik SRS u Subotici, kako bi ostao na toj
funkciji, a za uzvrat mu obe}ava mese~nu platu od 100 DEM.
Lukov~eva supruga je istakla da je kod wih ku}i dolazio Kne`evi} Radovan (neki od rukovodilaca u SUP-u Subotica) i rekao Lukovcu da }e ga vratiti na posao (verovatno je suspendovan), da }e on
li~no urgirati da ga vrate zbog dece i porodice i da }e biti vra}en, ~ak mu je nudio da sam izabere radno mesto na kome }e raditi u
SUP-u.
Vu~i}evi} je Lukov~evoj supruzi rekao da }e do}i u Suboticu 22.
2. 1993. godine i da }e li~no tra`iti od Lukovca da ne napu{ta rad
u SUP-u, jer je on tu potreban radikalima.
Tako|e, rekao je da je tra`eno od rukovodstva SRS u Beogradu da
“pro~e{qaju” Leki}a i nekog “matorog” u @edniku.
Napomena:
O~igledna su nastojawa SRS da stvori i zadr`i svoje pozicije u
organima unutra{wih poslova.
Predla`emo da se sa sadr`ajem bele{ke upozna na~elnik RDB
MUP-a Republike Srbije, s obzirom da su postojale neke kadrovske
kombinacije sa Kne`evi}em.
Podaci su provereni preko drugih izvora.
Ra|eno u 5 primeraka
Dostavqeno:
1 h MUP RS – Resor DB – III uprava
1 h MUP RS – Resor DB – V uprava
1 h Centru RDB Subotica
1 h OE
1 h operativnom radniku.
Operativni radnik,
(potpis ne~itak)
MCDLVII
Centar resora DB
III uprava – srpski ekstremizam
5-062
Dana, 18. 8. 1993. godine
Kraqevo
59
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Krki} Qubi{a, iz ]i}evca, na privremenom radu u Insburgu,
Austrija.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 16.
8. ove godine, u vremenu od 11-12 ~asova, u prostoriji Odseka RDB
Kru{evac.
Izvor pouzdan – podaci neprovereni
II
Podaci se odnose na klub “Srpski ~etni~ki pokret” u Insburgu,
Austriji, i ekstremnu aktivnost wegovih ~lanova.
Izvoru je poznato da je “Srpski ~etni~ki pokret” u Insburgu
konstituisan pro{le godine, ali nemaju stalno mesto lokacije. Sastanke odr`avaju u restoranima i stanovima.
Predsednik kluba je Milo{evi} N., star oko 65 godina, rodom iz
okoline Drvara, zaposlen u gra|evinskoj firmi “Inerebna” u Halu.
^lanovi kluba su: Milutinovi} Sima, iz Bagrdana, SO Jagodina,
star oko sedamdeset godina, Panti} Dragomira Miodrag, iz sela Izbenica, SO Varvarin, zaposlen u tekstilnoj fabrici “Tirol-loden” u Insburgu, Panti} Radosava Miodrag, iz sela Izbenica, SO
Varvarin, zaposlen u fabrici “Tirol-lodenu” u Insburgu i dr. Program i ciq ove organizacije je obarawe komunisti~ke vlasti u Republici Srbiji.
Rukovodstvo kluba i ~lanstvo intezivno rade na prijemu novih
~lanova i propagandnom delovawu. Panti} Dragomira Miodrag je
vrlo ambiciozan u tom pogledu. U kontaktu je sa Vukom Dra{kovi}em u Beogradu i Crkvom u Be~u od kojih dobija instrukcije za daqu
aktivnost. Imao je i nekoliko neposrednih kontakata u Be~u i Beogradu sa Dra{kovi}em, a kontaktirao je i sa Vojislavom [e{eqem,
predsednikom SRS.
Sakupqao je nov~anu pomo} (4000 DM), za le~ewe Dra{kovi}a u
Parizu nakon izlaska iz zatvora.
Izvor daqe navodi da je “srpski ~etni~ki pokret” u neposrednom kontaktu sa Vukom Dra{kovi}em i SPO u vezi priprema koje
vr{e za obarawe “komunisti~ke vlasti” u RS u oktobru ove godine.
Dra{kovi} i SPO veruju da ih ovog puta u tome ne}e spre~iti “komunisti~ka policija”.
Na kraju razgovora, izvor isti~e da austrijske vlasti posledwih
meseci vr{e pritisak na na{e radnike da napuste Austriju, a jedan
od na~ina je {to su donele zakon da svaki radnik mora da ima najma60
we 10 kvadratnih metara stambenog prostora, u protivnom ga proteruju, ka`e izvor.
III
– Milo{evi} N., star oko 65 godina, sredweg rasta, ima ~eonu
}elavost, rodom iz okoline Drvara, zaposlen u gra|evinskoj firmi
“Inerebna” u Halu, Austrija.
– Milutinovi} Sima iz sela Bagrdan, SO Jagodina, star oko 65
godina, prosed, suv, sredweg rasta.
– Panti} Dragomira Miodrag, ro|en 27. 4. 1941. godine u selu Izbenica, SO Varvarin, na privremenom radu u Austriji, zaposlen u
tekstilnoj fabrici “Tirol-loden” u Insburgu.
– Panti} Radoslava Miodrag, ro|en 25. 9. 1950. godine u selu Izbenica, SO Varvarin, zaposlen u tekstilnoj fabrici “Tirol-loden” u Insburgu, Austrija.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Klub “Srpski ~etni~ki pokret” u Insburgu, u Austriji, i wegovi ~lanovi su ekstremno i ru{ila~ki raspolo`eni prema vlastima
u Republici Srbiji. Posebnu pa`wu zaslu`uje podatak da u saradwi
sa SPO u Beogradu vr{e pripreme za obarawe vlasti u RS u oktobru ove godine. U tom pravcu instruisali smo izvor da nas o novim
saznawima blagovremeno obave{tava.
Napomiwemo da su nam Panti}i i wihova ekstremna aktivnost
poznati odranije. Wihove boravke na na{em podru~ju }emo op. pokrivati. Prati}emo wihovu ekstremisti~ku aktivnost u Austriji i
u zavisnosti od rezultata preduzeti adekvatne mere i radwe RDB.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – I uprava
1 h MUP RS RDB – V­uprava
1 h ovom centru
Operativni radnik,
Dragan Nikoli}
MCDLVIII
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
61
6-065
19. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
o li~nom zapa`awu operativnih radnika
Dana 14. 8. 1993. godine, slu~ajno sam se, u kafi}u “Tas” u Smederevu, na{ao u dru{tvu Prvulovi} Petra, vlasnika kafe-bara “Dionis” i jo{ dvojicom na{ih zajedni~kih poznanika.
U nevezanom razgovoru, koji je tom prilikom vo|en, Prvulovi}
je ispri~ao da ga ~esto pose}uje Golubovi} Danilo, savezni poslanik SRS iz Smedereva. Do sada su vodili vi{e razgovora, kojom prilikom mu je Golubovi} ponudio da bude ~lan wihovog izvr{nog odbora. Objasnio je, da je on ugledan gra|anin, vlasnik privatnog lokala, da nije kompromitovan u gradu i da oni nastoje da pridobiju i
uvrste u svoje ~lanstvo {to vi{e upravo tako vi|enijih qudi. Dodao
je, da oni ne}e vi{e dati poverewe socijalistima, zbog ~ega su otpo~eli pripreme za nove izbore, za koje nastoje da se {to boqe pripreme, kako bi na wima osvojili vlast.
Kako nisu zadovoqni svojim postoje}im kadrom, to za naredne
izbore nameravaju da ponude nove qude. Navodno, tih dana su pridobili dva smederevska lekara (nije pomiwao imena). U tom kontekstu
pristupili su reorganizaciji stranke.
Prvulovi} je poku{avao da ostavi utisak ~oveka koji nije mnogo zainteresovan za sve to; mada je napomenuo, da je pozvan na sastanak, na kome bi trebao da bude izabran u izvr{ni odbor.
Napomiwem, da je prisutnim licima poznato da sam pripadnik RDB,
te nisam bio u prilici da se interesujem za neke konkretnije detaqe.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Jago{ Joksimovi}
MCDLIX
Centar RDB Subotica
III odsek – srpski ekstremizam
62
23. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
– odnosi se na aktivnost paravojnih formacija ekstremnog dela
SRS na podru~ju Centra RDB Subotica
Sredinom marta 1993. godine, u Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u Subotici do{lo je do sukoba izme|u pojedinih domova i polarizacije u dva “tabora”, koji su se me|usobno optu`ivali za malverzacije u vezi sakupqawa nov~anih sredstava za rad
stranke i kupovinu uniformi za potrebe dobrovoqa~kih jedinica,
koje su organizovano odlazile na ratom zahva}ena podru~ja Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Ubrzo zatim, jedan broj ~lanova pod komandom Lukovac Miodraga, koji je delovao u okviru SRS, napu{ta stranku i sve svoje daqe
aktivnosti usmerava preko “Udru`ewa boraca rata 90” sa sedi{tem
u Beogradu i u okviru wega nastavqa sa radom. U ime ovog udru`ewa,
aktivisti biv{eg S^P-a obilazili su dru{tvena i privatna preduze}a radi obezbe|ewa nov~anih sredstava, od kojih su kupovali uniforme, ambleme, motorole i druga sredstva i opremu za potrebe pripadnika ovog udru`ewa. U potrazi za {to ve}im nov~anim sredstvima, ekstremisti iz ove grupacije bavili su se ilegalnom nabavkom i
preprodajom vatrenog oru`ja i municije.
Preko “Udru`ewa boraca rata 90” ~lanovi ove paravojne formacije se upu}uju na rati{te u Republiku Srpsku Krajinu pod komandom “poru~nika” Risti} Slobodana, biv{eg konobara Doma JNA
u Subotici. Pre polaska na rati{te, Risti} je kao saradnik organa
bezbednosti VJ, uspeo da preko Milenkovi} Ko~e, na~elnika vojne
bezbednosti suboti~kog garnizona, opremi i naoru`a oko desetak
pripadnika SRS, a oru`je i municiju prebaci u Beograd i uskladi{ti u podrumu i trezoru “Jugobanke”. Milenkovi} Ko~a, koji na vezi dr`i Risti}a, u neposrednim kontaktima sa operativnim radnicima CRDB Subotica, u vi{e navrata je pokazivao interesovawe za
kadrovske promene ovog Centra, popuwenost operativnim sastavom
biv{ih pripadnike Resora i razloge wihovog odlaska, raspolo`ewe operativnog sastava prema rukovode}em kadru u MUP RDB.
Nakon {to je Risti} u Beogradu dobio dodatnu opremu, zajedno
sa oko 20 dobrovoqaca uputio se na rati{te u Divoselo. Dobrovoqa~ki odred u kome se nalazio Risti} i grupa dobrovoqaca iz Subotice formiran je u Bubaw potoku pod komandom rezervnog kapetana
Markovi} Slobodana.
63
Po odlasku na rati{te, Markovi} i Risti} su se bavili ratnim
profiterstvom, trgovali oru`jem i drugim ratnim materijalima,
sve dok kraji{ke vlasti nisu raspisale poternicu, nakon ~ega je
Markovi} sa jo{ 12 boraca prebegao na hrvatsku stranu.
Me|u borcima ovog odreda kru`ila je pri~a da su prilikom napada na selo ^anak kod Plitvica, pukovnik Milivojevi}, kapetan
Markovi} i poru~nik Risti} ubili nekoliko civila, me|u kojima je
bilo `ena i dece.
Prema raspolo`ivim saznawima, ova formacija pod okriqem
“Udru`ewa boraca rata 90” broji oko 150 qudi sa {ireg podru~ja
Vojvodine, a za komandanta je izabran Lukovac Milo{a Miodrag,
ro|en 25. 4. 1962. godine u Somboru, po zanimawu milicioner u SM
“Centar I”, sa stanom u Subotici, Kameni~i}eva br. 88. Kao pripadnik posebne jedinice milicije, Lukovac je, juna meseca ove godine,
suspendovan zbog no{ewa maskirne uniforme S^P sa ~etni~kim
obele`jima, bahatog pona{awa i pucawa na javnom mestu.
Lukovac se u radnom odnosu u MUP-u nalazi od 1982. godine, i do
sada je tri puta disciplinski ka`wavan zbog lak{ih i te`ih povreda radnih du`nosti.
U kontaktu sa Vu~i}evi} Du{kom, ekstremistom S^P iz [ida,
Lukov~eva supruga obavestila ga je da Lukovac ima nameru da napusti posao u SUP Subotica, i u tom pravcu tra`ila pomo} od wega,
na {ta joj je on obe}ao da }e li~no tra`iti od Lukovca da ostane na
sada{wem radnom mestu, jer je potreban radikalima, iz ~ega proizlaze o~igledna nastojawa SRS da stvori i zadr`i svoje pozicije u
organima unutra{wih poslova. (Podaci CRDB Sremska Mitrovica
iz avgusta 1993. godine).
Tako|e, Lukov~eva supruga je iznosila da im je Kne`evi} Radovan, na~elnik SJB SUP Subotica, obe}ao da }e se li~no zalo`iti
da Lukovac ostane na svom radnom mestu, ili da }e mu ~ak ponuditi
da izabere odgovaraju}e radno mesto. Isti~emo da Kne`evi} ove
svoje kontakte prikriva u RDB i MUP.
Do sada je u vi{e navrata Lukovac izjavqivao da wegova stranka
priznaje Buwevce za narodnost koja je bliska Srbima, a da se Hrvatima i Ma|arima na ovom podru~ju “ne pi{e dobro”. Me|utim, na{a
dosada{wa saznawa ne ukazuju da postoji zagovarawe ove stranke na
planu bilo kakvih akcija na ovim prostorima. Rukovodstvo ove formacije isti~e da ne}e preduzimati nikakve aktivnosti sve dok legalni organi dr`ave funkcioni{u, a u suprotnom preuzeli bi nadle`nosti i ingerencije u svoje ruke.
64
U pojedinim mestima ~lanovi mesne organizacije SRS su dobro
naoru`ani, organizovanost im je na visokom nivou i spremni su za
eventualni obra~un sa Ma|arima. Svoja upori{ta imaju u svim sferama dru{tvenog i politi~kog `ivota, a pojedinci im se nalaze na
odgovornim radnim mestima u privredi, SUP-u Subotica, organima
pravosu|a, skup{tini op{tine itd.
Prema nepotvr|enim podacima, svojevremeno je Lukovcu i wegovim qudima oru`je deqeno i u organizaciji rukovode}ih qudi SUP
Subotica.
Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci, po~etkom 1993. godine, rezultirao je osnivawem “Srpskih sokolova” 10. 4. 1993. godine u suboti~kom kafi}u “Megi}”, kada je odr`ana osniva~ka skup{tina i za
ciq postavqen zadatak da se radikalnijim merama krene u borbu za
srpske interese na prostorima severnog dela Vojvodine, jer su bili
nezadovoqni rezultatima zvani~ne politike i legalnih organa vlasti.
Za predsednika “Srpskih sokolova” izabran je Vlada Vujovi},
poznati kriminalac sa ovog podru~ja, za sekretara Milan Filipovi}, tako|e lice koje je u vi{e navrata dolazilo u sukob sa zakonom,
a u rukovodstvo su u{li jo{ Du{ko Joveti}, penzionisani radnik
MUP-a Subotica, zadu`en za tehni~ko-takti~ku obuku, Luka An|eli}, ginekolog i ^edomir Babi}, sudija Op{tinskog suda u Subotici.
“Srpski sokolovi” poseduju odre|enu koli~inu naoru`awa do
kojeg su do{li na razli~ite na~ine, a jedan od wih je i posredstvom
oficira iz suboti~kog garnizona. Raspola`u i sa jednim brojem maskirnih uniformi i sanitetskog materijala koji su nabavili preko
jedne radne organizacije iz Beograda, posredstvom kapetana Dragana.
Svoj rad i aktivnost planirali su finansirawem iz priloga donatora i priloga koji }e obezbediti reketirawem od imu}nijih privrednika sa ovog dela Vojvodine.
Ogranak u Subotici za sada broji oko 20-25 ~lanova, svi sa ratnim iskustvom koje su stekli na brojnim rati{tima, a u toku je organizacija ogranaka “Srpskih sokolova” u Sivcu, Lov}encu, Kuli,
Kikindi i drugim mestima ovog podru~ja, gde radikali imaju veliki
broj pristalica.
Dostavqeno:
1 h III uprava RDB MUP R. Srbije
1 h V uprava RDB MUP R. Srbije
2 h CRDB Subotica
Operativni analiti~ar,
S. Jankovi}
65
MCDLX
Centar Resora dr`avne bezbednosti
Beograd
I odeqewe – ITOS
71-0426
24. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
–u vezi objekta “[ema”–
Preko sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podatka o kretawu
objekta “[ema” u periodu od 12-23. 8. 1993. godine, kao i o pojedinim
licima, koja su sa objektom u vezi.
Dana 12. 8. 1993. godine, ispred objektovog stana se, u 22 ~asa, pojavio “\ole” (voza~ predsednika Republike Srbije) i kod operativnih radnika se raspitivao o objektu. Tom prilikom je operativnim
radnicima rekao da je objektu odneo 7 ugovora vrednih 80.000 DEM.
Re~ je o ugovorima qudi iz MUP-a, a pomenuo je na~elnika VI uprave Zlatka, izvesnog Zlatkovi}a, kao i neka imena koja operativnim
radnicima nisu bila poznata. \ole je zatim rekao da ga je kod objekta uputio Markovi} (Rade ili Milivoje – nejasno). Tom prilikom
on je govorio i da }e pozvati Markovi}a i “Bayu” (Stoj~i}a) da uhapse objekta. Na kraju, on je rekao da predsednik za ovo ne zna, ali }e ga
on izvestiti.
\ole je kod objekta dolazio i 27. 7. u 18 ~asova, 2. 8. u 23 ~asa, 11.
8. u 7,15 ~asova, 12. 8. u 22 ~asa. Dana 20. 8. 1993. godine, objekat je u 14
~asova kontaktirao sa NN mu{karcima, koji su se dovezli mercedesom vlasnika advokata Pavlovi} Svetozara iz Beograda. Istog dana, u 20,25 ~asova, objekta je posetio mu{karac, koji se predstavio
kao Buda, a pretpostavqamo da je re~ o Gugl Branimiru, advokatu iz
Beograda.
Dana 21. 8. ove godine, u 18,15 ~asova, objekat se u dru{tvu Pavlovi} Svetozara odvezao u Gorwi Milanovac. Sa Pavlovi}em i nekim
nepoznatim `enama objekat boravi u Gorwem Milanovcu do narednog dana kada se, oko 13 ~asova, vra}a ku}i. Po dolasku u Beograd,
objekat se obra}a operativnim radnicima re~ima: “Ovo je sve farsa, nepotrebna, ali neka, jo{ da vratim {tedi{ama dugove, i nema
vi{e Dafiment banke… Va{im }u {efovima, koji dolaze kod mene,
da poru~im da ako me ve} ~uvate, da ste uvek tu, a ne da ja u kancelariji dobijam batine od mafije”. Istog dana u 23,20 ~asova, objekat je
66
posetio agenciju Popovi} u Mirijevu, koja se bavi istra`ivawem u
privredi.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUPRS
1 h V­uprava RDB MUPRS
1 h V odeqewe CRDB
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
Nik~evi} Stevan
MCDLXI
Centar RDB Smederevo
I uprava – Obave{taja slu`ba BiH
OI “Orijent”
6-068
24. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Zori} Jadranka, izbeglica iz Zenice.
Razgovor obavqen 23. ovog meseca u ve~erwim ~asovima, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se ne koristi na poslovima RDB.
Izvor i podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na bezbednosnu situaciju u Zenici neposredno
pre izbijawa ratnih sukoba, za vreme rata i na delatnost pripadnika SDA, kao i na dr`awe pojedinih lica srpske nacionalnosti na
istom podru~ju.
U razgovoru, izvor nam je saop{tila da je Zenicu napustila maja 1992. godine, a vezu sa roditeqima i rodbinom sada povremeno odr`ava preko radio amatera.
Izvor ka`e da je wen suprug Zoran iz Zenice iza{ao novembra
1992. godine sa konvojem HVO. U tome mu je pomogao Dario Kordi},
jedan od sto`ernika HVO uz “neznatnu” materijalnu nadoknadu. Wihov stan, u kome se nalazi wena bolesna majka, ostavio je na ~uvawe
kom{iji Refu Francu, a svoj poslovni prostor iznajmio je mesaru
67
Halilovi} N. Ina~e, sestra Refa Franca, Fadila, udata Veskovi},
ima stan i prodavnicu u Beogradu.
Neposredno pre izbijawa ratnih sukoba u biv{oj BiH, po re~ima izvora, pripadnici SDA u Zenici preuzeli su vlast u svoje ruke,
{ikaniraju}i pri tom pripadnike drugih naroda, potiskuju}i ih sa
radnih mesta i tra`e}i od wih poslu{nost. U tome su se posebno
“istakli” Spahi} Besim, predsednik SO Zenica, Kratina Neyad,
hirurg, jedan od ~elnika SDA i veliki vernik, kao i Taraber N., poznati lekar internista u Zenici.
Radnici SUP-a vodili su “hajku” na istaknute Srbe, optu`uju}i
ih za aktivnost u SDS, posedovawe oru`je i ilegalno organizovawe
za borbu protiv muslimana. Vr{ili su pretresawe stanova lica
srpske nacionalnosti, odvodili ih u improvizovane zatvore, koji su
se nalazili u podrumima privatnih ku}a i protiv wih vodili montirane sudske procese.
Od radnika SUP-a poznatih izvoru, posebno rigorozni prema
“neposlu{nim” Srbima bili su Mirsad Pehayi} i Batjak Edin, obojica radnici Dr`avne bezbednosti i milicionar Mu{ovi} N. Nasuprot wima, inspektor Niha} Topalovi} izgubio je posao u SUP-u
jer je imao objektivni pristup prema pripadnicima drugih nacionalnosti, {to mu je zamereno i okvalifikovano kao da on brani Srbe.
Pre ratnih sukoba kao ekstremista isticao se Alojz Rehi}, vlasnik kafe-bara “9”, biv{i fudbaler “^elika”, koji je u svom lokalu
zabranio da se pri~a o Crvenoj zvezdi i Partizanu, kao klubovima
iz Srbije. Rehi} je kao pripadnik muslimanskih vojnih formacija
u~estvovao u borbama sa vojskom RS. Wegova sudbina nije izvoru poznata. Tako|e, biv{i fudbaler “^elika”, Mehmed Buza, uzeo je aktivno u~e{}e u muslimanskim vojnim formacijama, da bi se potom
povukao i sada radi kao ratni profiter.
Kao primer nacionalne i svake druge diskriminacije Srba, izvor navodi da je [esti} N., privatnik iz Zenice, nasilno oteo od
lica srpske nacionalnosti ekskluzivni restoran “Solaris”.
Izvor ka`e da su pojedini Srbi, da bi za{titili sopstvene interese, prihvatili ideje SDA i aktivno se ukqu~ili u progon i zlostavqawe Srba. Tako je sudija Veseqak Mladen, Srbin po nacionalnosti, ~ija je porodica sme{tena u Beogradu, na jednom od pomenutih
sudskih procesa izrekao smrtnu kaznu svom sunarodniku Yelmi} N.,
koji je posle zlo~ina~kog mu~ewa sa vi{e preloma kostiju, krajem
1992. godine, razmewen i sada se nalazi u Smederevu.
Na kraju, izvor nam je rekla, da je ro|ena sestra wenog supruga u
braku sa Tarabar N., jednim od ~elnika SDA u Zenici. Ina~e, porodica Tarabar je veoma brojna i weni ~lanovi sada zauzimaju veoma
68
uticajne polo`aje u Zenici. Ina~e, wen suprug, posredstvom svojih
poznanika u Beogradu redovno odr`ava kontakt sa svojom sestrom.
III
O licima koja se pomiwu u bele{ci, ne raspola`emo {irim podacima od navedenih.
IV
Obavqen informativni razgovor i sa~iwena slu`bena bele{ka.
V
Tokom na{eg razgovora, u stanu izvora, vratio se i wen suprug
Zoran, koji se najpre interesovao za razloge obavqawa ovog razgovora, a potom {ta nam je sve wegova supruga ispri~ala.
Posle na{eg obja{wewa i upozorewa na wegov status u Srbiji,
nastavili smo razgovor sa wim. Me|utim, on je sve vreme poku{avao
da minimizira delatnost ve}ine pomenutih lica i pri tom je, po na{em mi{qewu, bio krajwe neiskren.
Planiramo da kroz kontakte sa licima iseqenim sa podru~ja
Zenice, proverimo podatke o porodici Zorana Zori}a i wihovim
vezama me|u muslimanskim ekstremistima. Istovremeno, izvr{i}emo operativno pokrivawe Zori}a.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – I uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Jago{ Joksimovi}
MCDLXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti
Beograd
I odeqewe
71-0410
31. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
–o saznawima u vezi Dafine Milanovi}–
Preko na{e operativne pozicije smo saznali da su u petak, 27. 8.
1993. godine, na proslavi kod Dafine Milanovi}, povodom wenog
69
ro|endana bili Yon Kenedi, sudija Gerasimovi}, zatim istra`ni
sudija Stevica ^uki}, Dragana Vujasinovi}, Predrag Vitas, Haso,
Kokan i jo{ pedesetak gostiju.
Interesantno je da je Gerasimovi}, sudija koji vodi slu~aj ubistva u prostorijama Dafiment banke, Dafini Milanovi}, povodom
wenog ro|endana, poklonio skupoceni brilijant, koji ima veliku
numizmati~ku vrednost. Pored toga, Vujasinovi} Dragana, koja je do
pre nekoliko meseci, bila {ef kabineta kod Dafine Milanovi} i
koja je trenutno na bolovawu, obavestila je Dafinu Milanovi} da je
razgovarala sa Slobodanom Milo{evi}em, koji trenutno ne mo`e
da primi Dafinu Milanovi}, ali da }e ona (Vujasinovi}) gledati da
se na svaki na~in vrati paso{ Dafini Milanovi}.
Dana 28. 8. 1993. godine, Dafina Milanovi} je odr`ala sastanak
sa Rajh Slobom i Klarom Mandi} u vezi 4 pokretne banke (sme{tene u kombije tipa “lejland”) koje imenovana planira da locira u
Krajini i na taj na~in da se od pripadnika UNPROFOR-a otkupquju devize.
Dana 29. 8. 1993. godine, u poseti kod Dafine Milanovi} su bili
princ Vladimir Kara|or|evi} i Yon Kenedi. Razgovor se vodio o
tek opremqenoj benzinskoj pumpi na Oplencu, koju bi trebalo uzeti
u zakup i od koje bi profit, kao pomo}, i{ao Krajini, a procenat
profita bi zadr`avao Kenedi. Pored toga, dogovoreno je da princ
Kara|or|evi} i Yon Kenedi pomognu Dafini Milanovi} u ostavinskom postupku koji se u Be~u vodi povodom ostav{tine wenog pokojnog mu`a. Naime, radi se o novcu u vrednosti oko 10 miliona DM,
koji Dafina Milanovi} planira da prebaci u London, u ~emu bi joj
pomogao princ V. Kara|or|evi} i od toga imao izvesni procenat. S
obzirom da S. Milo{evi}, navodno, ima ogromno poverewe u Y. Kenedija, on se obavezao da ulo`i svoj autoritet da bi se paso{ vratio
D. Milanovi}. Tako|e je planirano da se u utorak (31. 8. ove godine)
kod Dafine Milanovi} organizuje prijem za britanske parlamentarce kojima bi se prezentirao humanitarni rad Dafine Milanovi} za Krajinu, a sve u ciqu da se parlamentarci privole da od Slobodana Milo{evi}a zatra`e paso{ za imenovanu. Nakon toga, Yon
Kenedi je sa britanskim parlamentarcima posetio vilu “Bosanku”
u Beogradu, radi sastanka sa R. Karayi}em i M. Kraji{nikom, a
princ V. Kara|or|evi} je automobilom Dafine Milanovi}, odvezen do sela Bo`evac, kod Po`arevca, gde ina~e i boravi kod porodice koja je godinama boravila i radila u Nema~koj.
Istog dana, Mom~ilo Kraji{nik je posetio Dafinu Milanovi}
i obavezao se da }e li~no, jo{ tokom sutra{weg dana, u @enevi ur70
girati kod S. Milo{evi}a da se imenovanoj vrati paso{. Kraji{nik je tom prilikom istakao da su on i R. Karayi} “S. Milo{evi}u u~inili 3 ustupka i da mogu od wega da tra`e jedan”. Nakon toga,
Kraji{niku je uru~en koverat pun deviza na ime pomo}i wegovom
bratu.
Dafina Milanovi} je u navedenom periodu u vi{e navrata isticala da nema poverewa u Frenkija, jer je on mnogo toga obe}ao, a “ni{ta nije zavr{io” i zakqu~ila da ni Frenki ne veruje woj. Ona to
ocewuje kao nekorektan odnos, jer je ona, navodno, svojevremeno za
potrebe Frenkija uvezla iz Austrije dva kamiona opreme ({lemovi,
panciri, no}ni ni{ani) i dva aviona iz Amerike, odnosno da je
opremila 5 000 wegovih qudi.
Kucano u 2 primerka
Operativni ranici,
Mi}i} Radivoje i
Gavrilovi} Momir
MCDLXIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resor dr`avne bezbednosti – II uprava–
Strogo poverqivo
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Hrvatske
– Podaci o zaposlenim licima –
Beograd, avgust 1993. godine
Sistem bezbednosti Republike Hrvatske obuhvata vi{e slu`bi
u razli~itim ministarstvima – Ministarstvu unutra{wih poslova,
Ministarstvu odbrane, hrvatskoj vojsci, Ministarstvu inostranih
poslova i finansijskoj policiji.
Rad svih slu`bi bezbednosti objediwuje se kroz Ured za nacionalnu sigurnost (UNS) koji je za wih koordiniraju}i, usmeravaju}i
i naredbodavni organ. Na ~elu UNS se nalazi Hrvoje [arini} (biv{i hrvatski premijer i biv{i {ef kabineta predsednika Frawe
Tu|mana). Zamenik [arini}a je Miroslav Tu|man (“politi~ki komesar” UNS i sin Frawe Tu|mana) a tre}i “glavni” ~ovek u rukovodstvu Ureda (zadu`en za “nadzori nad radom UNS) je Zdravko @idovec, biv{i pomo}nik ministra unutra{wih poslova. Nakon nedavne reorganizacije UNS (posle odlaska Josipa Manoli} sa mesta
{efa Ureda, na mesto predsednika @upanijskog doma Sabora) Ured
71
za nacionalnu sigurnost, osim uskla|ivawa rada slu`bi bezbednosti, te opslu`ivawa informacijama Vije}a za nacionalnu sigurnost i predsednika Republike, dobija i novu du`nost – pru`awa analiti~ke podr{ke slu`bama bezbednosti. Za obavqawe ovih poslova
u UNS je formirana “Slu`ba sigurnosne analitike” koja obra|uje
sve zna~ajne bezbednosne podatke i prosle|uje ih kako rukovodstvu
dr`ave tako i nadle`nim slu`bama bezbednosti.
Trenutno u Hrvatskoj kontraobave{tajne i obave{tajne poslove obavqaju ~etiri samostalne slu`be i to:
U Ministarstvu unutra{wih poslova (osim Slu`be javne sigurnosti – rukovodilac Jo{ko Mori}) je Slu`ba za za{titu ustavnog
poretka (SZUP) na ~ijem je ~elu Smiqan Reqi}.
U Ministarstvu odbrane je Sigurnosno-informativna slu`ba
(SIS) kojom rukovodi Miro Me|imorec.
U hrvatskoj vojsci (HV) pri Glavnom sto`eru (General{tabu)
Vojna obave{tajna slu`ba (VOS) kojom rukovodi pukovnik Davor
Domazet.
Posebnu obave{tajnu slu`bu ima i Ministarstvo inostranih
poslova. Wen ta~an naziv nije poznat, iako ima podataka da se radi
o VII upravi MIP-a (me|utim o ovoj upravi se govori i kao o kontraobave{tajnoj slu`bi – slu`bi sigurnosti samog MIP-a koja se
brine i o za{titi hrvatskih ambasada u inostranstvu).
***
Ministarstvo unutra{wih poslova, sa Slu`bom za za{titu
ustavnog poretka i Slu`bom javne sigurnosti, predstavqa okosnicu
sistema bezbednosti Republike Hrvatske u naj{irem smislu. Zna~ajno je da, pored obavqawa klasi~nih policijskih poslova (iz domena
javne ili dr`avne bezbednosti) jedinice MUP-a Hrvatske uzimaju
aktivno u~e{}e i u borbenim akcijama na frontu sa RSK, pa i u Bosni i Hercegovini.
Slu`ba za za{titu ustavnog poretka izrasla je iz biv{e Slu`be dr`avne sigurnosti. Iako je kadrovska struktura pretrpela
znatne izmene (pre svega odstrawivawem Srba) u SZUP-u i daqe
ima “starih” kadrova me|u kojima i mawi broj Srba.
Osim centrale, SZUP ima teritorijalne jedinice – centre –
~ija se sedi{ta uglavnom poklapaju sa sedi{tima ranijih centara
biv{e Slu`be dr`avne bezbednosti. Pojedini centri imaju u svom
sastavu i ispostave (deta{mane) raspore|ene u mawim mestima.
Unutra{wa struktura slu`be je linijsko-teritorijalna, s tim
{to se teritorijalno radi uglavnom po odbrambenim pripremama.
72
U sedi{tu SZUP-a i centrima linije rada se vode kao odjeli i to:
I. odjel – unutra{wi neprijateq (uglavnom obra|uju Srbe i Paragin HSP),
II. odjel – terorizam (izrastao iz ranijeg rada po emigraciji, a
obra|uje Srbe i muslimane van granice Hrvatske),
III. odjel – kontraobave{tajni,
IV. odjel – operativna tehnika,
V. odjel – analitika i informatika,
VI. odjel – obezbe|ewe li~nosti i objekata.
Prema raspolo`ivim saznawima, u SZUP-u Hrvatske rade slede}a lica (treba, me|utim imati u vidu da je fluktuacija kadra veoma visoka i da se stawe relativno brzo mewa, posebno na rukovode}im mestima, te da ovaj spisak treba stalno dopuwavati novim saznawima):
Centrala Slu`be za za{titu ustavnog poretka
Rukovodilac Slu`be – zamenik MUP-a
– Smiqan Reqi}
I. odjel, na~elnik Bo`o Zvonimir, oko 43 godine, biv{i operativac Centra u Bjelovaru – iskusan radnik.
Radnici: Pervan Sini{a, oko 34 godine (ima podataka da je postavqen za {efa SZUP-a u Zadru),
Ferizovi} Bernard, musliman, oko 35 godina (supruga Srpkiwa,
rodom iz Vojvodine) oko 8 godina sta`a.
Bojovi} Gradimir, oko 45 godina, Srbin iz Kragujevca, otac vojni penzioner, `ivi u Beogradu. Iskusan radnik, instruktor po srpskom nacionalizmu, isle|ivao generala Aksentijevi}a.
Be~i} Ivica, oko 35 godina, ranije radio u Centru Split, u~estvovao u radu po akciji “Labrador”.
Karabeq @eqko, Dragawa Jo{ko, Kuk Dubravka, sekretarica,
Vitkovi} Qubica, daktilograf.
II. odjel –
III. odjel – na~elnik Bego Radoslav, iskusan radnik
Radnici – Bahnik Jura, ^eh iz Daruvara, oko 35 godina, Romanovi} Zvonko, [e{o Tihomir, Srbin, Letica Ante, Ve~erina Du{ko,
Rukav Marica – sekretarica, Qubi~i} Branislava,
IV. odjel – na~elnik – Dijanovi} ^edo, oko 45 godina, sposoban
stru~wak,
Radnici: @itko Igor, stru~wak za ozvu~ewe, Dev~i} Slobodan,
stru~wak za ozvu~ewe, Budi} Jadranko, foto tehnika, Opa~i} Mom~ilo, tehni~ar
73
V. odjel – na~elnik – Gabri{ Jan
Radnici: Spasojevi} Soka, Srpkiwa, Mami} Mirjana, Popovi}
Zoran, {ef AOP-a, Popovi} Anica, Jandri} N, Dijanovi} N, sestra na~elnika 4. odjela.
VI. odjel – na~elnik – Deveri} Mi{a (verovatno zamewen)
Radnici: Brajovi} Vjeko, [krti} Dragan, Marti} Neven, Jurkovi} Viktor, Gute{a Engol, Srbin, Bo`i~kovi} Igor, oko 35 godina,
sposoban, Primorac Ivo, oko 35 godina, Gulam Sre}ko, oko 37 godina, Yimbek Darko, oko 35 godina.
Lica za koja nije odre|eno u kojem odjelu rade:
Crnogorac Nik{a, Stani} Bruno.
Centar SZUP Zagreb
– na~elnik – Budi} Branko, biv{i {ef deta{mana u Vinkovcima, oko 12 godina sta`a,
– zamenik na~elnika – Kraja~i} Ogwen, oko 40 godina, sin Ivana Kraji~i}a, nov kadar,
– pomo}nik na~elnika – Iveta Frane (kadrovi i op{ti poslovi)
– Lenard \ur|a, sekretarica, oko 45 godina.
I. odjel – na~elnik – Markunovi} Zoran, oko 45 godina, sposoban
radnik, Mar~eti} Vukica (Vukosava), oko 35 godina, neudata, Srpkiwa iz Gra~aca.
[ef 1. odseka – Qubi~i} Goran, ro|en 1955. godine,.
Radnici: Krneta Milan, oko 35 godina, Srbin, deklarisao se kao
Hrvat, Korica Goran, Raja~i} Miroslav, Srbin, jo{ 10 novih radnika.
II. odjel – na~elnik – Vodanovi} Jo{ko, poti~e iz partizanske
porodice,
Radnici: Krmari} Josip, oko 35 godina, Rapaji} Ratko, Ku{urin
Ivica, oko 35 godina, Roj~evi} Sawa, oko 32 godine, Srpkiwa, neudata, Radan Zlatko, oko 33 godine, nije posebno sposoban, Kop~ak Vlado, Hladnik Zvonko, Ore{}anin N., Miri} Ton~i, Sabqi} Ivan,
nekoliko novih radnika, {ef odseka za provere – Me{trovi} Branko, ro|en 1948. godine,
Radnici: Raja~i} Miro, Srbin, ograni~enih sposobnosti, Majstorovi} Nenad, oko 40 godina, otac Srbin, ograni~enih sposobnosti, [upe Mladen, projugoslovenski orijentisan i daqe se dru`i sa
Srbima, @uwevi} Marijan, Me{trovi} Qiqana, Srpkiwa, Dadasovi} Slobodan, Ma|arac Milan, Srbin, oko 20 novih operativnih
radnika.
III. odjel – na~elnik – Domi{qanovi} Darko, zavr{io Vi{u
{kolu unutra{wih poslova, nije imao neke posebne rezultate, {ef
74
odseka za Istok – Qubi{i} Qubomir, oko 40 godina, Srbin, sposoban operativac,
Radnici: Sotirovi} Igor, Mili} Branko, Ra|enovi} Radomir,
oko 44 godine, Srbin, radi po srpskoj problematici, ro|eni brat radio u remontnom zavodu “Zmaj”, sada `ivi na teritoriji SRJ, Semijalac Mirko, prati problematiku Italije i Velike Britanije, Antunovi} Maja, oko 40 godina, neudata – prati izraelsku slu`bu, Vu~kovi} Ivica, problematika ruske, rumunske i poqske slu`be, Dizdar @eqko – problematika ~e{ke slu`be, Cindri} Mile – problematika SAD, Turkovi} N – problematika Albanije, O{tar~evi} Vlado, vodi akcije “Povratak” i “Jani~ar”1), Jovanovi} Milan,
ro|en 1949. godine, Srbin, radi strance po hotelima, Bokan Petar,
radi strance po hotelima,
IV. odjel – na~elnik – Vu~kovi} Frawo, oko 50 godina, sposoban,
Odsek za operativno-tehni~ke poslove – {ef – Zibar Zoran, iskusan operativac.
Radnici: Lon~ar Tomislav, Opa~i} Qubomir, oko 33 godine, Srbin, Tro{eq @eqko, oko 37 godina, bio veliki Jugosloven, Mosta{~ek Marijan, korektan prema Srbima, Kravar{~anin Branko, boemski tip, Simkovi} Branko, Roksandi} Damir, Srbin, deklari{e
se kao Hrvat.
Odsjek za reprodukciju – {ef [imunya Ika, oko 40 godina,
Radnici: Bobi} Vera, Srpkiwa, biv{a radnica SSUP-a, Mandi} Miroslava, Srpkiwa, mu` Srbin, Vuka{inovi} Milka, Srpkiwa, neudata, Te{ija Mirjana, otac Crnogorac, pukovnik u penziji,
Bobovnik Mira, Star~evi} Elika, supruga biv{eg na~elnika centra Star~evi} Darka, sposobna i osoba od posebnog poverewa, Petkovi}-Starek Nada, suprug Srbin, ve}i broj novih radnika.
Samostalni odseci
Odsek za tajno pra}ewe – {ef Ore{kovi} Josip, oko 30 operativnih radnika,
Odsek za analitiku – {ef – Balen Marko, Nik{i} Jovan, oko 40
godina, Srbin, Ple{e Sowa, oko 36 godina, Peke~ Darko, Koqan
Milan, Srbin.
Odsjek za odbrambene pripreme – {ef – Gajda Miroslav, oko 35
godina, Slovak, ranije bio veliki Jugosloven,
Radnici: Mahmutovi} Emir, musliman, Leme{ Re{ad, musliman,
`ena Srpkiwa,
Odsjek za op{te poslove – {ef – Tojagi} Milan, Srbin,
De`urna slu`ba: Pintar Darko, oko 33 godine, Hrvoj Marjan,
Popi} Bo`o broj de`urne slu`be 427-994.
75
Centar SZUP Karlovac
Na~elnik centra – Eror Milo{ (smewen i postavqen za pomo}nika)
Zam. na~elnika centra (za operativne poslove) – Luk{i} Marijan
Pomo}nik na~elnika – Mlinari} Tomislav
[ef Odseka za kontraobave{tajne poslove – Bi{}an Davor
[ef Odseka za analitiku – Zoreti} Zlatko
operativni radnici: ]ori} Mile, Pavlovi} Du{ko, Zatezalo
\uro – kontraob. po ruskoj OS, Lang Ivan, Podvineki Danko, Zubovi} Momir, ^orak Ivica, Matovi} Mladen, Milivojevi} Du{ko,
Srako~evi} @eqko, @ivkovi} Milan,
– operativni tehni~ari: Gravora Milan, Rade~i} Neno, Prodanovi} Bo{ko, Mrk{i} Branko, Kosi} Mira, Pavi} Nena, Zup~i}
Nena,
– analiti~ari: Martinovi} Bogdan, Juri}-Belavi} Mirjana, Gali}-Sabqari} Nena, daktilograf.
Napomena: Ovaj spisak je u najnovijem periodu sigurno pretrpeo
izmene.
Centar SZUP Sisak
Na~elnik centra: Milankovi} Vlado, otac Srbin, majka Hrvatica,
zamenik na~elnika za op. poslove: Zdravko Bobetko,
– operativni radnici:
Peri} Zoran, Savurdi} Stevo, Hayi} Mirsad, Tu|man Stjepan,
Rodi} Mladen, Golub Vlado, Kantor Slavko, Srbin, Milanovi}
@eqko, Srbin,
– Operativni tehni~ari: Borojevi} Sveto, Pecko Mladen, Matija{evi} Nata{a, Srpkiwa,
Daktilograf: Kasap Milka
Napomena: Ovaj spisak je u najnovijem periodu sigurno pretrpeo
izmene, a primqeno je i vi{e novih radnika.
Centar SZUP Osijek
Na~elnik – (bio Budi} Branko, sada{wi na~elnik centra Zagreb)
zamenik na~elnika – Sabol Ivan (za operativne poslove),
operativni radnici: Igali Mladen, Alduk Josip, Kokori} Frawo, \urkovi} P. Ka~evar Darko, Mari} N., Kosanovi} Vlatko, Mur
Ivica, Cvitek Boris, Miji} Milan, Bojanac Miroslav, Gruji} Ivica, Varga N.
Deta{man Slavonski Brod: Juki} Ivo, {ef deta{mana, ro|.
1956, Miokovi} Milan, operativac, Gali} Bruno, ro|. 1942, Rajkovi} Kazimir, ro|. 1943, Kozo Zvonko,
76
Centar SZUP Gospi}, na~elnik – Pavi~i} Nikola, op. radnici:
Franceti} Mato, Korica Goran, Duji} Jakov, {ef Odsjeka operativne tehnike.
Centar SZUP Vara`din
Na~elnik – Dodig Ilija,
op. radnici: Grkovi} Boris, Srbin, supruga Hrvatica.
Centar SZUP Split
Na~elnik centra – Bo`i~kovi} Igor,
zamenik na~elnika: Perkovi} Stipe (za operativne poslove)
{ef Odjela za kontraobave{tajne poslove: Kramari} Ivan,
{ef odjela za operativnu tehniku: Maru{i} Ivica,
{ef Odjela za unutra{wu problematiku: Suli} @arko,
{ef Odseka za pratwu: @aja Ante,
operativni radnici: Belak Anton, Stani} Bruno, Zaki} Blagoje, Dvornik Ante, Veselinovi} Davor, Srbin, Mati} Davor, Skrabowa Mane, Srbin,
Deta{man Zadar:
Vujica Rodoqub – {ef deta{mana, Pajdek @eqko, Modri} Ivica, ubacuje teroristi~ke grupe na teritoriju RSK, Nimac Goran –
prati politi~ke strukture RSK, Jurjevi} Marko, zadu`en za Radio
Knin i Srbiju, Kamber Frane, zadu`en za OUP RSK, Vuri} Miro,
Uskok Mladen, Buci} Adam, Ivas Ivan, Kne`evi} Branko, Pari}
Ivo, op. tehni~ar, Opa~i} Nenad, Srbin, informatika, Kati} Bo`ana, {ef reprodukcije.
Deta{man Durbrovnik:
Lubruri} Petar, {ef, \erimagi} Edo, Matija{evi} Ante,
Kne`evi} Dragan,
Deta{man [ibenik: Prili`ata Branko, {ef
Centar SZUP Rijeka
Na~elnik centra – Babi} Darko,
zam. na~elnika – Gaqani} Qubo (za operativne poslove),
{ef I. i II. odjela – Cvetini} Ivo (unutra{wi neprijateq i ekstremizam),
{ef III. odjela – [tajduhar Vlado (kontraobave{tajni poslovi),
{ef odseka za pratwu – Drakula Milorad,
radnici: Kora} Alan (Kuri} Alen) pokr{ten musliman, Krmpoti} @eqko, Mika{inovi} Radomir, Srbin, Je~menica Vjeran
(pre{ao u SIS), Milanovi} Ton~i, Brkqa~i} Vili, Kova~ev Silvio, Star~evi} \or|e, Srbin, Malobabi} Marko, Srbin, Uzelac
Damir, Srbin (napustio Slu`bu), Lisac Ivan, Komadina Mladen,
77
Toni{i} Livio, Kro{eq Marinko, Mika{inovi} Mihajlo, Srbin
(napustio slu`bu i oti{ao u Kanadu), Fruk Vlado, Koqan Milan,
Srbin, Kureli} Zoran, {ef op. tehnike, Grba Branka, Srpkiwa,
TKTR, [najder Marija, Srpkiwa, TKTR, Srdo~ Nenad, TKTR, Stjepanovi} Ksenija, TKTR, Ines N., Grdi} Ranko, operativni tehni~ar,
Silvio N., operativni tehni~ar, Star~evi} Irena, analiti~ar, Nedeqka N. analiti~ar, Vesna N, dokumentalista.
Centar SZUP Bjelovar
Na~elnik centra – Ban Boris,
zamenik na~elnika – Kova~i} Marijan,
{ef III. odjela – [tauber Dragan (kontraobave{tajni)
op. radnici: ]osi} Branko – III. odjel, Arpad N. – III. odejl
(MOS), Turkovi} Stjepan – III. odjel (afro-azijski konmpleks) Radi} Miodrag, Srbin, supruga Hrvatica – II. odjel, radi po srpskoj
problematici, Klime{ Zdenko – II. odjel (^OS), Kuli} Pravoslav
– II. odjel, Srbin, Bubli} Tugomir – II. odjel, Radi} Miodrag, Srbin,
supruga Hrvatica – II. odjel, Horvat Rajko, provere – I. odjel, Hubak
Dragutin – I. odjel, preme{ten u JS, Potrebi} Drago, Srbin – I.
odjel, ]urak Mate – I. odjel, ]uri} Ivica – I. odjel, Cindari} N. –
I. odjel, Kure{i} Dra`en – I. odjel, Kova~i} Vlatko – I. odjel, Mari} Mato– II. odjel, {ef, Pirin Ivica, veza, odbrambene pripreme,
Kos Vlado, odbrambene pripreme, Poqac Jasna, tehnika, [najder
Katarina, tehnika, Ribari} Ankica, tehnika, Majer Zvonko, tehnika, Romek Vesna, analitika, Kova~evi} Vesna, reproducer, Reni}
Katarina, evidencija, Yiri} Dra`ena, sekretarica na~elnika, Boli~i} Damir, voza~, Ba~i} @eqko, Trogrli} Ivan, Su~i} Pero,
Mari} Pera, Marke{i} N., Toki} Esad, Kenina Darko – novi.
Penzionisani radnici SZUP Bjelovar
Besedi} Bogdan, Srbin, lojalan Hrvatskoj, Graber Bo{ko, Goranovi} Veqko, Peji} Mladen, Srbin, Novak Jaroslav, ^eh, {ef III.
odseka, Stankirec Branko, {ef op. tehnike, Momi} Svetozar, Srbin, lojalan Hrvatskoj, Rastovi} Milenko.
1)Akcija “Povratak” – povratak izbeglica, akcija “Jawi~ar” –
ra{~i{}avawe saradni~ke mre`e KOS-a i ob. slu`bi SRJ.
MCDLXIV
Centar RDB Smederevo
I uprava
OI “Orijent”
6-028
78
1. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Kraji{nik Boban iz Zenice, kao izbeglica boravi u Smederevu.
Razgovor obavqen dana 27. i 30. 8. ove godine u Smederevu, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se ne koristi na poslovima RDB.
Izvor neproveren, pojedini podaci provereni.
II
O pojedinim licima i podacima, do sada je pisano.
Podaci se odnose na zlostavqawe Srba u KPD Zenica, protivpravno progla{enih i osu|enih zbog krivi~nog dela slu`be u neprijateqskoj vojsci iz ~lana 119, stav 1, preuzetog KZ SFRJ, pred
Okru`nim vojnim sudom (muslimanskim) u Zenici, na re`im saslu{awa, su|ewa i izdr`avawa kazne u pomenutom domu protivno svim
normama me|unarodnog prava i pozitivnog prava bilo koje savremene dr`ave.
Izvor je ispri~ao da je pre izbijawa ratnih sukoba na tlu biv{e
BiH, bio u radnom odnosu u @elezari Zenica. Tako|e, negde oko dva
meseca pre rata, proveo je na bolovawu nakon izvr{ene operacije
slepog creva. Po wegovim re~ima, februara 1992. godine, srpskom
delu stanovni{tva Zenice i okolnih sela, me|u kojima i Mutnica,
odakle je izvor, deqeno je od {taba TO dugo vatreno oru`je. Izvor
je zadu`io PAP-u, koju je odmah po naredbi muslimanskih vlasti da
se to oru`je oduzme i nasilnim putem ako treba vrati, sakrio, odnosno zakopao na skrovitom mestu, jer su to uradili i mnogi drugi me{tani. Nagla{ava, da zbog bolesti, odnosno, oporavqawa nakon operacije slepog creva, nije bio tada u stawu da stupi u borbene redove
srpske vojske. Naredbu MNO R BiH (muslimanske) o vra}awu oru`ja je izdala 26. 5. 1992. godine, dakle u vreme ratnih sukoba. Tako je juna 1992. godine, izvor uhap{en od strane pripadnika muslimanske
milicije, takozvanog “`elezarskog bataqona” na ~ijem je ~elu bio
ekstrmni pripadnik SDA, Kulovi} Hamdija, [ari} Jasmin, [esti}
N. i drugi. Hap{ewe je izvr{eno u ku}i, u selu Mutnica i sprovo|ewe svih mu{karaca, `ena i dece u zaseok Klop~e, gde su proveli no}
u zgradi osnovne {kole. Nakon toga, samo su mu{karci sprovedeni u
vojni istra`ni zatvor u Zenicu. Upravnik tog zatvora je bio Kobilica Kemal, ekstremni pripadnik SDA u Zenici. Po re~ima izvora, a {to je kasnije saznao u zatvoru od drugih qudi koji su to vide79
li, deca i `ene su iz zaseoka Klop~e, uz maltretirawe i nekoliko
silovawa, vra}eni u selo Mutnica koje je u znatnoj meri bilo spaqeno od pripadnika “`elezarskog bataqona”.
U istra`nom vojnom zatvoru u Zenici, izvor je bio saslu{avan
na okolnosti stavqawa na teret za u~iweno krivi~no delo slu`be
u neprijateqskoj vojsci, na osnovu preuzetog ~lana 119 KZ SFRJ. Negirao je te ~iwenice i okolnosti i ukazivao na svoje zdravstveno
stawe. Tako|e, kod wega i nakon izvr{enog pretresa ku}e u selu
Mutnica nije bilo prona|eno oru`je i municija, niti uniforma i
druga oprema koja bi potvr|ivala navode optu`nice. Izvor je u istra`nom vojnom zatvoru proveo oko nedequ dana, gde ga je u vi{e navrata saslu{avala sudija Terzi} Vojislava. Na su|ewa pred vojnim
sudom u Zenici, izvor je kao i druga lica, bio odvo|en pe{ice kroz
grad i vezanih ruku lisicama. Usput, prolaznici – muslimani su ga
vre|ali i neki poku{avali da ga tuku pesnicama ili nekim tupim
predmetom. Li~no je Kobilica Kemal izdavao takvu naredbu da se
optu`ena lica iz istra`nog zatvora do sudnice u Okru`nom vojnom
sudu Zenica, sprovode kroz grad, radi wihovog zastra{ivawa i “tobo`we osude javnog mwewa”. Su|ewe pred vojnim okru`nim sudom se
odr`avalo pred Ve}em petorice, tj. dvojice sudija i tri porotnika.
Predsednik Ve}a i wegov zamenik bili su obu~eni u vojne uniforme muslimanske vojne formacije. Predsednik Ve}a je bio, po se}awu
izvora, sudija Mirsad Strika. Naime, izvor je presudu i ostale papire u vezi su|ewa i izdr`avawa kazne predao organima RS, nakon
razmene na Vla{i}u, dana 8. 8. ove godine. Tada je razmeweno 22 osu|enika – Srba iz KPD Zenica za isti broj muslimana.
Nakon izre~ene presude Okru`nog vojnog suda u Zenici, krajem
juna 1992. godine, kojom je izvor osu|en na 13 meseci zatvora, preme{ten je u V paviqon, odnosno logor KPD Zenica. Izvor nagla{ava,
da je tokom su|ewa sud negirao iskaze i odbranu optu`enog. Zatim,
dokaze je izvodio po svom naho|ewu i neargumentovano. Jednostavno
re~eno, sudski proces je bio montiran.
U KPD Zenica, u V paviqonu i specijalno napravqenom logoru za najte`e osu|enike, bilo je oko 190 osu|enika. To je bio sistem
takozvanog “zatvora u zatvoru”. Naime, visoka betonska ograda sa
bodqikavim `icama, sa stra`arskim kulama i no}u upaqenim jakim reflektorima. Zatim, stra`arima sa dugim i uperenim naoru`awem u zatvorenike, sa psima unutar zatvora koji su se kretali pored zidova povezani za `icu celom du`inom. Sve osobqe zatvora –
logora je, ve} u julu 1992. godine, imalo uniforme muslimanske voj80
ne formacije. Upravnik KPD Zenica bio je Ibrahim Puri}, ~elnik muslimanske “Patriotske lige” i vrlo ekstreman u svim vidovima borbe za uni{tewe Srpstva. Po nalogu Besima Spahi}a, ~elnika SDA i predsednika op{tine Zenica, Ibrahim Puri} je sprovodio torturu nad osu|enim Srbima u KPD Zenica. Tako su, po re~ima izvora, svi osu|enici pro{li kroz jedno}elijski sistem izdr`avawa kazne. Naime, za najmawu gre{ku, kao na primer progovorenu re~, izlazak iz stroja i sli~no, sledila je kazna u toj }eliji, koja je bila sme{tena u podrumu V paviqona. Izvora i ostale osu|enike su u toj prostoriji vezivali za kuku koja je bila ubetonirana u
pod }elije. Vezali bi im i ruke i noge istovremeno. To je bio izuzetno bolan polo`aj, jer je neprirodan. Tako|e, u toj }eliji bi ih
tukli nogama i rukama onako vezane, u bilo koje doba dana i no}i,
ali gotovo svakodnevno. Tu su se posebno istakli Puri}evi qudi u
batiwawu: izvesni [ut N., Kodri} N. i drugi. Daqe, izvor navodi,
da su osu|enici svakodnevno od ranih jutarwih sati radili na poqoprivrednom dobru KPD za potrebe muslimanske vojske. Hrana u
logoru je bila nekvalitetna i zahvaquju}i mogu}nosti da se unosi u
zatvor iz vana, mnogi su pre`iveli upravo zbog toga. Sa druge strane, u zatvorskim prostorijama su bili montirani zvu~nici i TV koji su non-stop vr{ili presiju na osu|enike, veli~aju}i i pravdaju}i muslimansku borbu za slobodu, pri ~emu su na najgrubqi na~in
vre|ali Srbe.
Zatvorske vlasti nisu u logoru omogu}avale le~ewe osu|enika.
Mnogi osu|enici su oboleli od raznih bolesti zbog gladi, re`ima
u zatvoru, a neki su psihi~ki poreme}eni ostali u zatvoru, a neki nakon izdr`ane kazne otpu{tani i razmeweni. De{avalo se da su pojedini osu|enici, nakon izdr`ane kazne zatvora, bili slati na ratne polo`aje kako bi izvla~ili rawene muslimane i opremu. Ovaj podatak je izvor ~uo u logoru, kao i ~iwenicu da su neki od osu|enika
tom prilikom i poginuli.
U logor su, tokom druge polovine 1992. godine, dolazile u posetu Me|unarodne organizacije Crvenog krsta iz Francuske i nekih
drugih ZEZ-a. Zatvorske vlasti su uvek uo~i posete, uz pretwu, skretale pa`wu osu|enicima {ta }e izjaviti pred wima, jer to mo`e samo da im ote`a polo`aj.
Izvoru je poznato, da u krugu KPD Zenica, postoji pogon namenske proizvodwe (topovske cevi i dr. livovi) u kome su iskqu~ivo zaposleni muslimani iz @elezare Zenica. Tako|e, izvor je od nekih
osu|enika u logoru saznao, da je ro|eni brat Sefera Halilovi}a,
81
biv{eg komandanta muslimanske vojske, bio upravnik logora u Visokom, u kome su Srbi tako|e zlostavqani. Pored toga, ~uo je da je
Dario Kordi}, Hrvat, zamenik Mate Bobana, Sefera Halilovi}a
proglasio za ratnog zlo~inca u borbi protiv Hrvata, kao pripadnika biv{e JNA, na tlu biv{e Republike Hrvatske u vreme izbijawa
ratnih sukoba.
III
– Kulovi} Hamdija, sada{wi generalni direktor @elezare u
Zenici, ekstreman, komandant takozvanog “@elezarskog bataqona”
u Zenici, specijalne policijske muslimanske formacije, koja je hapsila i zlostavqala nedu`no srpsko civilno stanovni{tvo.
– [ari} Jasmin, diplomirani pravnik u @elezari Zenica, ekstreman pripadnik “@elezarskog bataqona” u Zenici, isticao se u
zlostavqawu Srba i drugih.
– [esti} N., musliman, ekstremni ~lan “@elezarskog bataqona”.
– Kemal Kobilica, upravnik vojnog istra`nog zatvora u Zenici, ekstreman prema Srbima.
– Terzi} Vojislava, istra`ni sudija vojnog istra`nog zatvora u
Zenici.
– Mirsad Strika, sudija vojnog okru`nog suda u Zenici, kao
predsednik Ve}a petorice, neposredno krivotvorio presude i ostali sudski materijal u montiranim srpskim procesima protiv Srba.
– Ibrahim Puri}, upravnik logora u KPD Zenica, ekstreman i
odgovoran za re`im zlostavqawa Srba u logoru Zenica.
– Besim Spahi}, ~elnik SDA i predsednik op{tine Zenica, doprineo ukupnom zlostavqawu i genocidu Srba u Zenici i okolini.
– [ut N., zaposlen u logoru KPD Zenica, batinao i na drugi na~in maltretirao osu|ene Srbe.
– Kordi} N., identi~no kao i [ut.
IV
Obavqen informativni razgovor sa izvorom i napisana slu`bena bele{ka.
V
Dobijeni podaci u informaciji na argumentovan na~in ukazuju
na flagrantno kr{ewe normi me|unarodnog prava u za{titi osnovnih qudskih i gra|anskih prava i sloboda od strane muslimanskih
vojnih i civilnih vlasti. Tako|e, u vezi sa izdr`avawem kazne u logoru Zenica, zato~enih i nevino osu|enih Srba, povre|ene su `enevske i ha{ke konvencije o ratnim zarobqenicima.
82
U vezi sa navedenim, izvor izra`ava spremnost da, eventualno,
po potrebi da i potpi{e izjavu.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – I uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Zoran Pu{ica
MCDLXV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-043
2. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
– Odnosi se na ilegalan prelaz lica
muslimanske nacionalnosti
iz BiH u SRJ u Badovincima, SO Bogati}
Dana 30. 8. 1993. godine, u Badovincima, SO Bogati} na Drini,
vojna patrola karaule iz Crnobarskog Sala{a, SO Bogati}, privela je dva lica muslimanske nacionalnosti koja su ilegalno pre{la
granicu SRJ preko Drine. Navedena lica su:
Bajramovi} Senad, ro|en 8. 7. 1971. godine u Bijeqini, SO Bijeqina, BiH, od oca Izeta i majke Devlete, devoja~ko Selimovi}, po
zanimawu voza~ bez zaposlewa, nastawen u Bijeqini, ulici Kneza
Ive broj 5. Kod sebe je imao izvod iz mati~ne kwige ro|enih i 200
miliona dinara.
– Detanac (Izeta) Azra, ro|ena, 23. 2. 1975. godine u Novom Pazaru, SO Novi Pazar, Republika Srbija, doma}ica, ranije boravila
u Novom Pazaru gde `ivi wena porodica, a ve} dve godine `ivi u neven~anom braku sa Senadom u Bijeqini. Kod sebe nije imala nikakvih li~nih dokumenata.
U razgovoru sa Bajramovi} Senadom na okolnosti wihovog prelaska do{li smo do slede}ih saznawa:
83
Zbog te{kih uslova `ivota u Bijeqini planirao je da sa Azrom
pre|e u SRJ kod wegove strine Dragice Bajramovi}, iz Loznice, SO
Loznica, po nacionalnosti Srpkiwa, za koju zna da je vlasnik privatne auto-{kole, a koja bi im omogu}ila da se zaposle pa da kasnije pre|u u jednu od dr`ava Zapadne Evrope. U tom ciqu je, preko svoje susetke Bahre Kori}, do{ao u vezu sa izvesnim Qubom, Srbinom
izbeglicom iz okoline Bijeqine, vlasnik putni~kog vozila marke
“micubi{i” plave boje, registarske oznake Vaqeva, sa kojim se dogovorio da ih prebaci za 600 DM u SRJ do Loznice, gde }e mu nov~ana
naknada biti ispla}ena od strane Dragice.
Dana 30. 8. 1993. godine, oko 9,30 ~asova, Quba je sa jo{ jednim wima nepoznatim licima, do{ao u Bijeqinu po Senada i Azru i odvezao ih do reke Drine. Preko Drine su ih prevezli ~amcem wima nepoznata dva mu{ka lica, a zatim su ih jo{ tri lica pojedina~no,
kowskom zapregom i putni~kim vozilom, odvela na odre|eno mesto
u blizini Drine, gde je trebalo da se sastanu sa Qubom koji bi svojim vozilom pre{ao na grani~nom prelazu u Badovincima. U me|uvremenu je nai{la vojna patrola koja ih je privela. Kod sebe nisu
imali li~nih dokumenata, jer su ostala kod Qube u vozilu.
Senad je jo{ izjavio da mu je poznato da se lice koje je bilo u dru{tvu sa Qubom bavi ilegalnim prebacivawem muslimana preko grani~nog prelaza, na taj na~in {to za iste nabavqa falsifikovane
li~ne karte sa srpskim imenima, i da je pre oko dva meseca vra}en
od strane kontrole SRJ, jer su lica koja je prevozio bila sumwivog
pona{awa.
U daqem razgovoru sa Bajramovi}em na okolnosti aktuelne situacije u Bijeqini do{li smo do slede}ih saznawa:
Gra|ani muslimanske nacionalnosti u Bijeqini se nalaze u veoma te{kom polo`aju. Od strane Srba, naro~ito onih koji su izbegli sa drugih ratnih podru~ja u BiH, vr{i se neprestani pritisak
na muslimane kojima no}u upadaju u stanove i ku}e, nasilno ih iseqavaju i useqavaju srpske porodice izbeglice, postavqaju se eksplozivne naprave ili prisiqavaju da pevaju odre|ene srpske pesme.
Zbog svega iznetog, muslimani su prinu|eni da se iseqavaju iz Bijeqine ili u SRJ ili u Tuzlu, gde nerado odlaze jer ih tamo mobili{u
i {aqu na rati{ta. Sada je u Bijeqini ostalo oko 500 muslimana, a
koliko je wemu poznato planirano je da u Semberiji ostane svega jedan do dva posto muslimana. Ostali se moraju iseliti, pa ~ak i oni
muslimani koji su se solidarisali sa postoje}om vlasti i koji su bili mobilisani u redove vojske Republike Srpske. [to se ti~e egzistencije, prilike su izuzetno te{ke, jer su muslimani prakti~no
84
prodali sve od imovine {to je moglo da se proda da bi se prehranili, a nemaju uslove za rad ili zaposlewe.
Poznato mu je da u Batkovi}ima, SO Bijeqina, postoji logor za
muslimane, gde se nalaze samo mu{karci, a radi se o licima sa podru~ja okolnih op{tina. Prema wima se Srbi odnose vrlo surovo, nemaju dovoqno hrane, uslovi higijene i zdravstvo ne postoje tako da su
mnogi podlegli zbog iscrpqenosti i bolesti, obavqaju najte`e fizi~ke poslove, a ~esta je pojava da Srbi kojima je neko poginuo na rati{tu dolaze u logor i tuku ili na drugi na~in mu~e zatvorenike.
Bajramovi} je istakao da glavne probleme stvaraju Srbi izbeglice, posebno sa Pala, i da mu je poznato da su sa wima do{li i u sukob i pripadnici Srpske dobrovoqa~ke garde i stranka SRS iz Bijeqine.
Protiv Bajramovi}a i Detanac su podnete prekr{ajne prijave
sudiji za prekr{aje SO Bogati} zbog ilegalnog prelaska u SRJ, koji ih je kaznio nov~anom kaznom, a zatim su predati organima SUPa Bijeqine na grani~nom prelazu u Badovincima, SO Bogati}.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije III uprava
1 h RDB MUP R. Srbije II uprava
1 h RDB MUP R. Srbije V uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Mi{kovi} Vlada
MCDLXVI
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-043
2. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
– Odnosi se na ilegalan prelaz lica
muslimanske nacionalnosti u Badovincima, SO Bogati}
Dana 31. 8. 1993. godine, oko 23,00 ~asa, u prostorije OUP Bogati} privedena je grupa od pet lica muslimanske nacionalnosti koja
su uz pomo} dva lica srpske nacionalnosti poku{ala ilegalan prelazak iz BiH u SRJ na grani~nom prelazu u Badovincima, SO Bogati}.
85
Pomenuta lica muslimanske nacionalnosti su:
– Su{i} Rame Jahija, ro|en 20. 3. 1946. godine u Bijeqini, SO
Bijeqina, BiH, radnik bez zaposlewa, nastawen u Bijeqini, ulica
Juse Durakovi}a 57, kod koga je prona|ena va`e}a li~na karta i falsifikovana li~na karta na ime Zari} Dragoquba, ro|enog 7. 7. 1949.
godine u Bogati}u, SO Bogati}, ulica Neboj{e Jerkovi}a 55.
– Su{i} Jahije Semir, ro|en 21. 5. 1970. godine u Bijeqini, zavr{io osnovnu {kolu, bez zaposlewa, adresa stanovawa ista, kod sebe
je imao falsifikovanu li~nu kartu na ime Naranyi} Zlatko, ro|en
28. 9. 1972. godine u Sremskoj Mitrovici, nastawen u Bosutu, ulica
10 marta broj 200.
– Su{i} Jahije Umka, ro|ena 8. 8. 1972. godine u Bijeqini, bez zaposlewa, adresa stanovawa ista, sa falsifikovanom li~nom kartom
na ime Dimitri} Qiqane, ro|ene 20. 3. 1970. godine u Br~kom, BiH,
adresa Dragoqevac Sredwi.
– maloletni sin Jahije, ro|en 1981. godine, bez li~nih isprava.
– Su{i} Ibrahima \ula, ro|ena 11. 11. 1948. godine u Bijeqini,
adresa ista, doma}ica, kod iste osim va`e}e li~ne karte prona|ena
i falsifikovana na ime Zori} Cvijeta, ro|ena 10. 7. 1949. godine u
Bijeqini, nastawena u Zenici ulica Kraw~evi}a 8/b.
Lica srpske nacionalnosti su:
– Granzov Mladena Radoslav, ro|en 26. 9. 1959. godine u Bijeqini, nastawen u Bijeqini, ulica Pu{kinova broj 4, po zanimawu inspektor SUP Bijeqina za privredni kriminal, slu`bena legitimacija broj 72857 od 2. 12. 1986. godine, sa privatnim putni~kim vozilom marke “{koda 100-1”, reg. oznake BN 80-45.
– Rosi} Radovana Predrag, ro|en 11. 4. 1954. godine u Badovincima, SO Bogati}, poqoprivrednik, nastawen u Badovincima, ulica
Bra}e \uri} 71, sa privatnim vozilom marke “zastava 128”, reg.
oznake [A 975-94.
U razgovoru sa navedenim licima na okolnost prelaska do{li
smo do slede}ih saznawa:
Dana 30. 8. 1993. godine, Su{i} Jahija je do{ao u kontakt sa Granzov Radoslavom, koji je obe}ao da wegovu porodicu mo`e bezbedno da
provede u SRJ na grani~nom prelazu u Badovincima, tako {to }e im
obezbediti li~ne karte sa srpskim imenima za sva lica osim za maloletnog Edina. Istog dana je ponovo do{ao po fotografije, a dogovorili su se da porodicu preveze za 2.500 DM do [apca, kod rodbine Su{i} \ule od wene tetke Bogdanovi} Fatime, iz [apca, nastawene u ulici Avde Karabegovi}a bb. Dana 31. 8. 1993. godine, uve~e, sastali su se u Bijeqini zajedno sa Rosi} Predragom, a raspore86
dili su se tako {to su u vozilo Granzova seli Samir i Edin, a ostali ~lanovi porodice u vozilo Rosi}a.
Na grani~nom prelazu na strani SRJ Granzov je bez problema
pro{ao kontrolu i uputio se u pravcu Bogati}a. Prilikom kontrole putnika u vozilu Rosi}a, s obzirom da \ula na pitawe radnika
SM KPDG nije znala da odgovori kako se zove, izvr{en je pregled
vozila u kome su prona|ene va`e}e li~ne karte Su{i}a. Isti su zadr`ani i zatim privedeni u OUP Bogati}, a Granzov je prona|en u
hotelu u Bogati}u i tako|e priveden u OUP.
U razgovoru Granzov nam je izjavio da mu je ovo prvi put da prebacuje muslimane, jer je hteo da im u~ini uslugu, a za li~ne karte je
tvrdio da ih je dobio od wemu nepoznatog lica.
U razgovoru Rosi} nam je rekao da je i pre mesec dana sam prevezao dva lica koja mu je predao Granzov, ali da nije znao da se radi o
muslimanima, jer su imali li~ne karte sa srpskim imenima. Tom
prilikom je sa wim kontaktirao Ze~evi} Stojadin, iz Badovinaca,
koji je veza Granzova, i koji je obe}ao Rosi}u 200 DM i rezervoar
benzina. Me|utim, u razgovoru Su{i} Umka je izjavila da im je u nabavqawu falsifikovanih li~nih karti pomogla ^arda{evi} Slavica, iz Bijeqine, radnik SUP Bijeqina na li~nim kartama, uz nov~anu nadoknadu.
Preko Su{i} Jahije, na okolnosti aktuelne situacije u Bijeqini do{li smo do slede}ih saznawa:
Opstanak muslimana u Bijeqini je veoma ote`an. Na wih se od
strane Srba vr{e razni pritisci, od davawa otkaza sa radnih mesta
do nasilnog useqavawa porodica srpskih izbeglica u stanove i ku}e muslimana. U Bijeqini je ostalo najvi{e oko hiqadu muslimana,
a tako|e je i Jawa, SO Bijeqina, koja je ve}inski bila muslimanska,
skoro cela iseqena. Muslimani su se obra}ali SUP Bijeqina i
drugim op{tinskim organima i tra`ili za{titu, u ~emu je samo
SUP donekle iza{ao u susret, ali se uglavnom sve zavr{ilo na obe}awima. Za to vreme, Srbi izbeglice iz drugih krajeva BiH svake
no}i posle policijskog ~asa, od 23,00 obilaze ku}e muslimana, prete im, provociraju, pucaju iz naoru`awa ili silom isteruju. Bilo je
slu~ajeva da su dolazili sa kamionom i celu porodicu nasilno ukrcaju i odvezu u nepoznatom pravcu. Uslovi za egzistenciju su veoma
te{ki jer su muslimani otkaze sa radnih mesta dobili jo{ u toku
1992. godine. Svu robu iz ku}a su ve} isprodavali, a u{te|evine odranije su uglavnom potro{ene. Muslimani mogu da idu i za Tuzlu,
ali to nerado ~ine jer mu{karce odmah mobili{u i {aqu na rati{te, a u Tuzli ina~e vlada glad zbog nesta{ice osnovnih `ivotnih
namirnica.
87
Logori za muslimane postoje u Batkovi}u, SO Bijeqina, i u
zgradi poqoprivredne {kole u Bijeqini, koja se nalazi na periferiji. U wima se nalaze muslimani iz okolnih op{tina kao i oni iz
Bijeqine koji su se dobrovoqno javili. Povremeno se razmewuju za
Srbe iz Tuzle, ali je do sada razmewen veoma mali broj. Bilo je pojava da su se Srbi iz Tuzle ponovo vra}ali, jer im u Bijeqini nije
bio obezbe|en sme{taj i posao kako je obe}avano.
Od strane OSUP Bogati} protiv Granzova i Rosi}a su podnete
krivi~ne prijave za krivi~no delo ugovarawe nesrazmerne imovinske koristi, a protiv Su{i} Jahije, \ule, Semira i Umke su podnete krivi~ne prijave zbog falsifikovawa isprava (~lan 233 KZ Republike Srbije) i svi se nalaze u pritvoru u MOZ [abac, izuzev Su{i} \ule i maloletnog sina, koji se nalaze kod rodbine u [apcu.
O ilegalnom prelasku lica muslimanske nacionalnosti iz BiH
u SRJ, obave{teni su radnici Nacionalnosti bezbednosti iz Republike Srpske, koji su zainteresovani za operativni rad sa inspektorom SUP-a Bijeqina Granzov Radoslavom, o ~emu sledi dogovor.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava
1 h RDB MUP R. Srbije – II­uprava
1 h RDB MUP R. Srbije – V uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Vlada Mi{kovi}
MCDLXVII
Centar resora DB
III – uprava
5-047
Dana, 3. 9. 1993. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Operativna veza “Vanturista” 78 4V 0784.
Razgovor obavqen dana 1. 9. 1993. godine u Gu~i, u vremenu od 1112 ~asova prema ranijem dogovoru.
88
Izvor se koristi na sagledavawu ekstremizma iz redova SPC na
podru~ju SO Lu~ani i {ire, kao i na sagledavawu ekstremizma pojedinaca iz redova opozicionih stranaka.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
II
Podaci se odnose na aktivnost pojedinih lica anga`ovanih na
formirawu “Srpske ~etni~ke organizacije” sa sedi{tem u Beogradu.
U razgovoru izvor je izneo slede}e:
“Bio sam na proslavi stogodi{wice ro|ewa Dra`e Mihailovi}a na Ravnoj gori i tom prilikom upoznao sam se sa Milanom Paro{kim, ~elnikom Narodne stranke. Tada sam ga pozvao da do|e u Gu~u
na “Draga~evski sabor truba~a {to je i u~inio, do{av{i na tre}i
dan sabora, u nedequ 22. 8. 1993. godine. O~ekivao sam da }e do}i sa
porodicom, ali je Paro{ki do{ao sa {est qudi, navodno ~etni~kih
vojvoda, od kojih su dvojica bili u ~etni~koj uniformi. Me|u wima
je bio i Miladin Todosijevi}, zvani Tole, iz ^a~ka, za koga znam da
je ranije bio u Srpskoj radikalnoj stranci, gde je imao ~in majora,
ali da je ra`alovan od strane [e{eqa i sada je ~lan SNO. Tokom
razgovora, saznao sam da su, uo~i dolaska u Gu~u, pomenute vojvode sa
svojim qudstvom bile na “~i{}ewu terena” u okolini Trebiwa i da
treba da se pove`u sa ~etnicima u Republici Srpskoj.
Prisutni su tokom razgovora izneli da je u toku osnivawe organizacije pod imenom “Srpska ~etni~ka organizacija” po ugledu na
organizaciju Koste Milovanovi} iz 1903. godine. Tom prilikom podelili su i dve ~lanske karte pomenute organizacije, meni i Proti}
Milo{u iz Gu~e, koga sam ja pozvao da bude sa nama u dru{tvu. (Proti} Milo{ ro|en 1923. godine, poqoprivrednik, bio aktivan ~etnik DM, prolazi kroz OE RDB Kraqevo – prim. operativnog radnika). ^lanska karta koju sam ja dobio nosi broj 458, a na pe~atu iste
stoji: “Srpska ~etni~ka organizacija, Glavni odbor Beograd”. Pored rubrika za generalije, na ovoj karti se nalazi kodeks od sedam
~etni~kih na~ela. Sedi{te stranke treba da je u prostorijama Narodne stranke u Beogradu.
Tako|e, u razgovoru sam saznao da je me|u ~etni~kim vojvodama
glavni izvesni major Zlatko, po zanimawu profesor i da stanuje u
hotelu “Jugoslavija” u Beogradu, kao i da isti imaju svog ~oveka u
[e{eqevom vrhu. Isticali su i to da imaju saznawa da }e uskoro do}i do raskola izme|u socijalista i [e{eqa i da u tome vide i svoju {ansu za izlazak na politi~ku pozornicu.
89
Tokom razgovora nisam mogao do}i do zakqu~ka koji je pravi
smisao delovawa i rada pomenute organizacije i u tom delu prisutni su bili nedore~eni. Neka zadu`ewa ili konkretne zadatke u ciqu omasovqewa ove organizacije na na{em podru~ju nisam dobio i
nemam nameru da se aktivnije anga`ujem oko toga.
Posle nekoliko ~asova zadr`avawa u Gu~i, pomenuto dru{tvo
oti{lo je za Beograd”.
III
Osim iznetih podataka pod ta~kom dva, drugim podacima i saznawima ne raspola`emo.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom podataka. Druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Sa izvorom je dogovoreno da i daqe ostane u kontaktu sa qudima
iz pomenute organizacije. Data su mu konkretna zadu`ewa i instrukcije kako da se pona{a u razgovoru sa wima, a sve u smislu da
do|e do saznawa koji je pravi ciq delovawa ove organizacije. Posebna zadu`ewa izvoru su data u smislu wegovog pribli`avawa Todosijevi} Miladinu iz ^a~ka (bio pod obradom kod Centra RDB Kraqevo – na{a napomena) sa ciqem ra{~i{}avawa karaktera wegove
uloge i zadatka u formirawu “Srpske ~etni~ke organizacije”.
Izvor je do sada u vi{e navrata dao korisne podatke od interesa za RDB. S obzirom da i daqe ima objektivnih mogu}nosti da pru`a podatke od zna~aja za RDB, mi{qewa sam da isti ispuwava uslove da bude registrovan u svojstvu saradnika, a koristili bi ga po istoj problematici RDB kao i do sada.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III­uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Radoji~i} Miroslav
MCDLXVIII
MUP Srbije
RSDB
90
V uprava
Centar za mikrofilm
4. 9. 1993.
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9300 030172
Po~etna pozicija: 02436B11
Krajwa pozicija: 02436C02
Delovodni broj dokumenta: 51686
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Beograd, I odeqewe
Program OUN,
71508
Dana: 31. 8. 93.
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole
telefonskih razgovora
Podaci se odnose na kontakte Naran~i} Rajka.
Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko
naziv:
broj:
Broj strana dokumenta: 002
priloga:
Dokument ulo`en u dosije:
Broj pisarnice stvaraoca: 5370
Broj pisarnice primaoca: 5168
Datum: 1. 9. 1993. Datum 2. 9. 1993.
[if-broj: 02436B11 – 02436C02
Datum obrade: 3. 9. 1993.
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd
I odeqewe – AOS
71-0308
31. 8. 1993. godine
Izve{taj
– o rezultatima primene OT mere TKTR –
Mera se primewuje na telefonu koji koristi Naran~i} Rajko.
Razgovori su vo|eni 28. 8. 1993. godine, na srpskom jeziku.
91
Momo (najverovatnije Mom~ilo Kraji{nik) u razgovoru sa NN
licem prenosi mi{qewe da je opet wihov ~ovek na~elnik General{taba, te da se sutradan sprema da poseti generala Peri{i}a. Moma se prethodni dan sastao sa engleskim kandidatom za parlament
Kenedijem i talijanskim filozofom Danijelom [iferom. Iz razgovora se mo`e primetiti da o [iferu imaju vrlo negativno mi{qewe, dok je za Kenedija (vozi opel “korsu” koju mu je na kori{}ewe dao Naran~i} Rajko) konstatirano da je najzaslu`niji {to je Velika Britanija uz Gr~ku trenutno najnaklowenija Srbiji. Moma se
istog dana u ve~erwim satima trebao sastati sa princom Aleksandrom Kara|or|evi}em, kojeg ina~e ne ceni ba{ mnogo, ali koji je u
inicijativnom odboru banke koja bi trebala uskoro da bude osnovana (najverovatnije me{ovita Rusko-srpska banka). U odboru se nalazi i izvesni Romanov, a Momin predlog je da nekako u odbor ukqu~e
ve} pomenutog Yona Kenedija.
NN lice se interesuje za stanove o kojima su ve} razgovarali.
Moma ima kombinaciju u diplomatskom nasequ preko Beobanke, sa
40 odsto deviznog u~e{}a u vidu kredita. Me|utim, Moma bi najradije da se wih pet do {est porodica smesti u neku zgradu sa nivoima,
da iznajme obezbe|ewe koje }e ih ~uvati, a za to }e uvek imati da plate pi{qivih 1000 DM. Ukoliko bi neko i hteo da udari, uvek }e pre
po Arkanu, nego po wima. (Smeh).
Momin prijateq, izvesni Buca Pejkovi}, koji je trenutno na
funkciji potpredsednika “Geneksa” ugostio je predsednika Narodne
banke Rusije i sutradan }e ga dovesti kod wih. Predsednik Narodne
banke Rusije treba Momi i wegovim saradnicima da zavr{i sve poslove u vezi ve} pomenute banke u osnivawu.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Sa{a Damjanovi}
MCDLXIX
Centar RDB Vaqevo
70-3a-0036
92
II odsek
7-034
20. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 23. 8. 1993. godine, II upravi RDB MUP RS dostavqena je
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Filipovi} Miodragom, iz Lovrana, Republika Hrvatska, broj 1654, koja se odnosila na bezbednosno stawe i navodno ilegalno organizovawe Srba na
podru~ju Istre. Povratnim aktom broj 60135, od 6. 9. 1993. godine, od
strane II uprave nalo`eno je ponovno obavqawe razgovora sa imenovanim u ciqu ra{~i{}avawa wegovih saznawa, posebno o navodnom
ilegalnom organizovawu Srba na podru~ju Istre. Tako|e, nalo`eno
je da se kroz razgovor prikupe {to konkretnija saznawa o wegovom
zetu Bona~i} \uliju i k}erci Ranki i da se na osnovu toga proceni
celishodnost na{eg operativnog postavqawa u ciqu wihovog anga`ovawa za potrebe RDB.
S tim u vezi, dana 17. 9. 1993. godine, obavqen je ponovo razgovor
sa Filipovi}em, kojom prilikom su dobijeni slede}i podaci:
Za k}erku Ranku je izneo da je ro|ena 1961. godine u Rijeci, SO
Rijeka, od oca Miodraga i majke Negosave, devoja~ko Krsti}, da je zavr{ila Fakultet politi~kih nauka u Qubqani, da nigde ne radi,
ali da na svoje ime ima registrovano privatno preduze}e, sa kojim
uskoro treba da po~ne da radi. Ranka je 2. 1. 1993. godine, u Opatiji,
sklopila brak sa Bona~i} \ulijem, ro|enim 1961. godine u Opatiji,
od oca Darija i majke Nu~ike. \ulijo je zavr{io Vi{u umetni~ku
{kolu u Rijeci, gde ima svoju galeriju i bavi se slikawem i primewenom umetno{}u. Prema re~ima Filipovi}a, oni su politi~ki nezainteresovani i ne ispoqavaju neku zapa`eniju aktivnost na tom
planu. Nakloweni su i podr`avaju Istarsku (ne;itka strana)
(...) da }e HVO zauzeti Sv. Geru, planinu izme|u Hrvatske i Slovenije na Istarskom poluostrvu. Odmah je svojim kolima oti{ao do
granice, gde je ovo preneo svom prijatequ Slovencu, tako da je u toku no}i Slovena~ka vojska predupredila Hrvate i zauzela ovu dominantnu ta~ku, {to su navodno objavila i sredstva javnog informisawa.
Izvor navodi da je od Branka ~uo da se na ~elu ove organizacije
nalazi izvesni “advokat”, mada isti nema nikakve veze sa pravosu|em. Ovo lice, o kome oni nemaju bli`ih podataka instrui{e ~lanove o wihovim gra|anskim pravima, kao i obavezama, a pored toga
i kako da se pona{aju u odre|enim situacijama. Tako je i Filipovi},
93
pri polasku za Jugoslaviju, dobio detaqne instrukcije kuda da putuje, kako da se pona{a na granici i sli~no, o ~emu smo ranije informisali. Daqe je naveo da se pre stupawa u ~lanstvo svako lice detaqno proverava sa posebnim osvrtom na srpsko poreklo nekoliko generacija unazad.
Izvor je, na kraju, pitao da li je potrebno da Brani i Branku
prenese na{e interesovawe za wihovu organizaciju, kao i pomo} koju bi RDB mogla da pru`i u wihovom radu i da nas o tome informi{e nakon wegovog dolaska u zemqu kroz dva meseca.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – II uprava
1 h OE CRDB Vaqevo
Operativni radnik,
Raki} Borislav
MCDLXX
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-050
27. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: Operativna veza “Konzul” – 764V0649.
Sastanak odr`an 25. 9. 1993. godine u slu`benom automobilu i
kancelariji operativnog radnika u vremenu od 13,00 do 15,30 ~asova.
Izvor se koristi na problematici III linije rada.
Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni.
II
O ovome je pisano i ranije.
Podaci se odnose na stavove i aktivnost ekstremista u vezi aktuelne situacije u SRJ.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je
pre nekoliko dana dobio pismo od emigranta Nikole Kavaje iz
SAD, koji u tom pismu procewuje da je u ovom trenutku neophodno
pru`iti podr{ku rukovodstvu Republike Srpske na planu ostvarivawa srpskog nacionalnog interesa.
94
U tom smislu, Nikola Kavaja najnovije doga|aje u Bawaluci procewuje kao poku{aj prevrata i smewivawa predsednika Republike
Srpske sa tog mesta, a u vezi komentara Vojislava [e{eqa o ume{anosti R. Bogdanovi}a, izja{wava se veoma negativno, tvrde}i da to
nema nikakve veze sa stvarnim prilikama. Naime, Kavaja ~ak otvoreno preti [e{equ navode}i da ovaj ne sme, niti }e smeti, da iza|e
iz SRJ, jer }e biti likvidiran u svakoj drugoj zemqi koju bi posetio.
Tako|e, Kavaja navodi da su u vezi [e{eqa, on i drugi srpski emigranti napravili najve}u gre{ku daju}i mu po~etnu podr{ku.
Izvor je ispri~ao da je prethodnih dana putem telefona kontaktirao sa Sr|om Trifkovi}em iz Londona, koji mu je rekao da princ
Aleksandar Kara|or|evi}, navodno, nije `eleo da primi Vuka Dra{kovi}a za vreme wegovog boravka u Londonu, ovih dana, smatraju}i
ga glavnim krivcem za neuspeh wegove pro{logodi{we posete SRJ.
Ovim povodom, izvor je samoinicijativno u prisustvu operativnog radnika telefonom kontaktirao prof. dr Jovu Marjanovi}a u
Beogradu i ispri~ao mu saznawa dobijena preko Trifunovi}a u vezi boravka Vuka Dra{kovi}a u Londonu.
Tom prilikom, Jovan Marjanovi} je napomenuo da se upravo tada
(25. 9. ove godine) u Beogradu ponovo na sastanku odlu~uje o eventualnom smewivawu Vuka Dra{kovi}a, pri ~emu su Milan Komneni},
Obren Joksimovi} i Kastratovi} ~vrsto opredeqeni za wegovo smewivawe, dok Slobodan Raketi} jo{ uvek okleva. Imenovani su nezadovoqni Dra{kovi}evim najnovijim izjavama u Londonu u vezi srpskog nacionalnog interesa, kao i zbog saznawa o nekakvim nov~anim
malverzacijama koje je ovaj po~inio.
Jova Marjanovi} je izrazio li~no nezadovoqstvo prema Vuku
Dra{kovi}u i zbog toga {to mu ovaj nije omogu}io da stupi u direktan kontakt sa Sr|om Trifkovi}em, pla{e}i se odre|enih posledica u smislu daqeg li~nog uticaja i autoriteta. Zbog toga je Marjanovi} zamolio izvor da mu ovaj omogu}i stupawe u vezu sa Sr|om
Trifkovi}em i Perom Pavlovi}em, koje li~no smatra najve}im
umovima u srpskoj emigraciji. Nakon tog povezivawa sa imenovanima, Marjanovi} planira da pomo}u svog autoriteta sprovede reformu na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, “kako bi uz wihovu
pomo} {kolovao prave i stru~ne kadrove”.
Zatim je Marjanovi} izneo svoju procenu da }e se eventualnom
pobedom Ruskoja u Rusiji restaurirati komunisti~ka vlast, kao i u
drugim zemqama Isto~ne Evrope, a samim tim i u SRJ, ~ime }e najvi{e, po wegovim re~ima, izgubiti Srbi u RSK i Republici Srpskoj. U ciqu dobijawa podataka bitnih za takvu procenu, Marjano95
vi} je izvoru najavio uspostavqawe telefonskih kontakata sa nekim
licima – svojim vezama u Bawaluci.
Vezano za sopstveni `ivotni standard, Marjanovi} je izvoru objasnio da je on pogor{an, ali da uspeva da popravi situaciju dobijawem paketa iz Australije. Naime, wegovi prijateqi iz Australije
upla}uju u toj zemqi novac predstavniku firme “Krajine-ekspres”
iz Beograda, koji prebacuju novac u SRJ i formiraju u Beogradu paket sa deficitarnom robom, koja se preko PTT isporu~uje na nazna~enu adresu (u ovom slu~aju wegovu). Marjanovi} je izbegao da identifikuje svoje prijateqe u Australiji.
III
– Nikola Kavaja, emigrant u SAD
– Vuk Dra{kovi}, iz Beograda
– Jovan Marjanovi}, iz Beograda
IV
Nisu preduzimane mere i radwe RDB.
V
Izvor ima objektivne i subjektivne mogu}nosti za daqe pra}ewe aktivnosti ekstremista u zemqi i inostranstvu, te je u tom smislu i instruisan.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – na~elniku III uprave
1 h MUP RS RDB – V­uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Zlatko Aran|elovi}
MCDLXXI
Centar resora dr`avne bezbednosti – Beograd
III odeqewe
71-0401
28. 9. 1993. godine
Informacija
Preko na{eg izvora do{li smo do neproverenih bezbednosno
interesantnih saznawa koja se odnose na Stopari} Gorana iz [ida.
96
Po navodima izvora, Goran Stopari} je aktivan u~esnik ratnih
sukoba na rati{tima u Slavoniji, Bosni i Hercegovini, od wihovog
po~etka, u sastavu jedinica Srpske radikalne stranke ~iji je ~lan.
Stopari} je, po re~ima izvora, vrlo mobilan i stalno se nalazi
u pokretu na relaciji rati{te – [id. Izvor nam je preneo da je do{ao do saznawa da je Stopari}, zajedno sa svojim prijateqima, sa rati{ta doneo ve}e koli~ine oru`ja – pi{toqa, automatskih pu{aka,
municije, bombi i drugog. Izvoru nije poznato da li Stopari} dugo
oru`je preprodaje ili ga samo skladi{ti, mada mu je poznato da pi{toqe prodaje “na sitno”. Po navodima izvora, samo iz Br~kog, u nekoliko tura, Stopari} je preneo preko trideset automatskih pu{aka – “kala{wikova”.
Ina~e, Goran Stopari} je, kako nam je preneo izvor stalno naoru`an, u ku}i ima zoqu, koju ~uva za obra~un sa milicijom u slu~aju
eventualnog hap{ewa, kao i mitraqez M-53 (“{arac”).
Oru`je doneto sa rati{ta Stopari} ~uva “kod jataka”, koji je tako|e iz [ida. Radi se o ~oveku koji `ivi povu~eno – koji ni po ~emu nije eksponiran.
Napomena:
Ku}a Gorana Stopari}a se nalazi u [idu, u blizini Lova~kog
doma. Otac Gorana Stopari}a je pro{le godine izvr{io samoubistvo.
Ukoliko CRDB [abac izvr{i identifikaciju Gorana Stopari}a, nakon toga imali bismo mogu}nosti da preko na{eg izvora izvr{imo i identifikaciju wegovog “jataka”, odnosno objekta gde se,
prema navodima izvora, nalazi skriveno oru`je.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB III­uprava
1 h MUP RS RDB V uprava
1 h V odeqewe CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Goran Kuzmanovi}
MCDLXXII
Centar resora DB
III – uprava
5-060
97
Dana, 29. 9. 1993. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka o identifikaciji
Veza: Akt III uprave RDB MUP RS br. 56849 od 30. 8. 1993. godine
Povodom navoda iznetih u slu`benoj bele{ci o informativnom razgovoru CRDB Beograd, izvr{ili smo identifikaciju navedenih lica koja se navodno bave ilegalnom nabavkom i preprodajom
oru`ja i prikupili odgovaraju}a operativna saznawa. Radi se o slede}im licima:
– Mili} Ivan, ro|en 8. 6. 1961. godine u Kraqevu, od oca @ivojina, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni elektromehani~ar, sa stanom u Kraqevu, ulica 7. jula 13/A.
– Pavlovi} Miroslav, ro|en 6. 11. 1960. godine u Kraqevu, od majke Du{anke, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni ugostiteq, sa stanom
u Kraqevu, ulica Toplice Milana 5/1.
– \or|evi} Milo{, ro|en 20. 9. 1961. godine u Kraqevu, od oca
Miroquba, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni mehani~ar, sa stanom
u Kraqevu, ulica Obili}eva 33/1.
– Siqanovi} ^edomir, ro|en 23. 6. 1953. godine u Kraqevu, od
oca Savka, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni ugostiteq, osu|ivan
zbog KD kra|e, sa stanom u Kraqevu, ulica Obili}eva 40.
– Voza~i Korupinovi} Milomir i Risti} (Ristovi}) Ba}ko nemaju prebivali{te na podru~ju op{tine Kraqevo.
Operativnim putem ustanovili smo da se navedena lica, ve} godinu dana bave {vercom razne robe i artikala iz Ukrajine.
Do jula meseca ove godine, ova lica su uglavnom za Ukrajinu putovala odvojeno, preko razli~itih turisti~kih agencija, i donosila
mahom robu koja se uobi~ajeno donosi iz Ukrajine (elektromotore,
lim, parket, plo~ice itd.). Jula ove godine, Mili} Ivan zakupio je
autobus preduze}a “Lasta” iz Beograda i sam organizovao put za
Ukrajinu. Na ovo putovawe po{la su sva napred pomenuta lica.
Ne raspola`emo podacima da su prilikom tog putovawa ova lica prenela izvesnu koli~inu naoru`awa i municije, niti da su isto
kasnije prodavali u Kraqevu. Me|utim, indikativno je da su se sva
pomenuta lica preko Mili} Ivana, u Ukrajini upoznala sa dva
Ukrajinca, koji su im posle kra}eg razgovora ponudili na prodaju
sve vrste naoru`awa, municije, crvenu i belu `ivu (koriste je mahom Albanke za beqewe ko`e lica). Kada je ijedno od pomenutih lica izrazilo sumwu u postojawe naoru`awa, Ukrajinci su ih poveli
98
da parkinga ispred hotela gde su im u automobilu marke “mercedes
300 D”, u gepeku, pokazali oru`je. U gepeku se nalazilo puno naoru`awa razli~ite vrste i municije raznih kalibara. Nismo do{li do
podataka da je neko od ovih lica kupio ponu|eno oru`je ili municiju, {to se ne iskqu~uje.
Posle ovog putovawa, Mili} je jo{ dva puta poku{ao sa organizovawem sli~nih putovawa u Ukrajinu, ali je oba puta morao da odustane zbog nedovoqnog broja prijavqenih.
Mi{qewa smo da postoje osnovane indicije da je neko od navedenih lica kupio od Ukrajinaca oru`je i municiju i uneo u zemqu.
Operativno }emo pokriti me|usobne kontakte navedenih lica.
Nastoja}emo, tako|e, da utvrdimo, kada }e neko od ovih lica ponovo putovati u Ukrajinu, preko koje agencije, radi preduzimawa mera prilikom povratka.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V­uprava
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Branislav Despotovi}
MCDLXXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
27. 10. 1993. godine
– srpski ekstremizam –
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1.
Izvor je Korica Slavi{a iz [ida, SO [id, sa kojim je obavqen
informativni razgovor dana 19. 10. 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u slu`benim prostorijama CRDB u vremenu od 14,30 do 17,00
~asova, na wegovu inicijativu, 20. 10. 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u ugostiteqskom objektu “Lovac”, u vremenu od 7,20 do 9,00 ~asova i 23. 10. 1993. godine u Ba~koj Palanci od 13,00 do 15,00 ~asova u
ugostiteqskom objektu “Zlatno burence”, na na{u inicijativu.
99
Korica Marije Slavi{a, ro|en 20. 8. 1969. godine u Sremskoj
Mitrovici, SO Sremska Mitrovica, izja{wava se kao Jugosloven,
dr`avqanin SRJ, bez stalnog zaposlewa, ~lan SPO – izvesno vreme
sekretar Mesnog odbora [id III, a sada ~lan Odbora za bezbednost,
stalno nastawen u [idu, ulica Borisa Kidri~a broj 13.
Izvor je i ranije kori{}en kada je davao bezbednosno interesantne podatke koji su se potvr|ivali.
Izvor je u fazi proveravawa, podaci se mogu smatrati ta~nim.
Operativni tro{kovi 70.000 dinara.
2.
Prema izvorovom saznawu u [idu, ulica Borisa Kidri~a, slede}a lica poseduju vojno naoru`awe dobijeno od biv{eg [taba TO i to:
– Medi} Dragan – ~lan SPO – Borisa Kidri~a 13 – poseduje
PP[.
– Stojni} \ura, Borisa Kidri~a 13, poseduje pu{ku M-48.
– Radin Slobodan, Borisa Kidri~a 13, poseduje pu{ku M-48.
– Burojevi} Jovica – bio ~lan reformista, poseduje pu{ku M-48.
– [umanovi} Aleksandar, u rukovodstvu SPO, B. Kidri~a 13,
poseduje M-48.
– Nenadovi} Sr|an, ~lan SPO, Borisa Kidri~a 11, poseduje M-48.
– Danguzov Dragan – Borisa Kidri~a 11, poseduje pu{ku M-48.
Izvor pretpostavqa da Milo{evi} Bo`idar i Mihajlovi}
Uro{ iz Borisa Kidri~a 13, tako|e poseduju pu{ke M-48, kao i
Hayi-Omerovi} Mevludin i izvesni Nenadovi} iz Borisa Kidri~a 11.
Wihovo strana~ko opredeqewe mu nije poznato.
U ulici Kara|or|evoj broj 128, Strugalo Sini{a poseduje poluautomatsku pu{ku kal. 7,62 mm, a u ulici, ~ijeg imena ne mo`e da se
seti, na delu [ida zvano Va{ari{te, Smiqani} @eqko poseduje
PP[ (automat zvani dobo{ar) kal. 7,62, ili pu{komitraqez.
U deqewu tog oru`ja u~estvovao je i sam izvor, a dobio ga je od
biv{eg na~elnika [taba TO Vasi} Vladimira i komandanta Luki}
Du{ka. Nakon ukidawa [taba TO [id, izvor je o~ekivao da }e neko povu}i to oru`je, pogotovu {to vi{e nema ratne opasnosti, u
smislu direktnog napada na [id. Me|utim do sada ga niko o tome nije pitao niti pak tra`io spisak kome je oru`je podeqeno.
Kada je u pitawu bacawe bombi i eksplozivnih naprava, odnosno
na taj na~in vr{ewa pritiska za iseqavawe nesrpskog `ivqa sa teritorije SO [id, izvor iznosi da mu je Luji} Milo{ iz Va{ice, tako|e ~lan SPO, govorio o jednom mladi}u iz tog mesta koji se time
bavi a trenutno se nalazi na odslu`ewu vojnog roka u VJ. Prilikom
100
slede}eg kontakta sa Luji}em izvor }e utvrditi ta~ne identifikacione podatke tog lica, a za sada pouzdano zna da je taj mladi} ~lan
SRS.
Nakon sastanka u prostorijama stranke SPO, 15. 10. 1993. godine, izvora i predsednika Op{tinskog odbora SPO [ida, Bo`i}
Qubomira pozvao je Petri} Milenko – predsednik SRS na kra}i
razgovor u prostorije SRS. Tom prilikom se Petri} Milenko pravdao da nije ni{ta znao o aktivnosti @ivkovi} Petra koji je uhap{en zbog sau~esni{tva, odnosno podstrekavawa na ubistvo i pqa~ku, kao i da sama SRS ne stoji iza tih akata nasiqa.
Na kraju tog, ne duga~kog razgovora, Petri} Milenko je pitao
Bo`i} Qubomira kako oni, SPO, obezbe|uju strana~ke prostorije
od eventualnog upada radnika Dr`avne bezbednosti, iznose}i da je
SRS organizovala de`urstva, a povremeno postavqaju i “zamke” na
brave i vrata, jer “DB ima stru~wake za otvarawe brava”. Ina~e, tokom samog razgovora u vi{e navrata su govorili da znaju da ih DB
prislu{kuje, odnosno da su u kancelarije stranke montirani prislu{ni ure|aji.
Izvor je stekao utisak da je Petri}, kao i ostali prisutni ~lanovi SRS, jako zapla{en i nesiguran u sebe.
Na kraju izvor iznosi da je u SPO [ida trenutno u toku reorganizacija Op{tinskog odbora uz istovremeno evidentirawe svih
~lanova, naime podeqene su nove pristupnice. Ciq tih aktivnosti
je konsolidacija stranke i wene aktivnosti, te utvr|ivawe stvarnog
broja ~lanova, s obzirom da se jedan deo pasivizirao. Predvi|ena je
~lanarina od 10 DEM, ali nije obavezno pla}awe, odnosno nije uslov
za ~lanstvo.
Stranka SPO je po~ela i pripreme za nove izbore pa }e u tom
smislu preduzimati odre|ene aktivnosti na ~i{}ewu crkvenih porti, davawu socijalne pomo}i svojim ~lanovima, organizovawe dolaska Vuka Dra{kovi}a u [id sredinom novembra, kao i druge aktivnosti o ~emu }e instrukcije dobiti iz Beograda.
Dana 20. 10. 1993. godine, izvor nam je doneo spisak ~lanova Op{tinskog odbora SPO za [id koji sa~iwavaju: Bo`i} Qubomir –
predsednik stranke i predsednik Odbora za bezbednost.
– Opojevli} Predrag – potpredsednik stranke i predsednik Saveta za informisawe.
– Rakovi} @ivota – ~lan.
– Ili} Neboj{a – ~lan, i predsednik Odbora za ekonomska pitawa.
– [umanovi} Aleksandar, ~lan.
– Ili} @ika, ~lan.
101
– ^avi} Bo`idar, sekretar stranke i predsednik Odbora za kulturu.
– Braji} Milo{ iz Va{ice – ~lan, predsednik Odbora za socijalna pitawa.
– Trpkovi} An|elko – ~lan.
Ovo je nova organizaciona forma, jer se `eli izbe}i rivalitet
izme|u dosada{wih mesnih odbora u gradu [idu, kojih je bilo ~etiri. Novoj organizaciji najvi{e se protivio Opojevli} Predrag
(PO po srpskom ekstremizmu), me|utim nije uspeo da nametne svoje
re{ewe, odnosno da organizacija ostane po starom.
Izvor nam je istovremeno dostavio spiskove rukovode}e strukture stranke SPO za Sremsko-karlova~ku organizaciju, odnosno za
Okru`ni odbor, kao i spiskove svih op{tinskih i mesnih odbora na
teritoriji Srema, iz ~ega se vidi da SPO ima devet op{tinskih odbora sa 95 mesnih odbora, da je 13 MO u osnivawu, te da se u pet MZ
ne}e ni osnivati MO zbog nacionalnog sastava, jer je stanovni{tvo
prete`no hrvatske, ma|arske ili rusinske narodnosti. Posebno je
interesantno da se delovawe SPO odvija i na teritoriji RSK – zapadni Srem gde imaju osnovano 6 MO i to u: Vukovaru, Mirkovcima,
Negoslavcima, Pa~etinu, ^akovcima i Tovarniku, a koji su u nadle`nosti Op{tinskog odbora [id. Ovi podaci poti~u iz aprila 1991.
godine.
Dana 23. 10. 1993. godine, izvor nam je dostavio spisak od 80 ~lanova SPO koji su potpisali nove pristupnice, a me|u wima su: Dragan Milankovi} i @ivan Ili} iz [ida, ina~e radnici OUP-a [id.
3.
@ivkovi} Petar, potpredsednik i portparol SRS iz [ida, trenutno se nalazi u pritvoru zbog osnovane sumwe da je vr{io podstrekavawe drugih lica za izvr{ewe krivi~nih dela ubistva i pqa~ke.
Opojevli} Predrag – PO po srpskom ekstremizmu ovog Centra.
4.
Sa izvorom je dogovoreno da nam sukcesivno dostavqa spiskove
novih – obnovqenih ~lanova SPO, te da {to pre stupi u vezu sa Luji} Milo{em radi identifikacije lica iz Va{ice. Istovremeno je
instruisan da i daqe radi na identifikaciji lica koja ilegalno poseduju oru`je, bez obzira na na~in kako su do wega do{li.
S obzirom da izvor namerava putovali u Italiju – grad Ankona,
gde treba da stupi u vezu sa izvesnim [a}kanom iz Sremske Mitrovice, vezu dobija preko [kobi} Nikole iz [ida, radi kupovine i
uvoza kola u RSK, izvora smo instruisali da identifikuje sva lica
102
vezana za te transakcije, a u ciqu sagledavawa pravog karaktera tih
aktivnosti.
5.
U dogovoru sa na~elnikom Centra RDB Sremska Mitrovica, a uz
pomo} izvora, izuze}emo i fotokopirati pristupnice Milankovi}
Dragana i Ili} @ivana sa ciqem utvr|ivawa wihove verodostojnosti.
Ocewujemo da izvor mo`e uspe{no raditi na otkrivawu eventualno formiranih paravojnih formacija u okviru SPO, jer je u izuzetno dobrim odnosima sa Bo`i} Qubomirom koji je jedini sa teritorije [ida zavr{io specijalni kurs u Srpskoj gardi, kao i u SRS
po osnovu li~nih poznanstava, pa }emo ga u tom smislu redovno daqe
instruisati.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava
1 h RDB MUP R. Srbije – V­uprava
1 h OE
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Vladimir Radanovi}
MCDLXXIV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-037
16. 11. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
– Vu~kovi} Vojin, zvani @u}a,
i Vu~kovi} Du{an, zvani Repi}, iz Beograda
Dana 11. 11. 1993. godine, Okru`nom javnom tu`iocu u [apcu
predati su na zapisnik predmeti i stvari, oduzete prilikom pretresa stanova Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, i Vu~kovi} Du{ana, zvani Repi}, iz Beograda, koji se sada nalaze u pritvoru u Me|uop{tinskom zatvoru u [apcu. Predmete, oru`je i opremu dostavili su nam
radnici Centra RDB Beograd, koje smo primili na zapisnik i predali Okru`nom javnom tu`iocu, koji je istog dana, tako|e sve predao istra`nom sudiji Okru`nog suda u [apcu, koji vodi istragu nad
bra}om Vu~kovi}.
103
Dana 15. 11. 1993. godine, istra`nom sudiji Okru`nog suda u
[apcu, privedeni su svedoci: ]ori} Hasnija, ]ori} Elmesa, ]ori}
Feleta i ]ori} Nermin, svi iz Malog Zvornika, koji su istra`nom
sudiji dali izjave i potvrdili osnovanu sumwu da je Vu~kovi} Du{an, zvani Repi}, izvr{io krivi~no delo silovawa iz ~lana 103 KZ
Republike Srbije i protivpravno li{ewe slobode iz ~lana 43, stav
1 KZ Republike Srbije.
Dana 16. 11. 1993. godine, istra`ni sudija je samoinicijativno
do{ao na razgovor kod na~elnika Odeqewa RDB u [apcu, Vladimira Trifunovi}a, i tom prilikom izjavio da su pomenuti svedoci potvrdili postojawe krivi~nog dela silovawa od strane Vu~kovi} Du{ana i da vi{e nije potrebno dokaza za pomenuto krivi~no delo. U
razgovoru, istra`ni sudija je izneo zahtev da mu se u {to kra}em roku privedu na saslu{awe svedoci Simi} Milisav i wegov sin Nenad
iz Zvornika – Republika Srpska, koji imaju vikendicu u Gorwoj Koviqa~i. I daqe }emo pratiti tok odvijawa istrage nad bra}om Vu~kovi}, o ~emu }emo redovno izve{tavati.
Prilog: Fotokopije zapisnika
Kucano u 3 primerka
1 h MUP RDB R. Srbija – III­uprava
1 h MUP RDB R. Srbija – V uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Vladimir Trifunovi}
MCDLXXV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad, Odeqewe – Sombor
20. novembra 1993. godine
Slu`bena tajna Strogo poverqivo
HOBS
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: Medi} Du{an – izbeglica iz Rijeke.
Podaci se odnose na Cetini} Ivana, Milanovi} Antona, [temberger Dragu i druge pripadnike Slu`be za za{titu ustavnog poretka Republike Hrvatske koji `ive i rade u Rijeci,
104
– razgovor dvojice radnika SZUP sa izvorom i wihova interesovawa,
– razgovor izvora sa Kasumovi} Mirkom, koji se predstavio kao
na~elnik Centra slu`be bezbednosti u Gospi}u,
– sastav Policijske uprave primorsko-goranske, na ~ijem ~elu
se nalaze Lenac Zlatko – na~elnik, Vuku{i} Milan – na~elnik operativnog sastava, [tefani} Anton, na~elnik za op{te poslove, Bewa Zdravko – komandir za grani~ne poslove i dr.,
– Krtini} Mirka, radnika CSDS Rijeka koji je penzionisan
1992. godine a koji namerava da do|e u Srbiju,
– Menyari} Ragiba – biv{eg funkcionera RSUP Hrvatske za
koga je izvor ~uo da se nalazi na vezi hrvatske ob. slu`be,
– [topara – biv{eg pukovnika JNA, sada savetnika u hrvatskoj
ob. slu`bi,
– Kari} Antu – organizatora pokoqa oko 500 Srba u Gospi}u i
oko 150 vojnika i oficira iz istog grada; Cowar Paju, Markovi}
Ivana, Randuli}a, bra}u Kasa i Krizmani} Stjepana, koji su se istakli zlo~inima nad Srbima.
Razgovor je obavqen 2. novembra 1993. godine od 14,15 do 17,45 ~asova, u stanu izvora, na na{u inicijativu.
Tro{kova nije bilo.
Bele{ka se podnosi 10. novembra 1993. godine
II
Sa Medi} Du{anom do sada RDB nije kontaktirala. U SUP Hrvatske radio je 12 godina, kao inspektor za suzbijawe maloletni~ke
delikvencije, da bi, 1987. godine oti{ao za direktora “Brodokomerca”. Nakon pobede HDZ na izborima 1990. godine ostao je bez posla.
Zbog ukupne situacije u Rijeci i Hrvatskoj odlu~io se za zamenu stana i pre{ao da `ivi u Somboru. U periodu 1991–1993. godine, bio je
predsednik Srpske demokratske stranke za Rijeku.
III
Kroz dugogodi{wi `ivot i rad u Rijeci, izvor je upoznao nekoliko operativnih radnika Slu`be dr`avne sigurnosti koji rade u
rije~kom Centru. Sva lica su ostala lojalna novoj vlasti i nastavila da obavqaju svoje poslove u novoosnovanoj Slu`bi za za{titu
ustavnog poretka. Po izvorovom se}awu to su:
– Cetini} Ivan, star oko 45 godina, rodom sa Kor~ule, o`ewe,
supruga @eqka je po zanimawu arheolog i radi u Muzeju u Rijeci.
Imaju k}erku Ivanu, u~enicu III razreda gimnazije, `ive u Rijeci,
ulica Rasto~ine broj 6, IX sprat. Osim podataka da je Cetini} vi{e
105
godina primao {tampu hrvatske ekstremne emigracije, koja je upu}ivana iz [vajcarske na wegovog kom{iju Mirka (izvor se ne se}a prezimena – prim. op. radnika), o wegovom radu izvor nema drugih saznawa,
– Milanovi} Anton, zvani Toni, star oko 45 godina, o`ewen, zajedno sa suprugom ve} du`e vreme radi u Slu`bi,
– [temberger Drago, star oko 45 godina, o`ewen,
– Livio, star oko 40 godina, o kojem nema drugih saznawa,
– \or|e, tako|e star oko 40 godina, kome i supruga radi u Slu`bi.
Nakon izvorovog prvog odlaska iz Rijeke, negde u avgustu ove godine, kada je dogovorio zamenu stana, izvor je pozvan na informativni razgovor od strane SZUP. Tom prilikom, na VI spratu Policijske uprave primorsko-goranske (novi naziv za rije~ki Centar SJB –
prim. op. radnika) sa wim su obavila razgovor dva operativna radnika koje izvor ne poznaje. Stariji operativac, koga izvor opisuje
kao ~oveka visokog oko 180 cm, crne, kratko o{i{ane kose, bez drugih uo~qivih telesnih karakteristika, vodio je razgovor i nare|ivao i iz toga je on zakqu~io da postoji mogu}nost da je rukovodilac
mla|em operativcu. Na po~etku razgovora, poku{ali su da ga upla{e, jer prilikom izlaska iz Hrvatske nije prijavio jedan deo stvari, {to je evidentirala Carinska inspekcija i o tome napravila zapisnik. Znaju}i da nije po~inio krivi~no delo, kako su oni poku{ali da ga ubede, ve} carinski prekr{aj, izvor je ne{to opu{tenije nastavio razgovor. Daqi razgovor je vo|en u pravcu izvorovih strana~kih opredeqewa, wegove delatnosti kao predsednika Srpske demokratske stranke i rad stranke na terenu Rijeke i Kvarnera. Po~etak ove teme je bio posve}en vezi izvora sa pokojnim dr Ra{kovi}
Jovanom, gde je izvor poku{ao da “provu~e” tezu da se nije nikada
upoznao sa wim, ve} da je za predsednika SDS postavqen na inicijativu aktivista u Rijeci. Uvidev{i da SZUP nema podataka o wegovim kontaktima sa Ra{kovi}em u Oto~cu, izvoru je postalo jasno da
nemaju detaqne podatke o wegovoj aktivnosti i znao je da ih u nekim
starima mo`e obmanuti. Wihova interesovawa vezana za Pavi}a –
sekretara stranke, i Kova~evi} Milo{a – aktivistu SDS, kod kojih
je MUP Hrvatske u pretresu na{ao izvesnu koli~inu eksploziva,
izvor je odgovorio uop{teno, tvrde}i da o tome nema podataka, jer
on sam se nikad nije zalagao za oru`anu opciju. Pitawe o obrascima
za pripadnike SDS, koji bi bili ukqu~eni u dobrovoqa~ke jedinice, koje je izvor dobio od predsednika SDS iz Pule Koste Mi}evi}a, izvor je izneo da taj koncept nije nikad ni za`iveo u Rijeci. Pitawa o formirawu srpske policije i licima koja bi na prostoru Doweg Lapca (odakle je izvor rodom – prim. op. radnika) bila spremna
106
da sara|uje sa SZUP, izvor je odgovorio da sa wima nema nikakve veze i da sa rodbinom, koja je ostala na tom prostoru, nije kontaktirao
od druge polovine 1991. godine.
Sli~an razgovor izvor je vodio sa Kasumovi} Mirkom, starim
oko 37 godina, koji ga je nazvao u oktobru 1992. godine i od wega tra`io da se sastanu u gradu. Tom prilikom, Kasumovi} je pokazao sli~na interesovawa vezana za lica u RSK, tra`e}i od izvora da mu uka`e na potencijalne izvore, {to je on odbio. Kasumovi} se tada predstavio kao na~elnik Slu`be bezbednosti u Gospi}u i od izvora je
tra`io da razgovor dr`i u tajnosti. O wemu izvor zna da je rodom iz
Peru{i}a i da ima zavr{enu Pedago{ku akademiju.
Nakon obavqenog razgovora, izvora su pustili da ode ku}i i on
je ube|en da mu nisu poverovali u “pri~u” koju je wima izneo.
O rukovode}em sastavu PU primorsko-goranske, izvor iznosi:
– zapovednik PU je Lenac Zlatko, biv{i direktor Borodogradili{ta, koji va`i za “velikog HDZ-ovca”,
– na~elnik operativnog sastava je Vuku{i} Milan, koji je na
tim poslovima smenio Benita Miolovi}a, biv{eg dugogodi{weg
rukovodioca. Rade}i u SJB izvor je imao priliku da ga upozna i opisuje ga kao vernika koji redovno odlazi u RKC. Podao je, nema prijateqa ni me|u kolegama na poslu. U dobrim je odnosima sa Sindi~i}
Vinkom, gostioni~arem iz Rijeke, koji je bio saradnik SDB (uhap{en u [kotskoj sa la`nom putenom ispravom i osu|en na 15 godina
robije), pre svega iz li~nih interesa, odnosno radi Vuku{i}evog
boqeg prosperiteta u Slu`bi. Pored velike ambicioznosti on je
beski~mewak, a najzna~ajnija mu je slabost prema `enama,
– na~elnik za op{te i upravne poslove je [tefani} Anton, ro|en 1946. godine, o`ewen, ima zavr{enu Pedago{ku akademiju,
– Bewa Zdravko, ro|en 1945. godine je komandir svih grani~nih
prelaza i poslova na moru. O`ewen je, supruga mu je vaspita~ica,
– Dejanovi} Milan – Srbin, savetnik je za poslove grani~nih
prelaza i poslova na moru,
– Kasalovi} Radivoj (ili Radomir) – Srbin, star oko 40 godina,
o`ewen, supruga mu je medicinska sestra, radi kao operativac po op{tem kriminalitetu,
– Peri} Rade, Srbin, rodom iz Bosne, o`ewen, radi kao operativni radnik na privrednom kriminalu,
– Bo`ani} Milan, Srbin, rodom od Debelog Brda kod Korenice,
radi kao operativac po privrednom kriminalu, o`ewen, supruga mu
je po zanimawu lekar,
107
– Bo{wak Milorad, Srbin, rodom iz Slavonskog Broda, operativni radnik po op{tem kriminalu,
– Vukeli} Svetozar, Hrvat, star oko 45 godina, radi u inspektoratu po poslovima saobra}ajnog obezbe|ewa,
– Kero Pa{ko, Hrvat, oko 40 godina, radi kao operativac,
– Vuksan Milan koji je kao rukovodilac “politi~kog odjela” radio do sredine 1993. godine, kada je penzionisa. Trenutno se nalazi
u Bawaluci, gde ima gostionicu. Izvor ga opisuje kao nepismenu osobu koja je sklona ogovarawu,
– Brn`i} Darko, star oko 46 godina, o`ewen, komandir I policijske postaje. Do 1993. godine, zamenik mu je bio Vuleta Simo, Srbin, koji je prodao stan i doselio se u Srbiju sredinom 1993. godine,
– Skober Drago, star oko 40 godina, o`ewen, komandir je Saobra}ajne postaje. U toku 1991–1992. godine, dobrovoqno je bio na rati{tu u Hrvatskoj,
– Perica Marijan, star oko 40 godina, rodom iz Pridrage, komandir je II postaje. O`ewen je Srpkiwom koja je rodom iz Gra~aca,
imaju dvoje dece,
– Tomo Kati}, rodom iz Karlovca, komandir je III policijske postaje. Ranije je radio na potragama, a dolaskom HDZ-a je napredovao.
Izvor ne zna ko je komandir IV postaje i Odeqewa na Kukuqama,
gde se ina~e nalazi deo firme “Rikard Ben~i}” koji se bavi vojnom
proizvodwom. Za ovaj pogon izvor je ~uo da je etni~ki o~i{}en i da
tamo rade samo provereni Hrvati.
Od Srba u Opatiji radi Stanojevi} Rade zvani [vabo, razveden,
bio je ranije zamenik komandira.
Izvor poznaje Krtini} Mirka, koji je do 1992. godine radio u
CSDB Rijeka, nakon ~ega je penzionisan. Isti je razveden, ima stan
u Rijeci i kroz razgovor sa izvorom izrazio je kolebawe u smislu –
{ta da radi? Kada je od izvora ~uo da odlazi za Srbiju, prelomio je
u sebi i rekao da }e i on uskoro to isto napraviti. Isti ima rodbinu u Ba~kom Gra~acu i namerava da se kod wih nastani.
Za Menyari} Ragiba, biv{eg na~elnika SJB u Rijeci i funkcionera u RSUP Hrvatske, izvor je ~uo da je suspendovan, a ne{to kasnije da je po zadatku hrvatske ob. slu`be uba~en u muslimanske redove.
Sredinom 1992. godine, izvor je putovao sa porodicom u Zagreb,
gde ima rodbinu i u toku putovawa u vozu je upoznao izvesnog [topara, koji je ranije bio pukovnik JNA, koji je tako|e putovao sa suprugom u Zagreb. U razgovoru isti mu je izneo da je nakon “raskida”
sa JNA, pre{ao da radi kao savetnik u hrvatsku ob. slu`bu.
108
U daqem razgovoru o `ivotu izvora u Rijeci, on nam je izneo da
je tamo anga`ovao advokata Zrli} Milenka, starog oko 45 godina,
biv{eg majora JNA, koji je marta 1991. godine iza{ao iz vojske i polo`io pravosudni ispit, da bi zatim otvorio advokatsku kancelariju. Zrli} je poznat kao realan advokat koji nije podlegao nacionalisti~koj euforiji zbog ~ega je od strane Srba u protekle dve godine
anga`ovan u vi{e slu~ajeva. Isti ima majku koja `ivi sa porodicom
Joki} negde u blizini Benkovca, teritorija RSK. Isti je veoma uticajan, ima puno prijateqskih veza u Gospi}u, Opatiji i Rijeci.
Vezano za masakr 500 Srba u Gospi}u 1991. godine, izvor je ~uo da
su wihovi le{evi bacani u jamu Katina i jo{ jednu jamu, gde je ve}
bilo oko 150 le{eva vojnika i oficira JNA iz kasarne “Stanko Opsenica”. Organizator pokoqa je Kari} Ante, ro|en 1941. godine u
Peru{i}u, koji je intimni prijateq sa Stipom Mesi}em, predsednikom Hrvatskog sabora, koji je kod wega ~esto svra}ao. Svojim zlo~inima istakli su se Cowak Pajo, Markovi} Ivan, Renduli} – biv{i
major JNA, sada ~asnik HV, bra}a Kasa i Krizmani} Stjepan i dr.
Markovi}, koji je gostioni~ar, za svoje zasluge u “borbi hrvatskog
naroda” postavqen je za gradona~elnika Gospi}a. Major \or|evi},
komandant kasarne u Gospi}u, star oko 40 godina, morao je znati za
naoru`avawe i pripreme HDZ-ovaca, jer je wegova supruga sestra
Markovi} Ivana. Izvor ne iskqu~uje mogu}nost da su ga (\or|evi}a) HDZ-ovci kompromitovali, odnosno “dr`ali u {aci” i da zbog
toga nije adekvatno reagovao. Prema izvorovim saznawima, \or|evi} se sada nalazi u Beogradu.
IV
Izvor i podaci – neprovereni.
Podaci dobijeni od izvora su interesantni za RDB i zaslu`uju
pa`wu i rad na daqem proveravawu.
Kroz jo{ jedan razgovor sa izvorom nameravamo proveriti wegov razgovor sa SZUP Hrvatske. U zavisnosti od tih rezultata, odlu~i}emo se o preduzimawu daqih mera.
S obzirom da izvor ima sina iz prvog braka koji se izjasnio kao
Hrvat, a koji ve} nekoliko godina radi u Gospi}u kao policajac, mi{qewa smo da posebnu pa`wu treba posvetiti izu~avawu da li postoji mogu}nost da hrvatska ob. slu`ba iskoristi taj momenat i na
wemu vrbuje izvora da radi za wih.
Vezano za mogu}i dolazak Krtini} Mirka, biv{eg radnika Slu`be dr`avne sigurnosti, nameravamo upoznati teritorijalno nadle`nog operativca ORDB Sombor, radi obezbe|ivawa prihvata i
obavqawa informativnog razgovora sa istim.
109
Kao potencijalnog izvora podataka za na{u obave{tajnu slu`bu, izvor je tipovao advokata Zrili} Milenka iz Rijeke, kome bi
majku iz Benkovca trebalo dovesti u Sloveniju i po tom osnovu ga
anga`ovati za izvor podataka. Navedeni razgovor sa izvorom }e, pored ostalog, imati za ciq i prikupqawe detaqnijih podataka o Zrili}u, radi precizirawa ovog predloga. Izvor je izrazio spremnost
da pomogne u realizovawu ovog ~ina i svojim automobilom ode po
ovo lice i odveze ga u Sloveniju.
V
Ocena stare{ina:
Dostavqeno:
1 h MUP RS – RDB – I uprava
1 h MUP RS – RDB – V uprava
1 h Centar RDB – Novi Sad
1 h Dokum. fond ORDB – Sombor
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Svetozar Rakazov
MCDLXVI
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-033
24. 11. 1993. godine
OA “JUG”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Kova~evi} Dragoqub, izbeglica iz Podravske Slatine, Hrvatska, privremeno nastawen u Golupcu.
Razgovor je obavqen 20. ovog meseca u Golupcu, na inicijativu izvora.
Koristi se na planu op{te obave{tenosti.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II
Do sada nije pisano.
Podaci se odnose na indicije koje ukazuju na mogu}i {vercerski
kanal za preprodaju vatrenog oru`ja i municije, kojim se snabdevaju
ekstremisti i wihove pristalice na podru~ju Golupca.
110
Prilikom kontakta sa izvorom, isti nam je prezentirao svoje zapa`awe izvorno preneto od wegovog kolege, Kne`evi} Zorana iz Golupca, ina~e konobara u restoranu Udru`ewa penzionera u Golupcu.
Naime, Kne`evi} je nedavno u objektu u kome radi, prisustvovao
`estokoj raspravi izme|u Veqkovi} Slobodana, zvanog @umaja iz
sela Bari~ i Popadi} Desanke (biv{a supruga Kova~evi}a, n.p.), nakon ~ega mu se ona poverila da joj Veqkovi} duguje 300 DEM na ime
nedavno isporu~ene neutvr|ene koli~ine municije, koju mu je ona
donela iz Rume, gde se nalazi kod roditeqa.
Prema oceni izvora, Popadi}ka relativno ~esto dolazi u Golubac, gde iz Rume donosi raznu robu, a verovatno i oru`je i municiju,
kojom je najverovatnije snabdeva ro|eni brat, Popadi} Branislav,
ina~e vojnik pod ugovorom u VJ u Rumi. Me|utim, izvor ne iskqu~uje ni mogu}nost da navedena roba dolazi od Popadi}eve familije koja se nalazi na frontu u RSK.
Na kraju razgovora, izvor navodi podatak, da se u krugovima ekstremista, kojima pripada i Veqkovi}, govori da Veqkovi} trguje sa,
izvoru nepoznatim licima na podru~ju Golupca, oru`jem i municijom, koju najverovatnije dobija od Popadi}ke, dok je odranije poznat
kao diler devizama i makro `enske radne snage iz Rumunije.
III
– Popadi} Pere Desanka, zvana Desa, ro|ena 26. 6. 1967. godine u
selu Vo}in, op{tina Podravska Slatina, izbeglica iz Hrvatske,
nezaposlena, privremeno nastawena u Rumi, ulica Kraqeva~ka 42
(kod oca i majke);
– Popadi} Pere Branislav, ro|en 1969. godine u selu Vo}in, op{tina Podravska Slatina, izbeglica iz Hrvatske, vojnik pod ugovorom u VJ u Rumi, stalno nastawen u Rumi, ulica Kraqeva~ka 42 (kod
oca i majke);
– Veqkovi} Slavoquba Slobodan, zvani @umaja, ro|en 29. 6.
1956. godine u selu Bikiwe, op{tina Golubac, nezaposlen, evidentiran kao ekstremista, diler, makro i sli~no, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena
bele{ka.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
S obzirom da raspola`emo saznawima da Popadi}ka povremeno
zaista dolazi na podru~je Golupca (gde je do razvoda bila privreme111
no sme{tena u hotelu, n.p.), gde se vi|a i odseda kod Veqkovi}a i drugih woj bliskih osoba, ne iskqu~uje se mogu}nost da su prezentirani podaci ta~ni.
Ovo napred je izneto posebno iz razloga {to smo, u neformalnim razgovorima sa radnicima SM Golubac, dobili potvrdu indicija da se Veqkovi} u posledwe vreme javqa kao prodavac municije i
oru`ja, zatim da se vi|a sa licima sklonim takvim delatnostima,
mada mu ovo za sada nije osnovna delatnost.
Na osnovu napred iznetog, to jest indicija da se Popadi}ka nalazi u “kanalu” za ilegalnu preprodaju oru`ja i municije sa podru~ja RSK ili arsenala VJ, preduze}emo odgovaraju}e mere u ciqu produbqivawa prezentiranih saznawa i, eventualnog presecawa ove,
eventualne organizovane delatnosti.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Miomir Stoki}
MCDLXXVII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
31. 12. 1993. godine
Slu`bena tajna
strogo poverqivo
IO “Orijent”
Izve{taj operativne veze
I
Izvor: Operativna veza “Leland” reg. br. 11398
Podaci se odnose na ekstremna lica – Hrvate i muslimane, za
vreme ratnih dejstava u Bosanskom Brodu.
Sastanak sa operativnom vezom odr`an je 26. 12. 1993. godine.
112
II
Operativna veza “Leland” koristi se na pra}ewu aktivnosti
predstavnika ECHO-a i UNPROFOR-a, i lica iz zapadnih zemaqa
koji po raznim osnovama borave na teritoriji SRJ. “Leland” je sa porodicom do izbijawa ratnih sukoba `iveo i radio u Bosanskom Brodu, pa nam je preneo svoja saznawa o nekim ekstremnim Hrvatima i
muslimanima.
III
U razgovoru, “Leland” je izneo saznawa za slede}a lica:
– Ivo Lepan, Hrvat, magistar politi~kih nauka. U ranijem periodu bio je pri samom vrhu vlasti u Bosanskom Brodu, na visokim
funkcijama u SK, tako|e na zna~ajnim polo`ajima u privredi. Bio
je rezervni oficir ({kola rezervnih oficira u Tuzli), ratni raspored je imao u jedinicama TO, izme|u ostalog i na poslovima bezbednosti. Za vreme ratnih dejstava u Bosanskom Brodu, bio je pomo}nik komandanta 101. brigade HVO za informativnu i psiholo{ku
delatnost, i odgovorni urednik lokalnog radija. Sada se nalazi u
Nema~koj – Minhen.
– Omer Havi} (Pome), musliman, ranije istaknuti aktivista u
Savezu omladine, sindikatu, SK i svim drugim savezima. Bio je veoma blizak vladaju}im strukturama, poseduje izrazite karakteristike poltrona i ~oveka za sve sisteme. Pre rata bio je zaposlen u Rafineriji nafte Bosanski Brod, na poslovima obezbe|ewa. U toku
ratnih dejstava komandovao je jedinicom formiranom od sastava
obezbe|ewa Rafinerije nafte. Celo vreme, prema tvrdwama o~evidaca, vozio je crveni “jugo”, sa velikim slovom “U” na haubi.
– Zdravko Marini} Babura, Hrvat, od detiwstva sklon kra|i i
ispadima. Pre rata bio je zaposlen u miliciji (vi{e puta suspendovan), sklon nasilni~kom pona{awu. Za vreme ratnih dejstava bio je
u policiji. Prema tvrdwama qudi, koji su za vreme ratnih dejstava
bili u Bosanskom Brodu, bio je veoma opasan i verovatno je li~no
odgovoran za stradawa nekolicine qudi. Sada je u Slavonskom Brodu.
– Miro Lon~ar, Hrvat. Pre rata je radio u op{tini (planirawe
i urbanizam). Pred sam rat isticao se tolerantnim izjavama i “jugoslovenstvom”. Gajio je vrlo dobre odnose sa Srbima. Bio je rezervni
oficir. Za vreme rata, u po~etku je bio komandant 101. brigade
HVO-a, posle ~lan Kriznog {taba. Po tvrdwama o~evidaca pona{ao se kao okoreli usta{a.
– Dejan Yaferovi}, musliman, diplomirao na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, radio kao novinar u lokalnom listu i ra113
diju u Bosanskom Brodu, a zatim u Op{tinskom komitetu SK. Pred
rat, bio je direktor dela Sredwo{kolskog centra “Fric Pavlik” za
obrazovawe u~enika ekonomske, trgova~ke i ugostiteqske struke.
Istovremeno, bio je suvlasnik privatnog preduze}a “Omnikomerc”.
U toku ratnih dejstava novinar u lokalnom radiju. Odlikuje se komentarima punim ostra{}enog antisrpstva. Odan je usta{koj ideji.
– Marjan Soldan, Hrvat, tast D. Yaferovi}a. Godinama je radio
u Op{tinskom sekretarijatu za narodnu odbranu. U toku rata bio je
operativni oficir u vrhu HVO za Bosanski Brod. Eksponirao se
kao ekstremista.
– Avdo Havla}an, musliman. Godinama radio kao u~iteq u selu
Gorwe Kolibe kod Bosanskog Broda (muslimansko selo). Bio je aktivan ~lan SKJ. Za vreme rata bio je blizak ekstremnom rukovodstvu i ispoqavao se kao ekstremni srbomrzac (nalazi se u Poqskoj).
– Bla`an Kqaji}, Hrvat, star oko 25 godina. ^lan porodice
Kqaji}, vlasnika gostione “Lepa Brena”, poznate po ubistvu koje se
u woj desilo u me|umafijskom obra~unu. Ova porodica je poznata po
pripadnosti usta{ama u toku Drugog svetskog rata. Za vreme ratnih
dejstava bio je komandant bataqona HVO. Po tvrdwama qudi, koji su
vreme ratnih dejstava proveli u Bosanskom Brodu, bio je jedan od najve}ih zlo~inaca. Direktno je odgovoran za stradawa mnogih Srba.
– Nijaz ^au{evi} Medo. Pre rata bio je bezna~ajna li~nost, bez
obrazovawa i ugleda. Sklon razbojni{tvu i nasilni~kom pona{awu.
Po~etkom vi{estrana~kog sistema postaje lider MBO. U toku okupacije, po svim izvorima, va`i za najve}eg zlikovca. Li~no je odgovoran za pokoq ve}eg broja Srba u selu Sijekovac (slu~aj je poznat
javnosti) u kome je i li~no u~estvovao.
–[emso Islamovi}, musliman, pre rata radnik u tvornici sanitarnih ure|aja “Metal-Emajl” Bosanski Brod. U toku ratnih dejstava istakao se paqewem i ru{ewem srpskih ku}a i progawawem srpskih civila. Po saznawima iz vi{e izvora, do pogibije bio je jedan
od najve}ih zlo~inaca.
– Dragan Grabovac, Srbin, o`ewen Hrvaticom. Za vreme ratnih
dejstava, od prvih dana dobrovoqac u HVO. ^esto je i u javnim medijima hvaqen kao “svjestan i lojalan Srbin”. Po prestanku ratnih
dejstava u Bosanskom Brodu, povukao se sa HVO i nalazio se u jednom
centru za kolektivni sme{taj izbeglica u Poqskoj. Tu se isticao
maltretirawem malobrojnih Srba koji su se na{li u istom objektu.
Ina~e, otac mu je Srbin, radio u miliciji, po~etkom rata ostao na
srpskoj strani i borio se u Vojsci Republike Srpske. I danas se nalazi u Bosanskom Brodu.
114
– Brane Radomirovi}, Srbin, rezervni oficir, imao ratni raspored u TO. Za vreme ratnih dejstava bio u {tabu bataqona HVO od
prvih dana. Navodno je pomagao nekim Srbima.
– Teufik Mehi}i}, musliman, radio u {tabu TO, rezervni major,
bio komandant TO. Prikqu~io se HVO, posle du`eg odupirawa i
bio zadu`en za organizaciju vojske u selu Gorwe Kolibe. Navodno,
nije visoko kotirao.
– Esmir Omerba{i}, otac musliman, majka Srpkiwa, rezervni
oficir ([RO Zadar). Bio je na vi{im funkcijama u TO. Za vreme
ratnih dejstava nije hteo u vojsku. Ostao je blizak sa Srbima. Mobilisan je u vatrogasce. Izgubio je nogu pri ga{ewu jednog po`ara.
– Samir Katayi}, musliman, za vreme ratnih dejstava dr`ao se
korektno, ostao blizak sa Srbima, nije hteo u vojsku, pomagao Srbe.
– Mehmed Rami}, musliman, o`ewen Hrvaticom. Stalno se dr`ao korektno prema Srbima. U wegovom stanu su se okupqali Srbi.
Pred izbijawe rata, supruga Mirjana se isticala antiratnom propagandom, zajedno sa jo{ nekolicinom `ena organizovala je obilazak
vojnika JNA u vreme kada je ve} JNA bila izlo`ena raznim verbalnim ali i drugim napadima.
“Lenald” je izneo da sa sigurno{}u zna da Quba Bla`i} iz Bosanskog Broda (pre rata radio u “Elektrodistribuciji”, sada kapetan I klase u Vojsci Republike Srpske u Bosanskom Brodu) ima svu
potrebnu dokumentaciju o hrvatskim i muslimanskim ratnim zlo~inima.
IV
Izvor je pouzdan, podaci se mogu smatrati ta~nim. Sa “Lenaldom” }emo i daqe raditi na prikupqawu bezbednosno interesantnih
saznawa.
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUP R. Srbije
1 h V uprava RDB MUP R. Srbije
1 h Dok. fond CRDB Novi Sad
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Glu{ica Branko
MCDLXXVIII
MUP Srbije
RSDB
115
V Uprava
Centar za mikrofilm
14. 12. 1993. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9300 35718
Po~etna pozicija: 02890D04
Krajwa pozicija: 02890D11
Delovodni broj dokumenta: 74075
Broj snimaka: 8
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
Hrvatski nacionalizam i {ovinizam
Grkovi} \uro
Dana 1. 12. 1993.
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole
telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR prema “Melezu”, po po hrvatskom ekstremizmu.
Izvor saznawa: kontrola telefonskog ili teleprintersko
Naziv:
Broj:
Broj strana dokumenta: 006
Priloga:
Dokument ulo`en u dosije: PO Melez 41001714
Broj pisarnice stvaraoca: 10297
Datum: 4. 12. 1993. godine
Veza broj:
Broj pisarnice primaoca: 74075
Datum: 8. 12. 1993. godine
MF-broj: 02890D04 – 02890D11
Datum obrade: 14. 12. 1993. godine
(ostatak dokumenta ne~itak)
MCDLXXIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
116
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 14. 12. 1993. godine
Saznawa o aktivnostima hrvatske vojske
Analizom slu`benih bele{ki o razgovorima sa licima iz Republike Hrvatske, kao i analizom elektronskog izvi|awa uo~eno je
slede}e:
Osnovna postavka aktivnosti hrvatske vojske jeste operacija
ograni~enog karaktera uz diverzantsko-teroristi~ke akcije.
Tokom novembra meseca, hrvatska vojska je zavr{ila slede}e
radwe:
Preko Rijeke je dopremqeno brodovima vi{e od 500 kontejnera
opreme. Oprema je iz Rusije i Ukrajine. Preve`ena je u Zagreb, u
biv{u kasarnu “Mar{al Tito”, gde je locirana 1. gardijska brigada
hrvatske vojske “Tigrovi”. Drugi deo je preve`en u Vara`din. U obe
kasarne postoje sme{tajni kapaciteti za oklopno-mehanizovane jedinice, s tim {to se u Vara`dinu mogu smestiti i raketna sredstva.
Delovi jedinice “Tigrova” su trenutno dislocirani u kasarnu
Ogulin, gde je pre rata bila locirana ariqerijska brigada karlova~kog garnizona. Specijalna jedinica (ATD) MUP-a RH, pod komandom generala Bobetka, trenutno je na prostoru Kapele (planinski lanac). Uz granicu RSK, na prostoru op{tine Ogulin, iseqena
su dva sela (nastawivali su ih Hrvati) Bocion Poqe i Sabqaki Modru{ki. Ovo upu}uje na vojne aktivnosti u reonu Pla{kog, {to bi
bilo u sklopu aktivnosti hrvatske vojske na palnu ovladavawa prugom
Zagreb-Karlovac-O{tarije-Pla{ki. Od ove pruge srpska vojska
RSK dr`i deonicu Vojnovac-Pla{ki, te od Pla{kog do Vrhovina.
Tokom novembra poja~ane su izvi|a~ke (osmatra~ke) mogu}nosti
u reonu Gospi}a, na Paromlin (toraw) su locirali geodetsku oremu
i ekipu. Tako su u mogu}nosti da u dubini na{e teritorije, reon Medak, uo~e svaki pokret, ali i odrede ta~ke za dejstvo svoje artiqerije.
Ovim aktivnostima se pokriva deo pruge od Li~kog Osika (Teslingrad) do Metka.
Osmatra~i sa Velebita pokrivaju deo od Metka do Svetog Roka.
Na ovaj na~in je pokrivena pruga O{tarije-Pla{ki-Vrhovine-Gospi}-Medak-Sveti Rok.
Ovo je deo prigrani~e zone (ru`i~asta zona) u kojoj se Hrvati
ne}e odre}i teritorijalnih pretenzija.
Tokom novembra je komanda 138. rije~ke brigade ZNG dislocirana u selu Lipice kod Briwa (SO Oto~ac).
117
Na prostoru severne Dalmacije uo~ene su slede}e aktivnosti:
Maslena~ki most se koristi za prebacivawe vojnih efektiva
uprkos sporazumu.
Na prostoru [ibenika su pripremili autobuse iz firmi za
prevoz vojske. Kqu~evi su stalno kod voza~a (~ak i Srba).
Na planini Mosor se koristi planinarska ku}a za obuku DTG.
Ova ku}a je bila pre rata centar “stanice planinarskih vodi~a”, koju je organizvala komanda VPO za obuku akcija “bori se i pre`ivi”.
Instruktori su dobri poznavaoci Velebita, Dinare i Svilaje.
Sa prostora {ibenskog fronta povu~ena je 4. gardijska brigada
(splitska) u za sada nepoznatom pravcu.
Ja~a koncentracija artiqerije na zadarskom podru~ju je postignuta dovo|ewem artiqerijske jedinice iz \akova.
Od Hrvata-izbeglica iz Knina, formirana je kninska domobranska pukovnija pod komandom Vinka Grgi}a, nastavnika iz osmogodi{we {kole u Kninu, jednog od osniva~a HDZ-a 1990. godine u
Dalmaciji.
Grgi} je najavio da }e kad u|e vojni~ki u Knin, organizovati
“no} dugih no`eva”!
Deo pukovnije na obuci na Mosoru.
Kucano u tri primerka.
Dostavqeno:
– spec. savetniku NR
– operativnomr adniku
– arhivi
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDLXXX
Centar Resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Stari grad
71-0504
15. 12. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
– podaci se odnose na delatnost B. Ra{ua, ministra u nepriznatoj vladi Milana Babi}a, iz Beograda –
118
Od na{eg sasvim pouzdanog izvora smo saznali da je, dana 7. 12.
1993. godine, Borivoje Ra{uo kontaktirao sa Zoranom Obrenovi}em
iz Beograda.
U toku razgovora B. Ra{uo je Z. Obrenovi}u, po navodima izvora, rekao da o~ekuje Milana Babi}a da stigne oko pono}i, a da bi se
sutra, 8. 12. te godine, trebalo da se sastanu sa wim i da se dogovore
oko na~ina glasawa, jer je B. Ra{uo obezbedio u svim mestima u Krajini po izbornim komisijama po jednog wihovog ~oveka, koji }e vr{iti kontrolu glasawa na ve} dogovoreni na~in. Kako izvor daqe
prenosi, taj dogovoreni na~in je, po re~ima B. Ra{ue, da se prilikom
svakog glasawa udari originalan pe~at na glasa~ki listi}, da se ne
prihvati ve} od{tampani pe~ati, jer }e onda biti manipulacije od
strane vlasti.
Na kraju razgovora, B. Ra{uo je rekao Z. Obrenovi}u da ne `eli
da mu pri~a pojedinosti dok se ne vide.
Od istog izvora smo saznali da je, dana 7. 12. 1993. godine, izvesni Petar kontaktirao sa B. Ra{uom. Kako nam izvor prenosi, Petar je rekao B. Ra{ui da ima pouzdanih informacija iz Barawe da
Milanu Babi}u raste rejting upravo iz razloga {to ovi na vlasti
agresivno forsiraju Milana Marti}a. Zatim je Petar nastavio rekav{i da }e se u ~etvrtak, 9. 12. te godine, ~uti sa Mirkom Jovi}em
i wega pitati za koga se wegova stranka opredequje, jer se ne{to u
posledwe vreme u}utao.
Kako izvor prenosi, Borivoje Ra{uo je prokomentarisao da jedino ako pokradu glasove mogu da pobede, ina~e realne opcije su na
strani Milana Babi}a, a kako su pokrali qudima novac preko Jezde,
Dafine, zajma, stare devizne {tedwe, tako }e isto pokrasti i glasove, samo {to to ovoga puta narod zna pa ne}e ba{ biti lako.
Kucano u 4 primerka.
Dostaviti:
2 h II upravi RDB MUPRS
1 h V odeq. CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Rafajlovi} Milorad
MDLXXXI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
119
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
24. 12. 1993. godine
Dr`avna tajna
Informacija
Posredstvom na{ih izvora upoznati smo sa politi~ko-bezednosnom situacijom na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema.
U no}i 19. i 20. decembra ove godine pripadnici TO Br{adin,
predvo|eni komandantom Du{kom Popovi}em, izvr{ili su blokirawe sela i onemogu}ili svaki ulazak i izlazak iz istog. Na ovakav
postupak, kako se navodi, pripadnici pomenutog TO su podstaknuti
izuzetno lo{im materijalnim statusom i neopremqeno{}u jedinice za obavqawe redovne vojni~ke slu`be. U svojim zahtevima isti
tra`e pove}awe plata i imenovawe odgovornih za nastalu situaciju, omogu}ivawe razgovora sa predstavnicima nadle`nih vojnih komandi i tehni~ko opremawe jedinice i weno stavqawe u punu borbenu gotovost. Ne navode se mogu}e posledice u slu~aju neispuwavawa
navedenih zahteva. Pouzdano smo informisani da Bogdan Sladojevi}, komandant korpusa, ne `eli da razgovora na ovu temu i pored
primedbi i insistirawa oficira bezbednosti.
O stawu u vojsci RSK govori i doga|aj od 21. decembra ove godine kada su branioci Marinaca izazvali incident sa Vojskom RH, kod
Nu{tra, kojom prilikom je `estoko uzvra}eno, {to je za posledicu
imalo pogibiju komandira grupe Komazec Qubomira iz Vukovara.
Istoga dana u ve~erwim ~asovima, Sladojevi} je naredio dodatnu
mobilizaciju bez posebnog obrazlo`ewa.
U svim ovim doga|ajima za sada se ne mogu nazreti politi~ke konotacije. S druge strane, indikativno je da Sladojevi} podr`ava i
sprovodi politiku Gorana Hayi}a i ve} poznate aktivnosti na otcepqewu ove oblasti od RSK. Isto tako, ~iwenica je da Hayi}eve
pristalice nemaju nameru da prepuste vlast, o ~emu otvoreno govore na proteklim sastancima koje intenzivno odr`avaju. Su{tina
ovih sastanaka je konstituisawe Oblasne skup{tine, ostanak na
vlasti i dono{ewe odluka sa zakonskom i obavezuju}om snagom. Slu`ba raspola`e informacijama da Bogi} Stevo, zv. Jajo, bliski saradnik Hayi}a, namerava da, uz pomo} svojih pristalica, blokira
Borovo Selo i time stavi na znawe komandi Vojske RSK ko na ovom
podru~ju ima ve}e kompetencije.
Prema dobijenim informacijama, Srpska dobrovoqa~ka garda
@eqka Ra`natovi}a Arkana za sada se pona{a korektno i neutralno.
120
Sveukupna situacija, podsticana navedenim doga|ajima i aktivnostima, jo{ vi{e izaziva neizvesnost na ovim prostorima, a {to
za posledicu ima uni{tavawe dokumentacije i pqa~ke imovine. Pouzdano se zna da je Milan Milanovi}, zvani Mrgud, 1. i 6. decembra
ove godine iz blagajne NIK-a izuzeo po 150 hiqada DEM, u za sada
nepoznate svrhe. Gr~i} Vlado, komandant Mirkova~ke brigade iz
NIK-a je izuzeo 50 hiqada DEM kako bi podelio pripadnicima svoje jedinice.
U op{tini Mirkovci, Vuka{in Egi} je proglasio vanredno stawe. Pretpostavqa se da je ova odluka posledica sastanka koji je ovih
dana odr`an u Mirkovcima, a kojom prilikom je uspostavqewa koalicija SRS za RSK i Babi}evog SDS, ~ime }e Hayi}ev SDS izgubiti dosada{wu vlast u ovoj op{tini, pre svega kontrolu i uticaj u
NIK-u.
Zbog svega iznetog, po oceni na{ih izvora i oficira bezbednosti, bitno je oslabqena borbena gotovost Vojske RSK, posebno situacija na prvoj borbenoj liniji. S druge strane, kako se isti~e, podr`avawe ovakve situacije, ne iskqu~uje i mogu}e oru`ane me|ustrana~ke sukobe {to mo`e imati katastrofalne posledice na ovim
prostorima.
Prate}i aktivnosti UNPROFOR-a, informisani smo da isti u
Barawi, bez znawa i dogovora sa lokalnim organima vlasti, intenzivno pose}uju i kontaktiraju, iskqu~ivo nesrpski `ivaq, uru~uju}i im materijalnu pomo}, dok su pojedinim porodicama redovno dostavqali pisma i poruke rodbine iz Republike Hrvatske. Tako|e su
omogu}ili da, u nekoliko slu~ajeva, do|e i do li~nih kontakata lica iz Barawe sa rodbinom iz Republike Hrvatske.
Ovakvo pona{awe pripadnika UNPROFOR-a registrovano je i
na drugim prostorima ove oblasti. S toga se ne iskqu~uje mogu}nost
da je oru`ani napad, 19. decembra ove godine na pripadnike UNPROFOR-a u srpskom selu Orolik, posledica ovakvih i sli~nih aktivnosti i pona{awa pripadnika mirovnih snaga.
Kucano u dva primerka.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – na~elniku
1 h Dok. fond CRDB NS
Operativni radnici,
Zdenko Pin}ir
i Milenko Lemi}
121
MCDLXXXII
Centar RDB Smederevo
I uprava – HOBS
6-067
27. 12. 1993. godine
– PD OI “Kaptol” –
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Raji} Mom~ilo iz Po`arevca.
Razgovor obavqen 27. 12. 1993. godine, u periodu od 12 do 13 ~asova, u prostorijama ORDB Po`arevac, na inicijativu izvora.
Sa izvorom je kontaktirano i ranije.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
II
O ovome je pisano i ranije.
Podaci se odnose na bezbednosno interesantna saznawa o licu,
pripadniku VJ, koje je u kontaktu sa suprugom, koja `ivi u Zagrebu,
ina~e bezbednosno interesantno po OI “Kaptol”.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je posledwih dana ~esto bio u kontaktu sa svojim kom{ijom, Danilovi}
Miodragom, ina~e pripadnikom VJ, kome supruga Danilovi} Mirjana sa dvoje dece `ivi u Zagrebu. U tim kontaktima izvor je do{ao do
saznawa da je me|u supru`nicima Danilovi}, u posledwe vreme, do{lo do zao{travawa odnosa, pre svega iz razloga {to Mirjana ucewuje decom supruga Miodraga, ne bi li se on vratio u Zagreb. Iz ovog
razloga izostao je o~ekivani Mirjanin dolazak u Po`arevac u vreme bo`i}nih praznika.
Bezbednosno interesantnim, po re~ima izvora, mogu se smatrati Miodragovi stavovi o zbivawima na prostoru biv{e SFRJ, koji
su, za razliku od ranijeg perioda, znatno promeweni. Pre svega, izvor je u posledwe vreme uo~io kako Miodrag sve ~e{}e potencira da
se u Hrvatskoj boqe `ivi, da su Hrvati kulturniji narod, kao da je i
wemu samom bilo boqe dok je `iveo u Zagrebu. Tako|e, primetno je
da Miodrag ~e{}e nego ranije spomiwe svog tasta, Albina ^akari}a, ina~e penzionisanog radnika slu`be bezbednosti iz Zagreba, za
koga ka`e da ga ne bi mewao ~ak ni za 50 Srba.
Pored svega napred navedenog, po re~ima izvora, Miodrag je u
svim wihovim razgovorima kategori~an da se u Hrvatsku ne}e vra}ati, pa ~ak ni po cenu razvoda braka.
122
Po mi{qewu izvora, Miodragova odstupawa u stavovima na napred navedene okolnosti, pre svega le`e u wegovoj neodlu~nosti jer,
kako izvor navodi, Miodrag je “u du{i veliki Srbin”, ali deca mogu biti prevelika cena koju on ne mo`e “platiti”.
III
– Danilovi} Miodrag, ro|en 1959. godine u Po`arevcu, pripadnik VJ.
– Danilovi} Mirjana, slu`benik Zagreba~ke banke u Zagrebu, sa
stanom u ulici Kolarova 14, Zagreb.
– Albin ^akari}, penzionisani radnik Slu`be bezbednosti iz
Zagreba.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena bele{ka.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimale.
V
Izvor je instruisan da i daqe odr`ava kontakte sa Danilovi}
Miodragom, kako bi bio u mogu}nosti da blagovremeno sazna o eventualnom Mirjaninom dolasku iz Zagreba, te da nas o tome na vreme
obavesti, radi wenog prihvatawa i primewivawa odre|enih mera i
radwi RDB.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – I uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Zlatan Milisavqevi}
VI
Mi{qewa smo da navedene podatke treba dostaviti organima
bezbednosti VJ, jer je Danilovi} Miodrag pripadnik raketne jedinice u Smederevu. Tako|e, interesantan je raniji podatak da je otac
Danilovi}eve supruge biv{i pripadnik MUP-a, kao i da je ona u Zagrebu pored wihovog stana zadr`ala i radno mesto u banci. Pre nekoliko meseci, boravila je u Po`arevcu u poseti suprugu, kada je sa
wom obavqen razgovor.
Pomo}nik na~elnika Centra RDB,
Slobodan Lazi}
123
MCDLXXXIII
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-051
11. januara 1994. godine
OA “Jug”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
M.B. iz Smedereva.
Razgovor obavqen u vi{e navrata, posledwi 30. 12. 1993. godine.
Izvor se koristi prema ekstremno orijentisanim licima iz redova “dobrovoqaca” i drugih struktura na na{em podru~ju.
Izvor i podaci se kontinuirano proveravaju.
II
O ovome je pisano i ranije.
Podaci se odnose na odlaske na teritoriju Republike Srpske, sa
ciqem nabavke oru`ja i dono{ewa istog na ovo podru~je.
Izvor je izneo i svoja saznawa o sukobima me|u biv{im “dobrovoqcima” i wihovim odlascima na teritoriju Republike Srpske radi nabavke oru`ja. U takve “pohode” odlazi po nekoliko biv{ih dobrovoqaca kojima je ciq, pored nabavke i dono{ewa oru`ja, pqa~ka svega {to se lako mo`e preneti i kasnije preprodati. Pri tome,
oni ne vode ra~una da li pqa~kaju imovinu Srba ili drugih, zbog ~ega su pojedinci iz Smedereva, pre oko 2-3 meseca, li{eni slobode i
sme{teni u zatvor u Vogo{}i ili okolini (Lepovi} ili Butmir
Kula), gde ~ekaju su|ewe. Jo{ uvek su u zatvoru Mi{a i Sa{a (identifikovan kao Lepovi} Sa{a, n.p.), a pu{ten je Zec (identifikovan
kao Mitra{inovi} @ivorad).
Izvoru je Ran|elovi} Milorad ispri~ao, da ga je dr`ao na ni{anu u isto~noj Bosni dobrovoqac iz Beograda zvani Malajac ili
Singapurac i da su mu tom prilikom uzeli sve {to je imao kod sebe,
~ak su mu i uniformu svukli. Posledwi put su na teritoriji Republike Srpske, ~etiri dana boravili Roki, Mira i wegov brat i Rajko Miti}. Tom prilikom su, navodno, doneli petnaestak automatskih pu{aka i jedan pu{komitraqez “breda”. Kada je Ran|elovi} izvoru navodio podatke o broju prenetog naoru`awa, bio je prisutan
Aca Kne`evi}, koji to mo`e da potvrdi po izvorovom tvr|ewu.
Mali{inovi} Dragi{a, zvani [vaba, nalazi se na izdr`avawu
kazne zatvora u ]upriji i, po tvr|ewu izvora, raspola`e konkret124
nim i detaqnim podacima o broju i na~inu ilegalno unesenog oru`ja, kao i o mestu skrivawa, jer je sa svojom qubavnicom, Ginom iz Po`arevca i Mirinom qubavnicom, Bebom, na podru~ju Po`arevca
(preko Gine i Bebe) prodavao oru`je. Po proceni izvora, bio bi
spreman da pri~a za obe}awe o ubla`ewu kazne.
III
– Mila{inovi} Dragi{a, zvani [vaba, od oca Stanka, ro|en 1.
6. 1955. godine u Novim Bogdanovcima, op{tina Virovitica, RH, sa
stanom u Smederevu, ulica Kolarska broj 9;
– Tomu{ilovi} Milan, zvani Roki, od oca Dimitrija, ro|en 9.
12. 1938. godine u mestu Dugo Poqe, op{tina Modri~a, po zanimawu
zavariva~, sa stanom u Smederevu, ulica Vo`da Kara|or|a broj 28;
– \or|evi} Miroslav, zvani Mira, ro|en 14. 3. 1951. godine u
Smederevu, od oca Miodraga, po zanimawu bravar, zaposlen u “Sartidu 1913”, sa stanom u Smederevu, ulica Srbina broj 83;
– Mitra{inovi} @ivorad, zvani Zec, od oca Dragoquba, ro|en
24. 5. 1954. godine, u Smederevu sa stanom u Smederevu, ul. Jug Bogdanova 34;
– Ran|elovi} Milorad, zvani Kena, od oca Dragoslava, ro|en 20.
6. 1961. godine u Po`arevcu, sa stanom u Smederevu, ulica Slobodana Penezi}a-Krcuna broj 7. Wegov brat, Branko, mla|i Kena, ro|en
23. 10. 1971. godine.
– Lepovi} Jugoslava Sa{a, ro|en 2. 8. 1969. godine u Smederevu,
sada u zatvoru u Lepovi}u (tel. 216-835), ~eka su|ewe za dela koja “nisu za telefon”, po re~ima komandira zatvora, sa kojim je kontaktirala Sa{ina majka, Jelena. Kod we je, pre 2 meseca, dolazila Milijana sa Pala (tako se predstavila) i tra`ila od Jelene, Zage i Sadije po 350 DM da, navodno potplati sudiju da im puste sinove iz zatvora. Dale su koliko je koja imala.
IV
Identifikovan Lepovi} Sa{a, sa ~ijom je majkom Jelenom obavqen legendirani razgovor. Delimi~no provereni navodi u bele{ci i dobijeni podaci ukazuju na osnovanost iznetog.
Identifikovan Kena, u licu Ran|elovi} Milorada, od oca Dragoslava, ro|en 20. 6. 1961. godine u Po`arevcu, sa stanom u Smederevu, ulica S. Penezi}a broj 7. Radi se o licu sklonom vr{ewu krivi~nih dela, bio u kontaktu sa ekstremistima.
V
Napomiwemo, da se radi o licima kriminogenog i asocijalnog
pona{awa, niske obrazovne i socijalne strukture, sklonih ekstrem125
nom, pa ~ak i teroristi~kom pona{awu radi brzog i lakog zadovoqewa materijalnih potreba. Pogodni su za manipulisawe od strane
starijih, iskusnijih i politi~ki ostra{}enih pojedinaca u kom
pravcu i usmeravamo operativno anga`ovawe preko izvora.
Mi{qewa sam da se sa Mila{inovi} Dragi{om [vabom, mo`e
poku{ati kombinovawe dok je na izdr`avawu kazne u ]upriji.
Predla`emo prikupqawe podataka za Ran|elovi} Milorada
Kenu i, u zavisnosti od istih, procenu celishodnosti eventualnog
obavqawa razgovora na iznete okolnosti pred izvorom.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Slobodan Popovi}
MCDLXXXIV
Centar RDB Smederevo
II uprava – BiH
6-068
13. januara 1994. godine
OI “Zid”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
@ugi} Mira, izbeglica iz Sarajeva.
Razgovor obavqen 12. ov. m. u Smederevu, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se prvi put kontaktira.
Izvor i podaci neprovereni.
II
O ovome se pi{e prvi put.
Podaci se odnose na bezbednosnu situaciju u Sarajevu, ekstremnu delatnost muslimanskih vojnih formacija i polo`aj pripadnika
srpskog naroda.
126
Izvor, lice srpske nacionalnosti, saop{tila nam je da je Sarajevo napustila sa dvoje maloletne dece, 27. 12. 1993. godine i u organizovanom konvoju do{la do Bawe Koviqa~e, a od po~etka januara,
ove godine, boravi u kolektivnom sme{taju za izbegla lica u selu
Mala Krsna, op{tina Smederevo. Izvor je do odlaska iz Sarajeva, sa
suprugom i dvoje dece `ivela u porodi~nom stanu u nasequ Dobriwa
4, koje se nalazi pod kontrolom muslimanskih oru`anih snaga. Izvor ka`e, da su ona i wen suprug do izbijawa rata na prostoru biv{e
BiH, radili u Privrednoj banci u Sarajevu kao ekonomisti. Za mesto u pomenutom konvoju izvor je platila “nepoznatim” dobrotvorima, za wu i dvoje dece, 560 DM. Po tvr|ewu izvora, wen suprug je
ostao u stanu, ali kao te{ki du{evni bolesnik nije mobilisan i nije uzimao u~e{}a u vojnim formacijama. Me|utim, i pored takvog
zdravstvenog stawa nije dobio saglasnost od nadle`nih organa za
wegovo napu{tawe Sarajeva.
Izvor daqe navodi, da je bezbednosna situacija izuzetno te{ka
i za srpski `ivaq krajwe o~ajna i dramati~na, jer `ive u velikom
svakodnevnom strahu i neizvesnom i{~ekivawu razvoja doga|aja na
terenu, a sve se to odvija mimo wihove voqe i mogu}nosti.
Vojno sposobni Srbi mobilisani su i raspore|eni na prvim
borbenim linijama, kopawu rovova i izvla~ewu rawenih i nastradalih pripadnika muslimanskih oru`anih snaga. Ostali Srbi bili su
raspore|eni u civilnoj za{titi i radili su sve poslove u pozadini,
od sklawawa nastradalih sa ulica, kopawa rovova i sahrawivawa
poginulih, do prawa krvavih tragova sa ulica.
Izvoru je poznato iz pri~a koje je slu{ala u skloni{tu, da je od
60 mobilisanih Srba, do kraja decembra pro{le godine, ostalo `ivih 10, od kojih su osam lak{e ili te`e povre|eni. Te{an Branko,
koga izvor li~no poznaje, od prvih dana rata uzeo je aktivno u~e{}e
kao pripadnik “zelenih beretki”. Nasuprot pomenutom Te{anu, Mito Elez je prebegao na srpsku stranu i uzeo u~e{}e u srpskoj vojsci.
Tako|e, neposredno pre odlaska izvora iz Sarajeva, uspeo je no}u da
prebegne na srpsku stranu iz MOS, Milorad Pavlovi} i pristupi
Vojsci Republike Srpske. Nakon bekstva, Pavlovi}eve roditeqe su
vi{e puta saslu{avali i mu~ili zbog wegovog bekstva.
Veliki je broj slu~ajeva Srba koji su ubijani na barikadama prilikom poku{aja prelaska, kao {to je slu~aj sa u~iteqicom Pavkom N.,
~iji je mu` zarobqen i nalazi se u jednom od muslimanskih zatvora.
Vr{ena je svakodnevna propaganda na Srbe da prihvate jedinstvenu BiH, uzmu aktivnog u~e{}a u borbi i javno osude “~etni~ku
agresiju”. Svi oni Srbi koji su takvu lojalnost prihvatili, dobija127
li su redovno humanitarnu pomo}. Govorili su preko medija da je boqe Srbima da se bore “zajedno” sa muslimanima i tako pre do|u do
ciqa, jer ih i na drugoj strani ~eka prva borbena linija. Sve ~e{}e
se govori da su Srbi pred slomom, jer se ubrzo o~ekuje izbijawe ratnih sukoba na Kosovu i sanyaku. A zao{trena je i me|ustrana~ka
borba u Republici Srbiji pred vanredne izbore, ~ime se pogor{ava
polo`aj Srba i van Srbije.
Tako|e, izvor ka`e, da su ve}ina muslimana iz pomenutog naseqa Dobriwa 4, poslali svoje porodice na sigurno, daleko od rata,
prete`no u islamske zemqe, ali kako se rat odu`io sada i oni poku{avaju da odu sa ratnog podru~ja. Glavnokomanduju}i u muslimanskim oru`anim snagama u ovom delu Sarajeva, do odlaska izvora, bio
je Hayi} Ismet. On je, po re~ima izvora, poznat i kao veliki verski
fanatik. Tako je nedavno, i pored postoje}e yamije, otvorio novu u
objektu u kome je ranije bila prodavnica. Ovu novootvorenu yamiju
posetio je i muslimanski lider A. Izetbegovi} i tom prilikom je
srda~no pozdravqen od prisutnih.
Izvoru je poznato da postoje specijalne muslimanske vojne formacije, takozvane “crne laste” koje izvr{avaju posebne zadatke,
uglavnom likvidirawe “pojedinih” li~nosti.
III
O licima koja se pomiwu u bele{ci, ne raspola`emo op{irnijim podacima od navedenih.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena
bele{ka.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Mi{qewa smo da su podaci koji ukazuju na ekstremnu delatnost
muslimanskih oru`anih formacija i polo`aj pripadnika srpskog
naroda u Sarajevu, interesantni i zaslu`uju pa`wu RDB.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h RDB MUP RS – II uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Jago{ Joksimovi}
128
MCDLXXXV
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-028, 73-018
26. januara 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1.
Izvor: Op. veza “Bobi”.
Sastanak odr`an 28. 1. 1994. godine, u vremenu od 10-11 sati, u
slu`benim kolima na putu Ni{–Ni{ka Bawa, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se koristi na pokrivawu Vaki} Branislava, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{.
Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni.
2.
Na odr`anom sastanku op. veza je podnela slede}i izve{taj:
“Dana 27. 1. 1994. godine, u prostorijama S^P u Ni{u, sa po~etkom u 18,00 sati, odr`an je sastanak gradskog odbora S^P iz Ni{a.
Na istom je Vaki} upoznao prisutne sa dopisom koji je Republika
Srpska Krajina poslala SRS u Beograd, nakon ~ega je isti prosle|en u Ni{. Spomenutim dopisom, RSK navodno tra`i od SRS-a da
po{aqu, {to hitnije dvesta dobrovoqaca, sa naznakom da za komandanta te jedinice postave Vaki} Branislava.
Povod za ovakav poziv je najava velike ofanzive od strane muslimana, kao i gubitak Vogo{}e, koju su dobrovoqci S^P-a ranije
osvojili i dr`ali u svojim rukama. Izbor Vaki}a kao komandanta,
kao i dobrovoqaca iz ni{kog regiona nije slu~ajan, ve} iz razloga
{to se radi uglavnom o veteranima koji spomenuto podru~je dobro
poznaju, jer su u ranijim borbama na tom podru~ju u~estvovali.
Vaki} je izneo stav da se u principu sla`e sa ovim odlaskom, ali
da }e sam odlazak zavisiti od mnogih stvari i to:
– komandnog kadra pod ~ijom }e komandom biti eventualno formirana jedinica;
– dovoqno municije i naoru`awa;
– pristojan sme{taj i prevoz do odredi{ta, kao i druga mawe
zna~ajna pitawa.
O ovim uslovima }e Vaki} Branislav, zajedno sa dobrovoqcima
S^P-a iz Ratnog {taba u Beogradu, informisati rukovodstvo u Sarajevu, kao i generala Mladi}a u Bawaluci tokom naredne nedeqe,
129
kada }e oti}i na spomenuto podru~je, ~im se bude konstituisala
Skup{tina Republike Srbije.
U vezi sa samim izborom predsednika u Skup{tine Republike
Srbije, Vaki} je istakao da }e na sednici u utorak, 1. 2. 1994. godine,
najverovatnije, kako je jo{ uvek nezvani~an stav iz Beograda, podr`ati kandidaturu poslanika iz redova SPS-a, kako SRS tako i druge opozicione partije, ali da su u toku pregovori sa SPS-om oko
ustupaka, odre|enih ministarskih mesta opoziciji.
3.
Vaki} Branislav – OO po ekstremizmu, kod CRDB Ni{.
4.
Od strane CRDB Ni{, izvr{ena su odre|ena proveravawa podataka, koji se odnose na eventualni odlazak dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja, pri ~emu su dobijena saznawa, da je zvani~an poziv
iz RSK poslat preko Luki} Nenada, koji je utvr|en kao kurirska veza Vaki}a prema RSK, da je po tom pitawu u Ratnom {tabu Beograd,
zajedno sa Vojislavom [e{eqom, postignuta na~elna saglasnost o
slawu dobrovoqaca, ali da se proveravaju neka saznawa koja ukazuju
da je pet ~lanova S^P-a uhap{eno na Iliyi od strane Vojske RSK,
zbog navodnog pucawa na avione UNPROFOR-a. Ina~e, Vaki} bi zajedno sa Zoranom Dra`ilovi}em iz Beograda za Sarajevo, odnosno
Pale, krenuo u sredu ili ~etvrtak 2/3. 2. 1994. godine kada bi se, navodno, sa rukovodstvom RSK i rukovodstvom S^P na Palama, kona~no dogovorili oko dolaska dobrovoqaca na ovo podru~je.
5.
Operativna veza “Bobi” je dobila zadatak da, u narednom periodu, kontinuirano prati delatnost kako Vaki}a tako i Tomislava Petrovi}a a na okolnosti wihovog okupqawa i eventualnog slawa dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja.
Kucano u 4 primerka:
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. predmet Vaki}a
1 prim. predmet op. veze “Bobi”
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan
Pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Goran Stevi}
130
MCDLXXXVI
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-013 i 73-018
27. 1. 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1.
Izvor: Marijanovi} Zora, izbeglica iz Mostara, trenutno nastawena u Ni{u, ulica Zetska broj 4/20.
Razgovor obavqen 20. 1. 1994. godine na terenu, na inicijativu
operativnog radnika.
Izvor nam pru`a saznawa o neprijateqskim aktivnostima usmerenim protiv srpskog `ivqa na podru~ju Mostara.
Sa izvorom se u dosada{wem periodu u vi{e navrata kontaktiralo.
Izvor u fazi proveravawa. Podaci delimi~no provereni.
2.
U razgovoru izvor je izneo slede}e:
“Prema ranijem dogovoru javqam vam se jer sam neko vreme ponovo provela na rati{tu u okolini Nevesiwa odakle sam se vratila
pre par dana.
Situacija na rati{tu je vrlo lo{a, s obzirom na nedostatak kako qudstva tako i naoru`awa.
Iz tih razloga, tokom novembra meseca 1993. godine, od strane
pukovnika Gu{i}a, komandanta Nevesiwske brigade, pozvani su svi
dobrovoqci koji se trenutno nalaze u Srbiji da se vrate u brigadu.
Glavni problemi i zloupotreba ratne situacije na ovom podru~ju nastaju dolaskom dobrovoqaca iz Ni{a u septembru 1992. godine.
Sastav dobrovoqaca je bilo me{ovit, odnosno sastojalo se od qudi
koji su ve} ranije boravili na rati{tu u okviru VJ, predvo|eni majorom VJ Gojkom Nenadovim, zvanim Meyik, ~lanova S^P pod rukovodstvom Vaki} Branislava kao i samostalne grupe ~etnika koju je
predvodio Quba Ivanovi} iz Ni{a, zvani Quba ~etnik.
Na osnovu ugleda i poznanstava koje je stekao na ovom podru~ju u
ranijem periodu, tokom septembra meseca 1992. godine major VJ Gojko Nenadov je formirao “kowi~ku laku brigadu” sastavqenu od dobrovoqaca. Po tom osnovu, od U`i~kog korpusa dobio je 20 pu{aka
marke “tomson” koje je na rati{tu zamenio za “kala{wikove”, ali
131
koji nisu do{li u ruke boraca i kojima se gubi svaki trag. Postoji
osnovana sumwa da je ovo oru`je prodato na teritoriji sanyaka i Kosova. Potencijalni sau~esnik u nelegalnoj trgovini i transportu
ovog oru`ja mo`e biti izvesno N. N. lice, zvani Pop, zaposlen kao
AVL na aerodromu u Nik{i}u. On je bio u stalnom kontaktu sa Nenadovim, a na podru~je Nevesiwa dolazio je vojnim vozilima, tako da
se nad wim nisu sprovodile kontrole na kontrolnim punktovima.
Ina~e, potpuniju dokumentaciju o pomenutom naoru`awu poseduje
moj budu}i suprug Dragoslav Davidovi} iz Ni{a, koji je u to vreme
bio Gojkov bliski saradnik, odnosno vodio materijalna zadu`ewa jedinice.
Tokom septembra meseca 1992. godine, od strane Vojnog suda u
Ni{u, Nenadovu je su|eno upravo zbog toga {to je sa rati{ta doneo
izvesnu koli~inu naoru`awa kao i znatna materijalna sredstva, posle ~ega je napustio VJ i sada se nalazi na rati{tu kao dobrovoqac.
Veliki revolt kod boraca Nevesiwske brigade izazvao je i Vaki} Branislav, koji je predvodio dobrovoqce S^P. ^iwenica je da
1/3 naoru`awa koju je Vaki} zadu`io za svoje borce nikad nije do{la
do wih, ali o na~inu i putevima izno{ewa istog ni{ta bli`e ne
znam”.
3.
Nenadov Gojko, zvani Meyik, ro|en 30. 11. 1949. godine od oca Lazara, ulica B. Lewina broj 69/42, biv{i major VJ, stalno nastawen u
Ni{u, trenutno na rati{tu kao dobrovoqac.
Vaki} Branislav, OO po ekstremizmu u CRDB Ni{
Ivanovi} Quba, od oca Vlade, ro|en 1. 1. 1962. godine u selu
Softovi}, SO Uro{evac, poginuo tokom 1993. godine na rati{tu
isto~ne Hercegovine.
4.
Osim informativnog razgovora, od izvora je uzeta izjava na
osnovu ~lana 151, stav 2 ZKP na okolnosti pogibije oko 60 Srba, dana 26. 6. 1992. godine u parku “Alekse [anti}a” u Mostaru, o ~emu je
pisano ranije.
Sa izvorom je do sada u vi{e navrata kontaktirano i tom prilikom nam je pru`io saznawa i ukazao na lica koja nelegalno poseduju
oru`je a koje je u postupku oduzeto od strane RJB.
5.
S obzirom da izvor boravi na na{em podru~ju, a i daqe odr`ava
kontakte sa licima koja dolaze sa rati{ta biv{e BiH, planiramo
da nastavimo kontakte radi eventualne saradwe u ovoj oblasti.
132
Prilog: Fotokopija spiska lica i serijskih brojeva naoru`awa
zadu`enih u Nevesiwskoj brigadi.
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Kucano u 4 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{ – OO V. Branislav
Operativni radnik,
Vladimir Mladenovi}
MCDLXXXVII
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-018
31. januar 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Vaki} Branislav, za koga se kod CRDB Ni{ vodi operativna obrada po srpskom ekstremizmu, dana 29. 1. 1994. godine, bio je u vezi sa
Stojanovi} Desimirom iz Leskovca, licem koje za sada obavqa
funkciju predsednika S^P-a u istom gradu, kojom prilikom je Vaki} izrazio svoje nezadovoqstvo, odnosno napao Stojanovi}a zbog
odr`ane konferencije za {tampu tokom januara 1994. godine. Naveo
je da je zbog te konferencije i zbog stavova koje je tada izneo, od Vojislava [e{eqa pretrpeo kritike te da je to razlog {to se ne nalazi u Centralnoj upravi S^P. Upozorio je Stojanovi}a da vodi ra~una i da se ne eksponira pred dr Borom Kosti}em, predsednikom SRS
u Leskovcu, jer je on, posle odr`ane konferencije, odneo audio kasetu od jednog novinara i istu dao Vojislavu [e{equ sa obrazlo`ewem da Stojanovi}, uz inicijativu Vaki}a i Petrovi}a, razbija
SRS u Leskovcu.
Ovom prilikom, Stojanovi} je naveo da je na odre|en na~in on
kod Vojislava [e{eqa u nemilosti i da ovaj samo ~eka jo{ neki povod kako bi ga povukao i iz Savezne skup{tine. Do daqeg, Stojanovi} po nare|ewu Vaki}a ne sme da napada verbalno pripadnike, odnosno ~lanove SRS, dok s druge strane treba da prikupi {to ve}i
broj dobrovoqaca iz redova S^P-a, ali da pri tom ne iznosi razloge zbog takvog svog anga`ovawa.
133
Operativna saznawa kojima raspola`e CRDB Ni{, kada je u pitawu aktivnost, odnosno delatnost SRS i S^P u Leskovcu, ukazuju
da je istovetna situacija kao i u Ni{u kada su u pitawu me|usobni
odnosi. Vaki}eva je inicijativa da se pripadnici S^P definitivno odvoje od ~lanova SRS, pa je u tom smislu Petrovi} i dobio instrukcije prilikom vi{e boravaka u Leskovcu, odnosno vi{e kontakata sa Stojanovi} Desimirom.
Tokom ovog perioda, bio je interesantan i kontakt Vaki}a sa
Vojinom Veqkovi}em, za koga se kod CRDB Ni{ vodi PO, kada je po
wihovoj oceni do{lo do rasula u SRS, odnosno da bi na mogu}im ponovnim izborima SRS katastrofalno izgubila zbog stava Vojislava [e{eqa prema pojedinim ~elnicima S^P-a. Konstatacija je da
je u ovom periodu Vojislav [e{eq prihvatio i prote`irao lica
koja }e ga, po Vaki}u i Veqkovi}u, prvom prilikom izdati. U tom
smislu su se dogovorili da, dana 31. 1. 1994. godine, tra`e prijem kod
Vojislava [e{eqa kada bi mu izneli svoje stavove i razmi{qawa.
Kucano u 4 primerka:
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. OO Vaki} Branislav
1 prim. PO Vojin Veqkovi}
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan
Pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Branimir Madi}
MCDLXXXVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 3. 2. 1994. godine
Saznawa o aktivnostima
kancelarije OUN-a u Kninu
Predstavnici civilnih poslova OUN su vrlo intenzivno pratili izbore i doga|aje vezane za iste na prostorima RSK.
Nakon izbora, ura|ena je analiza za kancelariju OUN-a u Zagrebu, tj. za lica – vi{e funkcionere i to O`e Jolandu, vr{ioca du`nosti {efa civilnih poslova; Ana Marija-Koracu, Aracelo San134
tanu, kao i za Vladislav Gerasova – svi iz kancelarije u Zagrebu, koji kontaktiraju i hrvatsku i srpsku stranu.
Analizu je uradio Abdala Maghub, vr{ilac du`nosti koordinatora civilnih poslova – kancelarije u Kninu.
Ocena je da je do promene u drugom izbornom krugu do{lo zbog
otvorene podr{ke vlasti iz Republike Srbije Milanu Marti}u, te
se ovo ocewuje kao svojevrstan politi~ki udar. (Napomena: identi~nu formulaciju je dao Milan Babi}, {to upu}uje na mogu}nost da je
predstavnik OUN-a preuzeo, a nije je sam formulisao).
Ocena je da se narod u RSK upla{io represalija i izolacije
RSK, koja je apsolutno zavisna od Srbije. Pobeda Milana Marti}a
}e neizbe`no transformisati, i to radikalno, politi~ki pejza`
RSK, isti~e se u analizi predstavnika OUN-a, koji smatra da se
ovim poja~ava vezivawe Krajine za Srbiju, po{to }e Marti} garantovati kontrolu nad politi~kim i vojnim strukturama Krajine,
{to predstavqa implikacije Marti}eve pobede.
U analizi se daqe isti~e da }e do}i do promena u rukovodnim
strukturama Vojske Krajine, te se kao primer navodi smewivawe komandanta korpusa u Kninu – \ilasa (jedan od krivaca za Miqeva~ki
plato – napomena op. radnika) sa pukovnikom Vukosavqevi}em (stigao iz Beograda).
Zakqu~ak analize je da }e se Krajina sa novim predsednikom
pribli`iti Beogradu, ja~aju}i time pozicije predsednika Milo{evi}a u razgovorima sa predstavnicima Republike Hrvatske.
Napomena:
Iz analize je vidqivo da predstavnici kancelarije OUN-a kontaktiraju rukovodstva stranaka u Krajini, SDS-a Krajine, Otaybinskog SDS-a i Ujediwenog SDS-a (svih srpskih zemaqa) kao i pojedince (veterinar Kuli} Bo`o – “istaknuti intelektualac iz Knina”, formulacija iz analize. Iz Babi}evog rukovodstva ove kontakte ostvaruju poslanici Macura Lazo i Peri} Branko, te Kova~evi}
Drago.
Iz struktura bliskih G[ SV RSK ove kontakte ostvaruju Dobrijevi} Nikola i Kalapa} Mladen, iz rukovodstva tzv. “srpske op{tine Zadar”.
Kucano u tri primerka.
Dostavqeno:
– specijalnom savetniku NRDB
– operativnom radniku
– arhivi
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
135
MCDLXXXIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 3. 2. 1994. godine
Saznawe o aktivnostima komande sektora Jug
Pukovnik Yory Orig (vr{ilac du`nosti komandanta sektora
Jug) i @ak Grinberg – slu`benik civilnih poslova u Kancelariji
Knin, uradili su analizu aktivnosti i hrvatske i srpske strane u
sektoru Jug za generala Mekinisa u Zagrebu, u kojoj isti~u da Hrvati u ovom ~asu daju prednost stabilizaciji regije i privrednom konsolidovawu. Te`i{te je na infrastrukturnim radovima, koji bi
omogu}ili po~etak turisti~ke sezone na zadarskom podru~ju i Kornatima. Radovi na elektro mre`i i prenosu su ve} u toku, a zavr{avaju se pripreme za po~etak radova na novoj vodovodnoj mre`i izme|u Zadra i [ibenika.
Nastavqa se izgradwa mosta na Masleni~kom `drilu, a u toku su
radovi za opravku i poboq{awe jadranske magistrale uz obalu od
Sewa do Zadra.
Do sredine 1994. godine, zavr{i}e se radovi na brani Peru~a,
koja bi trebala u eksploataciju, {to }e poboq{ati snabdevawe
energijom splitskog i industrijskog bazena, koji je sada u te{koj situaciji.
U analizi se isti~e da u Zadru vlada mi{qewe da je privreda u
Srbiji pred kolapsom i da je boqe da se Hrvatska uzdr`i od vojne akcije, dok se taj kolaps ne dogodi. U sklopu ovih aktivnosti posebno
mesto ima otvarawe Aerodroma Zemunik. Najpre kao redovna po{tanska linija Split – Zadar – Zagreb, potom priprema za komercijalne letove – laki avioni do 20 putnika i teretni saobra}aj.
Namena ovih programa u infrastrukturi je da se smawi i ako je mogu}e potpuno izbegne zavisnost od infrastrukturnih veza sa RSK.
Ove stavove su Orig i Grinberg proverili u kontaktima sa `upanom zadarskim [imom Prtewa~om (ujedno i koordinator civilnih poslova za sektor Jug Republike Hrvatske) i komandantom Sektora Zadra – brigadirom Gotovinom. U izve{taju isti~u da oba hrvatska predstavnika pokazuju kooperativnost, ali i namjeru da UNPROFOR u celosti iskoriste za ove planove.
Zainteresovani su naro~ito da se na Aerodromu Zemunik da sme{taj za kanadsku logisti~ku bazu, {to bi pove}alo bezbednost aerodroma.
136
U izve{taju isti~u da ovu akciju – inicijativu, mora da nosi
UNRPOFOR, a ne da bude samo kanadska inicijativa.
Analiziraju}i srpsku stranu, isti~u slede}e mogu}nosti:
Prvo, da srpska strana zadr`i vatrenu kontrolu artiqerijom
nad objektima infrastrukture, kao adut, po{to otvarawe objekata
infrastrukture vide u sklopu kona~nog teritorijalnog re{ewa.
Drugo, da rukovodstvo RSK ne `eli privredne odnose sa RH i da
se povezuje sa ostalim srpskim zemqama, te su spremni da se slo`e
sa hrvatskim planovima razvoja dotle dok Hrvati ne prave veliku
propagandu.
Tre}e, da u RSK ima toliko politi~kog haosa, da nisu donete nikakve odluke, ni u jednom ni u drugom smeru.
Prelomni momenat }e nastati nakon predsedni~kih izbora, i
otvarawa Aerodroma Zemunik.
@estoko granatirawe aerodroma bi bio signal Hrvatima, da im
Srbi ne}e dozvoliti daqi ekonomski razvitak i u~inio bi im privla~nijom vojnu opciju.
Sugestija za generala Mekinisa je da se u kontaktima sa rukovodstvom RSK insistira na dozvoli kori{}ewa Aerodroma Zemunik
ali ne u vojne svrhe.
Kucano u tri primerka.
Dostavqeno:
– specijalnom savetniku NRDB
– operativnom radniku
– arhivi
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDXC
Centar Resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Stari grad
71-0504
7. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
– podaci se odnose na delatnost ^aslava Oci}a, ministra u nepriznatoj vladi Milana Babi}a iz Beograda –
137
Od na{eg sasvim pouzdanog izvora smo saznali da je, dana 1. 2.
1994. godine, izvesni NN mu{karac kontaktirao sa ^aslavom Oci}em.
Kako nam je izvor preneo, ^. Oci} je u toku kontakata, saop{tio
NN mu{karcu da je potpisan sporazum izme|u SDS-a Krajine i SRS
Srbije i da je povodom toga, istog dana, zakazana ve~era u restoranu
kod “[ace” za 20,30 ~asova.
Zatim je, po navodima izvora, ^aslav Oci} saop{tio NN mu{karcu, da je bio kod izvesnog Bate iz Skup{tine i da je od wega saznao da je kod wega dolazio [u{a, sa nekim pukovnikom DB-a, da bi
Bata intervenisao jer su “ovi” izdali nalog za hap{ewe [u{e, Egi}a i Travice u vezi ratnog profiterstva i ostalog. U panici su, zato je i Travica dolazio i tra`e pod hitno Branu Crn~evi}a i Mihajla Kertesa. Pored toga, u Belom Manastiru je uhap{en [u{in
pratilac izvesni Trpa.
Na kraju razgovora, ^aslav Oci} je, po navodima izvora, rekao
pomenutom NN mu{karcu da su po~ele interesantne stvari da se doga|aju.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
2 h II up. RDB MUP RS
1 h odeq. CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Rafajlovi} Milorad
MCDXCI
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
III i V uprava
Beograd
U prilogu dopisa dostavqamo vam slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru s podacima koji se odnose na sumwive, nerazja{wene veze i kontakte Maksimovi} Vladislava zvanog Duco iz B.
Ba{te i dr.
Na~elnik Centra RDB
Jakov Simi}
Pisano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III­uprava
138
1 h RDB MUP RS – V­uprava
1 h arhivi
Centar RDB U`ice
III/ekstremizam
79-036
7. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1.
Izvor podataka je N.V. iz Bratunca.
Razgovor sa izvorom obavqen je 19. 1. 1994. godine u ugostiteqskom objektu u Ba~evcima, op{tina Bajina Ba{ta, od 11 do 13 ~asova, na inicijativu izvora podataka.
Izvor pouzdan, podaci ne provereni.
2.
Podaci se odnose na sumwive, nerazja{wene veze i kontakte
Maksimovi} Vladislava, zvanog Buco, iz Bajine Ba{te koji je, prema dosada{wim saznawima, aktivno ukqu~en u organizovani {verc
oru`ja i municije sa rati{ta u Republiku Srbiju sa Cvijetinovi}
Milunom, biv{im milicionarom SUP-a Bajina Ba{ta, kao i saznawa izvora o drugim licima koja su {vercovala oru`je na teritoriji Republike Srbije.
U razgovoru sa izvorom do{lo se do slede}ih saznawa: Krajem
decembra 1993. godine, kod izvora u ku}i, u Bratuncu, boravio je
Cvijetinovi} Milun sa Maksimovi} Vladislavom. Wih dvojica se
poznaju vi{e godina. Do dolaska u SUP Bajina Ba{ta Cvijetinovi}
je bio zaposlen u SUP-u Srebrenica, a zatim u SM u Skelanima, gde
je Maksimovi} ro|en, a po~etkom rata bio je na~elnik {taba TO u
Skelanima. Sa te funkcije je smewen zbog brojnih kriminalnih radwi i zloupotreba. Po saznawima izvora, supruge Cvijetinovi}a i
Maksimovi}a su u rodbinskom srodstvu.
Za vreme boravka u Bratuncu, iz izvorove ku}e, telefonom su pozivali voza~a Radomana Bo`ovi}a, predsednika Ve}a gra|ana u
Skup{tini SRJ u Beogradu. Karakter i sadr`ina razgovora izvoru
nisu poznati, ali zna da se supruga tog voza~a devoja~ki prezivala
Andri}, da je rodom iz Lozni~ke Rijeke, op{tina Bratunac, i da su
joj roditeqi pre vi{e godina odselili u Kuzmin. Sa velikom zainteresovano{}u Maksimovi} i Cvijetinovi} su se anga`ovali na
pribavqawu izvoda iz kwige ro|enih za suprugu tog voza~a. Zainteresovanost je pokazao i Cvijetinovi} Mom~ilo, jedan od ~elnika
139
SDS Srebrenice, za koga raspola`emo podacima da se od po~etka
rata bavio brojnim kriminalnim radwama na podru~ju Bratunca,
Srebrenice i Skelana. Izvoru nisu poznati stvarni razlozi kontakata Maksimovi}a i Cvijetinovi}a sa ovim ~ovekom iz Beograda,
ali sumwa da su ovi u funkciji nekih kriminalnih radwi. Za vreme
boravka u Bratuncu, Maksimovi} je u slu`benim prostorijama posetio i Miroslava Derowi}a, predsednika SDS-a u Bratuncu. U vezi
Maksimovi}a, izvor je do{ao do podataka da je on na po~etku rata iz
SM u Srebrenici odneo 20 pi{toqa.
Milun ima brata Cvijetina, koji je zaposlen kao milicionar na
aerodromu u Beogradu. Po saznawima izvora, Maksimovi} je ostvarivao kontakte i sa Cvijetinom posredstvom Miluna, ali o karakteru veze i u~estalosti kontakata ne raspola`e konkretnijim podacima. Pored iznetog, izvor je do{ao i do podataka o jo{ jednom broju lica sa podru~ja Srebrenice, odnosno Bratunca, koja su na teritoriji Republike Srbije prodavala oru`je i to:
– Cvijetinovi} Gojko iz Obada, op{tina Srebrenica, odneo je i
u Lazarevu kod Zrewanina prodao 2 automatske pu{ke. Gojko je pred
po~etak rata sa svojim kamionom “zastava” bio ukqu~en u dovo`ewe
oru`ja za naoru`avawe Srba. Po~etkom rata pobegao je u Lazarevo
i sagradio ku}u u kojoj sada `ivi. Povremeno boravi na podru~ju Qubovije gde preprodaje benzin i naftu.
– Jovanovi} Branko iz Srebrenice, pred po~etak rata od SDS-a
je dobio PAP-ovku, koju je predao, a kasnije je u Bratuncu zadu`io
automatsku pu{ku. Ubrzo posle toga be`i u Srbiju, da bi bio priveden septembra 1992. godine. Tada zadu`uje novo oru`je i ponovo be`i u Srbiju. Sada se nalazi kao diler u Beogradu. Poku{avao je da
ode u Australiju, ali ne sme da do|e u Bratunac gde treba da produ`i paso{.
– Cvijetanovi} Qubo iz Obada, op{tina Srebrenica, po~etkom
jula 1992. godine u A`alici kod Srebrenice uzeo je 2.650 komada municije za “{majser” i 300 komada pi{toqske municije na polo`aju
od Cvijetinovi} Luke. Ovoj municiji gubi se svaki trag. Ima indicija da je Qubo pro{vercovao u Srbiju i da je u to ume{an i wegov
sin Vidoje. Govori se da je jedna koli~ina municije prodata na podru~ju [apca, a jedan deo u Quboviji. U Quboviji Qubo ima brata
Cvijetinovi} Mi}u, koji ~esto dolazi u Bratunac. Ina~e, Qubo se
sada nalazi u Bratuncu i nije nigde na polo`aju.
3.
Maksimovi} Vladislav, zvani Buco, ro|en 1949. godine u Skelanima, op{tina Srebrenica, od oca Milenka i majke Milice, auto140
prevoznik, sa prebivali{tem u Bajinoj Ba{ti. Do sada vi{e puta
osu|ivan i ka`wavan zbog raznih kriminalnih radwi.
Cvijetinovi} Milun, ro|en u selu Obadi, op{tina Srebrenica,
od oca @ivojina i majke Krstonije, dev. Ili}, milicionar, do pre
dva meseca bio zaposlen u SUP-u Bajina Ba{ta, kada je na svoj zahtev raskinuo radni odnos, sa prebivali{tem u Bajinoj Ba{ti. Po
operativnim saznawima izra`ava nameru za odlazak u inostranstvo.
Cvijetinovi} Gojko iz Obadi, op{tina Srebrenica, sada sa prebivali{tem u Lazarevu, op{tina Zrewanin.
Jovanovi} Branko iz Srebrenice, sada se kao diler nalazi u Beogradu.
Cvijetinovi} Qubo, iz Obadi, op{tina Srebrenica, sada sa
prebivali{tem u Bratuncu, Republika Srpska.
4.
Preko drugih izvora }e se i}i na rasvetqavawe karaktera veza
i kontakata Cvijetinovi} Miluna i Maksimovi} Vladislava. Izvoru su dati zadaci da se anga`uje na upotpuwavawu podataka o Cvijetinovi} Gojku, Jovanovi} Branku i Cvijetinovi} Qubi.
5.
Izvor podataka je rodbinska veza Cvijetinovi} Miluna i Cvijetina, te predla`emo da se ta ~iwenica ima u vidu u eventualnom
kori{}ewu ovih podataka.
Pisano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III­uprava
1 h RDB MUP RS – V­uprava
2 h ovom Centru
Operativni radnik,
Mitra{in Jovanovi}
MCDXCII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
9. 2. 1994
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 94 5 2991
Po~etna pozicija: 00204D08
141
Krajwa pozicija: 00204V02
Delovodni broj dokumenta: 5706
Broj snimaka: 7
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Ekstremizam
Izve{aj operativno-tehni~kog sredstva
I
Izvor: Tajna kontrola telefonskih razgovora
Podaci se odnose na: “Kajmaka”, OO po ekstremizmu – 41001674,
– veze sa kriminalcima iz RSK
– veze sa kriminalcima u Gr~koj
– veze sa kriminalcima MUP,
– pro{iruje veze u privredi radi prelivawa finansijskih sredstava u svoju privatnu firmu,
– ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni od 25. januara do 4. februara 1994. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj 4. februara 1994. godine.
II
Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na pra}ewu
delatnosti “Kajmaka”, OO po ekstremizmu, i na identifikaciji wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Kajmaka”,
OO po ekstremizmu i wegovih veza u periodu od 25. januara do 4. februara 1994. godine.
U ovom periodu je “Kajmak” boravio u Gr~koj, gde je svoju novootvorenu robnu ku}u snabdevao potrebnom robom. Tako je preko izvesnog Yoa i Zorana “Kajmak” u Gr~koj organizovao kra|u patika i
farmerki, {to su ovi uspe{no obavili. U ove poslove su ume{ani
jo{ izvesni Kne`evi}, Branko Samaryi}, izvesni Joca i Rajko Risti} iz konzulata SRJ u Atini. “Kajmak” je za Risti}a obezbedio da
se peva~ici Vanesi obezbedi viza za Gr~ku, po{to Risti} sa wom
ima “neke varijante” za biznis.
142
Dakle, izvor iznosi da “Kajmak” preko svojih veza u Crnoj Gori
obavqa nedozvoqene finansijske transakcije. Tako je Moco Mi}unovi} iz Nik{i}a izneo u razgovoru da preko “svog ~oveka” iz Vlade Crne Gore, koji je “ugra|en” u dobit, planira da obavqa poslove
uvoza cigareta. U ovaj posao je ume{an i direktor Duvanske industrije koji mu je savetovao da ukoliko bude radio preko sopstvene
privatne firme, prvo mora obezbediti la`ne papire da je roba, tj.
cigarete ve} ocariwena (mogu}e je da je Moco Mi}unovi} ujak Dejana Vukoti}a – prim. operativca).
U posao sa “Kajmakom” se ukqu~io i Mato Popovi} (081/33-570)
iz Podgorice, koji preko Italije za “Kajmakovu” robnu ku}u u Gr~koj nabavqa auto delove i farmerice, a preko svojih veza iz Robnih
rezervi Crne Gore za “Kajmaka” prodaju uqe.
U razgovoru sa Vukoti} Dejanom, Popovi} ga je molio da mu pod
hitno, po{to avioni ne lete, obezbedi da prebaci helikopterima
robu. Pri tome je Popovi} istekao da robu mora premestiti jo{ ove
nedeqe, “jer mi spremaju da uzmu robu i sve ostalo”. Na to mu je Vukoti} ponudio da mu taj problem sredi preko Mila \ukanovi}a, {to
je Popovi} kategori~ki odbio, jer od Mila ne `eli nikakvu uslugu.
Dogovorili su se da Vukoti} sa Ivanovi} @ikom sagleda mogu}nost
da se anga`uje helikopter za preme{tawe Popovi}eve robe.
Izvor nam je izneo da su u odsutnosti “Kajmaka”, svu organizaciju u Novom Sadu oko kra|e kola, reketa, kriminalnih radwi i ostalog, vodili @ika Ivanovi} i Dejan Vukoti}.
Dejan Vukoti} je do{ao iz Vukovara u Novi Sad i preko svojih
bliskih veza, Miroquba Vujovi}a iz Centra za obave{tavawe u Vukovaru, @apca – Tubi} Neboj{e, kriminalca iza ^elareva, zatim
izvesnog Ma~ka, Ramba i Guzije, Dragana carinika iz Vukovara, Sini{e iz Vukovara, Je`a iz Vukovara, Savtra~a iz Iloka, Daneta,
Uzora, [u{e (mnogi od navedenih su pripadnici “Crvenih beretki”
iz Iloka i Vukovara), kao i drugih lica organizuje kra|e i preprodaju automobila, preprodaju cigareta i druge robe, kao i drugih kriminalnih delatnosti. U ovom lancu oko kola u~estvuje i Vlada Kova~evi} iz Beograda (011/533-7128) i Dragan Obradovi} iz Beograda.
Kako na{ izvor navodi, Vujovi} Miroqub je u Vukovaru otvorio
neki lokal, preko koga nabavqa kafu bez carine, kola i dr. U svojoj
gara`i Vukovi} dr`i ukradene automobile, a jedno vreme su tu bile sme{tene 24 ma{ine koje su, preko izvesnog Vladisavqevi}a, uzete iz “Vuteksa”.
Na{ izvor zatim navodi da je Vujovi} bio veza za kontakt izme|u “Kajmaka” i Gorana Hayi}a, po{to je Hayi} `eleo da u|e u biznis
143
sa “Kajmakom”. U tom periodu je Dejan Vukoti} za potrebe Hayi}a
“uterivao dugove” po Krajini. Me|utim, ova veza se pokvarila pred
izbore, jer se Vujovi} odlu~io za Marti}a. Zbog ovakvog stava Vujovi} je do{ao u sukob sa Hayi}em, za koga je preko izvesnog Popovi}a (koji treba da bude direktor Naftne industrije Krajine) do{ao
do saznawa da je Hayi} pripremao neku vrstu pu~a. U vezi ovog sukoba, na{ izvor navodi da je nakon izbora do{lo do tu~e u kojoj je batine dobio “(ne~itak nadimak) i wegov pratilac” (mogu}e je da se
radi o Hayi}u) i da se sada o~ekuje kona~an obra~un u Beogradu, po{to “svi imaju ekipe svoje i bi}e tamo krvi”.
Vezano za legalizaciju ukradenih kola u Vukovaru, Dejan Vukoti} je izneo da je na carinu do{ao Darko Fot i otkrio mnogo mahinacija. Dejan se boji da Fot ne otkrije da su ovi retroaktivno ubacivali datume carine za automobile preko izvesnog Sini{e, Je`a i
Dragana (carinici u Vukovaru). Po navodima izvora, Dejan Vukoti}
je u nekim slu~ajevima vra}ao pojedincima ukradena kola preko svog
prijateqa, izvesnog Trajketa, ukoliko su u organizovanoj kra|i kola u~estvovali Mi{a Vojvodi} iz Tompojevca (navodno radi za Vojnu bezbednost), izvesni Zori}, izvesni Knele i Slavko Su~evi}.
Jedan deo poslova, po navodima na{eg izvora, Vukoti} i Ivanovi} obavqaju uz pomo} izvesnog Vra~ari}a iz Iloka (0210/741-368)
koji je najverovatnije vojno lice. Tako|e su uspeli da dobiju potvrdu da je @ika Ivanovi} zastupnik “Agrokomerca” iz Iloka, da bi u
trgovini naftom i cigaretama izbegli pla}awe carine uz pomo} la`nih dokumenata. Ovu robu (cigarete i naftu) Ivanovi} preuzima
u Danilovgradu uz pomo} “Agrokomerca”, a zatim je prodaje u SRJ,
jer “ima prawe” ovim papirima. Osim ovog, Ivanovi} poku{ava da
preko svojih i “Kajmakovih” veza obezbedi da nafta koju dobije bude
regresirana kao za poqoprivredu, kako bi im cena bila 2 DM u prodaji i time bi vi{e zaradili.
U razgovoru sa “Kajmakom”, Dejan Vukoti} ga je obavestio da je
SUP Novi Sada od Interpola dobio zahtev da proveri jedan “jugo”
iz Rentakara, koji je koristio “Kajmakov” ne}ak Todorovi} Sa{a u
^SFR. Po{to ne znaju {ta se tamo dogodilo, dogovorili su se da Vukoti} obezbedi li~nu kartu, i paso{ od nekog iza Vukovara i da napravi papir da je “jugo” izdat na to ime. Ovo im je omogu}io Vujovi}
Miroqub koji im je iz vukovarskog SUP-a dao dokumenta nekog ubijenog mladi}a. U vezi ovog posla “Kajmak” je prvo hteo da ispi{e neko ime na blanko paso{e koje poseduje, ali se kasnije predomislio,
smatraju}i da ih mo`e kasnije korisnije upotrebiti.
Tako|e je “Kajmak” dao zadatak da Vukoti} od izvesnog Bukinca
naru~i dva pi{toqa u obliku olovaka, kao onaj koji je ve} kupio. Vu144
koti} je to prihvatio i obavestio “Kajmaka” da je od Bukinca kupio
novog “{korpiona” sa tri {ar`era iako i on (Vukoti}) i “Kajmak”
ve} “imaju po jedan”.
Na{ izvor daqe iznosi da je Vukoti} Dejan anga`ovan da za ra~un izvesnog \ure i Ru`e naplati dug od Kopawa Zorana (iz Novog
Sada, Bra}e Drowak br. 2, stan 25, telefon 395-524) u ~emu mu poma`e i Ivanovi} @ika, ali po{to je Kopawa odbio saradwu, Ivanovi} je anga`ovao izvesnog Puru koji bi trebalo da sa izvesnim Kova~evi}em “izlomi” Kopawu.
Na kraju nam je izvor preneo da je “Kajmak” stupio u poslove sa
izvesnim (ne~itak nadimak) iz Lutrije Vojvodine, Vladom Tutinovi}em direktorom (ne~itak naziv firme) (tra`io pozajmicu), Mi}om Abramovi}em iz Beograda, (ne~itko ime) Stojkovi}em iz Ni{a.
Nadaqe, izvor nam je preneo da je “Kajmak” progla{en za najhumaniju li~nost grada Novog Sada, jer je jedno vreme delio besplatno
hleb i mleko penzionerima, a u~esnik je mnogobrojnih humanitarnih delatnosti. Vezano za ovo napomiwemo da je “Kajmak” organizovao da Dejan Vukoti} krade posteqinu iz hotela “Park”, po{to mu
je u Gr~koj posteqina skupa.
IV
U daqem periodu }emo raditi na identifikaciji “Kajmakovih”
veza, posebno na na{em terenu. Prati}emo i pro{irewe “Kajmakovih” delatnosti u Crnoj Gori i RSK i o svemu redovno informisati.
Dostavqeno:
1 h MUP RS – RDB III uprava
1 h MUP RS – RDB – RDB V uprava
1 h Dokumentacioni fond Centra
1 h Operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MCDXCIII
Ministarstvu unutra{wih poslova RS
– Resoru dr`avne bezbednosti – V uprava –
Beograd
U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku koja se odnosi na u~e{}e dr`avnih organa SAD u toku sukoba u BiH, i najnoviju eksploziju na sarajevskoj pijaci.
Na~elnik Centra resora DB,
Miroqub Vukadinovi}
145
Centar resora DB
I – uprava – SAD
5-064
9. 2. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Dana 8. 2. 1994. godine, obavqen je razgovor sa prijateqskom vezom T.J. iz Beograda, koji je kontaktirao sa prijateqem iz Nema~ke.
U toku razgovora izvor je informisao o vojnoj prisutnosti i uticaju SAD na tok i ishod ratnih sukoba u biv{oj BiH.
Izvor je imao telefonski kontakt sa svojim prijateqem iz studentskih dana, muslimanske narodnosti, koji se pre zapo~iwawa rata u biv{oj BiH nastanio i zaposlio u Nema~koj, ali je, kao jedan od
cewenih sarajevskih intelektualaca, nastavio da odr`ava veze sa
pojedinim predstavnicima Ministarstva inostranih poslova muslimanske BiH, a po re~ima izvora, blizak je i sa nekim slu`benicima ameri~kih DKP u Nema~koj.
Izvor navodi da velika eksplozija, od koje je nedavno na sarajevskoj pijaci poginulo 68, a raweno preko 200 osoba, nije delo ni muslimanskih ni srpskih oru`anih jedinica, koje se nalaze na podru~ju Sarajeva. To su u~inile, tvrdi izvor, specijalne jedinice ameri~ke armije, koje su “infiltrirane” u redovni sastav snaga UNPROFOR-a, i koje izvr{avaju komande, iskqu~ivo, Ministarstva odbrane SAD. Eksplozija nije nastala, navodi daqe izvor, navodnim granatirawem ili bombardovawem, kako se naj~e{}e iznosi u saop{tewima za javnost, ve} prethodno pripremqenom, i planski i tajno, od
strane ameri~kih profesionalaca, izvedenom akcijom postavqawa
ve}e koli~ine plasti~nog eksploziva, velike razorne mo}i, na vi{e mesta u prostoru kojim se prostire sarajevska pijaca. Eksploziv
je, prema re~ima izvora, aktiviran u “pogodnom trenutku” pomo}u
daqinskih detonatora. Izvor isti~e da, jo{ uvek, ne postoji politi~ki i vojni interes SAD da se rat na ovim prostorima zavr{i
mirnim putem, i da i daqe treba o~ekivati ovakve i sli~ne na~ine
produ`avawa rata i odlagawa mira od strane vojnih i obave{tajnih
organa SAD, na prostorima biv{e BiH.
S obzirom da se radi o pouzdanom izvoru, ocewujemo da su navedeni podaci ta~ni.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – I uprava
146
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Dragan [arenac
MCDXCIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
ON “Orijent”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: Laj~in Petko, izbeglica iz Livna
Podaci se odnose na:
– Saznawa izvora vezana za formirawe HOS u Livnu i HercegBosni;
– Srbe koje su u~estvovali u trgovini oru`jem;
– Kontakte izvora sa oficirima bezbednosti biv{e JNA i Vojske Republike Srpske;
– Ostala zapa`awa izvora.
Razgovor je obavqen 15. februara 1994. godine, u Temerinu, u slu`benim prostorijama operativnog radnika, na osnovu operativnih
saznawa o boravku izvora na na{em terenu.
Operativni radnik podnosi izve{taj 16. februara 1994. godine.
II
Do sada RDB sa izvorom nije bio u kontaktu. Razgovor je obavqen
posle upoznavawa sa izvorom posredstvom operativne veze “Profesor” – 11306.
III
U periodu od 1973. do aprila 1992. godine, izvor je bio radnik
Vojnog odseka u Livnu. Pre toga je, kao prosvetni radnik, jednu godinu radio u Duvnu i jednu godinu u Bosanskom Grahovu. Nekoliko dana pred izbijawe rata u biv{oj BiH, aprila 1992. godine, izvor je napustio Livno. Porodicu je prebacio u Srbiju, a on je sa mawim in147
tervalima, na podru~ju biv{e BiH ostao do avgusta 1993. godine, kada se pridru`io porodici u Ba~ki Jarak, op{tina Temerin.
Prilikom razgovora, izvor nam je preneo svoja saznawa vezana za
okolnosti pod kojima je do{lo do formirawa HOS u Livnu i Hercegovini uop{te. Nakon pobede HDZ u Hrvatskoj, po~ela je nacionalisti~ka euforija Hrvata u Livnu i okolnim mestima (Duvno, Li{tica i dr.) i priprema za realizaciju ideje o stvarawu samostalne
dr`ave Hrvatske. Znaju}i da }e ovu ideju realizovati samo vojnim
putem, odmah su po~ele pripreme, na inicijativu Dobrosava Parage,
predsednika Hrvatske stranke prava, za formirawe HOS.
S obzirom da Livno pripada delu Hercegovine, gde su se usta{ke
tradicije odr`ale, raspolo`ewe me|u Hrvatima bilo je takvo da
Paragi nije bilo te{ko da sebi na|e saradnike. Me|u inicijatorima za osnivawe HOS iz Livna izvoru su poznati:
– Ante ]api}-Juri{i}, potpredsednik Hrvatske stranke prava,
ro|en u selu ^aprazlija, op{tina Livno, koji je poznat po tome {to
poti~e iz ~uvene usta{ke porodice;
– Su`aw Mato, zvani Rus, ugostiteq, selo Prisap kod Livna, boravio nekoliko godina u Francuskoj;
– [eki} [efka Fahrudin, zavr{io Fakultet za op{tenarodnu
odbranu, zamenik komandira stanice milicije u Livnu. Po prestanku koalicije Hrvata i muslimana u biv{oj Bih, najverovatnije likvidiran, kao {to je ra|eno sa ve}inom drugih muslimana u HOS ili
HVO;
– Vrgos Stanko, na~elnik biv{eg CSDB u Livnu, neznatno kasnije pristupio HOS;
– Barun Stipo, profesor marksizma iz Zagreba, posle pobede
HDZ do{ao u Livno, gde je bio sekretar HDZ i na~elnik Sekretarijata za KO.
^elnici HOS retke uticajne qude koji im nisu odmah pristupili, poku{avali su na sve mogu}e na~ine da pridobiju u svoje redove.
S tim u vezi, izvoru je poznato da je dugo vremena vr{en pritiska na
Puri} Ivana, pukovnika biv{e JNA, na~elnika Okru`nog {taba
TO Livno. Prema saznawima izvora, Puri} je kasnije verovatno
pristupio HOS.
Na podru~ju op{tine Livno formirane su dve brigade HOS
(2.500–3.000 qudi). Interesantno je da je veliki broj vojnih obveznika bio na privremenom radu u inostranstvu, wih oko 6.000, ali je veoma mali broj pri{ao HOS.
Od novembra 1991. do izbijawa rata u biv{oj BiH, vr{ena je sistematska obuka jedinica HOS sa vatrenim ga|awem na vojnim poli148
gotinima (Dobro, Zabri{}e, Tu{nica i dr.), uz provocirawe i progawawe Srba.
[to se naoru`awa HOS ti~e, oru`je je uglavnom stizalo iz Hrvatske, a jedan deo je kupovan od Srba. Od Srba koji su trgovali
oru`jem izvoru su poznati:
– Laganin Svetko, direktor pilane “Cincar” u Livnu, ro|en u
selu Guber, o`ewen Hrvaticom, ima dva sina, od kojih je jedan navodno na hrvatskoj a jedan na srpskoj strani. Svetko je, kao i drugi, trgovao oru`jem koje je dono{eno iz Knina od biv{e JNA za naoru`avawe Srba. Pored toga {to je prodavao oru`je Hrvatima, Svetko je
u~estvovao u spre~avawu Srba u samoorganizovawu i razbijao mnoge
akcije na suprotstavqawu Hrvatima. Izvoru je poznato da je Svetko
sada u Beogradu, gde poseduje poslovni prostor i teretna vozila, a
bavi se prevozom. Svoj stan u Livnu, po saznawu izvora, Svetko je zamenio za stan u Bawaluci;
– Crnogorac Milovan, radnik ZOIL Sarajevo u Livnu, rodom iz
sela Zastiwe kod Livna. Prodavao oru`je poreklom od biv{e JNA
koje je dono{eno iz Knina.
Prema saznawu izvora, u preuzimawu oru`ja iz Knina u~estvovao je Milan [egrt, predsednik SDS u Livnu. [egrtu je bilo poznato da se ovim oru`jem trguje, ali nikad nije optu`ivao Laganina, sa
kojim je ina~e bio u dobrim odnosima, {to upu}uje na zakqu~ak da je
i sam verovatno u~estvovao u prodaji oru`ja.
U daqem razgovoru, izvor nam je rekao da je od samog izbijawa rata u Hrvatskoj, radio za interese biv{e JNA i redovno kontaktirao
sa oficirima bezbednosti. Po zadacima oficira bezbednosti, obavqao je niz poslova u Mostaru i drugim mestima zapadne Hercegovine, a sa wima je kontaktirao neposredno, naj~e{}e u Travniku i Bawaluci. Tokom svog rada sa oficirima bezbednosti, izvor nam je rekao da je kontaktirao sa:
– Belo{evi}em, zvanim Beli, pukovnik, po saznawu izvora, tada
glavni oficir bezbednosti VII armije. U to vreme komandant VII armije bio je general Milutin Kukawac. Sa Belo{evi}em je obi~no
kontaktirao u Travniku ili Glamo~u;
– Mitrovi} Mitar, tada major JNA u Drvaru, kontaktirao ga pre
Belo{evi}a;
– Stamenkovi} Vlastimir, zastavnik, radio u Komandi vojnog
okruga u Mostaru. Sada je aktivan oficir u Novom Sadu, gde i stanuje – Temerinska broj 51. Po dolasku na podru~je okoline Novog Sada, izvor sa wim nekoliko puta kontaktira;
– Tolimir Zdravko, pukovnik, koliko je izvoru poznato, sada
glavni oficir bezbednosti Vojske Republike Srpske.
149
Od izvora smo, u daqem razgovoru, obave{teni o wegovim saznawima vezanim za skloni{te koje je obezbe|ivala biv{a JNA u selu
Sturba kod Livna. Pomenuto skloni{te navodno je bilo nameweno
za sme{taj ~lanova biv{eg Predsedni{tva biv{e SFRJ u slu~aju
ratne opasnosti. Zastavnik Zori} Dane, poreklom iz Ba~kog Jarka,
sa rasporedom u Splitu, gde se i sada nalazi, predao je kqu~eve skloni{ta HOS. Po saznawu izvora, skloni{te je navodno bilo minirano, ali je Zori} verovatno upozorio HOS o tome. Po preuzimawu
skloni{ta, HOS ga je namenio za ratnu bolnicu. Moderna oprema i
sanitetski materijal za potrebe budu}e bolnice stigli su pre izbijawa rata.
Pored skloni{ta, izvoru je poznato da je HOS u RKC Gorica u
Livnu izveo podzemne radove za sme{taj hrane, lekova i sanitetskog
materijala.
IV
Izvor neproveren.
Paj~in Todora Petko, ro|en 20. januara 1948. godine u selu Gubin, op{tina Livno, gde je imao prebivali{te – Bra}e Papina 36,
zavr{io Pedago{ku akademiju, o`ewen, sada boravi u Ba~kom Jarku
– M. Pijade broj 79.
Supruga Du{ka, ro|ena Marijan, bila mati~ar u Livnu. Sin Goran, ro|en 1974. godine, student Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sin Slaven, ro|en 1979. godine, u~enik osnovne {kole
“Slavko Rodi}” u Ba~kom Jarku.
V
U narednih nekoliko dana izvor namerava da se vrati na rati{te u Republiku Srpsku, najverovatnije u Derventu. Istovremeno,
poku{a}e da za svoju porodicu u Republici Srpskoj obezbedi sme{taj.
Vezano za problem sme{taja porodice u Republici Srpskoj, izvor nam je rekao da je vi{e puta tra`io od Vojske Republike Srpske
da mu pomogne, me|utim, do sada niko na tom planu ni{ta nije preduzeo.
Dostavqeno:
1 h MUP RS – RDB – I uprava
1 h MUP RS – RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond Centra
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Sava Marinkov
150
MCDXCV
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-020
15. 2. 1994. godine
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik “Luks”.
Sastanak sa izvorom odr`an je 14. 2. 1994. godine u slu`benim
kolima, u vremenu od 18-19 ~asova, na inicijativu izvora.
Podaci se odnose na aktivnost Milana Stanojevi}a, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{.
Izvor pouzdan. Podaci u fazi proveravawa.
2.
Saradnik je podneo slede}i izve{taj: “U petak, 11. 2. 1994. godine, u poslepodnevnim satima, u Ni{ je doputovao Zoran Popovi},
“lider” studentskog protesta 92. iz Beograda, ina~e bliska veza Milana Stanojevi}a i Gorana Kriva~evi}a.
Nije mi poznato da li je kombijem crvene boje, reg. tablice BG
989-153 Popovi} doputovao u Ni{, ali se vreme boravka Popovi}a
u studentskom domu-paviqona IV poklapa sa vremenom kada je pomenuti kombi bio parkiran ispred studentskog doma.
Pored Zorana Popovi}a iz Beograda, M. Stanojevi}a i G. Kriva~evi}a, “zatvorenim dogovorima”, koji su se odr`ali u sobi 11 D,
M. Stanojevi}a, prisustvovao je i izvesni, meni nepoznati Sreten,
ina~e zaposlen u EI Ni{.
Sreten je ispred studentskom doma parkirao kola, marke “jugo
45”, crvene boje, reg. tablice NI 251-117.
Dolazak Z. Popovi}a u Ni{ rezultat je dogovora postignutog
tokom trodnevnog boravka Gorana Kriva~evi}a u Beogradu, u vremenu od 8. do 10. 2. 1994. godine, ali i gotovo svakodnevnih telefonskih
razgovora M. Stanojevi}a iz govornice studentskog doma sa Popovi}em, Karajovi}em i Kriva~evi}em iz Beograda.
Razlog dolaska Z. Popovi}a u Ni{ je, pored ostalog, dogovor oko
otvarawa radio-stanice na Elektronskom fakultetu. Naime, inicijator organizator i budu}i vlasnik planirane radio-stanice bio bi
AST – Asocijacija studenata tehnike. Antena bi bila locirana na
studentskom domu, a radio-stanica bi bila sme{tena u prostorijama
na Elektronskom fakultetu.
151
Tehni~ke usluge, izrada i montirawe ure|aja bili bi povereni
prof. Radenkovi}u sa Elekstronskog fakulteta.
Prema stavovima M. Stanojevi}a, ideju i prakti~nu realizaciju budu}ih aktivnosti oko otvarawa radio-stanice podr`ao je i dekan Elektronskog fakulteta Ninoslav Stojadinovi}. U po~etku }e,
prema oceni Stanojevi}a biti politi~kih pritisaka da se onemogu}i otvarawe ovakve radio-stanice od strane birokratske administracije dr`ave RS, ali, ukoliko se sve dobro zavr{i, “pobeda je
blizu”.
Imati u svojim rukama TV ili radio-stanicu, osloboditi se
pritisaka i “monopola” partije na vlasti, prema stavovima M. Stanojevi}a je dobar putokaz da je “vlast blizu”.
“Sponzorstvo” bi se, prema re~ima Stanojevi}a, ina~e odvijalo
preko prijateqa koji su i u dosada{wem periodu finansirali aktivnost AST, a jednim delom preko Sretena iz EI Ni{.
3.
Milan Stanojevi}, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{.
Goran Kriva~evi}, utvr|ena veza Milana Stanojevi}a.
Zoran Popovi}, ekstremista iz Beograda.
Sreten Pavlovi}, ro|en 7. 7. 1953. godine u Ni{u, od oca Milorada, diplomirani in`ewer elektronike, zaposlen u EI Ni{, DP
“Profesionalna elektronika”, stalno nastawen u Ni{u, ulica Majakovskog broj 97/1.
4.
Izvr{ena je identifikacija Sretena N. iz Ni{a koji je i vlasnik pomenutog vozila “jugo 45” crvene boje, br. NI 251-117.
5.
Podaci saradnika “Luks” zaslu`uju pa`wu RDB, jer u su{tini
predstavqaju nastavak aktivnosti ekstremno orijentisanih studenata NU i BG u pravcu zloupotrebe univerzitetske institucije i
populacije studenata za ciqeve vanparlamentarne borbe i “ru{ewe” Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije.
O ciqevima formirawa Asocijacije studenata tehnike (AST),
namerama i aktivnostima iste, glavnim nosiocima ovako formirane paralelne organizacije – zvani~ni i legitimni predstavnik studenata SNU informisan je sl. bele{kom o informativnom razgovoru, sa op. vezom “Dom”, str. pov. br. 707 od 19. 3. 1993. godine.
S obzirom da napred navedeni podaci imaju zna~aj sa aspekta
RDB, u narednom periodu intenzivno }e se pratiti sve aktivnosti i
bezb. interesantni kontakti Milana Stanojevi}a i drugih lica iz
Ni{a i Beograda, posebno u vezi otvarawa pomenute radio-stanice.
152
S obzirom da je izvr{ena identifikacija Sretena Pavlovi}a
iz Ni{a, za istog }e biti sa~iwena op. provera.
Tako|e, izvr{i}e se identifikacija prof. Radenkovi}a sa
Elektronskog fakulteta u Ni{u, s obzirom na ~iwenicu da dva lica sa istim imenom i prezimenom predaju na pomenutom fakultetu.
Kucano u 4 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. u PO – Milana Stanojevi}a
1 prim. u dosije saradnika “Luks”
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Risti} Krasomir
Operativni radnik,
Mili} Qubi{a
MCDXCVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 16. 2. 1994. godine
Informacija
– o promenama u organizaciji UNPROFOR-a
na prostoru RSK –
U prvoj polovini februara, obavestio je general Bjern Heselberg, komandant UNPROFOR-a u sektoru “Jug” i hrvatsku i srpsku
stranu o promenama u organizovawu i rasporedu snaga UNPROFORa u RSK.
Po~etkom marta odr`a}e se u Topuskom radni dogovor srpske i
hrvatske strane sa koordinatorom UNPROFOR-a za Hrvatsku i
UNPA zone (RSK) jordanskim generalom Tajibom. Ovo je nova
funkcija, koja do sada nije postojala, i uvedena je na predlog Jasu{i
Aka{ija.
Drugo, izvr{i}e se prestrukturirawe snaga UNPROFOR-a u sektoru “Sever”, tj. na prostoru Turwa i na liniju razgrani~ewa do}i }e
Poqaci, a Francuzi se predislociraju na podru~je Gline i Petriwe.
153
Prostor Plitvica, tj. op{tine Korenica, potpa{}e pod komandu sektora “Jug”, a do sada je bio u sastavu sektora “Sever”.
Oficir za informisawe u sektoru “Jug” Alen Roberts izjavio
je da }e se pove}ati broj pripadnika UNPROFOR-a u Hrvatskoj, dolaskom jordanskog bataqona, te bi za sva ~etiri sektora (RSK) iznosio 6 hiqada vojnika.
Uvo|ewe specijalnog koordinatora za Hrvatsku upu}uje na mogu}nost razdvajawa mandata UNPROFOR-a, posebno za Hrvatsku,
posebno za BiH i posebno za Makedoniju, po{to u martu isti~e rok
od {est meseci produ`etka mandata.
UNPROFOR isti~e da dolaskom Milana Marti}a na funkciju
predsednika dr`ave, srpska strana ne `eli da u lokalnim pregovorima u~estvuju i predstavnici civilne vlasti, ve} samo vojne.
UNPROFOR sa punim interesovawem za li~nosti prati konstituisawe Skup{tine RSK, da bi, kako ka`e Roberts, “videli sa
kim }e pregovarati”.
Kucano u tri primerka.
Dostavqeno:
– specijalnom savetniku
F. Simatovi}u
– operativnom radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDXCVII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Br.
Beograd
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija iz MIP-a RSK zamolila je da se u Topuskom uru~i pismo za Milana Vojnovi}a, penzionera. Pismo je poslao wegov ro|ak guverner dr`ave Ohajo, koji je to pismo uputio
preko na{e ambasade.
Guverner je obe}ao pomo}i na{em otpravniku poslova oko organizovawa humanitarne pomo}i.
154
Napomena:
U Topuskom se nalazi kancelarija i UNIVPOL-a i UNCHR-a,
kao i komanda Sektora “Sever” UNPROFOR-a, te guverneru Vojnovi}u nije te{ko uputiti pismo preko wih. Mo`da je u wemu ipak
ostalo malo srpskog ose}awa, stoga predla`em da se pismo uru~i po{iqaocu direktno, a kako se radi o starom ~oveku da ga pomognu
stru~ne slu`be (lekar, socijalni radnik) ukoliko je to potrebno.
CRDB Vojni} svakako treba upoznati sa ovim, ukoliko ve} ne
raspola`u, saznawem da je guverner jedne ameri~ke dr`ave poreklom sa Korduna.
Kucano u tri primerka
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
– operativnom radniku
– analitici
Prilog: pismo
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDXCVIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
17. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Vaki} Branislav, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO po ekstremizmu, dana 13. 2. 1994. godine bio je u vezi sa izvesnim Mileton N.
iz Prijepoqa, koji koristi tel. broj 033-24-628, kojom prilikom ga je
Vaki} Branislav obavestio da je tokom protekle nedeqe boravio u
Republici Srpskoj, odnosno Vogo{}u i Palama, kada je obavio vi{e
razgovora sa tamo{wim politi~arima i vojnim rukovodstvom, a u
vezi odlaska pripadnika S^P-a na ove terene. Vaki}eva je procena
da u ovom trenutku ne bi trebalo slati dobrovoqce zbog politi~ke
situacije, a i zbog statusa koji bi pripadnici S^P tamo imali.
Ovom prilikom Vaki} je pokazao kod Mileta interesovawe za rad
S^P-a na terenu Prijepoqa, kao i probleme koje oni tamo imaju sa
muslimanskim `ivqem.
Obave{ten je da funkciju predsednika SRS i S^P-a obavqa Ga~evi} Rodoqub, ~iji je brat poslanik u Narodnoj skup{tini Repu155
blike Srbije, a da {to se ti~e muslimana imaju odre|ene probleme,
ali da to re{avaju na efikasan na~in, zbog ~ega je i on kao pojedinac omr`en me|u tim `ivqem.
Preneo je Vaki}u da su imali problema sa ocem ^abarkape, jer
je on mi{qewa da mu je sin uhap{en zbog wihove krivice i da ih je
posle hap{ewa isterao iz ku}e prilikom wihovog odlaska radi uru~ivawa pomo}i.
Ovom prilikom potencirao je da je S^P u Prijepoqu organizovan i jak i da u svakom trenutku ima ve}i broj lica koja bi odmah krenula na rati{te. U tom smislu Vaki} je istakao da bez obzira na trenutnu situaciju oni moraju da budu spremni u svakom trenutku, a da
}e ih on li~no obavestiti ukoliko se bude i{lo ili u RSK ili u Bosnu, s tim da ne poku{avaju da ne{to samoinicijativno preduzimaju,
odnosno po grupama odlaze, s obzirom da je stav Centrale S^P-a da
se prema takvim pojedincima preuzmu rigorozne mere.
Sa ovom konstatacijom se slo`io i Mile napomiwu}i pri tom
Vaki}u da ima dva sina, da jedan studira, a da je drugi u S. Kamenici
gde je na drugoj godini u {koli za milicionere i da zbog toga i sam
vodi ra~una o svojim postupcima.
Ina~e, poznanstvo Vaki} Branislava i Mileta poti~e sa rati{ta Skelana 1993. godine, gde je Vaki} sa tada{wim ~inom majora
S^P-a obavqao funkciju komandanta dobrovoqa~ke grupe.
Interesantno je da je u proteklom periodu Vaki} animirao vi{e ~etni~kih komandanata na teritoriji Republike Srbije, sa kojima je i ranije bio u vezi, i iste upozorio na mobilnost i mnoge ponovne odlaske na ratom zahva}ena podru~ja, {to su wegovi sagovornici u celini prihvatili.
Mi{qewa smo da Slu`benu bele{ku treba dostaviti i NRDB
U`ice radi wihove informisanosti.
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Branimir Madi}
156
MCDXCIX
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-028
17. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Preko sasvim pouzdanog izvora, dobijeni su podaci, koji se odnose na Stamenkovi} Miroslava, PO po ekstremizmu kod CRDB Ni{,
i wegovih aktivnosti koje sprovodi u dogovoru sa Veskom Osmajli}em, bratom Zvonka Osmajli}a, komandanta SG i li~nog telohraniteqa Vuka Dra{kovi}a, u smislu dezavuisawa i opstrukcije rada
pravosudnih organa u Subotici, pred kojima je u toku istra`ni postupak pokrenut prema Zvonku Osmajli}u.
U tom smislu, Stamenkovi} je vi{e puta, tokom 15. i 16. 2. 1994.
godine, telefonom stupao u kontakt sa predsednikom suda u Subotici, Milovanom Savati}em, op{tinskim javnim tu`iocem, Krpi}
Biserkom i istra`nim sudijom Marijom Kne`evi}. Sva navedena
lica su direktno ukqu~ena u rad na navedenom slu~aju Zvonka Osmajli}a. Prilikom razgovora, slu`e}i se hiperbolisawem i izmi{qawem podataka vezanih za sam slu~aj, vr{io je pritisak u ciqu {to
br`eg preduzimawa radwi koje bi dovele do okon~awa istra`nog
postupka i osloba|awa Zvonka Osmajli}a. Stavqaju}i ispred sebe
SPO, i uveli~avaju}i wegovu snagu i svoju ulogu u istom, vr{io je
zastra{ivawe pomenutih pravosudnih organa, tra`e}i od istih da,
u slu~aju ako ne do|e do osloba|awa Zvonka Osmajli}a, najkasnije do
20. 2. 1994. godine, izdejstvuju otvarawe zatvorskih kapija, kako bi on
sa “momcima”, wih oko 400, u{ao u krug zatvora i “sa rukama u yepovima” dao podr{ku “nepravedno uhva}enom Zvonku Osmajli}u”.
^iwenica je da su spomenuti nosioci funkcija u pravosudnom
sistemu Subotice pristali na razgovor sa Stamenkovi}em, iako je
sasvim sigurno da u tom trenutku osim na~ina na koji se predstavio
(kao Mile ili Miroslav iz Ni{a), drugim podacima o wemu nisu
raspolagali. U razgovoru su Stamenkovi}u potanko obja{wavali
ceo tok postupka, kao i radwe i mere ~ije se preduzimawe planira.
Pored davawa slu`benih podataka, pa i nekih koji bi trebali da
predstavqaju slu`benu tajnu, navedeni su krivicu zbog Osmajli}evog zadr`avawa u pritvoru prebacivali sa jednog na drugog.
Stamenkovi} je perfidnim na~inom vo|ewa razgovora, u kojima
je koristio i delove citata svojih sagovornika, uspeo da dovede do
raskola, posebno izme|u tu`ioca B. Krpi}a i istra`nog sudije M.
Kne`evi}a.
157
Op{ti je zakqu~ak, da su nosioci pravosudnih funkcija iz Subotice, najverovatnije iz straha, zbog pritisaka koje do`ivqavaju u
slu~aju Zvonka Osmajli}a, do te mere popustqivi da se, nezavisno od
samog dokaznog materijala, kod svih ose}a `eqa za {to br`im okon~awem istog, i to na jedini na~in – osloba|aju}om presudom zbog navodnog nedostatka dokaza
Interesantno je napomenuti i ~iwenicu da je Stamenkovi} svoje razgovore sa vr{iocima pravosudnih funkcija snimao na audio
traku, koju je kasnije, tako|e putem PTT veza, reprezentovao Vesku
Osmajli}u, ~ime je tra`io od istog podr{ku i eventualna daqa
uputstva, dokazuju}i kako on ka`e “snagu SPO-a u ovoj dr`avi”.
Procewujemo da je ovakva aktivnost Stamenkovi}a, u pru`awu
pomo}i Zvonku Osmajli}u, smi{qena sa tendencijom da se u narednom periodu jo{ vi{e pribli`i grupaciji pripadnika SG u Beogradu, kako bi to iskoristio za svoje politi~ke ambicije i sticawe materijalne koristi, bave}i se zastra{ivawem odre|enih poslovnih
krugova i pojedinaca, svojim polo`ajem u okviru SG.
Mi{qewa smo da sa informacijom treba upoznati CRDB Subotica, s obzirom na oportuno i kolebqivo dr`awe nosioca odre|enih funkcija u Okru`nom sudu u Subotici, vezano za istra`ni postupak prema Zvonku Osmajli}u.
Kucano u 3 primerka:
Dostavqeno:
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Goran Stevi}
MD
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
21. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Aktivnost Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi
OO, u proteklih nekoliko dana bila je usmerena na kontaktirawe
vi{e ~elnika S^P-a na ~itavoj teritoriji SRJ, u ciqu obave{ta158
vawa i stavqawa u odre|ewu pripravnost wihovog ~lanstva iz razloga eventualnog odlaska na ratom zahva}ena podru~ja.
Tako je, dana 20. 2. 1994. godine, bio u vezi sa Jovanom Ostoji}em,
~etni~kim vojvodom iz sela Prigrevice kod Apatina, kada ga je
Ostoji} obavestio da se upravo vratio iz Vogo{}a gde je bio na odre|enim dogovorima sa politi~kim i vojnim rukovodstvom, a da je
po povratku od Ratnog {taba S^P-a iz Beograda, kao i samog Vojislava [e{eqa, dobio nare|ewe da u tu oblast odvede ve}u grupu dobrovoqaca, odnosno pripadnika S^P-a.
Vaki} ga je pri tom upozorio na odre|ene sukobe izme|u vojnog
i politi~kog rukovodstva, odnosno netrpeqivosti pojedinih komandanata koju oni ispoqavaju prema pripadnicima S^P. U tom slu~aju preneo je Ostoji}u da je i sa Du{icom Nikoli}, pre dve nedeqe,
boravio u Vogo{}u i da je on Ratnom {tabu predlo`io Ostoji}a kao
iskusnog ratnika koji bi na taj teren doveo dobrovoqce.
Po Ostoji}u, ve} je sa~iwen plan wihovog Ratnog {taba, s tim
{to bi Vaki} sa najiskusnijim pripadnicima S^P-a iz Ni{a, do{ao u odre|enom momentu kada bi dobio poziv od Ostoji}a. Navodno, takav plan je napravqen u Centrali S^P-a, ako oko detaqa i
razloga slawa ove druge grupe koju bi vodio Vaki} nije ni{ta bli`e komentarisano.
Stav je obojice da u ovom trenutku treba oja~ati S^P, s obzirom
da je do{lo do sukoba u SRS na teritoriji SRJ, kao i da treba na rati{te poslati {to ve}i broj lica kako bi stekli odre|eno ratno
iskustvo koje bi im poslu`ilo za mogu}e eventualne sukobe i u SRJ.
Ovakav stav Jovana Ostoji}a i Vaki} Branislava, da je sada trenutak da se S^P afirmi{e i stvori vojna formacija od istih, ispoqen je u vi{e navrata prilikom wihovih kontakata kojih je nekoliko puta bilo u proteklih mesec dana.
Primedba, scene i odluke nadle`nih stare{ina
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Branimir Madi}
159
MDI
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-029
21. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 19. 2. 1994. godine, Stankovi} Miodrag, zvani U~a, OO po
srpskom ekstremizmu kod CRDB Ni{, ostvario je kontakt sa Jankovi} Draganom zvanim Smederevac, nastawen u Smederevu, ulica Jovana Cviji}a broj 3.
Poznanstvo navedenih datira jo{ iz vremena wihovog zajedni~kog boravka na isto~nohercegova~kom rati{tu u okviru SG, koje je
kasnije odr`avano povremenim kontaktima i susretima u Beogradu,
a povodom raznih manifestacija, na kojima su bili prisutni i pripadnici SG.
Stankovi} je obavestio Jankovi}a da je upoznat sa celokupnom
situacijom u vezi Osmajli} Zvonka, komandanta SG za Srbiju, koji je
nedavno uhap{en i da je wegov stav, a i stav pripadnika SG iz Ni{a,
da su motivi wegovog daqeg zadr`avawa u pritvoru iskqu~ivo politi~ke prirode. Pri tom, iskazao je neskrivenu bojaznost da }e sli~nu sudbinu u Srbiji do`iveti i ostali “kqu~ni” qudi iz SG, a posebno oni koji su bili na rati{tu, jer ciq vladaju}eg re`ima nije
samo politi~ko cepawe najja~e opozicione stranke, ve} i progon dobrovoqaca SG koji su branili srpske zemqe, sve to sa ciqem diskreditovawa bilo kakvog wihovog patriotizma i mo}i.
Tako|e, nagovestio je da }e “Ni{ki gvozdeni puk”, ukoliko uskoro Zvonko Osmajli} ne bude bio pu{ten na slobodu, biti spreman da
sprovede akciju {trajka gla|u i to na isti na~in na koji je sprovedena prilikom hap{ewa Vuka i Danice Dra{kovi}.
Izrazio je spremnost 15-20 pripadnika SG iz Ni{a, sa wim na
~elu, da ovu akciju prakti~no i sprovedu, s tim {to }e se kona~na odluka znati nakon konsultacije s licima iz najbli`eg Osmajli}evog
okru`ewa.
Ukoliko bi “Ni{ki gvozdeni puk” organizovao {trajk gla|u povodom “politizovanog” hap{ewa komandanta SG za Srbiju Zvonka
Osmajli}a, Stankovi} je najavio odr`avawe konferencije za {tampu, dan uo~i stupawa u {trajk, na kojoj bi obrazlo`io razloge preduzimawa navedene akcije.
[trajkom bi, po wegovim re~ima, pre svega, u svom zahtevu tra`ili da odmah prestane maltretirawe Osmajli}a, da se isti u {to
160
kra}em roku pusti na slobodu i da se nakon toga obezbede objektivni uslovi i su|ewe bez ikakvih politi~kih i strana~kih uplitawa,
radi utvr|ivawa stvarne krivice.
Jankovi} se slo`io sa iznetim predlozima i stavovima, naglasiv{i da je u Srbiji trenutno na delu razbijawe vrha SG i SPO-a i
da je, nakon Vuka Dra{kovi}a, na tapet stavqen i Z. Osmajli}, ~ovek
u koga lider SPO-a ima najve}e poverewe.
Tako|e je naveo da }e se prikqu~iti {trajka~ima, ukoliko bude
{trajka, i da }e se o tome pouzdanije znati za nekoliko dana.
S obzirom na ~iwenicu da je Stankovi} Miodrag, zvani U~a, organizator pro{logodi{weg {trajka gla|u, a povodom hap{ewa Vuka Dra{kovi}a, wegove najave o ponovnom organizovawu ovakve akcije mogu biti vrlo realne. Wegov motiv eventualnog preduzimawa
ovakvih koraka s jedne strane je ideolo{ka i strana~ka privr`enost Z. Osmajli}u, a, s druge strane, `eqa da povrati poquqani
ugled zbog optu`bi za “Premovi}evsko” dr`awe u vreme unutarstrana~kog sukoba. Tako|e, tu je nezaobilazna i `eqa da se celom slu~aju umetne politi~ka komponenta i izvr{i “pritisak” na nadle`ne
dr`avne organe.
U narednom periodu, primenom mera i radwi RDB, prati}e se
sve aktivnosti vezane za najavu organizovawa {trajka gla|u od strane grupe ekstremista i o svim saznawima, u ciqu adekvatnog postavqawa, blagovremeno }e se informisati.
Kucano u 3 primerka:
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1. prim. Centar RDB Ni{ OO Stankovi} M. U~a
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasimir Risti}
Operativni radnik,
Dragan \or|evi}
MDII
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-028
21. 2. 1995. godine
161
Slu`bena bele{ka
Preko sasvim pouzdanog izvora, utvr|eni su podaci koji se odnose na aktivnosti Stamenkovi} Miroslava, PO po ekstremizmu kod
CRDB Ni{, kao i wegovi kontakti sa Veskom Osmajli}em, bratom
Zvonka Osmajli}a, komandanta SG i li~nim telohraniteqem Vuka
Dra{kovi}a, i Stankovi} Miodragom zvanim U~a, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{, u ciqu organizovawa {trajka gla|u ispred zatvora u Subotici, u kome je trenutno Zvonko Osmajli}, prema kome
je pokrenut istra`ni postupak, u ciqu wegovog osloba|awa.
Ina~e, III uprava RDB je obave{tena o vr{ewu pritiska Stamenkovi} Miroslava prema organima pravosu|a u Subotici, slu`benom
bele{kom br. 500 od 17. 2. 1994. godine.
Iste mere Stamenkovi} je nastavio da primewuje i posle toga,
za {ta je osnovni razlog tra`ewe novih radwi u postupku od strane
javnog tu`ioca, {to bi produ`ilo boravak Z. Osmajli}a u istra`nom zatvoru za dodatnih {est meseci.
U tom smislu, obavio je razgovor sa Veskom Osmajli}em, kojom su
se prilikom dogovorili da, ako sudsko ve}e odlu~i da se navedena
radwa primeni, organizuju mirni {trajk gla|u ispred zatvora u Subotici. Vesko Osmajli} je obavestio Stamenkovi}a o sli~nim razgovorima koje je ve} obavio sa pripadnicima SG iz Kragujevca, Vara`dina i drugih gradova, kao i sa Stankovi} Miodragom, zvanim
U~a, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{.
Nadovezuju}i se na prethodni razgovor, Stamenkovi} je stupio u
kontakt sa Stankovi}em, kojom su se prilikom saglasili na~elno da
treba organizovati navedeni {trajk i da za to treba animirati qudstvo.
Stankovi} je bio mi{qewa da sa navedenim {trajkom treba otpo~eti u Ni{u, a da ga u kasnijoj fazi treba preseliti pred istra`ni zatvor u Subotici.
Prati}e se i daqe aktivnost Stamenkovi} Miroslava, u smislu
kori{}ewa SG u ciqu zastra{ivawa, kao i wegova aktivnost oko
organizovawa protestnih skupova vezanih za istra`ni postupak
prema Z. Osmajli}u.
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. CRDB Ni{
162
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Risti} Krasomir
Operativni radnik,
Stevi} Goran
MDIII
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-050
21. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: operativna veza “Konzul” – 764VO649.
II
O ovome je pisano i ranije.
Podaci se odnose na delatnost lica iz Po`arevca i {ire, sa pozicija ekstremizma.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je 19.
o.m. u Po`arevcu, u kongresnoj sali hotela “Dunav”, sa po~etkom u 11
~asova, trebalo da se odr`i vanredna skup{tina Glavnog odbora
(glavnog {taba) “Ravnogorskog ~etni~kog pokreta” (o ~emu je pisano u na{oj slu`benoj bele{ci br. 257, od 11. 2. 1994. godine), ali je
ista odlo`ena u posledwem trenutku zbog lo{ih vremenskih uslova
i nemogu}nosti prisustvovawa predstavnika iz Vaqeva, [apca, Loznice i dr.
Pomenuta skup{tina zakazana je za 26. 2. o. g., u Vaqevu, a nosilac organizacionih poslova trebalo bi da bude potpredsednik R^P
iz Vaqeva (Roksandi} ili sli~no).
Prema re~ima izvora, razlog za vanredno odr`avawe skup{tine
jeste dogovor oko pripajawa stranke Srpska nacionalna unija sa
R^P i sagledavawe uslova za daqi rad R^P kroz SNU, kao i pripajawe dela ~lanstva SNO “Ravnogorskom ~etni~kom pokretu”.
Tim povodom, pored otkazanog sastanka, u Po`arevac je doputovao NN potpredsednik SNU iz Kragujevca, koji je imao preliminar163
ne razgovore 19. o.m. u hotelu “Dunav” sa potpredsednikom R^P, Bo`idarom Petrovi}em.
Osim toga, nezvani~no se skupio i jedan broj pripadnika R^P iz
Po`arevca i okoline, koji nije bio blagovremeno obave{ten o otkazivawu sastanka. Izvor je, me|u wima, prepoznao Borislava Jaci}a iz Po`arevca, stomatologa, NN profesora Poqoprivredne
{kole u Po`arevcu, “Toftu” iz naseqa Zabela kod Po`arevca i Requ Petkovi}a, ortopeda iz Po`arevca.
U razgovoru sa Bo`idarom Petrovi}em, zvanim Bo`a ^etnik,
potpredsednikom R^P iz Po`arevca, izvor je do{ao do podataka
da su pripadnici R^P tako|e i supruga biv{eg komandanta kasarne VJ u Petrovcu, Stanojevi} N., javni tu`ilac iz Po`arevca i Krstev Granica, supruga zamenika okru`nog javnog tu`ioca Krstev
Dimitra.
III
– Petrovi} Bo`idar, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu Vrbnica, SO
Malo Crni}e, od oca Pauna, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica
Vardarska broj 24/16, potpredsednik R^P, izdvojen slu~aj ovog centra po ekstremizmu.
– Jaci} Borislav, ro|en 3. 4. 1958. godine u Po`arevcu, od oca
Aleksandra, stomatolog, stalno nastawen u Po`arevcu, ulica Kosan~i}eva 10.
– Petkovi} Reqa, ro|en 17. 9. 1937. godine u Kragujevcu, od oca
Du{ana, ortoped, stalno nastawen u Kostolcu, SO Po`arevac, ulica Trg bratstva jedinstva broj 8.
– Krstev Granica, ro|ena 4. 4. 1953. godine u selu @deglavo, SO
Lebane, od oca Branka, socijalni radnik, stalno nastawena u Po`arevcu, ulica Jovana Popovi}a broj 3.
– NN profesor Poqoprivredne {kole u Po`arevcu.
– NN potpredsednik SNU iz Kragujevca.
IV
Vr{ena je opservacija pripadnika R^P koji su se okupili u Po`arevcu u hotelu “Dunav”, povodom odr`avawa sastanka R^P i
identifikacija odre|enog broja lica.
V
Izvr{enom opservacijom pripadnika R^P koji su do{li na otkazani sastanak identifikovali smo i Tomu N., zaposlenog u DP
“Litas”, Dragana “]iftu”, zaposlenog u JP Elektromorava Po`arevac, kao i Stamenkovi} Stani{u zvanog Tofta, ro|enog 10. 1. 1955.
164
godine u Leskovcu, od oca Petronija, stalno nastawenog u nasequ Zabela, SO Po`arevac, koji je od-ranije poznat kao ekstremista i pripadnik SG.
Stanojevi} N., koji se nalazi na spisku pripadnika R^P kao javni tu`ilac, najverovatnije je Jovan Stanojevi}, ro|en 4. 12. 1943. godine u Beogradu, SO Vra~ar, od oca Du{ana, predsednik Op{tinskog suda Po`arevac, biv{i OJT, stalno nastawen u Po`arevcu,
ulica Dositejeva broj 6/7.
Naknadno }emo izvr{iti potpunu identifikaciju svih pomenutih lica, kao i operativni uvid u wihovu aktivnost u narednom periodu, a posebno Petrovi} Bo`idara, potpredsednika R^P iz Po`arevca, koji se sagledava kao izdvojen slu~aj ovog centra po ekstremizmu.
Imaju}i u vidu da je skup{tina R^P zakazana za 26. 2. o. g., u Vaqevu, instruisali smo na{a operativna upori{ta da prisustvuju
ovom sastanku, identifikuju sve pripadnike R^P sa ovog prostora,
kao i da sagledaju eventualno nastojawe paravojnog organizovawa
imenovanih.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Zlatko Aran|elovi}
MDIV
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-020
21. 2. 1994. godine
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik “Luks”.
Sastanak sa izvorom odr`an je 18. 2. 1994. godine u slu`benom
vozilu, u vremenu od 15,30 do 16,30, na inicijativu izvora.
165
Saradnik se koristi za pra}ewe aktivnosti Milana Stanojevi}a, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{, kao i wegovih utvr|enih veza.
Izvor pouzdan. Podaci u fazi proveravawa.
2.
Saradnik je podneo slede}i izve{taj: “Tokom svog boravka u Ni{u, Zoran Popovi} iz Beograda sa Milanom Stanojevi}em i Goranom Kriva~evi}em, u sredu, 16. 2. 1994. godine, u ve~erwim satima, u
studentskom domu – paviqona IV, sa~inili su jedna dopis, naslovqen
predsedniku JUSO-a u Berlinu, sa naznakom KRUG, sa namerom da
isti upute u Nema~ku, gorepomenutom naslovu.
Na formatu A4, u dopisu informi{e se da u SRJ postoji organizacija mladih socijaldemokrata pod nazivom Socijaldemokratska
omladina, a u okviru we posebna organizacija koja okupqa mlade qude zapadnoevropske orijentacije. Okosnicu takve organizacije, navodni se u tekstu, ~ine studenti koji su organizovali i vodili Studentske proteste 1991/92. godine, a ista se zala`e za promenu sistema u SRJ, za qudska prava i slobode, za objektivnost medija, sa posebnim akcentom da je najve}a pa`wa u dosada{wem radu posve}ena borbi protiv sada{weg re`ima u Srbiji na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em.
Na kraju teksta, autori pomenutog dopisa ukazuju da su na ovu
ideju do{li koriste}i informacije i prijateqstvo sa Mirkom Jovi}em nakon ~ega su odlu~ili da se obrate predsedniku ove bratske
organizacije sa apelom za saradwu i pomo} u daqem radu.
Ina~e, M. Stanojevi}, G. Kriva~evi} i Zoran Popovi} nameravaju da putuju za Francusku i Nema~ku, kako bi obezbedili odre|ena
finansijska sredstva od sponzora za predstoje}e aktivnosti (otvarawe radio-stanice i sl.)”
3.
Milan Stanojevi}, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{.
Goran Kriva~evi}, utvr|ena veza Milana Stanojevi}a.
Zoran Popovi}, student iz Beograda.
4.
Izvor je, po instrukcijama, izuzeo primerak pomenutog dopisa.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
5.
Podaci saradnika “Luks” zaslu`uju pa`wu RDB, jer u su{tini
predstavqaju nastavak aktivnosti ekstremno orijentisanih stude166
nata NU i BG, u pravcu zloupotrebe univerzitetske institucije i
populacije studenata za ciqeve vanparlamentarne borbe i “ru{ewe” Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije.
Prezentirani podaci u bele{ci o uspostavqawu kontakta sa
inofaktorom, u ciqu prikupqawa finansijskih sredstava za predstoje}e aktivnosti u ciqu destabilizacije i ru{ewa Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, predstavqaju, u su{tini, nastavak
aktivnosti pomenutih ekstremnih lica posebno tokom boravka Zorana Popovi}a iz Beograda u Ni{u, o ~emu je informisano i prethodnim izve{tajem saradnika “Luks” sp. br. 489 od 17. 2. 1994. godine.
Prilog: Fotokopija pomenutog teksta.
Kucano u 4 primerka
1. prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. u PO Milana Stanojevi}a
1 prim. u dosije saradnika “Luks”
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Qubi{a Mili}
MDV
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije
– V uprava –
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na saznawa o aktivnosti ekstremista u Morovi}u, op{tina
[id, na vr{ewu pritisaka u pravcu iseqavawa nesrpskog `ivqa u
Republiku Hrvatsku.
Za na~elnika Centra,
Puni{a \uki}
Prilog: 1
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Sremska Mitrovica
167
Odsek – [id
22. februar 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 16. 2. 1994. godine, operativnim putem do{li smo do anonimnog pisma koje je upu}eno Pupi} Peri, sin Filipa, ro|en 12. 3.
1957. godine u Morovi}u, op{tina [id, Hrvat, dr`avqanin SRJ, sa
prebivali{tem u Morovi}u, ulica Proleterska broj 5.
Pismo je u toku no}i 15/16. 2. 1994. godine ostavqeno ispod ulazne kapije, a u istom se nalazio zamotan metak kalibra 7,9 mm. Isto
je napisano na komadu papira formata A/5 iscepqenog iz rokovnika, kojim se Pupi} ucewuje sa 3.000 DEM, ako `eli i daqe ostati u
Morovi}u. Upozorava se da }e naknadno dobiti obave{tewe gde }e
ostaviti novac, te mu se nala`e, ako prihvata ucenu, da sa prozora
ku}e skine obave{tewe da mewa ku}u kao i da ne daje otkaz koji je najavio u firmi. Na kraju se navodi da, u koliko se ne bude pridr`avao navedenih “obaveza”, da }e biti zaklan. U prethodnom periodu na
Pupi}a je, od zasad nepoznatih lica, vr{en pritisak da se iseli, te
su mu 31. 8. 1993. godine i 30. 12. 1993. godine, podmetnute eksplozivne naprave koje su izazvale materijalnu {tetu na ku}i.
U razgovoru sa Pupi}em, do{li smo do saznawa da je u popodnevnim ~asovima 16. 2. 1994. godine preko kurira u MZ Morovi}, ~ije mu
ime nije poznato, dobio pismo koje je navodno do{lo putem Crvenog
krsta od wegovog poznanika Treoni} Luke iz Stro{inaca. U istom
se navodi da mu je Luka na{ao ku}u za zamenu sa izvesnim Dragi} Miloradom iz Ra~inovaca, SO @upawa, ulica Ru|era Bo{kovi}a broj 12.
U kontekstu toga, izvor je izjavio da sa Lukom nije bio u kontaktu od polovine 1991. godine, kao i da ne poznaje lice koje se u pismu
navodi za zamenu ku}e. U daqem razgovoru izneo je kao indikativno
i pona{awe Vuj~i} Borislava, sin Veqka, ro|en 21. 9. 1959. godine
u Slavonskoj Vrhovici, Srbin, automehani~ar, sa stalnim prebivali{tem u Morovi}u, ulica Proleterska broj 14. Naime, sa Vuj~i}em
je bio u dobrim odnosima do kraja 1993. godine, od kada isti izbegava bilo kakav kontakt sa wim. Istakao je da je dana 16/17. 2. 1994. godine, oko 19,00 ~asova, primetio Vuj~i}a kako {eta pored wegove ku}e, iako mu to ranije nije bio obi~aj. Tom prilikom do{lo je do susreta izme|u wih, kada je izvor uo~io da je Vuj~i} dosta iznena|en,
te da nije `eleo ovaj kontakt. Isto tako, dodao je da ga je ujutro 17. 2.
1994. godine, posetio Vuj~i}, te se interesovao kuda je izvor krenuo,
po{to je video da je izvezao kola iz gara`e. Izvor mu je rekao da ide
u [id da obavi neki posao, na {ta mu se Vuj~i} ponudio da mu pravi
168
dru{tvo do [ida, po{to mu je kod ku}e dosadno. Odbio je ponudu,
pravdaju}i se da ima puno poslova i da se ne}e brzo vratiti. S obzirom na ovakvo “neuobi~ajeno” pona{awe Vuj~i}a, izvor pretpostavqa da bi isti mogao imati udela u pisawu prete}eg pisma, te da se
`elio pribli`iti izvoru kako bi eventualno sagledao reakcije i
namere istog.
Na kraju, izvor je rekao lica koja bi mogla biti ume{ana u podmetawe eksploziva i pisawe prete}eg pisma. Pomenuo je Stjepanovi} Zlatka, zvanog Papagaj, Jovanovi} Pavla i Wegovan Mirka, svi
iz Morovi}a. S tim u vezi, naglasio je da je prilikom boravka u Hrvatskoj, gde je vi{e puta i{ao radi zamene ku}e, kod nekoliko lica
koja su doselila iz Morovi}a, pro~itao ~lanak objavqen u nedeqnom listu “Arena”, gde se navodi da su glavni protagonisti “proterivawa” Hrvata iz Morovi}a predsednik MO SRS u Morovi}u Stjepanovi} Zlatko, sekretar istog odbora – Jovanovi} Pavle i aktivni ~lan SRS u Morovi}u Wegovan Mirko, a u istom su objavqene i
wihove fotografije.
Dosada{wim operativnim radom utvrdili smo da pismo koje je
izvor dobio iz Stro{inaca, kako nam je prezentirao, nije do{lo
preko Crvenog krsta.
Predla`emo, na osnovu dosada{wih saznawa, da se kod Stjepanovi} Zlatka i Jovanovi} Pavla izvr{i pretres stambenih i drugih
prostorija, te da se sa istima obavi informativni razgovor u ciqu
ra{~i{}avawa wihove eventualne ume{anosti u postavqawe eksplozivnih naprava kod gra|ana nesrpske nacionalnosti, a Vuj~i}
Borislava }emo operativno pokriti.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava
1 h RDB MUP R. Srbije – V uprava
1 h OE
1 h operativnom radniku
Operativni radnici,
Trbojevi} Milovan i
Kne`i} Radovan
MDVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
169
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Sremska Mitrovica
Odsek [id
24. 2. 1994. godine
– ekstremizam –
Slu`bena bele{ka
Prate}i aktivnosti srpskih ekstremista na podru~ju sela Morovi}, op{tina [id, utvrdili smo da su isti organizovani u dve
grupe, koje su me|usobno povezane. Naime, radi se o ekstremistima
koji su se doselili (zamenili ku}e) sa podru~ja Slavonije, takozvani “Slavonski borci” i ekstremista iz redova SRS.
Nosioci neprijateqske delatnosti iz grupe takozvani “Slavonski borci” su Miki} Nikola, zvani Kova~, wegov sin Predrag, Dmitrovi} Mile i Dmitrovi} Pero. Raspola`emo proverenim podacima da su ova lica u toku 1993. godine vi{e puta vr{ila pritisak na
gra|ane nesrpske nacionalnosti u Morovi}u u ciqu iseqavawa
istih. Ima indicija da su u~estvovali i u podmetawu eksplozivnih
naprava na imawa gra|ana hrvatske nacionalnosti, a nekoliko puta
su poku{ala napad na ku}u Okrugi} Stjepana iz Morovi}a. Tako je,
prilikom jedne akcije “Slavonskih boraca”, slu~ajno ulicom nai{ao Mom~ilo Savi} iz Morovi}a i na ulici sreo Dmitrovi} Mileta i Miki} Nikolu, koji su ga upozorili da ne ide daqe, jer su ratnici iz Slavonije oti{li da izvr{e zadatak, te mo`e da nai|e na
wih, da ga tada neko mo`e ubiti. Savi} je upozorewe shvatio kao {alu, te krenuo daqe. Nai{ao je na grupu koja mu je pretila klawem.
Me|u ovim licima prepoznao je Dmitrovi} Peru (o ovome je informisana III uprava RDB MUP-a Republike Srbije, slu`benom bele{kom broj 1440/1, od 29. 10. 1993. godine). U razgovoru sa Okrugi}em
isti nam je rekao da je nedugo zatim primetio nekoliko lica koja su
bila u blizini wegove ku}e, te bacali kamewe na istu. ^uo je da je
neko sa ulice viknuo: “Nemoj bacati bombu, odbi}e se od roletne”.
Prepoznao je izme|u ostalih Dmitrovi} Mileta i wegovog sina Peru.
Miki} Nikola je, u prisustvu Kaveyi} Antuna i Kaveyi} Alojza, pretio Horvat Peri rekav{i mu: “Mi smo imali skup{tinu MZ
i raspravqali o tebi, te zakqu~ili da se mora{ iseliti u roku 8 dana ili }e ti ku}a biti minirana”. Horvata su nakon izvesnog vremena, po{to je odbio da seli, napala maskirana lica te mu nanela te{ke telesne povrede.
Ima indicija da grupa ilegalno poseduje vatreno oru`je. U prilog tome mo`e se navesti ~iwenica da je Miki} Nikola, ili wegov
170
sin Predrag, za pravoslavni Bo`i} i Novu godinu pucao iz automatske pu{ke, kao i Dmitrovi} Pero iz pi{toqa.
Izdiferencirali smo nosioce neprijateqske delatnosti iz redova SRS, te utvrdili da se radi o: Stjepanovi} Zlatku, zvanom Papagaj, Jovanovi} Pavlu, Utvi} Stevanu, zvanom Keca, Stambolija
Zdravku, Simi} Simi, Jovi} Slobodanu, zvanom Kobac i Ru`i} Bla`imiru (doselio iz ^a~ka) – svi iz Morovi}a.
Stjepanovi} Zlatko je predsednik MO SRS u Morovi}u, ekstremnog je pona{awa, lukav, nametnuo se kao vode}a li~nost me|u
~lanovima SRS u Morovi}u. Postoje osnovane sumwe da je u~estvovao u organizovawu i bacawu eksplozivnih naprava gra|anima hrvatske nacionalnosti. U vi{e navrata je komentarisao da bi Horvat
Slavku trebalo baciti bombu, jer je usta{a. Horvatu su do sada ba~ene dve bombe, te je isti zbog ovoga odselio na podru~je Erdevika.
Stjepanovi} i Jovanovi} su, u prethodnom periodu, otvoreno na
zborovima gra|ana MZ Morovi} tra`ili iseqavawe Hrvata iz Morovi}a, zbog ~ega su dolazili u verbalne sukobe sa pojedinim me{tanima. Jovi} Slobodan, zvani Kobac, blizak je Stjepanovi}u i Jovanovi}u i mogao bi biti jedno od lica koje je bacalo bombe u dvori{te ku}e Horvat Vlatka. Kao li~nost je nestabilan, sklon naru{avawu javnog reda i mira, naro~ito kada je pod uticajem alkohola. Vi{e puta je registrovano wegovo uznemiravawe gra|ana hrvatske nacionalnosti u ulici Matije Gupca u Morovi}u.
Predsednik MK u Morovi}u Wegovan Mirko podr`ava politiku ekstremista, “savetuju}i” Hrvate iz Morovi}a “da je do{lo takvo
vreme i da se oni moraju seliti”. Pri tome im ~ini razne “usluge” u
smislu sre|ivawa dokumentacije za selewe i iz toga sti~e materijalnu korist, odnosno napla}uje “usluge”.
Pro{le godine, nedeqni list “Arena” objavio je ~lanak o Morovi}u u kojem se navodi da su glavni protagonisti “etni~kog ~i{}ewa u Morovi}u Stjepanovi}, Jovanovi} i Wegovan. Pored teksta objavqene su i fotografije pomenute trojice. Raspola`emo podacima da je u prole}e 1992. godine, zasad nepoznato lice iz RS, Simi} Simi i Stjepanovi} Zlatku donelo izvesnu koli~inu eksploziva.
Procewujemo da bi u podmetawe eksplozivnih naprava mogao biti ume{an i Utvi} Stevan, zvani Keca, koji je kao dobrovoqac u~estvovao u borbenim dejstvima u Republici Hrvatskoj i da je postavqao minska poqa. Isti je ekstremnog pona{awa i zagovara tezu “o
iseqewu Hrvata iz Morovi}a, jer su oni svi usta{e”.
Na temequ dosada{wih saznawa, cenimo da ova lica poseduju ilegalno vatreno oru`je i eksploziv koje mogu koristiti za izvo|ewe
171
teroristi~kih akcija. S tim u vezi, potrebno je naglasiti da Stambolija Zdravko ilegalno poseduje pi{toq. Ne mo`e se zanemariti
ni ~iwenica da pojedini ekstremisti imaju legalno vatreno oru`je
(Simi} Simo i Utvi} Stevan – pi{toqe), te s obzirom na wihove karakterne osobine isto mogu zloupotrebiti. Registrovano je da ekstremisti iz redova SRS i “Slavonski borci” odr`avaju ilegalne sastanke u ku}i Dmitrovi} Mileta. Ne iskqu~uje se wihova povezanost i sa ekstremistima sa podru~ja RS i RSK, a lice koje odr`ava
vezu verovatno je Ru`i} Bla`imir, koji je blizak sa obe grupacije.
Ina~e, Ru`i} je pripadnik vojnih formacija RSK i boravi u Nijemcima, a odmor provodi u Morovi}u, gde mu `ivi porodica.
Imaju}i u vidu navedene okolnosti, predla`emo da se izvr{e
pretresi ku}a i drugih prostorija kod Stjepanovi} Zlatka, Jovanovi} Pavla, Miki} Nikole i Dmitrovi} Mileta, svi iz Morovi}a, i
da se sa wima obavi informativni razgovor u prostorijama Centra
u Sremskoj Mitrovici, po{to cenimo da }emo na taj na~in do}i do
saznawa o eventualnim izvr{iocima podmetawa eksplozivnih naprava u Morovi}u i {ire.
Podaci o licima:
1. Miki} Nikola, zvani Kova~, doselio 25. 12. 1992. godine iz
Glo`|a, SO Dowi Mihoqac, stanuje neprijavqen u Morovi}u, Matije Gupca broj 40.
2. Miki} Predrag, sin Nikole, ro|en 12. 4. 1964. godine u Glo`|u, SO Dowi Mihoqac, Srbin, zaposlen u kafani “Astra” kao konobar, sa prebivali{tem u Morovi}u, Matije Gupca broj 40.
3. Dmitrovi} Mile sin Mihajla, ro|en 15. 3. 1947. godine u Kqai}evu, SO Sombor, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u
Morovi}u, Matije Gupca broj 11, doselio 11. 9. 1992. godine iz Gejzinaca, SO Dowi Mihoqac.
4. Dmitrovi} Pero, sin Mileta, isto je star oko 18 godina, stanuje neprijavqen u Morovi}u, u ulici Matije Gupca broj 11, doseqen
na na{e podru~je 11. 9. 1992. godine iz Gejzinaca, SO Dowi Mihoqac.
5. Jovanovi} Pavle, sin Stojana, ro|en 29. 3. 1960. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Bosutska broj 127.
6. Stjepanovi} Zlatko, sin Bo{ka i Zlate, ro|en 10. 6. 1965. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prijavqenim
prebivali{tem u Morovi}u, Bosutska broj 13, stanuje neprijavqen u
Bosutskoj broj 128.
7. Ru`i} Bla`imir, stanuje neprijavqen u Morovi}u, Proleterska broj 34, doselio na na{e podru~je iz ^a~ka polovinom 1992. godine.
172
8. Utvi} Stevan, zvani Keca, sin Qubana, ro|en 1. 2. 1956. godine
u [odolovcima, SO Osijek, Srbin, sa prebivali{tem u Morovi}u,
ulica JNA broj 22.
9. Stambolija Zdravko, sin Du{ana, ro|en 7. 5. 1961. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Proleterska broj 42.
10. Simi} Simo, sin \uke, ro|en 28. 10. 1961. godine u Morovi}u,
SO [id, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u,
Proleterska broj 50.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije – III uprava
1 h RDB MUP R. Srbije – V uprava
1 h OE
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Trbojevi} Milovan
MDVII
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije
– V uprava –
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na aktivnost ekstremista na podru~ju sela Morovi}, SO [id.
Za na~elnika Centra,
Puni{a \uki}
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Obrenovac
71-0379
28. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
– u vezi ilegalne trgovine oru`jem
od strane Glumac Mihajla –
Dana 21. 2. 1994. godine obavili smo razgovor sa Glumac Vladimirom iz Beograda, ulica Maglajska broj 34, na okolnosti ilegalne
kupovine oru`ja od strane wegovog pokojnog brata Glumac Mihajla.
173
U toku razgovora, Vladimir nam je izjavio da mu je, krajem 1991.
godine, Mihajlo u stanu na navedenoj adresi pokazao jedan pi{toq
crne boje, sa braon drvenom dr{kom, ~ije se marke Vladimir ne se}a. Za isti mu je rekao da ga je kupio od nekog automehani~ara iz
Obrenovca, ne navode}i detaqe koliko je pi{toq platio i iz kojih
razloga ga je kupio. Vladimir je jo{ nekoliko dana pi{toq vi|ao
kod Mihajla, a {ta je on kasnije sa wim uradio nije mu poznato.
Pretpostavqa da ga je nekom poklonio po{to je bio sklon davawu
poklona svojim prijateqima.
[to se ti~e automata “hekler”, (koji je Mihajlo kupio istog dana od istog prodavca – prim. op. radnika), Vladimir je izjavio da mu
to navodno nije poznato, jer sa Mihajlom o tome nije nikada razgovarao.
Mi{qewa smo da u navedenom razgovoru Vladimir po pitawu
automata nije bio iskren, te da bi o istom trebalo obaviti razgovor
sa suprugom pokojnog Mihajla, Pavlovi} Qiqanom.
Prilog: Izjava Glumac Vladimira.
Ra|eno u 4 primerka
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewu CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Momir Dragutinovi}
***
Zapisnik
Ja, Glumac Vladimir, ro|en 12. 8. 1968. godine u Beogradu, op{tina Savski venac, od oca Dragoquba i majke Slobodanke, dev. Risti},
Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu student, zaposlen u video klubu “Cel­li­ni” ~iji sam i vlasnik, stalno nastawen u Beogradu, Maglajska 34, dana 21. 2. 1994. godine, u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP, dobrovoqno dajem ovla{}enom slu`benom licu RDB MUP RS slede}u
Izjavu
Koliko se se}am, krajem 1991. godine, ta~nije oktobra ili novembra meseca, u o~ev stan na gorwoj adresi, do{ao je sada pokojni
moj brat Glumac Mihajlo, koji je tada stanovao privatno na Sewaku.
Tom prilikom u mojoj sobi pokazao mi je jedan pi{toq, ~ije se marke ne se}am, crne boje sa braon drvenom dr{kom. Za isti mi je rekao
da ga je kupio od nekog automehani~ara iz Obrenovca, ne navode}i
detaqe koliko je pi{toq platio i iz kojih razloga ga je nabavio.
174
Posle kra}eg nagovora Mihajlo je oti{ao u svoj stan odnev{i sa sobom pi{toq. Mislim da sam u naredna dva-tri dana navedeni pi{toq vi|ao kod Mihajla, ali {ta je kasnije on sa wim uradio nije
mi poznato. Pretpostavqam da ga je nekom poklonio po{to je bio
sklon davawu poklona svojim prijateqima.
[to se ti~e automata “hekler” za koji mi se ovde predo~ava da ga
je Mihajlo kupio istog dana kada i pi{toq, od istog prodavca, izjavqujem da mi to nije poznato jer sa bratom nikad o tome nisam razgovarao. Tako|e nije mi poznato {ta je Mihajlo mogao da uradi sa navedenim automatom.
To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam svojeru~no potpisao,
svi moji navodi su ta~no uneti, priznajem je za svoju i kao takvu je
potpisujem.
Izjavu dao,
Izjavu uzeo,
Glumac Vladimir
Dragutinovi} Momir
MDVIII
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Obrenovac
71-0379
28. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Podaci o izvoru saznawa:
Pavlovi} Qiqana, ro|ena 12. 11. 1970. godine u Beogradu, od oca
Dragi}a i majke Georgine, stalno nastawena u ulici Gandijeva broj
76, Novi Beograd.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika dana 21.
2. 1994. godine u Beogradu.
Izvor u fazi proveravawa, podaci neprovereni.
II
Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
Radi se o ilegalnoj trgovini oru`jem pokojnog Glumac Mihajla
iz Beograda.
Izvoru je poznato da se Mihajlo u septembru 1991. godine zaposlio u Dafiment banci u Geneksovim apartmanima na Novom Beogradu, na radnom mestu referenta za isplatu osobqa zaposlenog u
175
Dafiment banci. Pored ovog posla, Mihajlo je za Dafinu radio i
druge stvari kao {to je izno{ewe novca iz zemqe. Prema navodima
izvora, to je radio na slede}i na~in: Dafina Milanovi}, kao vlasnik banke, odre|ivala je datum i vreme kada je trebalo devize izneti iz zemqe. Potom je u aktn ta{nu pakovala iznos od oko 20 miliona maraka u apoenima po 1.000 DEM koji je predavala Mihajlu. On je
potom u automobilu, naj~e{}e “{evrolet”, sa voza~em i obezbe|ewem devize odnosio u Be~, gde je u jednom stanu, ~iju adresu je znao samo voza~, predavao Dafininom suprugu.
Mihajlo je imao dogovor sa Dafinom da, ukoliko se devize prona|u na granici, ni po koju cenu ne ka`e da su Dafinino vlasni{tvo.
Izvor daqe tvrdi da je Mihajlo na ovaj na~in u vremenu od septembra do kraja decembra 1991. godine 5-6 puta iznosio devize.
Kao nagradu za obavqeni posao Mihajlo je od Dafine li~no dobio 200.000 DEM u “ke{u”. Od toga iznosa izvoru je poznato da je Mihajlo kupio 3 automobila: “reno 5 kampus”, yip “vitari” i yip “{evrolet”.
Sem toga Mihajlo je dosta novca tro{io za kupovinu droge koju
je navodno po~eo da koristi zbog straha prilikom prelaska granice.
U daqem razgovoru, izvor nam je izneo da mu je poznato da je Mihajlo, krajem 1991. godine, jedna automat “hekler” i pi{toq “bereta”
crne boje kupio. Sa navedenim oru`jem Mihajlo se fotografisao u
svom stanu. (Fotokopija slike prila`e se uz slu`benu bele{ku –
nap. op. radnika).
Izvoru je daqe poznato da je pi{toq Mihajlu, u decembru 1991.
godine, uzet u kafi}u “Nana” od izvesnog Kneleta dok je “hekler”
prodao Dafininom zetu (mu` starije }erke) koji je radio u filijali Dafiment banke na Trgu Republike u Beogradu, za iznos od oko
2.000 DEM. Izvor tvrdi da je bio prisutan kada je Mihajlo, u leto
1992. godine, poku{ao od Dafininog zeta da naplati novac za prodaju “heklera”, ali da mu je isti rekao da tada ne sme ni{ta da mu da jer
se pla{i da ga prate qudi iz DB, sa kojima je imao nekih problema.
Dogovorili su se da Mihajlo po novac do|e slede}e nedeqe, kako je
i bilo.
Na kraju razgovora, izvor nam je preneo da je Mihajlo umro 23. 3.
1993. godine zbog uzimawa prevelike doze droge.
III
Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti:
1. Glumac Mihailo, ro|en 27. 6. 1970. godine u Obrenovcu, op{tina Obrenovac, od oca Dragoquba i majke Slobodanke, dev. Risti},
stalno bio nastawen u Rakovici, ulica Borska broj 36.
176
Lice umrlo 23. 3. 1993. godine u Rakovici.
2. Zet Dafine Milanovi} (mu` starije }erke) zaposlen u ekspozituri Dafiment banke na Trgu Republike. Bli`im podacima ne
raspola`emo.
IV
Podaci o merama i radwama RDB:
Nakon razgovora sa izvorom, uzeta je izjava na zapisnik. Izvor
nam je tako|e dao fotografiju na kojoj pokojni Mihailo dr`i automat.
V
Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika:
Dobijene podatke oko Mihailovog posla u Dafiment banci nismo bili u prilici da proverimo, ali smatramo da su interesantni
i da zaslu`uju pa`wu na{e Slu`be.
Kada je u pitawu trgovina navedenim oru`jem, o na~inu kupovine istog slu`bu smo informisali na{im slu`benim bele{kama o
informativnom razgovoru od 4. i 9. 2. 1994. godine. Mi{qewa smo da
treba identifikovati zeta Dafine Milanovi} i sa wim obaviti
razgovor na okolnosti kupovine “heklera” od pokojnog Mihaila.
Prilog: Izjava Pavlovi} Qiqane i fotokopija slike pokojnog
Mihaila sa oru`jem.
Ra|eno u 4 primerka
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewu CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Momir Dragutinovi}
***
Zapisnik
Ja, Qiqana Pavlovi}, ro|ena 12. 11. 1970. u Beogradu, od oca Dragi}a i majke Georgine, dev. Jovanovi}, po narodnosti Srpkiwa, dr`avqanka SRJ, po zanimawu trgovac, vlasnica STR “Ozon” u ulici Me{trovi}evoj 34, dana 21. 2. 1994. u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP, dobrovoqno dajem ovla{}enom slu`benom licu RDB MUP RS slede}u
Izjavu
Svog supruga, sada pokojnog Glumac Mihajla upoznala sam 1985.
godine, jer smo zajedno i{li u Ugostiteqsku {kolu. Nakon upoznavawa jedno vreme smo se dru`ili, ali smo kasnije prestali da bi se,
177
krajem 1991. godine, po~eli ponovo da vi|amo. Pri~ao mi je da se u
septembru 1991. godine zaposlio u Dafiment banci u Geneksovim
apartmanima na Novom Beogradu, na radnom mestu referenta za isplatu osobqa zaposlenog u Dafiment banci. Tako|e mi je poznato da
je kod sebe imao kqu~eve od kase u kojoj su ~uvane devize. Pored ovog
posla, Mihajlo mi je kasnije u braku pri~ao da je za Dafinu radio i
druge stvari, kao {to je izno{ewe novca iz zemqe. Naime, Mihajlov
paso{ stajao je kod Dafine Milanovi}, koja je odre|ivala dan i vreme kada je trebalo novac izneti iz zemqe. To je ra|eno na slede}i na~in: po{to je moj pokojni suprug od Dafine dobio aktn ta{nu sa svotom od oko 20 miliona maraka u apoenima od po 1.000 DM, sedao bi u
automobil, naj~e{}e “{evrolet” koji je vozio Dafinin voza~, dok
bi iza i ispred wih bilo obezbe|ewe u dva automobila. Tako su putovali do ma|arske granice, gde bi se razdvajali, s tim {to bi odmah
po prelasku nastavili zajedno da putuju sve do Be~a, gde je moj suprug
predavao novac Dafininom suprugu, i to u nekom stanu ~iju adresu je
znao samo voza~. Koliko je meni poznato, na ovakav na~in je izneo
novac iz zemqe 5-6 puta, i to u periodu od septembra do kraja decembra 1991. godine. Tako|e mi je Mihajlo pri~ao da je imao dogovor sa
Dafinom da, ukoliko ga na granici zaustave, ni po koju cenu ne ka`e
da ima veze sa wom. Da ne bi bili sumwivi na granici, poznato mi je
da su jednom prilikom sa sobom vodili neke muzi~are, te da su tom
prilikom putovali kolima be~ke registracije. Drugi put, prevozili su navodno pampers pelene. Poznato mi je da je za ove poslove Mihajlo od Dafine li~no dobio oko 200.000 DM, koje je tro{io kupuju}i razne stvari. Izme|u ostalog, kupio je tri automobila i to “reno 5, kampus”, “vitaru” yip, “{evroletov” yip.
Od 1. januara 1992. godine Mihajlo je dobio 2 meseca pla}enog odsustva i kada je to isteklo prestao je da radi u Dafiment banci jer
mu je jedan ~ovek iz Dafininog obezbe|ewa, za koga znam da se zove
Steva i da je pre radio u udbi, rekao da se skloni po{to je isuvi{e
znao, a i pri~ao je o Dafininom poslovawu i li~nom `ivotu. Posle
ovog upozorewa, Mihajlo se jedno vreme krio, smatraju}i da Dafina
mo`e nekog platiti za wegovu likvidaciju. Poznato mi je, tako|e, da
se Mihajlo drogirao dok je radio u Dafiment banci a meni je obja{wavao da je to radio zbog straha na prelasku granice.
[to se ti~e oru`ja koje je imao Mihajlo, poznato mi je da je kupio jedan pi{toq “bereta”, crne boje i jedan automat “hekler” i to
krajem 1991. godine. Sa ovim oru`jem Mihajlo se fotografisao, a ja
posedujem tu fotografiju koju prila`em uz ovu izjavu. Navedeni pi{toq, po Mihajlovoj pri~i, uzet mu je u kafi}u “Nana” u decembru
178
mesecu 1991. od izvesnog Kneleta, dok je “hekler” Mihajlo prodao
Dafininom zetu (mu` starije }erke) koji je radio u filijali Dafiment banke na Trgu Republike. Koliko je meni poznato Mihajlo je
“hekler” prodao krajem 1991. godine za oko 2.000 DM, ali novac nije
mogao da naplati do leta 1992. godine. Bila sam prisutna kada je Mihajlo jednom prilikom u Tr`nom centru na Trgu Republike poku{ao
da od Dafininog zeta naplati novac, ali da mu je isti odgovorio da
ne sme ni{ta da mu daje jer se pla{i da ga prate qudi iz DB, sa kojima je imao nekih problema. Dogovorili su se da Mihajlo po novac do|e slede}e nedeqe, kako je i bilo.
Sem navedenog, poznato mi je da je krajem 1992. godine moj pokojni suprug na ime duga od 500 DM od izvesnog Lorana iz Obrenovca
dobio jedan pi{toq “TT”. Me|utim, prilikom ~i{}ewa kod ku}e
primetio je da se ne radi o novom pi{toqu pa je isti vratio Loranu.
To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam svojeru~no napisala,
priznajem je za svoju i kao takvu je potpisujem.
Izjavu dala,
Qiqana Pavlovi}
Izjavu uzeo,
Dragutinovi} Momir
MDIX
Centar Resora DB U`ice
I/Rusija
70-046
Dana 28. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka radnika RDB
Gri{anov Aleksandar, ruski dobrovoqac na podru~ju Republike
Srpske, aktivnost na planu {verca oru`ja i dr.
Operativno sagledavaju}i bezbednosno interesantan kompleks
ruskih dobrovoqaca, koji u~estvuju u ratu na podru~ju Republike
Srpske, do{li smo do vrlo interesantnih podataka koji ukazuju da se
deo ovih dobrovoqaca bavi kriminalnim radwama, a pored ostalog
i {vercom oru`ja. Rasvetqavaju}i aktivnost Gri{anov Aleksandra
na podru~ju Skelana, ranija saznawa su delimi~no potvr|ena, a do{li smo i do novih, kvalitetnih saznawa koja ukazuju da se ve}i deo
ruskih dobrovoqaca, pored ostalog, ukqu~io i {verc oru`ja, koji
ide linijom Republika Srpska – Beograd – Rusija. Saznawa koja smo
dobili od Gri{anova ukazuju da se ruski dobrovoqci uglavnom regrutuju iz redova kriminalaca, koji su vi{e godina proveli po za179
tvorima u Rusiji, uglavnom prevejani kriminalci, koji po dolasku u
jedinice VRS, istina, profesionalno odrade deo ratni~kih aktivnosti, a potom nastoje da pribave sebi materijalnu korist. Najlak{i put za to je preko {verca oru`ja i municije. Pored toga, vrlo su
indikativne i nerazja{wene okolnosti boravka pojedinih dobrovoqaca na podru~ju Bugarske, a potom i ulazak bugarskih dobrovoqaca
na podru~je Republike Srpske. U ra{~i{}avaju}em razgovoru sa
Gri{anovim do{li smo do podataka da je i on pre ulaska u R. Srpsku
proveo mesec dana u Bugarskoj u jednom hotelu. Taj boravak legendira navodnim ~ekawem vize za rad u Gr~koj.
Gri{anov je u Jugoslaviju do{ao 1993. godine. Najpre je boravio
na Palama, a potom se ukqu~io u ratne operacije VRS u rejonu Pra~e. Kratko vreme proveo je na vi{egradskom rati{tu, u sastavu Gora`danske brigade. Dok je bio na rati{tu u Pra~i, upoznao je izvesnog Ivanov Martina iz Bugarske, nastawenog blizu Varne, koji je
boravio na podru~ju Pala, vratio se u Bugarsku i sa sobom doveo jo{
jednog Bugarina, kome Gri{inov ne zna ime. Gri{inovu je poznato da
je Ivanov, zajedno sa jo{ jednim Rusom, ukrao tri automatske i jednu
snajpersku pu{ku sa optikom. Ove pu{ke su ukrali u nasequ Pra~a.
Komandant ruskih dobrovoqaca u Pra~i bio je izvesni Karabeqin Vladimir. On je kratko boravio na ovom rati{tu. Me|utim, po
povratku za Rusiju Vladimir je ukrao tri automatske pu{ke i jo{
neki novac u iznosu od oko 300 DM. Gri{anovu je Karabeqin pri~ao,
prilikom wihovog susreta u Zvorniku, da ako se budu tra`ile automatske pu{ke da zna da ih je on uzeo.
Na podru~ju sarajevskog rati{ta bio je izvesni Sa{a, ruski dobrovoqac, koji je poginuo u Sarajevu. Prethodno rati{te bilo mu je
Skelani. Za vreme boravka u Skelanima, Sa{a je u dvori{tu ku}e,
gde su stanovali ruski dobrovoqci, zakopao nekoliko automatskih
pu{aka, a pored yamije u Dobraku druga grupa Rusa zakopala je oko 20
pu{aka.
Sve aktivnosti ruskih dobrovoqaca, posebno kada se radi o
{vercu oru`ja, kontinuirano su se obavqale preko Zaharov Nikolaja, ruskog dobrovoqca, ina~e jednog vrsnog ratnika koji je rodom
iz Ukrajine. Zaharov je du`e vremena proveo na vi{egradskom rati{tu, zatim u Skelanima. Za vreme boravka u Skelanima uglavnom se
bavio, prema najnovijim saznawima, {vercom oru`ja. Oru`je je preno{eno do Subotice, a u Subotici je prodavano Rusima koji rade po
pijacama ili je po wima spremano za Rusiju. Od svih oru`ja u Rusiji
su najvi{e na ceni pi{toqi TT i “{korpioni”. To se prodaje po nekoliko hiqada maraka, uglavnom mafiji. Prema tvr|ewu Gri{ano180
va, prilikom napada na beli dom, odnosno ruski parlament, prona|eno je naoru`awe kod branilaca parlamenta, koje poti~e sa bosanskog rati{ta i uglavnom su ga nosili dobrovoqci, koji su bili na
ovom rati{tu, a deo wih je tada poginuo.
Zaharov je u Skelanima zadwi put boravio 8. januara o.g. U kontaktu sa Gri{anovim izjavio je da }e, najverovatnije, da ide za Ju`noafri~ku Uniju, a kod sebe je imao ve}u koli~inu novca. Pomiwao je da mu supruga i deca `ive u Nema~koj i da se ne iskqu~uje mogu}nost da ide i za Nema~ku.
Ruski dobrovoqci ostvarili su brojne kontakte sa na{im gra|anima na podru~ju Beograda, posebno Stare i Nove Pazove. Glavno
mesto sastajali{ta u Staroj Pazovi je toples bar “^ardak”, gde ina~e rade Ruskiwe. Kao veze pomiwu se izvesna Ruskiwa Lena i wen
mu` Rade. Pored we, kao vrlo indikativna veza pomiwe se i Bogdanov Evgenija, zvana @awa, koja je tako|e bila u dobrovoqcima, a sada `ivi na podru~ju Pazove. @awa je bliska veza Zaharova i sa wim
je do{la na bosansko rati{te. Kao mesto sastajali{ta pomiwe se i
kafe bar “Ris” u Novoj Pazovi, kao i jedan toples bar u [apcu.
Oru`je koje se {vercovalo uglavnom je i{lo preko ovih veza, daqe
ka Rusiji.
Pregledom dokumentacije kod Gri{anova do{li smo i do brojeva telefona wegovih veza na podru~ju SRJ, odnosno Pazove, i to:
– Sa{a 022/332-529
– Marina 022/336-684
– Verica 022/333-205
– Mi{a 022/333-076
– Milo{ 022/335-014
– Duri} Neboj{a 022/335-081
– Mrki} Jovica 022/332-125
– Rita i Mi{a 022/354-842
– Rade i Lena 022/335-445
– Bata 022/337-135
– Bata i @awa 022/311-070
Gri{anov je sklopio brak u crkvi u Beogradu sa \ura{kovi}
Radmilom, od oca Dragi{e i majke Marije, dev. ]iri}, ro|ena 10. 9.
1958. godine u Beogradu, op{tina ^ukarica, nastawena u nasequ @arkovo, ulica Dimitrija Avramovi}a broj 4, razvedena, ima sina od 15
godina, bila pripadnik srpskih dobrovoqaca, prvo na prostoru Vi{egrada, a potom u Skelanima. Stan \ura{kovi} Radmile je jedan od
punktova gde se sastaju ruski dobrovoqci i preko we se sklapaju prijateqstva Rusa i na{ih gra|ana na podru~ju Beograda i {ire.
181
Po{to se Gri{anov na podru~ju Skelana bavio raznim kriminalnim radwama, kra|om tehni~ke robe i sl., on i wegova supruga Radmila su proterani iz Republike Srpske i sada se nalaze u Beogradu.
Gri{anov je, decembra pro{le godine, boravio u ambasadi Kanade u Beogradu, a razlog boravka je navodno iseqewe u Kanadu i raspitivawe za mogu}nosti ulaska u Kanadu.
Analizom svih veza na podru~ju Pazove i Beograda cenimo da je
najinteresantnija Evgenija Bogdanova, koja radi u Novoj Pazovi u
toples baru “Ris”. Radila je na podru~ju [apca, tako|e u jednom toples baru i uglavnom ceo boravak i kretawe ruskih dobrovoqaca na
ovom prostoru vrti se oko Bogdanove. Prema tvrdwi Gri{anova,
ona je glavni punkt za {verc oru`ja prema Rusiji i svi, odnosno
glavni {vercerski kanal iz Republike Srpske ka Rusiji ide preko we.
Napomena:
Gri{anov Aleksandar, od oca Anatolija, ro|en 14. 7. 1972. godine u mestu Harkov, Ukrajina, poseduje li~nu kartu br. 84/93 izdatu od
SJB Pale, gde mu je odre|en mati~ni broj 1407972173130, i paso{ br.
BHA 032824, izdat 8. 9. 1993. godine od strane SJB Sokolac.
Zaharov Nikolaj, ro|en 18. 4. 1959. godine u Ivanovek Serov,
Ukrajina, poseduje li~nu kartu br. 42/93 izdata od SJB Pale, prijavqen na adresi: Pra~a 178, Pale.
Kucano u 5 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – I uprava
1 h RDB MUP RS – V uprava
2 h ovom centru RDB
1 h RDB MUP RS – III uprava
Operativni radnik,
Mikajlo Luki}
MDX
Centar Resora DB – III uprava
5-026
Dana 3. 3. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Bucalo Radovan, iz Zenice, bio osu|en na 12 godina zatvora od
Vojnog suda u Zenici, oktobra 1993. godine razmewen u Qubinom Hanu kod Turbeta, nalazi se u Mataru{koj Bawi.
182
Razgovor obavqen 24. 2. 1994. godine na inicijativu operativnog
radnika.
Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni.
II
Veza: Informacija CRDB Kraqevo broj 259/1, od 23. 2. 1994. godine, dostavqena III upravi RDB MUP Republike Srbije.
Izvor je, kao predsednik ogranka SDS za MZ Raspoto~je u Zenici, pred po~etak rata u biv{oj BiH, po nalogu SDS obilazio srpska
doma}instva i upozoravao ih da be`e iz Zenice, jer u slu~aju rata
Srbi bi se na tom podru~ju na{li u nezavidnom polo`aju. Pojedinci Srbi su upozorewe izvora shvatili neozbiqno i maltene do~ekivali su izvora, sa grdwom. Tako na primer Veseqko Da~i}, penzioner, radio je u @eqezari, reagovao je re~ima “Radovane, ne be`i, nemoj to da radi{, ja sam ve}i Srbin od tebe”. Sli~no je reagova i Veseqkov brat Ne|o Da~i}.
Kada je trebalo da se evakui{e garnizon iz Zenice, izvor je dobio zadatak od komande garnizona da prona|e broj voza~a koji bi vozili kamione sa opremom. S tim u vezi, obratio se Mi{u Cvijeti}u,
sada radi u SUP-u Bijeqina kao voza~, koji je reagovao re~ima: “Be`i, kako te nije stid da me budi{ u ovo doba no}i” i nije prihvatio.
Tako|e nisu prihvatili da voze vojne kamione slede}i Srbi iz Zenice: Bijeli} \ure \oko, Mi~i} Riste Risto, sada `ivi u G. Milanovcu i radi kao voza~ autobusa, Mi~i} Riste Petko, Jankovi} Borka Nikola, uhva}en od HVO i razmewen. Jedini iz izvorove MZ prihvatio je da vozi vojni kamion Sekuli} Todora @eqko, sada se nalazi u Bijeqini.
Prema re~ima izvora, Stankovi} Petko iz Zenice, radio je zajedno sa izvorom u Po{ti 2 na `elezni~koj stanici. Izvoru je na sudu predo~ena izjava Stankovi}a u kojoj je stajalo da je izvor bio
predsednik ogranka SDS-a, da je nagovarao Stankovi}a da se u~lani
u SDS, da je pravio spiskove za dodelu naoru`awa, da je sve to i{lo
preko izvora, i da on nije hteo da uzme oru`je. Petko je ostao u Zenici, radi i daqe u Po{ti 2, a wegov sin Stankovi} Marinko radi
kao stra`ar u KPD, ~iji je upravnik Kobilica Kemal.
Udovi~i} Stani{e Milenko, iz Zenice, radio na `eleznici,
stanovao je u MZ Raspoto~je u ulici Hasana Brki}a, tako|e je dao izjavu protiv izvora. Milenko je bio u logoru i oti{ao je u razmenu.
Prema izvoru, Udovi~i} nikada nije hteo da se u~lani u SDS.
Bo{kovi} \oke \oko, iz Zenice, radio je na `eleznici kao kontrolor, nije hteo da se u~lani u SDS. Kada je izvor postavqen od Se183
kretarijata za narodnu odbranu Zenice da vodi mobilizacijske poslove, \oko Bo{kovi} je u SNO-e negodovao, govore}i kako su mogli da izvoru daju da radi te poslove, kad on vodi SDS. Bo{kovi}
\oko sada `ivi u [amcu.
\uri} Pero bio je predsednik MZ Raspoto~je, a radio je kao voza~ u vatrogasnom dru{tvu. Pero je stalno postavqao pitawe {ta to
SDS radi bez i mimo wega. Izvor smatra da je Pero znao za jednu podelu oru`ja u Drivu{i, pa je obavestio SUP. U momentu kada je vojska delila Srbima oru`je, pojavili su se u Drivu{i pripadnici
SUP-a i tada je vojska morala da otvori vatru na wih po nare|ewu
komandanta garnizona Tomislava [ip~i}a. Izvor tako|e sumwa da
je \uri} Pero odao SUP-u dosta stvari o aktivnostima SDS. Sada
se nalazi u Modri~i.
Magazinovi} Milan, otpravnik vozova u Drivu{i kod Zenice,
ostao je da `ivi i radi tamo. Magazinovi} je, prema re~ima izvora,
dobio stan od “Patriotske lige”, odnosno wenog komandanta Ibrahima Puri}a. Taj stan je ranije pripadao Perovi} Gli{i, otpravniku vozova u Drivu{i, koji se sada nalazi u Vrbawi kod Bawaluke.
Izvor sumwa da je Magazinovi} bio dou{nik Ibrahima Puri}a. Naime, Magazinovi} je izjavio da je dobio oru`je od izvora, kao i to da
su svi Srbi koji su bili na spisku kod izvora dobili oru`je. Kada je
Ibrahim Puri} saslu{avao izvora, pitao ga je za Magazinovi}a, kao
i za Jawu{i} Lazara i wegovog sina Stojka, kod kojih su ~esto navra}ali pripadnici “Patriotske lige”.
Jawu{i} Stojko sada se nalazi u Doboju, a wegov otac u Bijeqini gde ga je izvor li~no video.
III
Puri} Ibrahim, komandant “patriotske lige” u Zenici
Kobilica Kemal, upravnik KPD u Zenici
Da~i} Veseqko, iz Zenice, penzioner
Da~i} Ne|o, iz Zenice
Cvijeti} Mi{o, iz Zenice, sada radi u SUP Bijeqina kao voza~
Bijeli} \ure \oko, iz Zenice
Mi~i} Riste Risto, iz Zenice, sada `ivi u Gorwem Milanovcu,
gde radi kao voza~ autobusa
Mi~i} Riste Petko, iz Zenice
Jankovi} Riste Rajko, iz Zenice
Da~i} Borka Nikola, iz Zenice, uhva}en od strane HVO i razmewen
Stankovi} Petko iz Zenice, sada radi u Po{ti 2 na `elezni~koj stanici u Zenici, dao izjavu koja tereti izvora
184
Stankovi} Marinko, iz Zenice, sin Stankovi} Petka, radi kao
stra`ar u KPD Zenica
Udovi~i} Stani{e Milenko iz Zenice, radio je na `eleznici,
dao izjavu koja tereti izvora, bio u logoru i razmewen
Bo{kovi} \oke \oko, iz Zenice, radio na `eleznici kao kontrolor, sada se nala`i u [amcu
\uri} Pero, iz Zenice, bio predsednik MZ Raspoto~je u Zenici, koji je, prema izvoru, davao SUP-u podatke o aktivnosti SDS, sada se nalazi u Modri~i
Magazinovi} Milan, iz Zenice, otpravnik vozova u Drivu{i,
ostao da `ivi tamo, prema izvoru dobio stan od “Patriotske lige”,
koji je ranije pripadao Perovi} Gli{i
Jawu{i} Lazar, iz Zenice, kod wega su ~esto navra}ali pripadnici “Patriotske lige”, sada se nalazi u Bijeqini
Jawu{i} Stojko, iz Zenice, sin Jawu{i} Lazara, sada se nalazi
u Doboju.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom. Druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Sa izvorom smo razgovarali ranije na okolnosti wegovog hap{ewa i su|ewa kao aktiviste SDS-a i na te okolnosti uzeli izjavu
po ZKP.
U ponovnom razgovoru `eleli smo da pro{irimo saznawa o situaciji u Zenici, me|utim, izvor je godinu i vi{e dana proveo u zatvoru, tako da je bio van doga|aja za to vreme.
Podaci koji se odnose na pona{awe pojedinih Srba u Zenici,
pred po~etak rata u biv{oj BiH, zaslu`uju pa`wu, pa smo mi{qewa
da sa ovim podacima treba upoznati slu`be bezbednosti Republike
Srbije.
Radimo na bli`oj identifikaciji Mi~i} Rista koji se, prema
navodima izvora, nalazi u Gorwem Milanovcu i sa wim }emo obaviti razgovor.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Milan Spaji}
185
MDXI
Centar resora DB
III uprava – mus. ekst.
5-036
Dana 7. 3. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Pup~evi} Momir, ro|en 8. 4. 1965. godine u Slavonskom Brodu,
od oca Blagoja, pre rata u biv{oj BiH radio kao ekonomista u fabrici bojlera “Nebo{” u Bosanskom [amcu, rawenik, na le~ewu u
Ribarskoj Bawi kod Kru{evca.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 2. 3.
1994. godine, u vremenu od 11 – 12 sati u Ribarskoj Bawi.
Sa izvorom do sada nije razgovarano.
Izvor nepouzdan – podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na ekstremnu aktivnost muslimanskih ekstremista na podru~ju Bosanskog [amca.
Odmah po izbijawu ratnih sukoba u biv{oj BiH, izvor je dobrovoqno pristupio srpskim jedinicama koje su se u Bosanskom [amcu
samoorganizovale za odbranu grada. Bio je vojnik u interventnoj ~eti na koridoru [amac–Ora{je. Na potezu Grebnice rawen je krajem
1992. godine. U tom vremenu muslimani i Hrvati su zajedni~ki nastupali u borbama protiv srpskih jedinica.
Hrvatske jedinice je predvodio Grga Avramovi}, rodom iz \akova, star oko 50 godina, ranije je komandovao hrvatskim jedinicama u
okolini Sombora i Bjelovara.
Muslimanskim jedinicama je komandovao brat od strica Alije
Izetbegovi}a, Izetbegovi} Izo, star oko 55 godina, ranije radio kao
predsednik Izvr{nog saveta SO Bosanski [amac i jedan od glavnih
organizatora SDA za [amac. Po re~ima izvora, Izo je u jednoj akciji bio zarobqen, krajem 1992. godine, a kasnije zamewen za nekog visokog oficira vazduhoplovstva JNA. Sada je negde u Hrvatskoj.
Jedan od ozlogla{enih komandanata “zelenih beretki” bio je i
Izetbegovi} Adis, sin Izetbegovi} Iza, koji je pre rata bio komandir ~ete rezervnog sastava milicije, star oko 30 godina. On je sa svojim qudima odmah po po~etku sukoba napao jednu grupu Srba koja se
186
vra}ala sa sahrane u Bosanskom [amcu, kojom prilikom je nekoliko
qudi ubijeno.
U ~eti Izetbegovi} Adisa, kao komandiri bili su i Namik N.
iz Bosanskog [amca, pre rata radio kao profesor fizi~kog vaspitawa u sredwoj {koli u [amcu, kao i Mane N. biv{i advokat iz
[amca, star oko 45 godina, jedan od prvih i najekstremnijih ~lanova SDA [amca.
III
Avramovi} Grga, rodom iz \akova, star oko 50 godina, komandant hrvatskih jedinica na podru~ju Bosanskog [amca.
Izetbegovi} Izo, star oko 55 godina, brat od strica Alije Izetbegovi}a, komandant muslimanskih jedinica u Bosanskom [amcu.
Izetbegovi} Adis, sin Izetbegovi} Ize, star oko 30 godina, rodom iz [amca, komandir ~ete milicije muslimanskih jedinica.
IV
Osim obavqenog razgovora sa izvorom druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V
Izvor je instruiran da prilikom odlaska u rodno mesto produbi navedena saznawa, po{to namerava da narednih dana ode na nekoliko dana u posetu svojoj porodici, kao i da poku{a da do|e do novih
saznawa od interesa za Slu`bu.
Mi{qewa smo da izvod iz slu`bene bele{ke o pomenutim licima treba dostaviti nadle`nim organima Republike Srbije.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Miqojko Tamburi}
MDXII
Centar Resora DB
III uprava – mus. ekst.
5-058
Dana 7. 3. 1994. godine
Kraqevo
187
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Stankovi} Nenad, ro|en 18. 2. 1946. godine u Zavidovi}ima, od
oca Janka, zaposlen kao bravar u “Krivaji”, nalazi se na le~ewu u Ribarskoj Bawi.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 2. 3.
1994. godine, u vremenu od 12,00 do 13,00 sati u Ribarskoj Bawi.
Sa izvorom do sada nije razgovarano.
Izvor nepouzdan, podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na aktivnost muslimanskih ekstremista na
podru~ju op{tine Zavidovi}i.
U razgovoru, izvor je pru`io slede}a saznawa: “Posle izbijawa
rata na prostoru biv{e BiH, izvor se dobrovoqno prikqu~io odbrani srpskih sela od muslimanskih jedinica, koje su predvo|ene komandantom Refik Lendom, starim 45 godina, rodom iz Zenice. Refik je poznati muslimanski nacionalista – ekstremista, koji se me|u prvima prikqu~io SDA. Isti je vrlo ekstreman i kao takav je, i
pre izbijawa rata, ~esto izazivao ekscese sa Srbima. U borbi, krajem 1993. godine, pod Refikovom komandom bilo je oko 500 muslimanskih boraca. Najekstremniji me|u wima su: Brkovi} Aziz, star oko
40 godina iz Gostovi}a, SO Zavidovi}i, trgovac. Aziz je prilikom
sahrane jednog srpskog borca sa grupom muslimana maltretirao Srbe u sprovodu i istima nije dozvolio da pokojnika sahrane, zatim,
[porer Josip, star oko 45 godina, nastavnik fizi~kog vaspitawa u
Zavidovi}ima, Slovenac, o`ewen muslimankom. [porer se odmah
po izbijawu rata prikqu~io muslimanskim formacijama. Star~evi} Rasim, star oko 40 godina iz Zavidovi}a, biv{i komandant TO.
U Zavidovi}ima je pre izbijawa rata propagirao mr`wu prema Srbima i kao takav veoma je ekstreman. \er|i} Mehmed, star oko 40 godina, u Zavidovi}ima je, jo{ pre rata, propagirao mr`wu prema Srbima, kao i Bratanovi} Mujo, star oko 45 godina, rodom iz Krivaje,
SO Zavidovi}i, tako|e vrlo ekstreman.
Izvor daqe isti~e da se muslimani naoru`avaju od pripadnika
UNPROFOR-a lociranih na podru~ju Ozrena, koji muslimanima
otkrivaju i polo`aje srpskih vojnika, {to II ozrenskoj brigadi ote`ava uo~avawe prostora va`nog za Srbe.
Izvor daqe isti~e da ustupawe teritorija muslimanima koje
kontroli{u Srbi, na insistirawe Zapada, srpske borce demorali{e i ~ini nezadovoqnim, jer su iste krvare}i osvajali.
188
III
Lendo Refik, star oko 45 godina, rodom iz Zenice, ekstremni
~lan SDA, komandant muslimanske jedinice koja broji oko 500 vojnika, a ratuje na podru~ju op{tine Zavidovi}i.
Brkovi} Aziz, star oko 40 godina, rodom iz Gostovi}a, SO Zavidovi}i, prilikom sahrane jednog srpskog borca presreo je Srbe u
sprovodu i sa jo{ nekoliko muslimana iste je maltretirao.
[porer Josip, star oko 45 godina, Slovenac, nastavnik fizi~kog vaspitawa u Zavidovi}ima, o`ewen muslimankom, odmah po izbijawu rata pri{ao je muslimanskim formacijama, u borbi protiv
Srba.
Star~evi} Rasim, star oko 40 godina, iz Zavidovi}a, biv{i komandant TO u Zavidovi}ima, jo{ pre rata propagirao je mr`wu prema Srbima.
\er|i} Mehmed, star oko 40 godina iz Zavidovi}a, pre rata propagirao mr`wu prema Srbima.
Bratanovi} Mujo, star oko 45 godina, iz Krivaje, SO Zavidovi}i, pripadnik je muslimanskih formacija, vrlo je ekstreman.
IV
Osim obavqenog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V
Ocewujemo da je izvor i pored toga {to su podaci neprovereni
bio iskren, te mu mo`emo verovati. Pomenuta lica zaslu`uju pa`wu RDB, jer se radi o pripadnicima muslimanskih vojnih formacija koje su neposredno u~estvovale u genocidu nad srpskim `ivqem
u biv{oj BiH.
Mi{qewa smo da bi raspolo`iva saznawa trebalo ustupiti na
kori{}ewe nadle`nim organima Republike Srpske.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Neboj{a ^oli}
MDXIII
MUP Srbije
RSDB
189
V uprava
Centar za mikrofilm
17. 3. 1994. godine
Fond PDD
Dokument, evidencioni broj: 9456619
Po~etna pozicija:: 00452C08
Krajwa pozicija:: 00452C10
Delovodni broj dokumenta:: 13350
Broj snimaka:: 3
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73 027
10. 3. 1994. godine
Izve{taj o rezultatu primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Na osnovu Odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije
sl. SU I­br. 16/94 od 2. 2. 1994. godine, primewuje sa operativno-tehni~ka mera TKTR koje sa telefona broj 718-725 u Ni{u, obavqa An|elkovi} Zoran, ro|en 23. 10. 1961. godine u Boru, od oca Velibora i
majke Lenke \oki}, Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu konobar,
zaposlen u saobra}ajnom preduze}u “Ni{-ekspres”, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica Ulciwska broj 9.
Primenom ove mere, dana 7. i 8. 3. 1994. godine, registrovani su
bezbednosno interesantni kontakti, koji zaslu`uju daqu pa`wu i
daqe sagledavawe ekstremne aktivnosti An|elkovi} Zoran, za koga
sa na nivou CRDB Ni{ vodi PO, jer je isti jedan od organizatora i
aktivista ekstremne grupacije “Srpski otaybinski savez”, organizacije ilegalnog – teroristi~kog karaktera sa elementima paravojnog, odnosno parapolicijskog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa.
Dana 7. 3. 1994. godine, An|elkovi} Zoran je ostvario telefonski kontakt sa vi{e lica, izme|u ostalog i sa Zoranom Dra`ilovi}em iz Beograda, poku{avaju}i da do|e do telefonskog broja Qubi{e Petkovi}a iz Beograda, biv{eg predsednika Skup{tine Srbije,
u ~emu nije uspeo.
Sa istim ciqem, An|elkovi} se obratio i Dini} Nikoli, ro|en
16. 12. 1947. godine u Ni{u, od oca Du{ana, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica V. Nazora 10, potpredsedniku GO S^P u Ni{u, iznev{i
mu svoju nameru da, s obzirom da se “Srpski otaybinski savez” Dra190
goslava Bokana raspao i prekinuo sve svoje aktivnosti, nakon {to je
potre{en sav novac dobijen od emigracije, a po{to se Dragoslav Bokan, ucewen od DB, pasivizirao planira da pristupi novoj stranci
koju osniva Qubi{a Petkovi} i da bi bio wen osniva~ u Ni{u.
Dini} je An|elkovi}a odgovorio od ove namere, savetuju}i ga da
se obrati Vaki} Branislavu, OO kod CRDB Ni{ po ekstremizmu, sa
molbom da se vrati u S^P.
Tom prilikom An|elkovi} je zamolio Dini}a da urgira kod rukovodstva “Ni{-ekspres” jer se protiv wega vodi disciplinski postupak i preti mu prekid radnog odnosa, zbog pronevere i pijanstva
na radnom mestu.
Dana 8. 3. 1994. godine, An|elkovi} se obratio Vaki} Branislavu sa molbom da bude vra}en u S^P, iz kog je istupio 1992. godine.
Vaki} je prihvatio ovaj An|elkovi}ev zahtev, rekav{i mu da napi{e pisanu molbu za povratak u S^P i SRS koja }e biti pozitivno
re{ena.
Imaju}i u vidu da je An|elkovi} Zoran bio jedan od osniva~a i
najekstremnijih ~lanova S^P u Ni{u i bliska veza Baki} Branislava, kao i daje obavqao funkciju portparola za {tampu ove ekstremne grupacije, a daje u`ivaju}i puno Vaki}evo poverewe u tom
periodu sa ovim u~estvovao i u poslovima ilegalnog nabavqawa i
trgovine oru`jem, u narednom periodu intenzivno }e se sagledavati
wihova ekstremna delatnost.
Kucano u 3 primerka:
1 prim. RDB MUPRS – III­uprava
1 prim. RDB MUPRS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Bojan Pavi}
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan
Pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
MDXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti – Beograd
IV odelewe – Stari grad
71-0520
14. 3. 1994. godine
191
Slu`bena bele{ka
– Podaci se odnose na komentare i kontakte sa ~lanovima Vlade Republike Srpske Krajine –
Od na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podataka da je,
dana 4. 3. 1994. godine, Milan Babi} kontaktirao sa Borivojem Ra{uom vezano za mogu}i politi~ki rizik oko zapo~etog ekonomskog
programa.
Po navodima izvora, Ra{uo je tim povodom istakao da Vojislav
[e{eq procewuje da }e ekonomski program trajati dva do tri meseca, pri ~emu je podvukao da u ~itavoj stvari nije problem Avramovi}
koji, po wegovoj proceni, ne mo`e biti obmanut, ve} da su problem
drugi qudi koji to ne vide i koji su spremni da i u ovom trenutku svoju profesiju podmetnu pod okriqe vlasti, kao i nekada. Ra{uo je u
nastavku naveo da ti isti qudi nisu u stawu da ka`u da je to “Dafina plus Jezda na kub”. Tako|e je istakao da drugi ne}e da ulaze u politi~ki rizik oko procene programa, jer ne znaju {ta je to.
U nastavku razgovora, izvor nam je preneo da se Babi} interesovao da li \in|i} ulazi u vladu, te da li se DEPOS raspao, na {ta
mu je sagovornik uzvratio da \in|i} ne ulazi u vladu, kao i to da
SPO jo{ uvek funkcioni{e.
Po re~ima izvora, Babi} je informisao Ra{ua o aktuelnim doga|ajima u Republici Srpska Krajina, pri ~emu mu je prepri~ao doga|aje sa Skup{tine i pozivawe Marti}a na ~lan 78 o vanrednom
stawu, pa shodno sa tim, naredio je da TV prekine snimawe Skup{tine, {to, po Babi}evim re~ima, predstavqa diktaturu i ludilo.
Kucano u 4 primeraka
Dostaviti:
2 h II upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Vladimir Ninkovi}
MDXV
CRDB Leskovac – Ekstremizam
14. 3. 1994. godine
OA “Tomson”
192
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1.
Sadikovi} Reyepa Sulejman, ro|en 6. 3. 1952. godine u Tupalu,
[iptar, o`ewen, zemqoradnik, stalno nastawen u Tupalu.
Razgovor obavqen 18. 3. 1994. godine, u ve~erwim ~asovima, u slu`benim prostorijama na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se prvi put koristi po pitawima i zadacima interesantnim za RDB.
Izvor nepouzdan – podaci u fazi proveravawa.
2.
Podaci u bele{ci odnose se na nelegalnu nabavku i preprodaju
vatrenog oru`ja zbog ~ega je Sadikovi} Sulejmanu, od strane radnika OUP-a Medve|a, podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe
da je u~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 a u vezi stava 1 i 2 Zakona o oru`ju i municiji.
Tokom razgovora izvor je izneo slede}e:
“Negde avgusta meseca 1992. godine, izvor se susreo sa Sadikovi}
Ruhanom, svojim ro|akom, koji mu je ponudio da mu proda automat.
Kako su se sporazumeli o kupoprodaji, nakon nekoliko dana, Ruhan je
izvoru doneo ku}i automat “{majser” i prodao mu ga za 1.700 DM, a
koji su isprobali u {umi. Nakon toga, prilikom ponovnog susreta,
Ruhan je izvoru ponudio pi{toq “CZ” 7,65 mm koji je ovaj i kupio za
700 DM. Nakon tri meseca od prve kupoprodaje, Ruhan je izvoru ponudio i automatsku pu{ku na{e proizvodwe, a koju je izvor kupio za
1.300 DM, a do primopredaje je do{lo blizu Ruhanove ku}e. Nakon
ovih kupoprodaja, izvor poku{ava da se otarasi “{majsera” i “sedmice” pa stupa u kontakt, na pijaci u Medve|i, sa Bajramovi} Bajramom iz Kapita i nudi mu ih, ali je Bajram pristao da kupi samo pi{toq za 1.000 CHF. Do primopredaje je do{lo kod izvorove ku}e.
Prilikom slede}eg susreta, Ruhan je izvoru ponudio dva “tetejca”, a
po{to su se o kupoprodaji dogovorili, nakon izvesnog vremena, pi{toqe je izvoru doneo Ruhanov ro|eni brat Limon i prodao mu ih
po 800 DM. Tom prilikom, izvor je Limonu rekao da bi kupio za sina nov “tetejac” i da Limon vidi sa Ruhanom da mu ga nabave. Prilikom svog slede}eg dolaska u rodno Tupale, Ruhan je doneo “tetejac” i
proda ga izvoru za 1.000 DM. Zadwa kupoprodaja izme|u Ruhana i izvora bila je kada je Ruhan izvoru prodao karabin 8h57 sa 300 metaka
za 1.200 DM.
Nakon svih ovih nabavki, kod izvora ku}i dolazio je Alija Bajramovi}, iz Kapita, radi zamene municije. Tom prilikom oni su se
193
dogovorili o kupoprodaji karabina za 1.500 CHF i “tetejca” za 1.000
CHF, a iste je Alija preuzeo u izvorovoj ku}i. Drugi “tetejac” izvor je prodao Pajazitovi} Asanu iz \ulekara za 1.200 CHF. Izvor
je naveo i to da su mu se za oru`je obra}ali i Salija Beji} iz R. Bawe koji je hteo da kupi za sina Dilbera automat ali do dogovora nije do{lo, jer Dilber nije do{ao u zakazano vreme da pogleda automat, kao i Bajramovi} N., iz Kapita koji je odustao od kupovine jer
mu je izvor nudio automat, a on mu je tra`io pi{toq koji je hteo da
kupi za zeta. Do dogovora je po pravilu dolazilo ~etvrtkom, kada je
pija~ni dan u Medve|i.
3.
Sadikovi} Asana Ruhan, ro|en 3. 10. 1963. godine u Tupalu, [iptar, po zanimawu voza~, stalno nastawen u Gru`anskoj broj 7, M.M.
Lug, Beograd.
Bajramovi} Salije Bajram, ro|en 20. 8. 1930. godine u Kapitu,
[iptar, SO Medve|a zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
Limon Asana Sadikovi}, ro|en 8. 12. 1965. godine u Tupalu, [iptar, zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
Bajramovi} Alija, iz Kapita, SO Medve|a, [iptar, stalno nastawen u Medve|i, radnik na privremenom radu u Italiji.
Pajazitovi} Asan, iz \ulekara, SO Medve|a, [iptar, stalno
nastawen u Pri{tini.
4.
Osim razgovora nisu preduzimane druge mere i radwe RDB.
5.
Radnici OUP-a Medve|a su, 18. 3. 1994. godine, postupaju}i po
svojoj informaciji izvr{ili javni pretres kod Bajramovi} Bajrama
gde su na{li pi{toq “CZ” 7,65 mm i revolver 7,65 mm. Bajram je u
razgovoru priznao da je pi{toq kupio od Sadikovi} Sulejmana pa se
pristupilo i javnom pretresu wegovih prostorija. Kod Sulejmana je
prona|eno: automat, “{majser”, automatska pu{ka na{e proizvodwe
i pi{toq “CZ” 7,62 mm “TT”. U razgovoru, Sulejman je rekao za sve
drugo oru`je.
O Ruhanu Sadikovi}u i Limonu Sadikovi}u i wihovom bavqewu
nelegalnom trgovinom informisali smo u slu`benoj bele{ci br.
353 od 21. 4. 1993. godine. Tako|e smo informisali da je wihov brat
Sadikovi} Neyad, u slu`benoj bele{ci br. 150 od 18. 2. 1994. godine,
predao na na{em terenu automatsku pu{ku. Hap{ewem Sulejmana
Sadikovi}a ova na{a saznawa se potvr|uju, ali ~iwenica je da je on
194
predstavqao samo jednu od karika u lancu trgovine oru`jem. U tom
smislu, a imaju}i u vidu da raspola`emo jo{ nekim {irim saznawima o delatnosti Ruhana i wegovih saradnika, u narednom periodu anga`ova}emo se na potvr|ivawu i pro{irivawu saznawa o wihovoj
delatnosti.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Centru
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
G. Nikoli}
MDXVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Br. 13880
Beograd, 18. 3. 1994. godine
Beograd, Kneza Milo{a 92
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Dana, 29. marta 1994. godine
Dr`avna tajna
Informacija
Prate}i politi~ko-bezbednosnu situaciju na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, informisani smo o slede}em:
Daqi rad Skup{tine RSK ocewuje se kao nemogu} u konstelaciji sada{wih politi~kih prilika, strana~kih odnosa i protivure~nih stavova. Ima najava da poslanici sa gorepomenutog podru~ja, izuzev Srpske radikalne stranke za RSK, ne}e prisustvovati narednom zasedawu 8. aprila ove godine.
SRS za RSK, kako se navodi, je u op{toj ofanzivi s obzirom da
imaju vlast u ve}ini op{tina na ovom podru~ju. Smewuju rukovode}e
qude i na wihova mesta postavqaju svoje. U posledwe vreme pokazu195
ju sve ve}i interes i za preuzimawe MUP dovo|ewem svojih ili poku{ajem vrbovawa qudi iz sada{weg sastava MUP-a. Rajko Pantelinac, predsednik op{tine Daq, otvoreno najavquje mogu}nost
stvarawa policijske stanice koja }e, ako bude trebalo, egzistirati
uz postoje}u. Isti~e da su kadrovski i materijalno za ovakav potez
osposobqeni.
Gotovo istovetna situacija je u op{tini Vukovar, dok je ne{to
druk~ija u op{tini Mirkovci, {to je zasluga, razumnijih i tolerantnijih stavova wenog predsednika Bedlar Zorana, tako|e radikala.
Informisani smo da se Pantelinac i Rade Leskovac trenutno
nalaze u Rusiji, izme|u ostalog, radi razgovora i stvarawu uslova za
dovo|ewe kozaka na ovo podru~je. Isti bi, kako se navodi, zamenili
postoje}i oficirski kadar Vojske RSK, sa ~ijim radom i pona{awem su radikali veoma nezadovoqni.
Evidentno je nepostojawe pravne dr`ave, nemogu}nost funkcionisawa i rada legalnih organa, dominacija strana~kih i li~nih interesa na {tetu op{tih, zajedni~kih. Ovakva situacija i odnosi, kako se ocewuje, mogu imati pogubnije efekte po srpske interese od
bilo kakvih ratnih sukoba.
Vojska RSK konstantno ispoqava sve svoje slabosti i neorganizovanost. Komandni kadar je iskompromitovan, ne postoji `eqa, vi{e ni mogu}nost, da se povrati poquqani ugled i autoritet. Me|u
pripadnicima Vojske RSK vlada nezadovoqstvo zbog materijalnog
polo`aja, {to za posledicu ima kr{ewe pravila pona{awa, disciplinovanog i odgovornog postupawa ~ime se ozbiqno dovodi u pitawe odbrana srpskih teritorija. Ovo posebno dobija na zna~aju ako se
ima u vidu da su u dva navrata, 19. i 23. marta ove godine, na potezu
Marinci – Nu{tar, ozbiqnije naru{eni sporazumi o po{tovawu
primirja. Kako se navodi, u oba slu~aja hrvatska vojska je izazvala
oru`ane incidente, mada ima i suprotnih tvrdwi.
Da Republika Hrvatska nema nameru da odustane od srpskih teritorija govori i podatak da su, proteklih dana, iz Zagreba u Osijek
i Vinkovce stigla dva bataqona elitnih jedinica HV, specijalizovane za diverzantsko-teroristi~ka dejstva. Najavquje se dolazak na
ovo podru~je Tomislava Mer~epa, dobrog poznavaoca istog. U razgovoru sa gra|anima RSK, dobrim poznavaocem ovog podru~ja, izdvojena su meta i lokacije na kojima se eventualno mo`e o~ekivati upad
Mer~epovih jedinica. Narednog dana, u redovnoj i rutinskoj kontroli, od pripadnika UNPROFOR zapadno-evropskih zemaqa izuzete
su snimqene fotografije mesta i lokacija koja je nazna~io pomenuti gra|anin, ~ime gorwa saznawa jo{ vi{e dobijaju na zna~aju i
ozbiqnosti situacije nastale dolaskom jedinica HV.
196
U vezi sa iznetim, mogu se posmatrati izjave i komentari koje je,
nedavno, na{em izvoru dao ^op~i} \uro, penzionisani pukovnik
biv{e JNA, sada oficir HV u Osijeku. \urin ro|eni brat Frawa je
poznati i ekstreman pripadnik HV u Vinkovcima.
U razgovoru sa na{im izvorom, \ura je najavio svoje iseqavawe
iz Republike Hrvatske jer smatra da na ovim prostorima mira ne}e
biti, ne pori~e da }e Republika Hrvatska sve u~initi da mirnim i
politi~kim putem pripoji srpske teritorije, me|utim, uveren je da
}e to poku{ati i primenom oru`ane sile. Po wemu, glavni zagovornici oru`ane borbe su [u{ak i Milas zbog pritiska velikog broja izbeglica sa ovih podru~ja i konstantnih napada i zahteva ekstremno orijentisanih strana~kih lidera.
Kada su u pitawu Slavonija, Barawa i zapadni Srem, po \uri,
glavni hrvatski interesi su izlazak na reku Dunav i zauzimawe
naftnih poqa, ~ime bi znatno oslabili ekonomsku mo} ovog podru~ja. Od UN, SAD i Nema~ke o~ekuju podr{ku i povoqno re{avawe
polo`aja i statusa zapadne Slavonije. Ipak, isti~e \ura, glavni hrvatski interesi i ciqevi vezani su za Dalmaciju i Liku. Republika
Hrvatska se mora izboriti za potez Drni{-Vrlika, kako bi kroz
pregovore, u re{avawu statusa u okviru biv{e Bosne i Hercegovine, mogli tra`iti Kupre{ku visoravan. Jedna od kqu~nih ta~aka je
zauzimawe Obrovca, ~ime Republika Hrvatska dobija hidroelektranu na reci Zrmawi i Srbima preseca put prema Li~kom Gra~acu. Od
ne maweg zna~aja za Republiku Hrvatsku je tzv. yep kod Teslingrada
kao i Sluw ~ime bi presekli Liku i Kordun i do{li do samih Plitvica. Ciq im je zauzeti Petriwu i Srbe udaqiti {to vi{e od Siska. U dogovoru sa Fikretom Abdi}em, uz osvojene gorepomenut ciqeve, odvojili bi RSK od RS. Zauzvrat, Republika Hrvatska je
spremna da Srbima u RS u potpunosti prepusti Posavinu i pro{iri postoje}i koridor.
Na kraju, \ura tvrdi da su na dan najavqenog bombardovawa od
strane NATO srpskih polo`aja oko Sarajeva, u Republici Ma|arskoj podignute jedinice na najvi{i borbeni nivo, sa zadatkom spre~avawa preleta ruskih aviona za koje se o~ekivalo da bi pomogli
Srbima u svojoj odbrani.
Tako|e je istakao da }e vrlo brzo u Nema~koj po~eti “lov” na Srbe i samo ~ekaju da im iz Republike Hrvatske budu dostavqena imena i drugi tra`eni podaci.
1 h MUP RS RDB – na~elniku
1 h Dok. fondu CRDB NS
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
197
MDXVII
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-027
18. 3. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Operativnim sagledavawem delatnosti Stoilkovi} Jugoslava,
ro|en 19. 9. 1957. godine u Pan~evu, od oca Save, sa prebivali{tem u
Ni{u, ulica G. Principa 16/38, za koga je dat predlog za zavo|ewe
PO po ekstremizmu, zbog organizovane ilegalne trgovine oru`jem i
municijom, dobijeni su novi operativni podaci koji bli`e razja{wavaju okolnosti vezane za ilegalnu trgovinu oru`jem, o ~emu je
izve{tavano aktom sp. br. 820 od 15. 3. 1994. godine.
Avgusta meseca 1993. godine, Stoilkovi} je zajedno sa \ulovi}
Hranislavom, ro|enim 28. 11. 1953. godine u Ni{u, od oca Hakije, musliman, privatni ugostiteq, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica
Alekse Nenadovi}a broj 24, boravio u Vaqevu radi ugovarawa poslova o kupovini “vaqevskog piva”, s obzirom da je wegova supruga
vlasnik PP “Aksiom” iz Ni{a. Tom prilikom, Stoilkovi} je
ostvario kontakte sa svojim poslovnim prijateqima Savi} Dejanom,
vlasnikom PP “Bonelo” iz Vaqeva, Mi{kovi} Qubisavom, direktorom RJ “Transportni saobra}aj” ASP “Strela” iz Vaqeva i Rabrenovi} Branimirom, komercijalistom ASP “Strela” Vaqevo.
Dok su Stoilkovi} i \ulovi} sedeli u kafani, dva lica iz tog
dru{tva, od kojih je jedan navodno finansijski direktor “Strele”,
prijatnog gospodskog izgleda, ugla|en (najverovatnije Rabrenovi}
Branimir – prim. op. radnika), a drugi crnog tena i kose sa crnim
brkovima, odvezla su nakon dogovora sa Stoilkovi}em wegov automobil marke “opel korsa” i u bunker, koji se nalazi ispod zadweg sedi{ta, utovarili 20 automatskih pu{aka, 10 automatskih pi{toqa
marke “{korpion” i 20 pi{toqa. Pomenuto oru`je poti~e iz Republike Srpske.
Oru`je su Stoilkovi} i \ulovi} dovezli do Ni{a, a zatim je
distribuirano prema Novom Pazaru. Oru`je je od Ni{a do Novog
Pazara prevezeno {leperom koji je prevozio pivo, a u transportu su
u~estvovali Dragoqub Pe{i}, milicionar SM za KPDG na aerodromu Ni{, koji je bio u uniformi milicije, Sefer Kr{i}, sa prebivali{tem u Novom Pazaru, ulica B. Bakra~evi}a broj 20 i za sada
neidentifikovani Zoran N. Ne{to kasnije, za kamionom je do{ao i
Stoilkovi} svojim putni~kim automobilom, a uspe{na realizacija
ilegalne trgovine oru`jem proslavqena u Novom Pazaru.
198
Posle ove isporuke oru`ja, iz Vaqeva je do Ni{a dopremqen
jo{ jedan kontigent oru`ja, u kome je bilo “igrama”, “zoqa”, “heklera” i “kala{wikova” koje je potom kamionom koji je prevozio smrznutu ribu otpremqen do Pri{tine. Prema u potpunosti nepotvr|enim podacima, oru`je je najverovatnije dostavqeno Besimu N. iz
Pri{tine, vlasniku PP “Beskom” koji u Pri{tini koristi tel. br.
27-640, ili Eniju N. vlasniku PP “Eni komerc” iz Pri{tine, sa
prebivali{tem u Pri{tini. U drugoj ulici levo, kada se dolazi iz
pravca Ni{a iza yamije, poseduje veliku belu ku}u u kojoj je veliki
dragstor, ispred koje je parkiran neispravan automobil marke
“BMV” zelene boje. Eni je starosti oko 50 godina, elegantnog izgleda a pokazuje veliko interesovawe prema oru`ju.
Operativnim radom dobijeni su i podaci da je Savi} Dejan iz
Vaqeva, po~etkom marta, boravio na podru~ju Republike Srpske gde
je kontaktirao sa Pakovi} Milanom sa Pala, kao i da je po{to je dobio dozvolu za boravak na hrvatskom podru~ju, u Kiseqaku navodno
sklopio ugovor o trgovini sa Hrvatima. Operativnim proveravawem potvr|eno je da je u PP “Aksiom” zaposlena budu}a snaha generala Samaryi}a, komandanta III armije VJ, {to bi ovom preduze}u
trebalo da omogu}i monopol u poslovima snabdevawa VJ prehrambenom robom, uglavnom uvezenom iz Bugarske.
Dana 15. 3. 1994. godine, Stoilkovi} i Pe{i} su na sastanak sa
poslovnim partnerom Lamberom, bugarskim dr`avqaninom, u Sofiju poslali Dimitrijevi} Qubi{u, vlasnika ribarnice, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica M. Toplice 23, koji je tom prilikom iz SRJ
izneo 15.000 DEM. Prema istom nisu preduzimane mere na GP, jer su
pomenuta lica pokazala pove}anu opreznost i sumwu da se wihova
delatnost sagledava, te je odlu~eno da se sa ciqem za{tite mera i
radwi RDB postupati na pomenuti na~in. Istog dana, u popodnevnim
~asovima, kada je do{lo do ilegalnog izno{ewa deviza, u prostorijama SUP-a Ni{ i CRDB Ni{ registrovan je boravak Milojevi}
Zorana, zamenika komandira SM za KPDG na aerodromu Ni{ koji
je, tako|e, ukqu~en u nezakonitu Stoilkovi}evu delatnost. Tom prilikom, Milojevi} se obratio pom. na~elnika CRDB Ni{ Risti}
Krasomiru, obave{tavaju}i ga da je ~uo da su na GP “Gradina” prema
Stoilkovi}u preduzimane mere kontrole i pretresa, kojom prilikom je imao o~iglednu nameru da do|e do odre|enih podataka o interesovawu RDB za Stoilkovi}a. Tako|e su registrovani i Milojevi}evi poku{aji da u SM za KPDG Dimitrovgrad do|e do podataka po
~ijoj je prijavi i nalogu vr{ena kontrola Stoilkovi}a dana 7. 3.
1994. godine na tom GP.
199
U posledwe vreme, tako|e je prisutno sve ~e{}e pozivawe Stoilkovi}a na vezu sa @. R. Arkanom i Strankom srpskog jedinstva,
uglavnom prilikom pretwi du`nicima da }e svoja potra`ivawa naplatiti silom, s obzirom da je sa Arkanom stupio u vezu preko svog
pacijenta Stoj~i} Sini{e, koji je povre|en u saobra}ajnoj nesre}i,
nakon promocije ove stranke u Ni{u i Pirotu.
Mi{qewa smo da sa najnovijim operativnim podacima treba
upoznati i CRDB Vaqevo, Kraqevo i Pri{tina radi daqeg koordiniranog i zajedni~kog operativnog sagledavawa ilegalne trgovine
oru`jem kojom se bave ova lica, a sa ciqem wenog presecawa, kao i
radi a`urirawa odre|enih proveravawa koja smo zatra`ili od ovih
centara, uz mogu}nost i konkretnog radnog dogovora.
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Bojan Pavi}
MDXVIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
– V uprava –
Beograd
U prilogu vam dostavqamo izve{taj saradnika “Vili” – podaci
se odnose na ilegalnu trgovinu oru`ja na relaciji Republika Srpska – SRJ, od strane srpskih ekstremista.
Za na~elnika Centra,
Slobodan Aleksi}
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam – srpski
3-0030
29. 3. 1994. godine
OA “Tomson”
200
Izve{taj saradnika
I
– Saradnik “Vili”.
– Kontakt ostvaren telefonom, dana 29. 3. 1994. godine, na inicijativu saradnika.
– Koristi se na problematici navedene akcije.
– Izvor pouzdan – podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`ja na relaciji Republika Srpska – SRJ, od strane srpskih ekstremista.
Veza: Na{ SP br. 490 od 18. 3. 1994. godine.
Saradnik “Vili”:
“Ju~e (28. marta) bio sam u dru{tvu Olivera i dvojice wegovih
’prijateqa’, za koje je rekao da dolaze sa rati{ta u biv{oj BiH. Wegovi prijateqi su navodno raweni i do{li su radi le~ewa. Jedan od
wih se zove Zoran a drugom ne znam ime. Do{li su automobilom
’BMV’ – bawalu~ke registracije 10-17. Pre Beograda boravili su u
Novom Sadu.
Koliko sam shvatio, ova dvojica nisu ideolo{ki i politi~ki
istomi{qenici sa Oliverom, naime, oni su arkanovci, a Oliver
{e{eqevac. Me|utim, radi se o ’poslu’. Ovi donose oru`je sa rati{ta i predaju Oliveru a ovaj tô daqe utopqava. U Novi Sad su wih
dvojica, sada, doneli i ostavili 10 TT pi{toqa. Ostaje mi dilema,
po{to su govorili o oru`ju, sem ovih pi{toqa, koje tek treba da
stigne, da li je ono {to mi je Oliver pri~ao tô oru`je (koje tek treba da stigne) ili se radi o ne~emu sasvim drugom {to nema veze sa
Bawalu~anima.
Iako su dosta zatvoreni, ima {anse da se jo{ ne{to daqe i{~upa oko trgovine oru`jem”.
III
Oliver Denis Baret, ro|en 1969. godine, stanuje u Beogradu, Be`anijska Kosa 66-b.
Zoran N., iz Bawaluke, vozi “BMW”, BL 10-17.
NN lice do{lo sa Zoranom.
IV
Druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Saradnik }e i nadaqe da prati nastalu situaciju poku{av{i da
dozna {to vi{e detaqa o oru`ju o kome je re~. Prema dogovoru sa III
201
upravom RDB – ne}emo ulaziti u kombinovawe, odnosno uvla~ewe
saradnika u plasman oru`ja, ve} }e se Oliver staviti pod mere RDB.
Kucano u 4 primerka
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h CRDB Zaje~ar
1 h operativni radnik,
Operativni radnik,
Tomislav Videnovi}
MDXIX
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Zemun
71-0373
30. 3. 1994. godine
OA “Dinar ’94”
Slu`bena bele{ka
– Podaci se odnose na aktivnost i kontakte \ovani di Stefana,
direktora Stambene zadruge “[umadija” –
Od pouzdanog izvora Slu`be raspola`emo saznawima da je, dana
24. 3. 1994. godine, saradnica \ovani di Stefana, Ivana, ostvarila
kontakt sa Milomirom Mini}em, generalnim direktorom @TP Beograd, i izrazila `equ Di Stefana da odr`e poslovni sastanak.
Po navodima izvora, Milomir Mini} je ugovorio sastanak sa
Di Stefanom u ponedeqak, 28. 3. 1994. godine, u 9,00 ~asova u prostorijama @TP-a, ulica Nemawina broj 6, I sprat, soba 305.
Izvor ne raspola`e saznawima o detaqima u vezi planiranog
kontakta navedenih lica, kao ni sa podacima da li je odr`an u zakazano vreme, s obzirom da se radi o neradnom danu zbog dr`avnog praznika.
Tako|e, naveo je izvor, \ovani di Stefano je, dana 24. 3. 1994. godine, imao ugovoren sastanak sa @arkom Trbojevi}em, u 14,00 ~asova, ali izvor ne raspola`e saznawima da li je i odr`an, kao i o prirodi i sadr`aju wihovog razgovora.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h III upravi RDB MUP RS
202
1 h V upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewu CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Dragan Dedi}
MDXX
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Palilula
23. 3. 1994. godine
71-0358
OO Rade Radovanovi}
Slu`bena bele{ka
– odnosi se na kontakte R. Radovanovi}a – OO ovog centra po
srpskom ekstremizmu –
Na{ sasvim pouzdani izvor nas je informisao da je R. Radovanovi}, dana 20. 3. 1994. godine, kontaktirao sa Borisom iz srpske redakcije Radio-Kelna.
Tom prilikom, Radovanovi} je Borisa upoznao sa svojim planovima vezanim za nedavni boravak u Sofiji i najavio mu da postoje
realni izgledi da se tamo preseli zajedno sa suprugom Majom i to
najmawe na godinu dana. Boris je podr`ao ovu Radovanovi}evu nameru i predlo`io mu da i daqe nastavi saradwu, ovog puta kao dopisnik iz Bugarske.
U daqem toku razgovora, Radovanovi} je Borisa informisao da
je razgovarao sa Zvonimirom Markovi}em, {efom hrvatskog Ureda
u Beogradu, i wegovim pomo}nikom Bilanyi}em. Po Radovanovi}u,
Z. Markovi} i Bilanyi}, koji su odseli u Hajatu su dobri i po{teni qudi spremni na razgovore i pregovore sa srpskom stranom. Mi{qewa je da su Hrvati, poslav{i ih u Beograd napravili pravi potez za razliku od Srba koji su u Zagreb poslali Veqka Kne`evi}a.
S tim u vezi, Boris je Radovanovi}u rekao da su wegovi qudi –
dopisnici iz Zagreba ve} napravili jedan intervju sa V. Kne`evi}em, intervju je radio novinar Modri~ (za koga Boris ka`e da u svojim izve{tajima zastupa hrvatsku liniju) ali da oni u Zagrebu imaju i novinara-dopisnika Jelovca zadu`enog za izve{tavawe o zbivawima u Krajini (koji predstavqa takozvanu srpsku liniju).
203
Radovanovi} mu je odgovorio da je Jelovca on predlo`io i da o
wemu ima visoko mi{qewe.
Na kraju je Boris Radovanovi}a zamolio da ostane u kontaktu sa
Markovi}em i Bilanyi}em, jer }e im mo`da trebati intervju sa wima, pogotovo sa Z. Markovi}em na okolnosti wegovog devetogodi{weg “boravka” u Lepoglavi.
Kucano u 4 primerka
1 h III upravi RDB MUP RS
1 h V upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewu CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Budimir Deli}
MDXXI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Beograd, mart 1994. godine
Dr`avna tajna
Izve{taj
o radu Resora dr`avne bezbednosti u 1994. godini
2. Srpski ekstremizam i terorizam
U skladu sa programskim ali i vanrednim zadacima, tokom 1994.
godine preduzimane su operativne i represivne mere na otkrivawu,
pra}ewu i spre~avawu delovawa srpskih ekstremista i terorista u
ciqu protivpravnog osvajawa vlasti, formirawa i naoru`avawa
paravojnih formacija, te zloupotrebu legalnih i kori{}ewe vaninstitucionalnih formi za ekstremnu i subverzivnu politi~ku i
ekonomsku destabilizaciju i ugro`avawe ustavnog poretka Republike Srbije. Operativnim radom na obradama i izdiferenciranim licima uz primenu operativno-tehni~kih sredstava pra}ena je
dokumentovana sprega nosilaca ekstremne aktivnosti sa ekstremno
orijentisanim licima iz redova SPC, grupama iz redova desnih
stranaka, tzv. gra|anskih struktura, “nezavisnih sindikata”, pojedinih “nezavisnih medija” i dr. Tako|e, operativno je sagledavano wihovo povezivawe sa pripadnicima raznih me|unarodnih humanitarnih organizacija i udru`ewa, kao i sa predstavnicima dr`avnih i
obave{tajnih struktura stranih zemaqa.
204
Prioritetno anga`ovawe bilo je usmereno na operativno sagledavawe, pokrivawe i daqe presecawe pojava paravojnog organizovawa, naoru`avawa i delovawa srpskih ekstremista iz redova Srpskog
~etni~kog pokreta, Srpske garde, Ravnogorskog pokreta, Srpske
~etni~ke organizacije, Belih orlova, Du{ana Silnog i dr. Kombinovanim radom na obradama i operativnim anga`ovawem u okviru
OA “Tomson” i OA “Jug” operativno su istra`ivane i pra}ene wihove aktivnosti na organizovanom upu}ivawu pripadnika ovih formacija na ratom zahva}ena podru~ja u ciqu nabavqawa i ilegalnog
uno{ewa oru`ja, municije i eksplozivnih naprava za strana~ke potrebe i ilegalnu trgovinu, stvarawe punktova za lagerovawe oru`ja, poligona za izvo|ewe vojne obuke i dr.
Na osnovu prikupqene operativne i krivi~no-pravne dokumentacije tokom godine preduzete su mere realizacije ve}eg broja lica
iz paravojne formacije tzv. Timo~kog bataqona Srpske garde – “Hajduk Veqko” na podru~ju Zaje~ara i Kwa`evca. Za 14 najekstremnijih
u~esnika, ukqu~uju}i i “komandanta” ovog odreda, nadle`nom OJT
podnete su krivi~ne prijave (po ~lanu 33 Zakona o oru`ju), dok su za
jo{ 7 lica iz ove formacije krivi~ne prijave podnete zajedno sa
podru~nim organima RJB. Merama realizacije zahva}ena su 22 lica,
izvr{eno je 8 pretresa stambenih i drugih objekata, prona|ena i oduzeta ve}a koli~ina oru`ja i druge vojne opreme, uzete 54 izjave po
odredbama ZKP. Tako|e, obezbe|ena je po~etna operativna dokumentacija za ve}i broj ekstremista sa podru~ja CRDB Beograd, Smederevo, Ni{ i Kraqevo koja su bila povezana sa delovawem ove paravojne formacije.
Po istom osnovu, na podru~ju Priboja preduzete su mere presecawa ekstremne delatnosti paravojne organizacije Beli orlovi, kojima je bilo obuhva}eno 35 lica, ukqu~enih u ilegalno naoru`avawe
u sprezi sa ekstremistima iz drugih sredina na podru~ju Srbije i sa
rati{ta u Republici Srpskoj. Oduzeta je odre|ena koli~ina oru`ja, uzeto 35 izjava po ZKP, a krivi~no-pravna dokumentacija ustupqena RJB radi preduzimawa mera krivi~nog gowewa.
Posebno anga`ovawe bilo je usmereno na operativno pra}ewe i
presecawe aktivnosti ekstremista iz ovih grupacija na planu vr{ewa pritisaka za iseqavawe nesrpskog stanovni{tva, ugro`avawa
wihove li~ne i imovinske sigurnosti teroristi~kim aktima, pretwama, “reketirawem” i dr., s ciqem izazivawa me|unacionalnih sukoba i destabilizacije stawa u nacionalno me{ovitim sredinama.
U izra`enijem vidu ove pojave su bile registrovane na podru~ju op{tina [id, In|ija, Subotica, kao i u Ra{koj oblasti.
205
Tokom 1994. godine, zbog ekstremisti~kog ilegalnog delovawa
na formirawu, omasovqewu i ilegalnom naoru`avawu paravojnih
strana~kih organizacija, izvr{enih dela ratnih zlo~ina na prostorima RS, izvr{enih i planiranih teroristi~kih napada na lica i
objekte vlasni{tva pripadnika nesrpske nacionalnosti, podnete su
34 krivi~ne prijave, kojima je obuhva}eno 40 ekstremista.
U okviru operativnih akcija “Jug” i “Tomson” i radom na obradama i izdiferenciranim licima, otkriveno je i represivnim i
drugim merama realizovano vi{e grupa i ekstremnih pojedinaca,
kao i kriminalaca, koji su se bavili ilegalnom trgovinom oru`ja,
municije, eksplozivnih sredstava i drugo. Na podru~ju Kraqeva, Ni{a, Zaje~ara, U`ica, Pan~eva, otkriveni su ilegalni kanali uno{ewa oru`ja i municije, ~iji deo je prodavan albanskim i muslimanskim ekstremistima na podruju KiM i Ra{ke oblasti. Protiv u~esnika ilegalne trgovine oru`jem Slu`ba je samostalno podnela 35
krivi~nih prijava, dok je najve}i deo prikupqenih operativnih podataka za lica ustupqen RJB radi preduzimawa represivnih mera.
Prikupqen je obiman operativni fond saznawa i izdiferencirana
lica i sredine prema kojima }e se preduzimati daqe operativne i
represivne mere u ciqu presecawa ove nezakonite aktivnosti.
Kontinuiranom primenom operativnih mera pravovremeno je
ostvarivan uvid u ekstremne aktivnosti pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske garde i Ravnogorskog pokreta na planu konsolidacije redova, omasovqewa ~lanstva, formirawa novih “odbora”, planova naoru`avawa, povezivawa sa ekstremistima u inostranstvu i monarhisti~kim grupacijama u Republici Srpskoj, u ciqu restauracije monarhije na celom srpskom nacionalnom prostoru.
[iroko preduzetim represivnim merama Resora tokom 1993. kao i
1994. godine prema pripadnicima S^P i SG, kao i zbog nekih politi~kih i strana~kih organizacionih promena, u velikoj meri je
spre~eno i potisnuto delovawe najmilitantnijih grupacija. Me|utim, registrovana su wihova nastojawa na ponovnom okupqawu, {irem povezivawu sa ekstremistima iz drugih desnih politi~kih partija, ekstremistima iz redova Srpske pravoslavne crkve, “nezavisnih sindikata”, te kriminalnih krugova.
Pra}eno je i operativno istra`ivano delovawe ekstremista iz
redova S^P, SG, SRS i drugih organizacija u pravcu opstrukcije rada op{tinskih skup{tina i iznu|ivawa lokalnih izbora, poku{aji
manipulacije socijalnim nezadovoqstvom posebno u ve}im sistemima (@TO, EPS i dr.) u ciqu izazivawa {irih nemira, podrivawa
206
Programa ekonomske stabilizacije i ru{ewa legalne vlasti, napada i pozivawa na otpor politici najvi{eg rukovodstva u vezi okon~awa rata u biv{oj BiH, zagovarawe teroristi~kih akcija na predstavnike vlasti i pripadnike Slu`be.
Preko operativnih pozicija i primenom OT mera i sredstava
blagovremeno su prikupqana saznawa o organizovawu brojnih “strana~kih” skupova ekstremista i vr{eno wihovo operativno pokrivawe (~etni~ki sabor na Jelici, skup na Ravnoj gori, skupovi S^O na
Oplencu i u Vaqevu, skup S^P kod ^a~ka i dr).
Operativno je pra}ena i dokumentovana sprega srpskih ekstremista sa aktivnostima ekstremista iz redova SPC kroz delovawe
Eparhijskog odbora za za{titu pravoslavqa, Zajednice pravoslavne
omladine “Justin Popovi}”, izdava~ke delatnosti SPC, osnivawe
zajedni~kog “Odbora protiv dr`awa blokade RS”, organizovawa savetovawa o temi nacionalnog ujediwewa, humanitarnih akcija, “Kola srpskih sestara” i drugih vidova subverzivnog politi~kog delovawa.
Tako|e, blagovremeno je ra|eno na otkrivawu formirawa Srpskog pokreta otpora na KiM i operativnom pra}ewu delatnosti
ekstremista u okviru ovog udru`ewa, kao i wihovi kontakti sa srpskim ekstremistima na drugim podru~jima Republike.
Vanredno operativno anga`ovawe tokom izve{tajnog perioda
bilo je usmereno na pra}ewe aktivnosti raznih satanisti~kih sekti i grupa (“Red orijentalnih templara”, “Belagnosti~ka crkva”,
OTO, EGA “Fi~kraft grupe” i dr.) u ciqu suzbijawa wihove ekstremisti~ke i obave{tajne delatnosti.
Na suprotstavqawu srpskom ekstremizmu i terorizmu vo|eno je
188 obrada, od kojih su najve}i broj vodili CRDB Vaqevo – 34, Ni{
– 25, Sremska Mitrovica – 22, Kraqevo i Beograd po 20, Leskovac 19.
Najmawe obrada vodili su CRDB Zaje~ar i Zrewanin – po 6, Novi
Sad i Pan~evo po 4, Subotica i Vrawe po 3, Pri{tina – 2 i U`ice
– 1. Centri u Prizrenu i Gwilanu nisu vodili nijednu obradu po
srpskom ekstremizmu i terorizmu.
Vo|ene su i dve operativne akcije (“Jug” i “Tomson”). Ekstremizam iz redova SPC pra}en je preko 13 obrada i jedne operativne obrade objekta. Najvi{e obrada po ovoj problematici vodio je CRDB
Vaqevo – 7, Beograd i Kraqevo po 2, dok su centri u Prizrenu i
U`icu vodili po jednu obradu.
Kori{}en je fonda od 401 saradni~ke pozicije, od ~ega 171 saradnik i 230 operativnih veza.
207
MDXXII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Slu`bena bele{ka
o kontaktu sa operativnom pozicijom “Dim”
Dana 6. 4. 1994. godine, obavqen je telefonski kontakt sa operativnom pozicijom “Dim”. Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni.
“Dim” je podneo slede}i izve{taj: Dana 5. 4. 1994. godine, izvora
je kontaktirao u Budvi ~lan Srpske radikalne stranke (ime nije pomiwao jer je kontakt telefonski – prim. op. radnika) i tom prilikom tra`io pomo} od “Dima” u smislu uspostavqawa “…prijateqske
relacije u zajedni~kom interesu…” sa Borislavom Mikeli}em, mandatarom Vlade RSK. Naime, ~lan SRS zna da je “Dim” u bliskoj rodbinskoj vezi sa Mikeli}em (bio o`ewen “Dim-ovom” ro|akom –
prim. op. radnika) kao i da su wih dvojica bliski i u tom smislu tra`i pribli`avawe SRS Mikeli}u. Naime, ~lan SRS je izneo “Dimu” da su u posledwih par dana odnosi izme|u SRS i SDS – Babi} bitno poreme}eni i da SRS sa svoje strane namerava da, uz kompromise,
na|e re{ewe sa Mikeli}em.
Izvor navodi da nije dao nikakav odre|en odgovor ostaviv{i
sve opcije otvorene, a sa ciqem konsultacije sa RDB.
Dostavqeno:
– 1 h na~elniku uprave
– 1 h operativcu
Operativni radnik,
Milan Radowi}
MDXXIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
6. 4. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Sagledavawe ekstremne delatnosti Vaki} Branislava, za koga
se kod CRDB Ni{ vodi OO, dobijeni su podaci koji ukazuju da je
208
isti, dana 27. 3. 1994. godine, bio u vezi sa Desimirom Stojanovi}em,
ekstremnim pripadnikom S^P-a iz Leskovca, koji se tih dana nalazio u jednoj od kasarni u Ni{u, gde je bio pozvan na vojnu ve`bu.
Ovom prilikom Stojanovi} je Vaki}u zamerio da ga je po drugi put
“prodao” kod Vojislava [e{eqa i pri tom naveo da su ga on i Petrovi} Tomislav molili za ponovni povratak u S^P, a da sad zbog li~nih interesa izbegavaju pravu istinu.
Pored toga, istakao je da kao wegov biv{i prijateq nikada ne bi
izneo ne{to {to bi teretilo krivi~no Vaki}a iako, po wemu, za to
ima dosta elementa, dok nasuprot wemu dr Bora Kosti}, sada{wi
predsednik SRS u Leskovcu, javno iznosi da je tokom 1993. godine
prilikom obilaska dobrovoqaca iz redova S^P-a, Vaki} sa skelanskog rati{ta preneo 56 automatskih pu{ki i to potkrepio ~iwenicom da je i sam tada bio sa Vaki} Branislavom na istom terenu. Stojanovi} je, pored ostalog istakao da }e u narednom periodu sve u~initi da razbije SRS i S^P u Leskovcu, a svu krivicu prebaciti na
Vaki} Branislava i Petrovi} Tomislava.
Operativni podaci, kojima raspola`e CRDB Ni{, ukazuju da je
tokom 1993. godine, odnosno u februaru, martu i aprilu, Vaki} Branislav zajedno sa dr Borom Kosti}em u tri navrata boravio na skelanskom rati{tu, kada su ostali vi{e dana, sa ciqem obilaska dobrovoqaca. Potvr|eno je da je tada Vaki} Branislav, zajedno sa Petrovi} Tomislavom, preneo ve}u koli~inu tehni~ke robe, a operativni podaci ukazuju da su u tom periodu ova dvojica, preko Krli}
Milenka, skeleyije na Drini, prenosili oru`je i municiju, s obzirom da je Krli} posle hap{ewa u vi{e navrata kontaktirao Vaki}a
i Petrovi}a u Ni{u tra`e}i od wih da mu pomognu na sudu, jer je
prilikom pretresa wegove ku}e od strane MUP-a prona|ena izvesna koli~ina bombi i municije.
Podatak koji sada iznosi dr Bora Kosti} o prenetih 56 automatskih pu{ki od strane Vaki}a i wihovo rasturawe na ovom terenu u
narednom periodu }e se intenzivno istra`ivati uz koordinaciju sa
CRDB Leskovac, s obzirom da su i Kosti} i Stojanovi} pod tretmanom RDB-a.
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Kresomir Risti}
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDDB MUP RS – III uprava
209
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1. prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Branimir Madi}
MDXXIV
Informacija
9. 4. 1994. 10:25 PM
Dostaviti Frenkiju
Zapadna Slavonija
Vojni faktor
U kontaktu sa na{im izvorima, do{li smo do saznawa da se opet
manipuli{e podacima da bi oru`ane snage RH, krajem septembra
1994. godine, mogle da izvr{e ja~u ofanzivu na teritoriji RSK. ???
na osnovu va{eg zahteva, prikupili najnovije podatke o ja~ini i rasporedu oru`anih snaga RH koje se trenutno nalaze du` granice razdvajawa RH za Zapadnom Slavonijom.
Posedujemo pouzdana saznawa da je 125. brigada HV razme{tena
u zoni odgovornosti od ????? sela preko sela Ku}erine – Kri~ke –
Brezovac – Popovac – Lovska. Komandno mesto brigade je u Kutini.
Navodno, zapovednik brigade je jo{ uvek Bjondi} Mile, ro|en 1950.
godine u Novskoj, prije rata direktor drvne industrije “Trokut”.
Pomo}nik zapovednika je Kasumovi} Josip, prije rata nastavnik
fiskulture i sekretar SOFKE Novska. Mati~ni garnizon brigade
je Novska, ali zbog takti~kih i strate{kih razloga komanda je u Kutini.
Brigada je ja~ine oko 2000 vojnika, ali u svom sastavu ima tenkovsku ~etu, 8-10 tenkova, baterije haubica 155 mm, baterija minobaca~a 120 mm i 82 mm, svaka ~eta u svom sastavu ima minobaca~e 60 mm,
a u brigadi se nalazi jo{ 3-4 oklopna transportera i 4-6 RAT-ova, kalibra 20 mm. Trenutno je od celokupne brigade anga`ovano oko 600
vojnika, dok su ostali na dopustu.
– Brigadu potpoma`e Samostalna domobranska pukovnija Novska, koja je ja~ine oko jednog do dva pe{adijska bataqona. Uglavnom,
domobrani se koriste za ~uvawe granica, a sastavqeni su od me{tana Novske. Jedan vod brigade lociran je na farmi u selu Popovac.
– U istom reonu nalazi se i specijalna jedinica MUP-a RH, ja~ine jednog oja~anog voda. Pripadnici specijalne jedinice nalaze
210
se u selu Kri~ke. Navodno im je u posetu dolazio Vladimir ??? (ne~itko) Sisa~ko – maslova~ke policijske uprave, odnosno glavni zapovednik policijskih snaga u navedenom sektoru.
– U reonu Korita – Pakra~ka poqana – Batiwani – Kukwevac –
sme{tena je 105. brigada HV. Komandno mesto je u Bjelovaru, a zapovednik je pukovnik Ivani} Stjepan.
– Po svom sastavu i naoru`awu sve hrvatske brigade su identi~ne. Ovoj brigadi pomo} pru`a 76. samostalna domobranska pukovnija, kojoj je odredi{te u Pakracu. U sastavu pukovnije uglavnom su me{tani Pakraca. Kao elitna jedinice ovoj brigadi je pridodata i
specijalna jedinica MUP-a iz Bjelovara. Trenutno su specijalci
sme{teni u selu Gara{nica, a u slu~aju ratnih dejstava pot~iweni
su komandi 105. brigade. Jedna artiqerijska jedinica iz sastava ove
brigade sme{tena je izme|u sela Torwa – Brekinska. Kao i kod 125,
jedna tre}ina sastava je anga`ovana, dok se ostali dio nalazi na odmoru. Kako se vidi 105. brigada se nalazi izme|u 125. i 127. brigade.
– 127. brigada HV locirana je na pravcu O???(ne~itko) – Kusowe – Dragovi} – Novo selo – O`egovci – Bu~je. Komandno mesto je u
Virovitici zbog ~ega se i naziva Viroviti~ka. Komandant brigade
je general \uro De~ak, po zanimawu privatni ugostiteq iz Gradine
kod Virovitice. Postoje saznawa da je De~ak prepustio mesto svom
zameniku, a da on reflektuje na vi{e mesto.
– Iz sastava ove brigade artiqerija je sme{tena isto~no od `eqezni~ke stanice, u pravcu sela Velika Dereza. Samostalna domobranska pukovnija iz Virovitice deluje u sastavu ove brigade kao i
specijalna jedinica MUP-a RH, odnosno Viroviti~ke `upanije.
– 123. brigada HV razme{tena je u reonu Kamensko – Po`ega – Jahovci – Bjelajci – Bu~je, ta~nije Brezovo poqe na Psuwu. Anga`ovana je jedna tre}ina vojske, a preostali dio je na dopustu. U selu Orqevac nalazi se jedna ~eta. Komanda brigade je sme{tena u Slavonskoj Po`egi, brigadir je Crwak Mile.
– Pomo} ovoj brigadi pru`a Samostalna domobranska pukovnija iz Slavonske Po`ege, u kojoj su mobilisani me{tani Slavonske
Po`ege. Tako|e, ovoj brigadi pomo} pru`aju i specijalne jedinice
MUP-a RH.
– Na reon odgovornosti 123. brigade HV nadovezuje se reon odgovornosti 121. brigade HV, koja je sme{tena na pravcu Gradi{ka –
Strmica – Psuw.
– Komanda brigade sme{tena je u Gradi{ci, komandant je Matokanovi} Jozo iz Uskoke, op{tina Nova Gradi{ka, nedavno do{ao na
tu funkciju. Iz ove brigade trenutno je anga`ovano 700 vojnika, a
211
jedna ~eta locirana je ispod autoputa do reke Save, bli`e oko Pivare i Pra{nika.
– Podr{ku ovoj brigadi daje 84. gardijska bojna i specijalne snage MUP-a.
– Tenkovska ~eta 121. brigade dislocirana je kod Slavonskog
Broda.
– Dio qudstva iz 125. brigade HV raspore|en je od Novske, preko Bro~ica do Jasenovca, a od Jasenovca odgovornost ima Operativna zona Sisak. Raspola`emo operativnim podacima da je nedavno
jedna ja~a baterija haubica sme{tena u blizini Jasenovca kod drvenog bloka.
U selu Kukuwevac, nalazi se jedna mawa jedinica specijalne policije, kojom komanduje Marka~. Ova jedinica broji od 30-200 policajaca u ovisnosti od potreba. Trenutno je u {irem reonu Bu~je sme{teno oko 200 Marka~evih policajaca.
Kako smo i ranije informisali, domobranske pukovnije odgovaraju ranijim teritorijalnim jedinicama, a koriste se uglavnom za
~uvawe granica, odnosno popunu brigada HV.
I pored prividnog poboq{awa odnosa izme|u Srba i Hrvata, na
skoro svim lokalitetima i svim aspektima, Hrvati ne odustaju od
svoje osnovne ideje da na celovitoj teritoriji biv{e SRH stvore
NDH, sa ~ime se i daqe ra~una na daqu ratnu opciju izme|u RH i
RSK.
Ima odre|enih saznawa da je Hrvatska dobila od Nema~ke tridesetak aviona MIG-29, ve}i broj helikoptera, tenkova i drugog naoru`awa.
Da Hrvati ozbiqno ra~unaju na ratnu opciju, da se zakqu~iti iz
wihovih sredstava javnog informisawa, kao i istupa, na Saboru i
drugim prilikama, najodgovornijih li~nosti iz politi~kih i vojnih struktura.
Republika Hrvatska je sa svoje lijeve obale rijeke Save, du` Posavine sve do Samca, povukla vojsku i ostavila granicu na ~uvawe
policijskoj patroli i civilnoj za{titi. U kontaktima gra|ana iz
Novog Grada(op{tina Oyak), sa gra|anima iz Slavonskog Svilaja
saznaje se da hrvatska strana nema ambicija, {to se ti~e gra|ana da
napadne srpsku Posavinu, te da su oni izbjeglice iz bosanske Posavine protjerali na ora{ko rati{te. Razlog tome je likvidacija
DTG na Svilaju u decembru 1993. godine, kada je artiqerija VRS odgovorila na vatru po wihovim selima (Svilaju, Oprisavcima, Klakaru, Novom Gradu). Me|utim, i daqe ostaje varijatna napada iz
212
pravca Ora{ja koja je u ranijim izvje{tajima obra|ena. U Brodskoj
`upaniji do{lo je do politi~kog sukoba izme|u ~elnika mjesnih organizacija HDZ i predsjednika `upanije Meter Joze. Sukob se ogledao u zastupawu lokalnih interesa gra|ana sa lijeve obale rijeke
Save, koji su negodovali zbog napada na Srbe, jer je u nekoliko navrata do{lo do materijalne {tete prilikom odgovora na vatru koju su Hrvati uputili. Meter je poku{avao da istakne zajedni~ki ciq
borbe za bosansku Posavinu, {to mu nije po{lo za rukom. U o~aju,
prilikom nekoliko wegovih nastupa u otvorenom programu Radio
Slav. Broda postavqena su mu pitawa vezana za povratak bosanske
Posavine u sastav Hrvatske, na {ta je on odgovorio da }e se poku{ati mirnim putem, a na kraju silom. Tako|e je javno iznio da se u prazne srpske ku}e odmah usele te da nijedna ne mo`e ostati prazna dokle god ima izbjeglica. Lagano iseqavawe Srba se nastavqa.
U Bijeqini se nastavqa iseqavawe muslimanskih porodica od
strane dr`avne komisije za razmjene koju predvodi \urkovi} Vojislav zvani Pu{kar i Vojkan. Me|utim, problemati~no je {to isti
uzima 300 do 500 DEM po glavi za izlazak, ako uspije izvr{iti zamjenu imovine za srpsku na teritoriji Tuzle i od toga uzima procenat, ako ne od Srba za useqewe u muslimansku ku}u tako|e uzima od
1000 do 2000 DEM, u zavisnosti od ku}e i lokacije. Pored toga, ima
nasilnih useqavawa od strane pojedinih brigada VRS. U principu,
svaka brigada ima svoju komisiju i qude koji tra`e ku}e. Tako dolazi do sukoba izme|u pojedinih jedinica, Mauzerove garde, vojne policije i policije. Me|utim, u svemu tome stalno se provla~i informacija da “Pu{kar” radi po nare|ewu predsjednika Karayi}a te da
se wemu mora davati dio novca, tako|e dio novca navodno daje Arkanu, jer za iseqavawe koristi wegove qude. Podatak ne bi bio zna~ajan da se ve} dugo ne provla~i po Bijeqini i Jawi, te je sigurno kao
takav iznesen i me|unarodnom CK, kao i prema muslimanima u Tuzli i Sarajevu, a samim tim i u @enevu. Jedan delegat na Skup{tini
Republike Srbije je postavio pitawe oko “Pu{kara”, wegovog iseqavawa muslimana i pitawe ~iji je on ~ovek Milo{evi}ev ili Karayi}ev, tu Skup{tinu je prenosila TV Beograd 2 direktno.
Napomena
Molimo vas da poku{ate da nam obezbedite telefonsku liniju.
***
“Sigma”
DB Srbije
213
Za Frenkija
Strogo poverqivo
Prema prikupqenim saznawima u MUP-u Republike Srpske, pored sitnih malverzacija koje vr{e lokalni policajci, pograni~na
policija i op{ti poslovi, trenutno je aktuelan problem odlaska
ministra Stani{i}a na mjesto predsjednika vlade, te zauzimawe wegovog mjesta. Prvenstveno na navedeno ministarsko mjesto pretenduje Tomo Kova~, iako je on u opciji za postavqewe na mjesto ministra odbrane RS. Me|utim, Kova~u se ne napu{ta MUP, te `eli po
svaku cijenu da ostane i dobije postavqewe na mesto ministra
MUP-a. U slu~aju da bude primoran da prihvati mjesto ministra odbrane, nastoja}e da progura za ministra MUP-a Andriju Bjelo{evi}a ili Petka Budi{u. Budu}i da su tu visoko kotirani kandidati
Mandi} Mom~ilo i jo{ neka li~nost iz Srbije, Kova~ nastoji na
razne na~ine onemogu}iti wihovu eventualnu kandidaturu, a u tu
svrhu pojavili su se, prije nekoliko dana, u “Ekspres politici”
~lanci o Momi Mandi}u.
Ina~e, poznato je da Kova~ iza sebe ima poprili~no malverzacija za koje najvi{e znaju policajci iz Sarajeva, naro~ito Iliye,
gdje se najvi{e spomiwe izvla~ewe razne robe i materijala, o ~emu
je pisao potpukovnik Despotovi} Pero. Kova~ je ina~e u Bijeqini
zauzeo za sebe novi trosoban stan, iako tu sam `ivi, dok mu je porodica na Crnogorskom primorju, gdje Kova~ ima porodi~nu ku}u koju
je namjestio stvarima iz sela Koraja. U nekoliko navrata bilo je incidenata sa pograni~nom milicijom prema Crnoj Gori kada su vo`ene stvari u wegovu ku}u. O svemu najvi{e zna wegov li~ni voza~ koji je, prije 15 dana, dao svom maloletnom sinu slu`beno vozilo
BMW, kojeg je mali totalno razbio vra}aju}i se iz sela Jawa kod Bijeqine. Ina~e zloupotreba vozila je u Ministarstvu prisutna u
svim resorima uglavnom od strane rukovodilaca. Pored toga, op{te
je poznato da Kova~ manipuli{e stanovima MUP-a po svom naho|ewu, a na isti na~in vr{i i zaposlewa. Nakon nekoliko privatnih izlazaka sa sada{wom sekretaricom Milenka Kari{i}a obezbedio joj
je sada{wi posao sekretarice.
Po dolasku Andrije Bjelo{evi}a, on i Kova~ su postali jako
bliski, ali im je tu zasmetao Tutu{ Vlado, kojeg nastoje odstraniti
i okaqati pred ministrom Stani{i}em. Bjelo{evi} je, pored ranijih malverzacija koje su op{tepoznate u Dobojskoj regiji, pred svoj
odlazak u MUP za Kova~evog savjetnika u Petrovu naredio na~elniku SJB Petrovo “Profi” da registruje 5 kamiona cisterni bez
214
dokumentacije, jer on garantuje da }e dokumentacija biti dostavqena naknadno. Me|utim istu nikad nije dostavio. Kamioni su registrovani za Slavku Ameriku, tako|e je dizao gorivo iz rafinerije
nafte u Brodu na ime CJB Doboj, a istu je prodao ro|aku iz Osiwe,
koji dr`i benzinsku pumpu u Derventi. U jednom slu~aju je gorivo
nameweno CJB Doboj, koje je i{lo iz NIK RSK, tako|e odvezao u
Derventu na istu benzinsku pumpu. Pored navedenog, svojoj {valerki Qiqi Tomi}evi} (Djevoja~ki) koja radi na referatu voza~kih
dozvola u CJB Doboj, namjestio je i obezbedio trosoban stan u Doboju, a daje joj i slu`beno vozilo na upotrebu. Ujedno, budu}i da je ista
ranije `ivjela sa Nikoli} Draganom, koji je bio inspektor milicije u CJB Doboj, istog je u decembru vratio u Brod i obe}ao mu mesto
na~elnika SJB Brod, samo da ih razdvoji. Budu}i da Nikoli} nije
pro{ao na SDS, pro{ao je Kostadinovi} koji je dobio i depe{u o
postavqewu, budu}i da je tada Bjelo{evi} bio na~elnik CSB Doboj
odbio je izvr{iti primopredaju u SJB Doboj sve dok nije sru{io
Kostadinovi}a. A sada je, 15. juna, uspio postaviti Nikoli}a. Ujedno je postavio za komandira svog ~ovjeka [qivu, kako bi imao punu
kontrolu nad Brodom. U SJB Oyak je postavio Novaka Novi}a, u
SJB Modri~a wegov je ~ovek Milutin Popovi}, u Derventi je postavio svog ro|aka, tako da za sopstvene interese pokriva cijelu Dobojsku regiju. U MUP-u je uspostavio bliske kontakte sa Kova~em, a wegovi qudi su Blazanovi} Mirko, Radowa Goran i jo{ neki ni`i rukovodioci. O Bjelo{evi}evim malverzacije najvi{e zna na~elnik
odeqewa za suzbijawe kriminaliteta CJB Doboj Blagojevi} Vojo, a
sada i Skondri} Vaso kao i mnogi inspektori u Doboju.
Izve{taji o CJB, gdje se odlazi u kontrolne preglede, od strane
Bjelo{evi}a su uglavnom usmjereni na wegove protivnike i omogu}avawe postavqewa wegovih qudi na odre|ena rukovode}a mjesta po
svaku cijenu. Veoma je dobro povezan sa na~elnikom SJB Todorovi}
Stevanom koji je u toku rata izvr{io i omogu}io izvr{ewe ve}eg
broja krivi~nih djela. Izme|u ostalog, Bjelo{evi} je dijelom odgovoran skupa sa Kriznim {tabom [amca za predaju sela Novi Grad,
op{tina Oyak, jer su se isti predali sa oru`jem po odobrewu {ama~ke vlade koja je tada imala slobodan srpski [amac. Tako|e je
znao za odluku o presjecawu koridora u novembru 1992. godine, koju
je donijela i izvr{ila vlada [amca na ~elu sa dr Blagojem Simi}em
i na~elnikom SJB Stevanom Todorovi}em o ~emu je bio izve{ten
depe{om. Me|utim, Bjelo{evi} nije ni{ta preduzeo protiv navedenih rukovodilaca, koridor je bio blokiran nekoliko ~asova od strane milicije i specijalnog paravojnog bataqona, sve do dolaska kra215
ji{kog oklopnog bataqona iz Modri~e, koji je pod prijetwom sile
deblokirao koridor.
Posle sastanka kod ministra UP RS, 29. 6. 1994. godine, kada je
grupacija Kova~ - Bjelo{evi} poku{ala da prera|enim izve{tajem
komisije, koju su sami formirali, izvr{i udar na Tutu{a, Boji}a i
Rati}a da razbiju MUP, a sa krajwim ciqem odvajawa podr{ke ministru Stani{i}u, isti su danas, 30. 6, pro{irili diskusiju o doga|ajima kako je ministar UP RS izbacio Bjelo{evi}a iz MUP-a i po
svim procenama radnika Ministarstva u Bijeqini Kova~ je obe}ao
povla~ewe slede}eg poteza.
PS
Zaka`i sastanak posle ponedeqka…
MDXXV
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Novi Beograd
71-0475
12. 4. 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I Podaci o izvoru saznawa:
Markovi} Slobodan, ro|en 21. 3. 1951. godine u Novoj Pazovi,
op{tina Stara Pazova, od oca Vuka{ina, po narodnosti Srbin, dr`avqanstvo jugoslovensko, po zanimawu voza~, nezaposlen, sa stanom u ulici Gandijeva br. 211.
Imenovani je evidentiran u OE CRDB pod brojem 71-7–17978 jer
je za istog ra|ena provera po zahtevu III uprave RDB MUPRS, u KE
SUP Beograda Markovi} je evidentiran pod brojem 197649 zbog k. d.
kra|e i ugro`avawa bezbednosti javnog saobra}aja.
Razgovor je obavqen 5. 4. 1994. godine u vremenu od 10,00 do 12,00
~asova na inicijativu op. radnika.
Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
Podaci se odnose na boravak Markovi} Slobodana na rati{tu
RSK, okolnosti zarobqavawa tzv. “Karlova~ke grupe” ~iji je i sam
bio ~lan, tretman u zarobqeni{tvu u Republici Hrvatskoj, kao i
ostala bezbednosno interesantna zapa`awa.
216
U toku razgovora, izvor nam je saop{tio da je nakon izbijawa rata u Republici Hrvatskoj, 1991. godine, kao rez. poru~nik JNA u~estvovao u oru`anim sukobima u Slavoniji (Borovo naseqe, Vukovar) da bi nakon odluke tada{weg predsedni{tva SFRJ o povla~ewu JNA sa podru~ja Republike Hrvatske svoje vojni~ko anga`ovawe
nastavio kao dobrovoqac u sastavu TO, novembra meseca 1991. godine na li~kom rati{tu, gde od dejstava nagazne mine gubi nogu i postaje invalid. Za iskazano vojni~ko anga`ovawe, kao i ugled koji je
u`ivao me|u stanovni{tvom Like, u vi{e navrata je od strane stare{inskog kadra Vojske Jugoslavije u RSK pohvaqivan i unapre|en
u ~in kapetana, o ~emu je svojevremeno pisano u listu “Narodna armija”.
Nakon rawavawa u toku 1992. godine, Markovi} boravi u Beogradu na le~ewu i oporavku.
Po re~ima izvora, kao vojnik 15. korpusa Vojske RSK VP 9071
Vrhovine (komandir voda za specijalna dejstva) i zamenik kom. bataqona, od komandanta Milana [uputa imao je pisano ovla{}ewe da
za potrebe Vojske RSK u Jugoslaviji mo`e podizati materijalnotehni~ka sredstva, anga`ovati dobrovoqce za odlazak na rati{te i
prikupqati humanitarnu pomo}. U tom smislu, nakon oporavka, po~etkom 1993. godine, preko Op{tinskog udru`ewa boraca i invalida rata 1990. Novog Beograda, ~iji je bio sekretar, izvor anga`uje za
odlazak na rati{te 40 dobrovoqaca. Istovremeno, na osnovu navedenog ovla{}ewa iz magacina Vojske Jugoslavije (E~ka, Kremno, Bubaw potok) po materijalnim listama za potrebe V. P. 7906 Korenica izvor podi`e materijalno-tehni~ka sredstva (oru`je) namewena
Vojsci RSK i sa znawem vojnih vlasti u Beogradu skladi{ti u magacinu transportnog preduze}a “Automobilsko” na Novom Beogradu
do wegovog otpremawa za Korenicu.
Po re~ima izvora, po~etkom marta 1993. godine, deo ovog transporta oru`ja sa grupom dobrovoqaca odlazi sa izvorom u Korenicu. Preostali deo koji iz tehni~kih razloga nije mogao biti odmah
otpremqen marta meseca 1993. godine, intervencijom pripadnika
MUP RS biva zaplewen i odnet iz “Automobilskog”.
Za vreme boravka u Korenici, izvor navodi da je do{ao u verbalni sukob sa puk. Milanom Milivojevi}em, predsednikom Republi~kog udru`ewa boraca rata 90. iz Beograda, koji je sebe proglasio komandantom svih dobrovoqaca na li~kom rati{tu. Me{aju}i se ~esto u kompetencije nadle`nih lokalnih vojnih stare{ina, Milivojevi} je, po re~ima izvora, (koji je sa wim ratovao 1991. godine) iz
li~nih ambicija (dobijawa generalskog ~ina) u odsustvu komandanta
217
[uputa, naredio pokret jedinica na Velebit u ciqu borbenog dejstva. Izvor isti~e da se suprotstavio ovoj Milivojevi}evoj naredbi i za sobom povukao ostalu vojsku, jer nije postojala odgovaraju}a
takti~ko-tehni~ka priprema za ovu akciju, te je zbog improvizacija
postojao visok stepen rizika.
Kako izvor isti~e, ovaj sukob sa Milivojevi}em je, najverovatnije, razlog {to }e, nakon izvorovog hap{ewa sa pripadnicima Karlova~ke grupe, Milivojevi} sa grupom dobrovoqaca koje je izvor izbacio svojevremeno iz svoje jedinice, pokrenuti kampawu usmerenu
na ru{ewe ugleda koji u`iva Markovi} Slobodan u vojsci i narodu
Like. Po re~ima izvora, nakon wihovog zarobqavawa po~ele su da se
{ire glasine da su prebegli na stranu Republike Hrvatske, kao i da
se izvor odranije navodno bavio preprodajom oru`ja Hrvatima i muslimanima. Pod uticajem Milivojevi}eve grupe izvr{en je i pretres ku}e roditeqa Jelovac Radojke u Krbavici (izvorove vanbra~ne supruge) navodno, u ciqu pronalaska skrivenog oru`ja i daqe
kompromitacije izvora, {to je kod dela vojske izazvalo revolt i
unelo raskol.
Kada su u pitawu okolnosti zarobqavawa tzv. Karlova~ke grupe,
izvor navodi da je grupa od 13 pripadnika krenula za Srbiju u ranim
jutarwim satima 13. 3. 1993. godine i da se o~ekivalo da to putovawe
bude rutinsko, zbog ~ega su svi pripadnici bili opu{teni, ne o~ekuju}i probleme.
Izvor se, kako je sam istakao, vra}ao za Beograd sa zadatkom da u
Korenicu organizuje prevoz preostalog oru`ja iz “Automobilskog”,
kao i da dopremi deo humanitarne pomo}i, dok je ve}ina ostalih ~lanova grupe dobila dopust ili radi le~ewa ili obilaska porodica.
Izvor napomiwe da se kao i ve}ina ostalih tokom putovawa odmarao i spavao, te je pojavom pripadnika Unprofora na putu, kao i povicima pripadnika vojne policije Republike Hrvatske na ulazu u
Turjan, op{tina Karlovac, cela grupa bila zate~ena i nespremna da
reaguje. Izvor negira glasine da su pripadnici grupe bili pod uticajem alkohola i da su zalutali, navode}i da je indikativna ~iwenica da su rampe na putu kojim su putovali bile podignute, kao i da nije bilo odgovaraju}ih pripadnika na wima, a da je deo puta kako sa
srpske tako i hrvatske strane bio razminiran. Izvor tako|e navodi
da sumwu u wihovo zarobqavawe izaziva i ~iwenica da su odmah nakon wihovog hap{ewa u roku od nekoliko minuta bile prisutne ekipe ameri~ke i hrvatske televizije, {to po izvoru ukazuje na sumwu
da su hrvatske vlasti znale za wihov dolazak.
218
Nakon hap{ewa koje je izvr{eno u Umpa zoni, a ne na hrvatskoj
strani, sprovedeni su od strane vojne policije u okru`eni zatvor u
Karlovac gde su podvrgnuti fizi~koj torturi i maltretirawu u toku istra`nog postupka, a od wihovog hap{ewa u hrvatskim medijima
napravqen je jedinstven medijski doga|aj.
Po re~ima izvora, za vreme istra`nog postupka, pored vojnih
predstavnika Republike Hrvatske koji su pokazali interesovawe za
vojna pitawa, raspored srpskih jedinica i podatke o pojedinim stare{inama Vojske RSK, ~lanovi grupe bili su saslu{avani i od
predstavnika MUP-a Republike Hrvatske koji su naro~ito bili
brutalni u svom isle|ivawu.
Pored zatvora u Karlovcu, u kome su najdu`e boravili, pripadnici Karlova~ke grupe, boravili su kra}e vreme u Zagrebu u Kerestincu, Remetincu i Lepoglavi, odakle su, 12. 1. 1994. godine, i odvedeni na razmenu za pripadnike tzv. “Somborske grupe”.
Po re~ima izvora, samo su|ewe ~lanovima grupe koji su osu|eni
na neuobi~ajeno duge vremenske kazne (20 godina i 15 godina) bilo je
farsa, kao i odbrana koja je, forme radi, bila dodeqena optu`enima.
Dolaskom novog upravnika zatvora u Karlovcu Dole`ala, po re~ima izvora, vidno je naboqe promewen odnos prema ~lanovima grupe. Prestala su fizi~ka maltretirawa, uspostavqena je komunikacija sa ~lanovima porodice, a povremeno od pojedinih zatvorskih
~uvara, koji nisu bili ekstremni, dobijali bi cigarete i druge sitne potrep{tine.
Izvor navodi da se za vreme saslu{awa i boravka u zatvoru, kao
i ostali pripadnici grupe, pred islednicama branio tvrdwom da nije dobrovoqac, ve} je mobilisan od strane vlade RSK – Predstavni{tvo u Beogradu, kao i da nije u~estvovao u ratnim operacijama, ve}
je bio zadu`en za pitawe nabavke i skladi{tewa namirnica.
Nakon izvr{ene razmene i dolaska u Beograd, zbog neophodne
medicinske pomo}i, izvor se nalazio na le~ewu u VMA. I pred ~iwenice da je u vreme wihovog zarobqavawa i boravka u zatvoru bilo
negativnih glasina i pisawa u delu srpske {tampe, izvor navodi da
se po povratku ~lanova “Karlova~ke grupe” od strane pojedinaca u
Udru`ewu boraca i invalida rata 90, nastavilo sa {irewem dezinformacija o aktivnostima pojedinih pripadnika, navode}i pri tom
da se za wega, izme|u ostalog, navodi kako je za jedan milion DEM
“prodao” puk. Milivojevi}a i prebegao u Australiju.
III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti:
IV Podaci o merama i radwama RDB:
Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
219
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika:
Mi{qewa smo da je izvor bio iskren i da je hteo da nam pomogne. Wegov iskaz o okolnostima zarobqavawa i tretmanu u zarobqeni{tvu podudaran je iskazu \ura{kovi} Bratislava sa kojim je na
iste okolnosti obavqen razgovor u februaru mesecu 1994. godine.
Utisak je da je izvor nastojao da pobije negativne glasine koje o wemu {ire pojedini pripadnici Udru`ewa boraca rata 90, stavqaju}i
pri tom na uvid dokumentaciju koja, izme|u ostalog, potvr|uje da nije pripadnik nikakve paravojne jedinice, ve} vojnik Vojske RSK sa
odgovaraju}im ovla{}ewima.
Mi{qewa smo da bi sa izvorom trebalo nastaviti kontakt u ciqu prikupqawa podataka o delovawu pojedinaca u op{tinskom i republi~kom udru`ewu boraca rata 90, za koje je ranije evidentirano
da se bave zloupotrebama i mahinacijama oko humanitarne pomo}i,
imaju}i u vidu da je izvor donedavni sekretar Op{tinskog udru`ewa Novi Beograd, i osoba koja je u kontaktu sa ~lanovima ovih udru`ewa.
Kucano u 3 primerka
Dostaviti:
2 h II up. RDB MUPRS
1 h Op. radniku
Operativni radnik,
Zoran Jevti}
MDXXVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Br.
Beograd, 19. 4. 1994. godine
Enrike Agiqar – saznawa
Novi {ef u kancelariji za civilne poslove u predstavni{tvu
OUN u Kninu.
Po struci in`ewer, zaposlen kao ekspert u UNIDO u Be~u
(UNIDO je odeqewe za razvoj i industriju ujediwenih naroda). ^ovek od poverewa Jasu{i Aka{ija, sa kojim je radio u nekoliko misija do sada. Do{ao je u Knin na izri~it zahtev Aka{ija.
U izve{tajima za Aka{ija do sada je objektivno prikazao prilike i odnose.
220
Meksikanac, star oko 55 godina, o`ewen Dankiwom, ima dva sina, `ivi u Be~u.
Pre zaposlewa u UN, radio u vladi predsednika E~everije kao
savetnik, Privatno u razgovoru povla~i paralelu izme|u oslobodila~kog rata u Meksiku i RSK, isti~u}i da je to srpska zemqa i da
treba istrajati. Nakon potpisivawa zagreba~kog sporazuma, civilna kancelarija postaje dominantna nad vojnim sektorom i odnosi izme|u vojnog i civilnog sektora su puni surevwivosti.
Agiqar je, nakon zagreba~kog sporazuma, priredio ve~eru za
Milana Marti}a sa suprugom, kojoj su prisustvovali i komandant
sektora Jug Ering (Oehring) predstavnik civilne policije UN,
predstavnik EZ-a i {ef UNCHRA – sektora Jug-Ivet Pas, koja se
na ovu du`nost vratila iz kancelarije u Zagrebu.
Restoran je bio dekorisan sa zastavama UN i RSK, te srpskom
trobojnicom sa ~etiri ocila. Pre ve~ere je intonirana himna “Bo`e pravde” a Agiqar se sve vreme obra}ao Marti}u sa “Va{a ekselencijo, predsedni~e”!
Agiqar pokazuje neskrivenu netrpeqivost prema predstavniku
Svetske banke za obnovu i razvoj G. Plat­ze­ru (Plecer), koji je u dosada{wim aktivnostima zajedno sa Markom Baskinom (Ba­ska­in) –
predstavnik kancelarije u Oku~anima vodio separatne razgovore sa
Yakulom.
Agiqar je pretpostavqeni Pleceru i poku{ava da ga ograni~i
na iskqu~ivo stru~ni rad.
Dostavqeno:
– na~elniku Uprave
– op. radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXVII
CRDB Leskovac – Ekstremizam
20. 4. 1994. godine
OA “Tomson”
Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru
Dana 18. 4. 1994. godine, u K. Kamenici odr`an je radni dogovor
izme|u predstavnika CRDB Gwilane i OUP-a K. Kamenica sa predstavnicima CRDB Leskovca i OUP-a Medve|a.
221
Radni dogovor je odr`an na na{u inicijativu, a odnosio se na nedozvoqenu trgovinu oru`jem izme|u pripadnika albanske nacionalnosti koja se jednim delom odvija na relaciji Medve|a – K. Kamenica.
Naime, u na{oj slu`benoj bele{ci broj 150, od 18. 2. 1994. godine, informisali smo vas da je Sadikovi} Ibrahima Neyad, koji je
rodom sa podru~ja Medve|e a `ivi u Beogradu, prodao automatsku pu{ku Kosumi Sinana Ilmiji iz Koretine, SO K. Kamenica.
Tako|e, u slu`benoj bele{ci broj 149, od 18. 2. 1994. godine, informisali smo vas da je NN lice sa podru~ja Medve|e kupilo automatsku pu{ku od Bihali Bisima Reyepa iz s. Gminca, SO K. Kamenica.
U vezi ovih lica sa podru~ja K. Kamenice dogovoreno je da ih
radnici SM K. Kamenica {to je mogu}e pre obezbede i dovedu u Medve|u radi obavqawa ra{~i{}avaju}eg razgovora s wima. To je bitno iz razloga {to smo pre izvesnog vremena uhapsili bliskog ro|aka Neyata Sadikovi}a, Sulejmana Sadikovi}a iz s. \ulekare, SO
Medve|a, a traga se za Sadikovi} Ruhanom iz s. Tupale, SO Medve|a,
zbog nedozvoqene trgovine oru`jem pa bi ra{~i{}avaju}i razgovor
sa Ilmija Kosumi verovatno dao neke nove ~iwenice u vezi s tim.
Bihali Reyep nam je potreban radi identifikovawa lica sa podru~ja Medve|e od koga je on kupio automatsku pu{ku, nakon ~ega bi se
preduzele adekvatne mere i radwe RDB i RJB.
Sa predstavnicima CRDB Gwilane i OUP-a K. Kamenica je tako|e dogovoreno da nam dostave informaciju o nekim licima sa podru~ja SO Medve|a za koje oni raspola`u po~etnim saznawima da se
bave ilegalnom trgovinom oru`jem.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Centru
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
G. Nikoli}
MDXXVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
222
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 21. 4. 1994. godine
Samaryi} Aida – saznawa
Dosada{wi prevodilac u kancelariji UNPROFOR-a u Kninu
je, krajem marta 1994. godine, pre{la na rad u kancelariju Beograd –
zgrada SIV-a III.
Po saznawima na{eg izvora, posao u Beogradu, Aida je dobila na
zahtev @aka Grinberga (ranije pisana bele{ka o istom) koji je sada
na du`nosti u kancelariji u Zagrebu.
U Beogradu, Aida radi kao prevodilac kod Vja~eslava Slavegerasova, civilni poslovi OUN-a. Prevodi revijalnu {tampu – NIN,
“Duga”, “Vreme” i “Monitor” – ovi prevodi, uz recenziju Gerasova,
dostavqaju se u komande sektora UNPROFOR-a. U Beogradu se dru`i sa Jasnom…, prevodiocem u kancelariji, do{la u Beograd iz kancelarije OUN-a u Sarajevu. To je Aidina {kolska prijateqica sa
fakulteta u Sarajevu. Kontaktira Miroslava Lazanskog, kojeg poznaje od ranije.
Porodica – brat i otac su u Biha}u, pare (devize) im {aqe preko Grinberga u Zagrebu, stanuje na Banovom brdu – kod ro|aka – tel.
552-450, o~ekuje dolazak @aka Grinberga iz Zagreba, koji dolazi
krajem meseca u posetu kancelariji u Beogradu. Izjavila da }e kontaktirati Acu Dra~u da joj preporu~i nekog u Beogradu koga bi mogli zanimati podaci do kojih dolazi, po{to je, navodno, quta na Krnetu.
Napomena: Aida je u Kninu bila u dobrim odnosima sa pukovnikom Krnetom, a u Knin je do{la kao prevodilac u organizaciji
SSNO-a 1992. godine.
Kucano u tri primerka
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
– operativnom radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXIX
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-019
21. 4. 1994. godine
223
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik “Janko”.
Na odr`anom sastanku, 21. 4. 1994. godine, saradnik je podneo pismeni izve{taj pomo}niku na~elnika K. Risti}u. Sastanak odr`an
u slu`benom vozilu u vremenu od 7,30 – 8,30 ~asova po utvr|enom dogovoru.
Saradnik se koristi na pokrivawu ekstremista na podru~ju Ni{a.
Izvor pouzdan. Podaci u fazi proveravawa.
2.
Saradnik je u vi{e navrata razgovarao sa Aran|elovi} Dragoslavom zvanim Beli i o odre|enim zapa`awima podnosi slede}i izve{taj:
“Iz razgovora sa Aran|elovi}em saznao sam da je 18. 4. 1994. godine u Kru{evcu, u nekoj privatnoj ku}i odr`an tajni sastanak ’Ravnogorskog pokreta’. Sastanku je prisustvovalo dosta pristalica
ovog pokreta uglavnom iz gradova Pomoravqa. Skoro svi prisutni
su pripadali pokretu ~etnika DM, zbog ~ega su u posleratnom periodu bili osu|eni na du`e vremenske kazne zatvora. Pojedinci su se
hvalili da su i po 17 godina proveli u zatvoru, samo zato {to su bili odani kraqu i otaybini. Zorkin se, po pri~i Aran|elovi}a, stideo {to je samo 5 godina robijao. Sastanak je trajao dosta dugo, oko
9 ~asova. Istom je trebalo da prisustvuje i @arko Gavrilovi} iz Beograda, ali on nije pozvan da ne bi trpeo represiju od strane vladaju}eg re`ima i crkve. Ina~e, on je zadu`en za organizovawe akcija i
deluje iz pozadine.
Svi ~lanovi ’Ravnogorskog pokreta’ su pristalice Svetosavske
i Demokratske stranke. Nosili su beyeve ovih stranaka iz konspirativnih razloga po{to je pokret ilegalan, da se ne bi dekonspirisali.
Kao glavni finansijer pokreta predstavqen je Dragan iz Po`arevca, koji je odre|eno vreme proveo na privremenom radu u Kanadi,
a ~ija supruga i sin i daqe tamo `ive. On je zadu`en za formirawe
pokreta u gradovima Pomoravqa i [umadije.
Iz Ni{a, sastanku su prisustvovali Stojanovi} Petronije,
Aran|elovi} Dragoslav i jo{ jedno lice.
Na sastanku je donet Statut pokreta i slede}e odluke:
– Da se od najstarijih pripadnika ~etni~kog pokreta formira
Savet koji }e imati savetodavnu ulogu, dok }e mla|i ~lanovi biti
zadu`eni za akciono delovawe;
224
– Da se u {to kra}em roku ’o~isti’ i ’likvidira’ odre|eni broj
biv{ih i sada{wih komunista koji podr`avaju komunisti~ki sistem vlasti;
– Da odre|en broj mla|ih pripadnika pokreta treba ukqu~iti u
rad zvani~nih institucija sistema, radi postepenog preuzimawa
vlasti;
– Da se o~iste redovi od saradnika DB-a, a onaj ko odaje podatke
ne}e biti iskqu~en iz pokreta, ve} }e biti likvidiran i izne{en u
mrtva~kom sanduku;
– Da ~lan pokreta mo`e biti samo ’okoreli’ ~etnik koji }e biti dosledan principima pokreta;
– Da se me|u pripadnicima VJ tra`e istomi{qenici, u ciqu
wihovog pridobijawa;
–U svim gradovima tra`iti istomi{qenike radi ja~awa pokreta i pripremawa za izvr{ewe najdelikatnijih zadataka. Kada pokret dovoqno oja~a sti}i }e pomo} iz inostranstva;
– Slede}i sastanak }e biti odr`an sa predstavnicima [umadijskog regiona. Prisustvova}e ~lanovi iz Po`arevca, ^a~ka, Kragujevca i dr. Wima }e tom prilikom biti saop{tena koncepcija daqeg
rada.
Saradnik je na sastanku pru`io podatke za odre|eni broj lica
iz Ni{a, koja su u bliskoj vezi sa Stojanovi} Petronijem i koja mogu biti ~lanovi pokreta. Kao mogu}eg pripadnika pokreta izdvojio
je \ori} Luku, penzionisanog lekara VJ, odranije poznatog po ekstremnim stavovima”.
3.
Aran|elovi} Dragoslav Beli, ro|en 23. 12. 1932. godine u Beloj
Palanci, od oca Milorada i majke Rusalene, zaposlen u OVO “Ratko
Pavlovi}” u Ni{u kao nastavnik prakti~ne nastave, nastawen u Ni{u, ulica Bulevar Lewina 72a.
Stojanovi} Petronije Zorkin, ro|en 12. 6. 1928. godine u selu
Bancarevu, op{tina Ni{, od oca Naska i majke Zorke, penzioner,
nastawen u Ni{u ulica Bulevar Lewina 93/4.
Gavrilovi} @arko iz Beograda, sve{tenik, predsednik Svetosavske stranke.
Dragan N. iz Po`arevca, odre|eno vreme proveo na privremenom radu u Kanadi gde mu i sada `ive supruga i sin. Glavni finansijer pokreta i organizator za Pomoravqe i [umadiju.
4.
Druge mere i radwe nisu preduzimane.
225
5.
Procena je da podaci zaslu`uju pa`wu RDB-a, pre svega zbog saznawa da “Ravnogorski pokret” radi u ilegali i da postepeno sve vi{e okupqa ekstremne pripadnike iz ove grupacije.
U narednom periodu raspolo`ivim merama i radwama RDB radi}e se na identifikaciji preostalih ~lanova pokreta u Ni{u i
N.N. lica iz Ni{a koje je prisustvovalo sastanku u Kru{evcu, a za
\ori} Luku uradi}e se potpuna operativna provera podataka.
Mi{qewa smo da informaciju treba dostaviti CRDB Kraqevo,
s obzirom na podatak da je u Kru{evcu odr`an sastanak “Ravnogorskog pokreta”.
Kucano u 4 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{
1 prim. operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Qubi{a Milosavqevi}
MDXXX
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
– V uprava –
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Presek saznawa o delatnosti sa pozicija srpskog ekstremizma sa podru~ja CRDB Leskovac u 1994. godini.
Na~elnik Centra DB,
Stojmenovi} Stanimir
CRDB Leskovac
26. 4. 1994. godine
Presek saznawa o delatnosti
sa pozicija srpskog ekstremizma
na podru~ju CRDB Leskovac u 1994. godini
Me|u vode}im ekstremistima u Leskovcu je, po~etkom 1994. godine, do{lo do sukoba {to je dosta uticalo i na wihovu sveukupnu
226
aktivnost. Naime, po~etkom decembra 1993. godine, Vojislav [e{eq je pozvao Stojanovi} Desimira, na{ OO po ekstremizmu, radi
prevazila`ewa dotada{wih nesporazuma i dogovora oko reorganizacije rada S^P u Leskovcu. Stojanovi}a je poziv iznenadio, jer wih
dvojica nisu kontaktirali od 1992. godine, kad ga je [e{eq smenio
sa mesta predsednika S^P Leskovac. Dana 11. 12. 1993. godine, na sastanku u Batajnici nesporazumi su prevazi|eni i pripisani ~ar{ijskim pri~ama i manipulacijama Kosti} Borivoja iz Leskovca, OO
po ekstremizmu, kome je zamereno zbog preuveli~avawa rezultata
svog rada i la`nog izve{tavawa Centrale u Beogradu, kao i zbog samovoqnog slawa dobrovoqaca na rati{te gde su se neki kriminalno pona{ali zbog ~ega su do{li pod udar zakona. Na teret mu je stavqena i kompromitacija Pokreta zbog u~e{}a dobrovoqaca S^P u
napadu na kamp izbeglica iz BiH u V. Kopa{nici, SO Leskovac, u
{ta je direktno bio upu}en. Na sastanku je zato odlu~eno da se Kosti} smeni sa svih funkcija u S^P, a da na wegovo mesto bude postavqen Stojanovi}. Dana 18. 1. 1994. godine, u Leskovcu je odr`ana konferencija za {tampu na kojoj je Tomislav Petrovi}, komandant R[
iz Ni{a, objavio da je po odluci Centrale iz Beograda i R[ iz Ni{a, zbog raznih nepravilnosti, rasformiran Odbor S^P Leskovac,
a wegov predsednik Kosti} Borivoje smewen sa funkcije. Istovremeno je formiran novi Odbor S^P i za wegovog predsednika je postavqen Stojanovi} Desimir, a za sekretara Be{i} Ivan, wegova
bliska veza. Stojanovi} je imenovan i za komandanta R[ Leskovac.
Vaki} Branislav iz Ni{a je tada naredio Stojanovi}u da ne sme da
ide na konfrontaciju sa Kosti}em iz vi{e razloga. Naime, SRS je
osniva~ S^P koji je tako postao wegov sastavni deo, pa bi wihovim
razdvajawem S^P bio paravojna formacija. Osim toga, politiku
vodi sama stranka, tj. SRS dok su pripadnici S^P, bez obzira na sve
zasluge i ulogu u radu stranke, bili i ostali ratnici. Zato je, bez obzira na sve li~ne nesuglasice, odlu~eno da Kosti} ostane predsednik SRS, a Stojanovi} bude postavqen za predsednika S^P. Ali,
planirano je da se, do kraja marta 1994. godine, odr`i Skup{tina
Okru`nog odbora SRS Leskovac na kojoj bi se raspravqalo o poverewu Kosti}u, kada bi bili ispitani i svi navodi koji ga terete. Do
provere ovih optu`bi i formalnog smewivawa Kosti}a, Stojanovi}u je zabrawen svaki kontakt s wim a sve ingerencije nad Odborom
S^P Leskovac, na ~ijem je ~elu Stojanovi}, dobio je R[ Ni{ i B.
Vaki}. Nakon ovih doga|aja, Stojanovi} u svojim komentarima tvrdi da u Leskovcu ne postoji nikakav raskol izme|u SRS i Odbora
S^P ve} da se radi o smeni rukovodstva. Tako|e isti~e da Odbor
227
S^P Leskovac, po nare|ewu Vaki}a, prioritetno treba da radi na
okupqawu dobrovoqaca S^P koje bi, u slu~aju napada NATO na Republiku Srpsku, trebalo uputiti na ugro`ena podru~ja, a istovremeno treba prikupqati humanitarnu pomo} za ratom zahva}ena podru~ja.
S druge strane, Kosti} je, 4. 2. 1994. godine, odr`ao sastanak
Okru`nog odbora SRS i naredio da u wihove prostorije ne mo`e
u}i niko od ~lanova novoformiranog Odbora, jer se radi o nelegitimnom izboru jer ovakve smene rukovodstva ~ak ni sam [e{eq ne
mo`e vr{iti dekretom. Osim toga, S^P u Leskovcu nije raspu{ten
kako se javnosti prikazuje, jer akteri napada u s. V. Kopa{nica i nisu bili wihovi ~lanovi u vreme izvr{ewa napada. Sredinom februara, Kosti} je kontaktirao sa Dra`ilovi}em iz Centralne uprave u
Beogradu koji mu je predlo`io da u vezi nastale situacije stupi u vezu sa B. Vaki}em, {to je ovaj i prihvatio, tako da mu je Vaki} sugerisao da Stojanovi} ostane predsednik Odbora S^P ali da je najboqe da se odr`i sastanak na kome bi bilo dogovoreno oko sre|ivawa
stawa u novoformiranom Odboru S^P Leskovac. Dana 6. 3. 1994. godine, u prostorijama SRS u Leskovcu, odr`an je sastanak na kome se
poku{alo sa prevazila`ewem nesuglasica, ali se u tome nije uspelo, ve} je do{lo do `estokog me|usobnog optu`ivawa aktera za razne zloupotrebe. Tokom ~itavog sukoba, Kosti} je kontaktirao svoje
veze u Zaje~aru, Beogradu i Leskovcu kada je veli~ao svoj rad i zasluge a Stojanovi}a i Vaki}a optu`io da su uba~eni agenti DB koji rade na rasturawu Pokreta, i ispoqio re{enost da ra{~isti sa wima.
Posebno su ~esti wegovi kontakti sa Mojsilovi} Miladinom iz Leskovca, penzionisanim generalom VJ. Wihovi prvi kontakti bili
su po~etkom 1993. godine, kada je Kosti} zahtevao da Mojsilovi}, tada komandant Leskova~kog korpusa VJ, obezbedi za dobrovoqce S^P
opremu i obuku u objektima VJ, ali pod komandom ~etni~kih oficira. Mada Mojsilovi} tada nije prihvatio sve zahteve, kasnije, a naro~ito posle prevremenog penzionisawa avgusta 1993. godine, sve
vi{e podr`ava Kosti}eve ekstremne stavove. Wihove sada{we kontakte treba sagledati i u svetlu privatnog biznisa, jer Mojsilovi}
i Kosti}ev sin imaju preduze}a i zajedni~ki posluju a Mojsilovi} je
na tom planu koristio i svoje veze van SRJ, a naro~ito u BJRM.
Dna 18. 2. 1994. godine, u Leskovcu je odr`ano su|ewe akterima
oru`anog napada na kamp izbeglica iz BiH u s. V. Kopa{nica, SO
Leskovac, kada su Mili} Ili}, Kr{ikapa Bla`o i Deni} Dragan
osu|eni na po 18, a Mihajlovi} Dragan na 12 meseci zatvora. Nakon
toga, Deni} je istakao da osu|eni nameravaju da se `ale na ove nepra228
vedne presude jer su zbog patriotizma osu|eni na visoke kazne. U vezi s tim, a pre samog su|ewa, evidentirano je mi{qewe Kosti} Borivoja da niko ispred SRS i S^P Leskovac ne prisustvuje su|ewu da
se ne bi stvorio politi~ki problem i “da se oni ne dovode u vezu sa
izvr{iocima napada”.
Do{li smo do saznawa da Veli~kovi} Miodrag iz Leskovca, OO
po ekstremizmu, aktivno radi na formirawu Nezavisnog sindikata
u RO “Zdravqe” i “Zele Veqkovi}” iz Leskovca, kao i u drugim RO
gde ima nezadovoqnih radnika, pre svega pripadnika opozicije. Na
tom planu je kontaktirao Soki}a iz NS u Beogradu, a u ovaj posao je
ukqu~io i svoju suprugu. Wegova bliska veza Bojana Risti} iz Leskovca isti~e da je sada, kao poslanik Republi~ke skup{tine, u situaciji da dozna “mnoge stvari”. Tako tvrdi da se me|u poslanicima
komentari{e da se sve kre}e u pravcu ostvarivawa dogovora sa Jalte i da smo mi “prodati” Rusima, a da je predsednik Srbije dogovorio
sa Zapadom predaju Srpske Krajine Hrvatskoj kako bi do{lo do ujediwewa Republike Srpske i SRJ. Daqe tvrdi da je u redovima opozicije do{lo do razmimoila`ewa i da predstavnici N. Demokratije i
DS {uruju sa SPS, dok Vuk Dra{kovi} sve radi na svoju ruku, ili u
dogovoru sa poslanicima iz Beograda, a poslanici iz unutra{wosti
slu`e kao glasa~ka ma{ina. Zato je u okviru DEPOS-a do{lo do podele pa se grupa oko Dra{kovi}a smatra “tvr|om” u odnosu na drugu
koja je spremna i na kompromis. U vezi finansirawa stranke, Bojana iznosi da novac dobijaju kao dobrovoqni prilog bogatih sponzora i ~lanova, me|u kojima ima i Srba iz inostranstva, dok pori~e
bilo kakvu vezu sa zapadnim institucijama.
Ekstremisti sa podru~ja Vlasotinca nastoje da budu u stalnom
kontaktu sa istomi{qenicima van podru~ja ove op{tine. \eki}
Dragan, PO po ekstremizmu, u kontaktu sa Vaki} Branislavom iz
Ni{a za osipawe radikalne stranke na ovom terenu optu`uje Kosti} Borivoja, i obojica se sla`u da Kosti} mora hitno biti smewen
sa svih funkcija u stranci. S druge strane, Biyi} Branislav iz Vlasotinca, OO po ekstremizmu, je kontaktirao Borivoja Borojevi}a
iz Beograda, predsednika odbora za pravosu|e u Skup{tini RS, da
bi prote`irao pojedince iz Vlasotinca za izbor za sudiju Op{tinskog, odnosno Okru`nog suda jer se, kako ka`e, radi i o “na{im qudima”. Ina~e, Biyi} je krajem pro{le godine poku{ao da u Australiji na|e posao s namerom da tamo ostane sve dok u zemqi ne bude
“oborena komunisti~ka vlast”, ali u tome nije uspeo.
Radikalna stranka na na{em terenu ve} izvesno vreme pokazuje
znake pasivizacije zbog ~ega je, 19. i 20. 3. 1994. godine, Vojislav [e229
{eq sa saradnicima posetio ovo podru~je kako bi uticao na aktivirawe rada stranke. Tom prilikom je u pojedinim mestima prisustvovao sastancima u op{tinskim odborima ove stranke i odr`ao zakazane promocije.
Jedan broj lica sa na{eg podru~ja istupa sa pozicija srpskog ekstremizma protiv aktuelne vlasti, politike RS i predsednika Srbije. Tako se kalu|erica Lidija, iz manastira Sv. Bogorodica u s. Golema Wiva, SO Leskovac, dosta strana~ki anga`uje i pored toga
{to se SPC zvani~no distancirala od politi~kih stranaka, dok je
Cvetkovi} Dragan, u~iteq iz Bojnika, spreman da se i fizi~ki obra~una sa politi~kim protivnicima, odnosno sa svima koji su glasali za sada{wi re`im u Srbiji. An|elkovi} Jovan, potpukovnik VJ
iz Predejana, SO Leskovac, je u stalnom kontaktu sa grupom ekstremista iz Predejana kojima je pomogao da izbegnu slu`ewe vojne obaveze u rezervnom sastavu, a Ristovi} Mile iz Retkocera, SO Medve|a, na radu u SAD, zala`e se za promenu vlasti u Srbiji i istu krivi za te{ko stawe u kome se na{ao srpski narod, a posebno je ogor~en na rad na{ih DKP u svetu.
Do{li smo do podataka o ume{anosti vi{e lica sa ovog terena
u {verc oru`ja i municije i wihovoj povezanosti sa pojedincima
van ovog terena. U Predejanu, SO Leskovac, postoji grupa ekstremnih lica okupqena oko An|elkovi} Stojana, OO po ekstremizmu,
~iji pripadnici ilegalno poseduju pi{toqe i povremeno organizuju ve`be u ga|awu iz istih. Krsti} Ivica iz Lebana, kre}e se me|u
ekstremistima okupqenim oko Pe{i} Bobana, PO po ekstremizmu,
a ilegalno poseduje pi{toq. ^esto boravi u N. Pazaru, gde nabavqa
robu za svoj butik, i u Zemunu kod svojih roditeqa. Mitrovi} Goran
iz Leskovca bavi se {vercom oru`ja, droge i vozila a povezan je sa
licima iz Leskovca, Ni{a i Beograda kao i iz BJRM i sa pojedinim
[iptarima, a raspolo`ive podatke u vezi ovog slu~aja smo ustupili SJB, pa je Mitrovi} pritvoren. Tako|e smo saznali da se {vercom oru`ja i municije bave i Deni} Dragan iz Sij. Bawe, SO Medve|a, i Manojlovi} Milan, Milovanovi} Borivoje i Be{i} Ivan, svi
iz Leskovca, dok ilegalno poseduju pi{toqe Jankovi} Stojan iz ]enovca SO Leskovac, Zdravkovi} Mi{a iz Dra{kovca, SO Leskovac,
i Stankovi} Nenad iz Leskovca a od Perovanovi} Dragana iz Leskovca je oduzet jedan gasni pi{toq. Odre|ene podatke o {vercu
oru`ja na podru~ju SO Doqevac }emo ustupiti CRDB Ni{.
Tokom 1993. godine, grupa lica sa podru~ja SO Leskovac, a me|u
wima i vlasnici nekih privatnih apoteka, organizovano je krala lekove iz DD “Zdravqe”, Leskovac, i ilegalno ih prodavala u BJRM i
230
[iptarima u Bujanovcu, Pre{evu i na KiM i uz to vr{ila {ticovawe i preprodaju deviza na crno. CRDB Leskovac je u toku ove godine (…)
(U nastavku tekst ne~itak)
MDXXXI
CRDB Kragujevac – II uprava
72-027
72-028
26. 4. 1994. godine
OI “Pako”
Slu`bena bele{ka
I
G.\. iz Kragujevca
Razgovor obavqen 20. 4. 1994. godine, od 10,00 do 12,00, u Kragujevcu, u vezi IO “Pako”.
II
U razgovoru izvor iznosi slede}e:
Slavkovi} Bogoqub, zvani Boge, ro|en 1934. godine u Lu`nicama kod Kragujevca, pukovnik u penziji, bio nastavnik motoristike u
T[C, biv{e JNA u Zagrebu, gde je i nastawen, o`ewen Hrvaticom
sa kojom u braku ima 2 sina. Po izbijawu rata u Hrvatskoj 1991. godine, do{ao u rodno mesto kod majke, preko Ma|arske i tada govorio da
je iz Zagreba jedva izvukao `ivu glavu, da od stvari ima samo ode}u
na sebi. Nakon boravka od mesec dana u Lu`nicama vra}a se u Zagreb, kod porodice, gde se i sada nalazi. Prema nedovoqno proverenim podacima sinovi su mu pripadnici HVO, a jedan od wih (stariji) dolazi po zadatku u N. Sad, kod nekih svojih bli`ih prijateqa.
Boge u Kragujevcu ima sestru Borku, nastawenu u nasequ Stara radni~ka kolonija. Postoji mogu}nost da porodice odr`avaju bli`e
kontakte.
– Vra~ar Bude Stevo, ro|en 1936. godine u selu Mekiwar, op{tina Udbina, zastavnik I klase u penziji. Bio 20 godina organ bezbednosti JNA do penzionisawa 1979. godine (sa slu`bom u Kragujevcu,
Kraqevu, Vr{cu i Qubqani, gde je i penzionisan). Sada `ivi u Qubqani sa porodicom. O`ewen je Slovenkom Monikom, ro|enom u
Vr{cu, gde su weni roditeqi `iveli dugo godina, a i pomrli. Po
wihovoj smrti su prodali imovinu u Vr{cu i kupili vikendicu u
231
Umagu, naseqe Savudrija. Stevo i Monika imaju sina Viktora. Stevo je radio u KO grupa IX armije i u dobrim je odnosima sa izvorom
podataka od 1952. godine. Ima ro|enu sestru na N. Beogradu. Izvor
ne zna da li su sada u kontaktu.
Jankovi} Vitomir, potpukovnik, u penziji od 1990. godine, Srbin, nastawen u Kragujevcu, V. Manojlovi}a 4. Ima }erku, lekarku,
udatu za Hrvata i `ive u nekom mawem mestu kod Pule. Ona tamo, navodno, nema nikakvih problema i redovno pose}uje oca, kod koga se i
trenutno nalazi sa detetom od 6 godina. Zet mu je tako|e lekar. Upoznali su se dok je on bio na odslu`ewu vojnog roka u garnizonoj ambulanti u Kragujevcu 1988. godine.
Napomena radnika RDB:
Izvor podataka je penzionisani radnik OB VJ. Po wegovom mi{qewu do bli`ih podataka o porodici Slavkovi} moglo bi se do}i
preko lica vojnih stare{ina zaposlenih u T[C u @arkovu kod Beograda, koji su tu preseqeni iz Zagreba. Smatramo da je potrebno
potpuno identifikovati i Bogoqubovu sestru Borku, radi daqeg anga`ovawa na utvr|ivawu eventualnih kontakata wene porodice sa
Bogoqubovim sinovima iz Zagreba, odnosno wihovim prijateqima
iz N. Sada.
Izvor Vra~ar Stevu ocewuje kao pozitivnu osobu i smatra da se
sa wim mo`e stupiti u kontakt bilo da on sam bude posrednik, bilo
preko Stevine sestre u N. Beogradu.
Za Jankovi} Vitomira uradi}emo operativnu proveru i proceniti na{e daqe postavqawe.
Kucano u 4 primerka
2 h MUP RS RDB II uprava
1 h MUP RS RDB I uprava
1 h evidenciji
Operativni radnici,
Du{an Popovi} i
Zlatko \ura{
MUP Srbije
RSDB
V Uprava
Centar za mikrofilm
30. 4. 1994. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 94 61639
Po~etna pozicija: 00810V02
232
Krajwa pozicija: 00810V06
Delovodni broj dokumenta: 24798
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
30. 4. 1994. godine
Dr`avna tajna
ekstremizam
Izve{aj – OTS –
I
Izvor: TKTR
Podaci se odnose na: “Kajmaka”, OO – 41001674 – po ekstremizmu;
mahinacije oko zakupa poslovnog prostora, poslovi na izvozu aluminijuma sa Crnom Gorom, organizacija kra|e automobila; veze u
MUP, carini i PTT; ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 24. do 30. aprila ove godine.
Izve{taj se podnosi 30. aprila 1994. godine.
II
TKTR se koristi na podru~ju delatnosti “Kajmaka” i na identifikaciji wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Kajmaka” –
OO po ekstremizmu u vremenu od 24. do 30. aprila ove godine. Vezano za otkup poslovnog prostora od dru{tvenih firmi, na{ izvor
navodi da je “Kajmak” u bliskoj vezi sa Mirovi} Igorom, potpredsednikom grada Novog Sada. Mirovi}, po dogovoru sa “Kajmakom”, na
licitacijama poslovnog prostora iz gradskog fonda, stavqa izuzetno visoke cene za najatraktivnije prostorije, da se ne bi niko prijavio, kako bi on zatim “neposrednom pogodbom” ustupio taj poslovni
prostor i pri tom ostvario li~nu korist. Na ovaj na~in je “Kajmak”
za bezna~ajnu sumu dobio lokal u centru grada od 120 m2, stan od 150
m2, lokal od 500 m2 i magacin od 350 m2.
Izvor daqe iznosi da je “Kajmak” zamolio izvesnog Mi{u iz
Podgorice (011-42-530) da obavesti Mila \ukanovi}a da }e sa Igorom Mirovi}em do}i u Nik{i}, kako bi se na{li i dogovorili za
daqe poslove.
233
Na{ izvor zatim iznosi da je “Kajmaka” nazvao Slavko Buri},
zvani Pajo iz Ministarstva industrije i energetike Crne Gore. Buri} ga je obavestio da je dobio “Kajmakov” zahtev za izvoz aluminijuma za Gr~ku, ali da nisu precizirani podaci, pa im nije jasno o ~emu se radi. “Kajmak” je naveo da je on sve objasnio Milu \ukanovi}u,
jer je on (“Kajmak”) zamoqen od Grka da im pomogne za aluminijum –
jer im je potreban za druge poslove na gr~kom tr`i{tu. U ovaj razgovor se zatim ukqu~io Bulatovi} Bo`o – pomo}nik Buri} Slavka.
Bulatovi} je izneo da po analizi koju je dobio uz zahtev, vidi da su
Grci dobro upoznati, ali da wemu treba vi{e podataka i osnovnih
elemenata (kad, gde, kako i sl.) za odluku, po{to aluminijuma imaju
dovoqno i da mu te podatke dostave {to pre na faks 081/42-028. Osim
toga, Bulatovi} se interesovao gde “Kajmak” ima veze za izvoz. “Kajmak” mu je rekao da mo`e da radi preko Makedonije, ali i preko drugih zemaqa, ali da do sada, po{to mu je Milo \ukanovi} brat, sa Crnom Gorom nije ni{ta radio kako bi izbegao govorkawa i {pekulacije.
Na{ izvor daqe prenosi da je “Kajmak” ukqu~en u organizovanu
kra|u automobila. Papire za ukradena kola mu obezbe|uje Amiyi}
Dragan iz (ne~itko ime mesta) i izvesni [kvare. Ova dvojica nabavqaju nema~ke i austrijske dozvole i prodaju ih po 2000 DEM. Kradene automobile obi~no rastura Dejan Vukoti} iz Vukovara sa izvesnim ^an~arom iz Vukovara i preko Miroquba Vujovi}a iz Vukovara. Po navodima izvora, u neke “Kajmakove” poslove ukqu~en je i Goran Hayi}, kao i pojedinci iz wegovog obezbe|ewa.
Od novih “Kajmakovih” veza, na{ izvor iznosi da je na carini u
Novom Sadu zaposlen izvesni Enes, koji mu omogu}ava razne mahinacije. Iz SUP Novi Sad, u povremenom kontaktu (po potrebi) sa
“Kajmakom” su Dragan Mili} – zaposlen u Odeqewu za putne isprave i strance i Mi{ko Ivan, koji je sa “Kajmakom” imao dogovor da
jedan drugom pomognu kada ne{to treba.
U po{ti u Novom Sadu, po na{em izvoru, zaposlen je izvesni Tika na 977, koji za “Kajmakove” potrebe na tu|e ra~une naziva Ameriku i druge zemqe.
IV
O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati.
Preko na{ih veza radi}emo na identifikaciji “Kajmakovih”
veza o kojima smo informisali, a za koje nemamo potpuna imena ili
podatke.
234
V
Ocena stare{ine:
Dostavqeno:
1 h MUP RS – RDB – III uprava
1 h MUP RS – RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond CRDB-NS
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDXXXII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
30. april 1994. godine
Dr`avna tajna
ekstremizam
Izve{taj – OTS
I
Izvor: TKTR.
Podaci se odnose na “Kajmaka” – 00 –41001674 –po ekstremizmu;
mahinacije oko zakupa poslovnog prostora; poslovi na izvozu aluminijuma sa Crnom Gorom; organizacija kra|e automobila; veze u
MUP, Carini i PTT; ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 24. do 30. aprila o.g.
Izve{taj se podnosi 30. aprila 1994. godine.
II
TKTR se koristi na pra}ewu delatnosti “Kajmaka” i na identifikaciji wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost “Kajmaka” –
OO po ekstremizmu u vremenu od 24. do 30. aprila o.g.
Vezano za otkup poslovnog prostora od dru{tvenih firmi, na{
izvor navodi da je “Kajmak” u bliskoj vezi sa Mirovi} Igorom, potpredsednikom grada Novog Sada. Mirovi}, po dogovoru sa “Kajmakom”, na licitacijama poslovnog prostora iz gradskog fonda, sta235
vqa izuzetno visoke cene za najatraktivnije prostorije, da se ne bi
niko prijavio, kako bi on zatim “neposrednom pogodbom” ustupio taj
poslovni prostor i pri tom ostvario li~nu korist. Na ovaj na~in je
“Kajmak”, za bezna~ajnu sumu, dobio lokal u centru grada od 120 m²,
stan od 150 m², lokal od 500 m² i magacin od 350 m².
Izvor daqe iznosi da je “Kajmak” zamolio izvesnog Mi{u iz
Podgorice (011-42-530) da obavesti Milu \ukanovi}a da }e sa Igorom Mirovi}em do}i u Nik{i}, kako bi se na{li i dogovorili za
daqe poslove.
Na{ izvor zatim iznosi da je “Kajmaka” nazvao Slavko Buri}
zvani Fajo iz Ministarstva industrije i energetike Crne Gore. Buri} ga je obavestio da je dobio “Kajmakov” zahtev za izvoz aluminijuma za Gr~ku, ali da nisu precizirani podaci, pa im nije jasno o ~emu se radi. “Kajmak” je naveo da je on sve objasnio Milu \ukanovi}u,
da je on (“Kajmak”) zamoqen od Grka da im pomogne za aluminijum –
jer im je potreban za druge poslove na gr~kom tr`i{tu. U ovaj razgovor se zatim ukqu~io Bulatovi} Bo`o – pomo}nik Buri} Slavka.
Bulatovi} je izneo da po analizi koju je dobio uz zahtev, vidi da su
Grci dobro poznati, ali da wemu treba vi{e podataka i osnovnih
elemenata (kad, gde, kako i sl.) za odluku, po{to aluminijuma imaju
dovoqno i da mu te podatke dostave {to pre na faks 081/42-028. Osim
toga, Bulatovi} se interesovao gde “Kajmak” ima veze za izvoz. “Kajmak” mu je rekao da mo`e da radi preko Makedonije, ali i preko drugih zemaqa, ali da do sada, po{to mu je Milo \ukanovi} brat, sa Crnom Gorom nije ni{ta radio kako bi izbegao govorkawa i {pekulacije.
Na{ izvor daqe prenosi da je “Kajmak” ukqu~en u organizovanu
kra|u automobila. Papire za ukradena kola mu obezbe|uju Amiyi}
Dragan iz Bukovca i izvesni [kvare. Ova dvojica nabavqaju nema~ke i austrijske dozvole i prodaju ih po 2.000 DEM. Kradene automobile obi~no rastura Dejan Vukoti} iz Vukovara sa izvesnim ^an~eom iz Vukovara i preko Miroquba Vujovi}a iz Vukovara. Po navodima izvora, u neke “Kajmakove” poslove ukqu~en je i Goran Hayi},
kao i pojedinci iz wegovog obezbe|ewa.
Od novih “Kajmakovih” veza, na{ izvor iznosi da je na carini u
Novom Sadu zaposlen izvesni Enes, koji mu omogu}ava razne mahinacije. Iz SUP Novi Sad, u povremenom kontaktu (po potrebi) sa
“Kajmakom” su Dragan Mili} – zaposlen u Odeqewu za putne isprave i strance i Mi{ko Ivan, koji je sa “Kajmakom” imao dogovor da –
jedan drugom pomognu kad ne{to treba.
236
U po{ti u Novom Sadu, po na{em izvoru, zaposlen je izvesni Tima na 977, koji za “Kajmakove” potrebe na tu|e ra~une naziva Ameriku i druge zemqe.
IV
O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati.
Preko na{ih veza radi}emo na identifikaciji “Kajmakovih”
veza o kojima smo informisali a za koje nemamo potpuna imena ili
podatke.
V
Ocena stare{ina:
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond CRDB –N. Sad
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDXXXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 10. 5. 1994. godine
Biserko Sowa, aktivnosti
Tokom novembra meseca 1992. godine, u Predstavni{tvo RSK
(Terazije 3/I) do{la je delegacija “Gra|anskog saveza” i to Pe{i}
Vesna i Biserko Sowa.
Iste su primqene od tada{weg rukovodstva (Hayi} Goran, Paspaq Mila) sa obrazlo`ewem da `ele da se ukqu~e u re{avawe spora RH – RSK.
Od tada u ciklusima – kampawski se uo~ava aktivnost Sowe Biserko koja svojim javnim istupima napada aktuelnu vlast u Republici Srbiji i Republici Srpskoj Krajini, te Republici Srpskoj.
Biserko Sowa, ro|ena 1948. godine u Beogradu, po ocu je iz Knina. Otac je sada sa majkom (Hrvatica) na ostrvu I`u (SO Zadar).
Otac je do penzionisawa (pukovnik) radio u vojno-diplomatskim or237
ganima. U Knin je retko navra}ao, te je cela porodica bila vezana za
maj~inu rodbinu.
Do 1993. godine, Sowa je radila u SMIP-u – u ambasadi u Londonu provela du`i vremenski period.
Sowin brat, tako|e je radio u SMIP-u kao prevodilac, napustio 1990. ili 1991. godine Beograd, oti{ao u Republiku Hrvatsku i
prikqu~io se hrvatskoj vojsci. Poginuo je krajem 1993. godine, u borbama sa vojskom RSK. Porodica mu `ivi u Hrvatskoj (`ena i deca).
Sowina mla|a sestra Qiqana, udata Gli{i} (supruga dr Gli{i}a – urolog u MC Knin) radi u kancelariji Crvenog krsta u Kninu.
Nakon bratove pogibije, Sowa Biserko u svojim nastupima prema RSK jo{ je netolerantnija.
U vezi je sa grupom biv{ih radnika SSIP-a, koji su ~lanovi
Gra|anskog saveza (biv{i podsekretar Novak Pribi}evi}) a koji
odr`avaju kontakte sa Srpskim demokratskim forumom (Pupavac)
iz Zagreba, te od formirawa “Srpskog konsultativnog vije}a” u Sarajevu vodi otvorenu kampawu podr{ke istom.
Tokom pro{log meseca, za vreme doga|aja oko Gora`da, ista je u
istupima davala podr{ku antisrpskim akcijama. Zajedno sa predstavnicima Beogradskog kruga i Centra za antisrpsku akciju poku{ala organizovati, preko UNPROFOR-a, odlazak predstavnika
ovih organizacija u Sarajevo. U istupima isti~e da je Kniwanka i
kao takva osu|uje srpsku agresiju, {to ima dodatnu te`inu.
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
– op. radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXXIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Dana, 11. maja 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
238
Informacija
Dana 8. maja ove godine, u Tewi je odr`ana Osniva~ka skup{tina Stranke srpskog jedinstva kojoj je prisustvovao i wen lider @eqko Ra`natovi} Arkan. Obra}aju}i se, iznena|uju}e velikom broju
prisutnih (oko 500 gra|ana) Ra`natovi} je, izme|u ostalog, rekao da
se Srbi na ovom podru~ju moraju osloniti na sopstvene snage, jer su
dosada{wa praksa i iskustva pokazala da Beograd i Knin vode “politikantsku i prevrtqivu” politiku. Kao i do sada, SSJ je i ovom
prilikom imala dobru propagandnu aktivnost uz prisustvo poznatih estradnih zvezdi. Na Osniva~koj skup{tini SSJ u Tewi za predsednika je izabran Macakawa Quban, voza~, li~nost bez ugleda i
autoriteta.
Informisani smo da se primewuje i po{tuje Sporazum o prekidu oru`anih dejstava, potpisan 29. marta ove godine u Zagrebu. Sa
druge strane, raspola`emo podacima da je, zbog navodne tolerantnosti i ustupaka datih Srbima prilikom odre|ivawa bezbednosnih zona, smewen general-bojnik \uro De~ak, i da je za komandanta Zbornog podru~ja Osijek postavqen penzionisani pukovnik biv{e JNA
Kokeza Ante. Za Kokezu se navodi da je dobar strateg i oficir koji
je, pre penzionisawa, obavqao du`nost ata{ea u Libiji. Wegov sin
Vawa Kokeza je bio komandant vojne policije pri ZNG a kasnije pripadnik SIS-a.
Nakon utvr|ivawa bezbednosnih zona, i srpskih sela koja }e biti pod kontrolom i nadle`nosti UNRPOFOR-a, uo~eni su sve u~estaliji kontakti me{tana Gabo{a, Jovanovca, Osprova i Jarmine sa
me{tanima susedni hrvatskih sela. Koliko je za sada poznato, radi
se o licima iz me{ovitih brakova, a koja imaju rodbinu u Republici Hrvatskoj. Imaju}i u vidu bezbednosni aspekt, preduzimaju se
operativne mere u ciqu potpunog identifikovawa nosilaca ovakvih aktivnosti i utvr|ivawa wihovog sadr`aja i karaktera.
Prema dobijenim podacima, pripadnici ruskog bataqona iz sastava UNPROFOR-a, koji su razme{teni unutar bezbednosnih zona,
izlo`eni su svakodnevnim verbalnim provokacijama i pretwama od
strane hrvatske vojske i gra|ana. Radi toga se, tokom no}i, ruski vojnici povla~e sa svojih polo`aja ostavqaju}i za{ti}ene zone iskqu~ivo u nadle`nost i kontroli malobrojnih pripadnika milicije
RSK, {to unosi nemir i strah me|u lokalno srpsko stanovni{tvo.
Operativnim putem do{lo se do podataka da je, u posledwih nekoliko dana, izvr{ena ve}a koncentracija pripadnika HV u Zbor239
nom podru~ju Osijek. Prema dobijenim podacima, na ovo podru~je su
pristigli:
– 4. gardijska brigada oja~ana jednim oklopno-artiqerijskim divizionom
– 131. brigada HV
– 119. brigada HV
– 104. brigada HV – vara`dinska
– 108. brigada HV – slavonsko-brodska
– 5. gardijska brigada oja~ana jedinim me{ovitim bataqonom
– dva samostalna bataqona oja~ana artiqerijsko-raketnim divizionom.
Procewuje se da pomenute vojne formacije HV broje oko 10.000
vojnika.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – na~elniku
1 h Dok. fondu CRDB NS
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
MDXXXV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 17. 5. 1994. godine
Informacija
Vi{e izvora ukazalo je na raspolo`ewe boraca SV RSK koji su
nakon zagreba~kog sporazuma demobilisani.
Borci isti~u da su snage hrvatske vojske boqe organizovane, koordinirane i imaju boqi stare{inski kadar.
Borci su potpuno osvesni neorganizovanosti i nemo}i krajinske vojske. Pri~aju}i svojim porodicama ova zapa`awa, stvaraju atmosferu neizvesnosti i straha, te i borci i civilno stanovni{tvo
sve vi{e isti~u da je jedini spas i opstanak Krajine u ujediwewu sa
drugim srpskim zemqama, kako bi se na taj na~in oduprli agresiji.
Kucano u tri primerka
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
240
– operativnom radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXXVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 17. 5. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 14. 5. 1994. godine, odr`an je, u prostorijama II uprave RDB,
radni dogovor sa ~lanovima grupe “^ovek” koji su izneli zapa`awa
o toku pregovora izme|u predstavnika Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine. Istaknuto je zapa`awe da hrvatska strana
ima o{tre zamerke na stav i istupe Enrike Agiqara – savetnika Jasu{i Aka{ija.
Ekspoze predsednika Vlade RSK – Mikeli}a, u kome je obrazlo`eno vezivawe u privrednim tokovima za SR Jugoslaviju, izazvao je
op{tu uzbunu me|u predstavnicima OUN-a.
U nastupima predstavnika OUN-a i Evropske zajednice uo~ene
su nijanse koje ukazuju na isticawe regionalnih ciqeva pojedinih
u~esnika, tako da je istup ambasadora Belgije, Nema~ke i Francuske
iz Zagreba u Kninu osudio {ef regionalnog centra Evropske zajednice za sektor “Jug” @an Pjer Tebo (The­ba­uldt).
Istaknuto je da su predstavnici OUN-a ponudili neutralan teren (francuski brod u Japanu, ameri~ka ambasada u Zagrebu) za nastavak pregovora Republike Hrvatske i RSK (EID).
^lanovi grupe “^ovek” isti~u zapa`awe da je {ef hrvatske delegacije, Hrvoje [arini}, veoma realan i shvata tok daqih pregovora.
^lanovi grupe “^ovek” isti~u da civilni i vojni predstavnici
UNPROFOR-a u Kninu forsiraju dogovore oko nastavka pregovora
kada Milan Marti} (predsednik RSK) nije u Kninu, te na te dogovore odlazi \uro Dujakovi} (koga Francuzi smatraju za eminenciju u
sivom) koji ne konsultuje lica iz grupe za pregovore, te wegovi pristanci name}u neo~ekivane probleme.
Istaknuto je zapa`awe da Dujakovi}evo anga`ovawe oko sastavqawa kabineta predsednika RSK donosi takva personalna re{ewa
koja prete da dovedu do izolacije Milana Marti}a.
241
Lica koja Dujakovi} forsira su poznata po svojim stavovima za
su`ivot “sa Republikom Hrvatskom” u toku 90, 91. i 92. godine, {to
kod stanovnika Knina ima negativnu konotaciju.
^lanovima radne grupe “^ovek” ukazano je na prioritete u opservirawu predstavnika OUN-a i Republike Hrvatske i dat instrukta`.
Kucano u 3 primerka:
Dostavqeno:
– na~elniku Uprave
– op. radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXXVII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Dana, 24. maja 1994. godine
Dr`avna tajna
Informacija
Dana 21. maja ove godine, u Borovom nasequ, u sali bioskopa, odr`an je sastanak predstavnika Srpske radikalne stranke kojem je, pored Vojislava [e{eqa, prisustvovalo oko pedeset poslanika i odbornika sa podru~ja Slavonije, Barawe i zapadnog Srema. Prvobitna zamisao je bila organizovawe sastanka na nivou Republike Srpske Krajine, me|utim, zbog kratko}e vremena, odr`an je u pomenutom
sastavu.
[e{eq je u Borovo naseqe do{ao u pratwi ~etiri lica u maskirnim uniformama i sa dugim naoru`awem. Neposredno pred po~etak sastanka, uz provokacije i na insistirawe Radeta Leskovca,
udaqena je patrola milicije, a obezbe|ewe skupa vr{ila su pomenuta ~etiri [e{eqeva pratioca. Ulazak u salu, u kojoj je odr`an sastanak, dozvoqen je samo licima koja su bila na spisku pozvanih o
~emu su, ra~una opet, vodili [e{eqevi pratioci.
Kako smo informisani, na sastanku je bila pokrenuta inicijativa za smewivawe Radeta Leskovca, predsednika SRS u RSK. Na wegovo mesto predlagan je Vuji} Ranko, zvani U~o, privatnik sa Lu`242
ca, koji je veliko bogatstvo stekao u protekle dve godine iskqu~ivo
bave}i se trgovinom. Ovoj inicijativi o{tro se suprotstavio [e{eq, vre|aju}i i omalova`avaju}i wene pokreta~e, na kraju i sve
prisutne. Po wegovim re~ima, dok se on sa crvenom bandom bori u
Beogradu, oni u RSK se pona{aju neozbiqno i neodgovorno. Svestan
je, kako navodi, da je zbog svog anga`ovawa i borbe sa komunistima u
Beogradu, zapostavio rad stranke u RSK i prisutnima je obe}ao da
}e, s obzirom da su se stekli uslovi, ubudu}e ve}u pa`wu posve}ivati radu stranke na ovim prostorima.
Posebno se uo~ava da je [e{eq sve vreme bio nervozan, u diskusiji drzak i arogantan.
Nakon dvo~asovne diskusije, sastanak je zavr{en jer je za prisutne bio organizovan ru~ak u restoranu Radni~kog doma, koji im je
uprili~io Radakovi} Nikola, direktor Kombinata “Borovo”.
Oko 14 ~asova, [e{eq je sa svojim pratiocima napustio ovo
podru~je.
Za vreme trajawa sastanka do{lo je do maweg incidenta. Po{to
je bio onemogu}en da u|e i prisustvuje sastanku, Pe{ut Milan iz Vukovara, revoltiran, ispalio je nekoliko metaka iz svog pi{toqa u
vazduh. Na isti na~in, ali iz automatskih pu{aka, uzvratili su [e{eqevi pratioci. Pe{ut se udaqio sa lica mesta i izbegnuta je situacija sa te`im posledicama.
Gorepomenuto, kao i druga saznawa, govore da je do{lo do ozbiqnog raskola u redovima SRS u RSK. Stranka nema autoritativnog
lidera, a dosada{we aktivnosti ili neaktivnosti Radeta Leskovca,
kao i wegovo arogantno i drsko pona{awe, jo{ vi{e su poquqali
wegov ionako mali ugled koji je u`ivao me|u svojim ~lanstvom.
Povodom seoske slave u Pa~etini, u svojoj porodi~noj ku}i, Goran Hayi}, biv{i predsednik RSK, priredio je slavqe za ve}i broj
svojih gostiju. Slavqu su, izme|u ostalih, prisustvovali: Mi{a Milo{evi}, predsednik Svesrpskog saveza u @enevi, kwi`evnik Moma Kapor, pukovnici Bogdan Sladojevi} i \uro Kqaji} kao i stalni Hayi}evi pratioci Bogi} Stevo, zvani Jajo, \or|e ^alo{evi},
zvani Briga, Bora Bogunovi} i drugi. Skup je protekao u slavqeni~koj atmosferi. Prime}eno je da su prisutni, a posebno Hayi}, velike sume deviza davali orkestru koji ih je zabavqao.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – na~elniku
1 h Dok. fondu CRDB NS
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
243
MDXXXVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Sekretarijat u Beogradu
SM za KPDG “Aerodrom Beograd”
Beograd
– Komandiru
Slu`bena bele{ka
Dana 28. 5. 1994. godine, u 19,40 ~asova, na Aerodromu Beograd kod
“Rampe AB-a” od starne radnika fizi~kog obezbe|ewa zaustavqeno
je vozilo VRSK registarske oznake P-7091, u kome su se nalazila ~etiri lica, koje je nameravalo da u|e na platformu Aerodroma Beograd i pro|e do helikopterske jedinice MUP-a Republike Srbije.
Kako vozilo nije bilo najavqeno uobi~ajenom procedurom, voza~ vozila je obave{ten da se sa vozilom i licima u wemu javi u de`urnu slu`bu SM za KPDG Aerodrom Beograd.
Dolaskom u prostorije de`urne slu`be, utvr|eno je da se radi o
slede}im licima:
1. voza~ VRSK, Mihajlo Paradina, poseduje pi-SRJ br. CE994127, izdatu u SUP-u Beograd, sa stanom na Palama, Romanijska 19,
2. Nedeqko Babi}, poseduje lk. br. 98358, izdatu od SUP-a Podgorica, sa stanom u ulici Bracanovi}eva br. 82, direktor “Apeksa”
iz Podgorice, koji ispred Vlade RCG do~ekuje goste iz Italije i vodi ih u zvani~nu posetu u Podgoricu i to tri dr`avqana Italije,
3. Dijust Glavco, posedije PI-Italije, br. 859827 sa va`no{}u
do 1999. godine,
4. Balaminut Alisio Pierino, PI-br. 084568-A, sa va`no{}u
do 1998. godine,
5. Pertot Alesandro, PI-br. 251811-G, sa va`no{}u do 1997. godine.
Uvidom u paso{e italijanskih dr`avqana utvr|eno je da su isti,
dana 28. 5. 1994. godine, u SRJ u{li preko grani~nog prelaza Kelebija.
U daqem razgovoru, gospodin Babi} je rekao da ih na heliodromu ~eka helikopter MUP-a RCG, sa kapetanom Drobwakom, koji treba da ih prebaci do Podgorice. Za proceduru prijave vlasnika vozila na platformu Aerodroma Beograd izjavio je da nije znao, a da }e
ubudu}e to unapred uraditi.
244
Kontaktirawem sa de`urnim helikopterske jedinice MUP-a,
do{lo se do saznawa da je helikopter iz Podgorice sleteo u 12,00 ~asova i da se kod wih nalazi kapetan Drobwak koji ~eka putnike.
Nakon toga, specijalom je kontaktiran {ef smene de`. slu`be
MUP Republike Srbije koji je upoznat sa problemom i koji je, nakon
kontaktirawa i upoznavawa sa drugim slu`bama, odobrio ulazak vozila na platformu.
U 20,00 ~asova, slu`benim vozilom propra}eno je vozilo VRSK
do helikopterske jedinice MUP-a odakle je, u 20,05 ~asova, helikopter sa napred navedenim putnicima odleteo za Podgoricu.
Slu`benu bele{ku dostavqam na uvid radi znawa.
U Beogradu, 28. 5. 1994. godine
[ef smene,
Risti} Nenad
MDXXXIX
Centar Resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Vo`dovac
71-0522
31. 5. 1994. godine
OI “Pako”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa
Malobabi} Qubica, od oca Radeta, ro|ena 9. 7. 1949. godine u selu Katinovac, SO Vrgin Most, sa prebivali{tem u Zagrebu, ul.
@arkova~ka br. 4. Razgovor je obavqen na na{u inicijativu dana 19.
5. 1994. godine, u prostorijama odseka Vo`dovac. Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
U toku razgovora Qubica je iznela da je iz Zagreba u Beograd doputovala 12. 5. 1994. godine, preko grani~nog prelaza Ba~ki Breg,
kod svog prijateqa (qubavnika) Cvetkovi} Milomira, penzionisanog oficira JNA koji `ivi kao podstanar u ul. Radovana Simi}a
Cige br. 2/21.
U vreme izbijawa ratnih sukoba u Republici Hrvatskoj, Milomir je bio sa slu`bom u Vara`dinu. Nakon toga, 1992. godine, prela245
zi u Beograd, gde radi u SSNO-u do 1994. godine, kada se penzionisao. Cvetkovi}eva biv{a supruga i troje dece su ostali u Hrvatskoj
i sada `ive u Zagrebu. Qubica se sa Milomirom upoznala 1992. godine na Kordunu, a od prelaska Milomira u Beograd, vezu odr`avaju
tako {to Qubica dolazi u Beograd kod wega i ostaje 2-3 meseca. Do
sada je bila nekoliko puta, a prvi put maja 1992. godine.
Qubica je u Beogradu `ivela do 1966. godine, kada se preselila
u Zagreb, gde, po wenim re~ima, `ivi u stanu sa majkom. Stan su dobili od JNA, jer joj je pokojni otac bio potpukovnik JNA. Me|utim,
zbog va`e}ih zakona u Republici Hrvatskoj stan ne mogu da otkupe.
Qubica je po zanimawu politikolog i bila je zaposlena u Zagrebu u Institutu za pred{kolski uzrast, do 1976. godine, kada je dobila otkaz kao Srpkiwa. Od tada je nezaposlena i, kako ka`e, `ivi sa
majkom od penzije i u{te|evine koju imaju.
Qubica ima dva ro|ena brata Maneta i Slavka. Mane Malobabi} `ivi u Zagrebu, a bio je zaposlen u sredwo{kolskom centru
MUP-a RH, kao vaspita~. Po izbijawu ratnih sukoba dobio je otkaz
iz istih razloga kao i ona, a nakon toga je preko suda, 1992. godine,
dobio re{ewe o penzionisawu.
Drugi brat Slavko Malobabi} poznat je iz afere “Opera”, zbog
~ega mu je sa jo{ nekolicinom oficira JNA bilo su|eno u Beogradu. Sada `ivi u Prwavoru i vlasnik je firme “Pionir”, gde sa nalazi na mestu komercijalnog direktora.
Prema wenim re~ima vi|aju se ~esto, tako {to ona pose}uje wega. Me|utim Slavko o problemima i svom u~e{}u u aferi “Opera”
ne `eli ni sa kim da pri~a, jer kako ka`e politika ga vi{e ne interesuje.
Po izbijawu afere “Opera”, Qubicu su pozivali na informativni razgovor u policijsku upravu na Zriwevcu, gde su sa wom razgovarali izvesni Vlado i jo{ jedan policajac u civilu, a o kojima
Qubica nema bli`ih podataka. Prema wenim re~ima, pomenuti policajci su bili izuzetno qubazni, a interesovali su se za Slavka i
uglavnom uzimali osnovne podatke o celoj porodici Malobabi}.
Razgovor je trajao oko 1 ~as.
Qubica je napomenula da u Zagrebu najve}i deo vremena provodi
u stanu sa u`im krugom prijateqa i prijateqica, i to uglavnom dece oficira biv{e JNA. Napomenula je i to da tamo nemaju ve}ih
problema zato {to su Srbi, ali da ih ba{ takva situacija pomalo
pla{i. U po~etku izbijawa ratnih sukoba imali su dosta telefonskih poziva sa pretwama, ali da sada toga nema.
246
U vreme dok joj je brat Slavko `iveo u Zagrebu, Qubica je preko
wega upoznala Sredu Vu~anovi}a, Iliju Mom~ilovi}a, biv{e radnike MUP-a RH, sada penzionere, zatim biv{e oficire JNA ^edu
Kne`evi}a i izvesnog Qubana sa Korduna, Prodanovi} \uru, a upoznala je, tako|e preko Slavka, i Ivu Dra`i}a, sada ~lana Socijaldemokratske stranke, kao i Slobodana Plati{u, biv{eg radnika
SDS MUP-a RH, kasnije direktora bolnice u Zagrebu. Sa pomenutim licima Qubica vi{e ne odr`ava nikakve kontakte.
O situaciji u Republici Hrvatskoj informi{e se iskqu~ivo
preko {tampe i televizije. Tako je, preko {tampe, saznala za saop{tewe MUP-a RH, o hap{ewu Radenka Radoji~i}a, tako|e aktera iz
afere “Opera” i “Labrador”. Za eksploziju u Sesvetama. Kako Qubica ka`e, po Zagrebu se pri~a da je sve to namestio ministar odbrane Gojko Su{ak, a razlog tome je Tu|manov sin, koji bi za nabavku novog eksploziva iz inostranstva (sa ~ime se ina~e bavi) dobio nekoliko miliona dolara.
U vezi rascepa u HDZ-u, Qubica ka`e da Tu|manova stranka vr{i torture prema qudima koji bi hteli da pre|u u novoosnovanu
stranku Manoli}a i Mesi}a, a da sa vi|enijim ~lanovima HDZ-a
Tu|man li~no obavqa razgovore. Prema wenim re~ima, me|u Srbima u Republici Hrvatskoj vlada mi{qewe da bi im, iako ne bitno,
ipak bilo boqe kada bi na vlast u Republici Hrvatskoj do{li Manoli} i Mesi}.
3. Nosioci neprijateqske delatnosti
– Vlado, inspektor u PU Zriwevac, bez bli`ih indentifikacionih podataka.
– Plati{a Slobodan, biv{i pripadnik SDS MUP-a RH, kasnije direktor bolnice u Zagrebu, jedan od aktera afera “Opera” i “Labrador”. Nakon kra}eg boravka u SRJ, na nama nepoznat na~in odlazi u SR Nema~ku, a prema na{im najnovijim saznawima sada boravi
u Zagrebu.
U OE CRDB, kao i u indeksu lica OI “Kaptol” Plati{a Slobodan nije evidentiran.
4. Mere i radwe
Nisu preduzimane.
5. Napomene, ocene i predlozi op. radnika
Mi{qewa smo da je Qubica u toku razgovora bila iskrena i da
nam je objektivno prenela svoja zapa`awa o situaciji u Republici
Hrvatskoj.
247
Sa wom je dogovoren kontakt prilikom wenog ponovnog dolaska
u Beograd.
Kucano u 3 primerka
2 h II upravi RDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Gari} Zoran
MDXL
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
5. 6. 1994. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9465476
Po~etna pozicija: 01079A01
Krajwa pozicija: 01079A06
Delovodni broj dokumenta: (ne~itko)
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Sremska Mitrovica
Broj 1158/2
Datum 15. 5. 1994. godine
MUP Republike Srbije
Resor DB V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam slu`benu bele{ku o rezultatima primene OTM TKTR Mirku Jovi}u – OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova.
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
248
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
Nacionalizam
5. 6. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Izve{taj o rezultatima primena OT mere TKTR prema Jovi}
Mirku – OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, u periodu 1. 5. do 14. 5. 1994. godine.
Dana 1. 5. 1994. godine, Du{an Kruni} iz Engleske, obave{tava
Jovi}evu suprugu da je kupio karte i da zajedno sa Du{anom Kova~evi}em iz Li~estera, dolazi 3. maja, preko Temi{vara u Novu Pazovu.
Isto, Kruni}a informi{e o dolasku ruske delegacije od 13 ~lanova.
Dana 5. 5. 1994. godine, Radmila, Jovi}eva supruga u kontaktu sa
prijateqicom isti~e da je sa Mirkom boravila u Borovu, gde je on
otkrio spomenik, a da su pored wega, sve~anosti prisustvovali i
Marti}, Arkan, i Paro{ki.
Dana 1. 8. 1994. godine, \oki} Goran iz Trsta u kontaktu sa Radmilom izve{tava da 10. ili 11. maja, iz Ravene, kombijem, Furgon,
zadwi broj registarskih tablica je 60, kre}e u SRJ italijanski dr`avqanin Pol­li­ce­Bryno, dr Marko Martini?, koje ozna~ava kao usta{e i Dino Mikelaci, sa `enom, koji je prijateq, i ima zadatak da
prati wihovu aktivnost i pona{awe. Isti je novinar i Gordana moli da se pazi da ga neko ne bi maltretirao. Gordana upozorava da su
ova dva imena jako va`na, a posebno Pol­li­ce i Martini, koji su saslu{ani od italijanske policije, a zbog toga {to su u Italiju provodili “usta{e”.
Pomenuti putuju u SRJ sa namerom da u Vojvodini otovare besplatnu kuhiwu za penzionere. Smatra da je ovo samo maska i da im je
osnovni ciq uno{ewe nemira u vi{enacionalnu Vojvodinu i na
kraju izazivawe rata. U Pan~evu ih do~ekuje tro~lana delegacija,
katoli~ke, evangelisti~ke i pravoslavne crkve.
Posebno Gordana napomiwe da se iz Ma|arske, telefonom javio
Kar­lo­Bo­co­la, koji sa humanitarnom pomo}i ~eka na ulazak u SRJ. Wega ozna~ava kao usta{u, koji radi protiv Srba. Isti je, navodno, nosio pomo} i u [ibenik i {ire u Hrvatskoj, a sada i u SRJ.
Du{an Kruni} je kod Jovi}a do{ao uve~e 4. 5. 1994. godine, a sutradan je sa Tomom Pavlovi}em iz Lazarevca i Zoranom, oti{ao u
Bratunac i vra}a se uve~e.
249
Jovi} poziva Du{ana Kova~evi}a (iz Engleske) da sutradan 6. 5?.
1994. godine ide sa wim na Oplenac, jer mu je slava, a poseti}e i
princa Tomislava. Kova~evi} se nalazi u nasequ Galenika, telefon
011/194-678.
Dana 7. 5. 1994. godine, Velimir Brankovi}, prolazi kroz Pazovu, pa }e oko 8.00-8.15 ~asova biti u centru i tra`i da se sretnu on i
Jovi}. Brankovi} dolazi zelenim mercedesom.
Istog dana, Biqana Plav{i} tra`i Jovi}a da ga izvesti o tome
da je Karayi} pristao da primi @irinovskog i delegaciju, ali }e biti spre~en, jer ima sastanak vrhovne komande. Radmila je izve{tava
da je oti{ao da se na|e sa Veqom (verovatno je Veqa Velimir Brankovi}).
Toma Pavlovi} se u vi{e navrata interesuje za Jovi}a, koji je po
Radmili u Rumi, odakle kad se vrati ide pred @irinovskog. Toma
tra`i da Jovi} obavesti prevodioca da }e on u 11.30 ~asova do}i po
wega.
Radmila se interesuje za Tomino mi{qewe o zabrani mitinga, a
on je te{i da su to samo pri~e.
Dana 8. 5. 1994. godine, Dragan, advokat iz Subotice, dogovara se
sa Jovi}em, da se u 12,00 ~asova na|u u “Patriji” u Subotici. Dragan
saop{tava da je kontakt grupa pre{la u Ma|arsku pre 4,00 ~asa, a da
se vra}aju preko Kelebije.
Isti dan, Jovi} tra`i od Mire iz sekretarijata SNO u Beogradu da napi{e saop{tewe povodom `albe o zabrani mitinga zakazanog za 4. maj i da se to dostavi sredstvima informisawa. Tako|e, da
obavesti studio TV Novi Sad u Subotici da }e Rusi biti na prelazu Kelebija izme|u 12,00 i 12,30 ~asova, te da prenese Basti da organizuje da polovina qudi iz obezbe|ewa bude, oko 15,00 ~asova, tamo
gde }e Rusi biti sme{teni, a druga polovina, tu gde }e biti konferencija za {tampu sa Veqom.
Jovi} se obra}a An|i iz sekretarijata u Beogradu, da {efu protokola Jeli, ka`e da na konferenciju do|u profesor Savi}, Katarina i Rosvita i da ista u organizaciji Veqovi}a po~iwe u 18,00 ~asova u Me|unarodnom pres-centru u Beogradu.
Zoran iz sekretarijata nalo`io je da obavesti @iku Jawi}a u
Subotici da sve bude spremno u 13,00 ~asova.
Jovi}, u kontaktu sa Bastom doznaje da je Jawi} organizovao prihvat u restoranu Zamak kod fabrike Pionir.
Basti nije jasno gde da odvede obezbe|ewe i pita da li na U~ku.
Jovi} se na wega quti i psuje ga, {to ne zna da }uti i taj podatak ~uva za sebe.
250
Dana 5. 5. 1994. godine, Jovi} je boravio u Subotici, gde se sastao
sa @irinovskim i delegacijom, a uve~e u 21,00 ~as kod Borovice u
Rumi (koji je wihov ~lan) organizova}e ve~eru.
Dana 9. 5. 1994. godine, Velimir Brankovi} se interesuje za Jovi}a i tra`i da mu se javi u fabriku. @ali se da pre neki dan nisu
uspeli da se na|u, iako je ~ekao oko sat vremena, Mirka u centru Nove Pazove.
Kova~evi} Du{an se nalazi u ulici Jovana Stanisavqevi}a broj
36/37, a interesuje se kako }e i}i na miting i gde je Kruni}.
Dana 11. 5. 1994. godine, Milica Kruni} iz Engleske interesuje
se kako je Du{an izdr`ao aktivnosti koje je imao u zemqi. Boravio
je u Br~kom, gde je u~estvovao u radu Skup{tine Republike Srpske,
a primqen je kod Karayi}a i Kraji{nika. Ostaje jo{ nedequ dana, a
za @irinovskog smatra da je opasan.
Dana 12. 5. 1994. godine, Jovi} u kontaktu sa Zoranom iz sekretarijata nala`e da se organizuje pres-konferencija u MPC izme|u
13,00 i 13,30 ~asova, a na kojoj }e u~estvovati Du{an Kruni} i kapetan Longinov, ~lan delegacije iz Rusije. Oni su boravili u Republici Srpskoj u Br~kom.
Dana 13. 5. 1994. godine, Radmila u kontaktu sa NN `enskom osobom, nagove{tava mogu}nost preseqewa u Beograd, gde Jovi} namerava da kupi ku}u na Bawici. U kombinaciji su i wegov kum za jednu
i Jovi} Mirko sa Tomom, direktorom SNOP-a (firma preduze}a
SNO) za drugu ku}u po pola.
Dana 22. 5. 1994. godine, iz zemqe je, preko Temi{vara, otputovao
Du{an Kruni} u London.
Napomena: Lice koje ostvaruje kontakte sa Jovi}em iz Italije,
identifikovao je kao Roki} Gordana, vlasnik radionice za hemijsko
~i{}ewe u Trstu, gde se nalazi na radu od 1972. godine. Kao predsednik “Srpsko-italijanskog dobrotvornog dru{tva”, u Trstu, prikupqala je humanitarnu pomo} i dolazila vi{e puta u zemqu, a boravila je na podru~ju RSK. U tom periodu sa wom nije kontaktirano od
strane RDB.
O~ekuje se wen dolazak u Sremsku Mitrovicu gde ima rodbinu,
kada }e se preduzeti mere na uspostavqawu kontakta sa istom, u ciqu razobli~avawa karaktera veza sa grupacijom “Oplenac” i Mirkom Jovi}em.
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – III uprava
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava
1 h U dosije Jovi} Mirka – OO – 894501257
Operativni radnik
Slavko Dra{i}
251
MDXLI
Republika Srpska
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar DB Glina
Glina, 6. 6. 1994. godine
Strogo povjerqio
Predsjedniku Republike Srpske Krajine
n/r Milanu Marti}u
predsjedniku Vlade RSK
n/r Borislavu Mikeli}u
Komandantu G[ SVK
n/r Milanu ^eleketi}u
Na~elniku Resora dr`avne bezbednosti
Republike Srbije
n/r Jovici Stani{i}u
Predmet: Politi~ko-bezbjedonosna procena stawa na Baniji i
Kordunu
Nakon provedenih parlamentarnih i predsjedni~kih izbora, politi~ko-bezbjedonosna situacija je takva da je karakteri{e smawewe me|ustrana~kih tenzija i sukobqavawa, kao i politi~kog nejedinstva. Mo`e se zakqu~iti da sve stranke koje egzistiraju na Baniji i Kordunu imaju jasno izra`en jedinstveni ciq, oru`ano suprotstavqawe Republici Hrvatskoj i wenim oru`anim snagama, tj. suprotstavqawe bilo kakvoj reintegraciji Krajine u Hrvatsku, odnosno, karakteri{e se sve ja~a i aktivnija afirmacija Republike Srpske Krajine.
Op{tinski privredni i politi~ki rukovodioci, izabrani na
zadwim izborima, nalaze se u fazi snala`ewa. Voqni su da prihvate stavove vlade i politi~kog rukovodstva Republike Srpske Krajine. Mo`e se, u mawoj mjeri, ista}i da na pojedine rukovodioce imaju uticaj strana~ki lideri u sprovo|ewu interesa stranki. Tim pre
{to se svaki uspjeh pripisuje stranci i pojedincu, a neuspjeh vladaju}im strukturama. Sva politi~ka struktura o~ekuje veliku pomo}
vlade, kako u smislu pokretawa proizvodwe tako i u politi~kim
inicijativama. Da bi ova inicijativa bila u potpunosti sprovedena, cijenimo da je vrlo bitno da se u {to kra}em roku izvr{i nova
komunalna reorganizacija i stvore okruzi. Vode}i qudi u tim okruzima lak{e bi i djelotvornije sprovodili sve odluke koje donese
252
vlada na svojim sjednicama. Samim tim, u potpunosti bi se izbjegla
politi~ka i teritorijalna rascjepqenost koja je sada prisutna.
Nakon potpisanog i sprovedenog zagreba~kog sporazuma osje}a
se mawa doza straha, ali i pove}ana zabrinutost kod narodnih masa.
Poja~ana doza zabrinutosti je uslovqena, u prvom redu, sve ~e{}im
izjavama i pretwama pojedinih hrvatskih lidera o reintegraciji
RSK u Hrvatsku ili nasilnom uspostavom wene vlasti. Cjenimo da
ove pretwe ne bi imale takav efekat ako bi na{e politi~ko rukovodstvo takvim pretwama odgovaralo na adekvatan na~in. Aktivnosti i na{e i neprijateqske strane odvijaju se, mo`emo re}i, u duhu
samog sporazuma.
Reakcije naroda na zagreba~ki sporazum izra`ene su u vidu nezadovoqstva zbog takvog re{ewa, iz razloga {to se osje}aju neza{ti}eni na podru~ju op{tine Caprag i na podru~ju Mjesne zajednice Blinski kut. Sa ovim problemom je upoznata vlada i problem je
trenutno u fazi re{avawa. Sprovo|ewem zagreba~kog sporazuma,
izra`ena je pojava neposrednih kontakata na{ih gra|ana i gra|ana
Republike Hrvatske na samoj liniji razdvajawa. Ovo je izra`eno na
podru~ju op{tina Krwaka, Kostajnice i Petriwe. Od strane slu`bi preduzete su odgovaraju}e mjere u ciqu suzbijawa takvih pojava,
ali cjenimo da je neophodno u ciqu razbijawa tog elementa kod na{eg stanovni{tva sprovoditi i druge politi~ko-propagandne mjere. Kod stanovni{tva u zonama linije razdvajawa vi{e nego u unutra{wosti izra`ena je `eqa za kontaktima i odlascima na drugu
stranu i obrnuto. Do ove pojave dolazi zbog posjedovawa nekretnina
na jednoj i drugoj strani, rodbinskih veza i sli~no. Ovde je bitno ista}i da snage Ujediwenih nacija upravo podr`avaju ovakve kontakte
i pospje{uju wihovo sprovo|ewe. Isto tako, vidqivo je da predstavnici UN-a i drugih me|unarodnih organizacija u posledwe vreme
nastoje na sve mogu}e na~ine pridobiti naklonost obi~nih narodnih masa (djele}i im gorivo, pesticide, {kolski pribor i drugo) kako bi u odre|enom momentu izvr{ili uticaj na narod i odvojili ga
od vlasti. Takvim aktivnostima stvaraju inertnost, pasivizaciju
politi~kih i privrednih subjekata, te ovisnost cjelokupnog `ivota o sebi.
Hrvatske oru`ane formacije, koje se nalaze na grani~nom djelu
Republike Srpske Krajine tj. ovog regiona nalaze se u fazi demobilizacije, a neke su preba~ene (153. i 9.) na hercegova~ko rati{te.
Bez obzira na to za o~ekivati je, u narednom periodu, pove}anu aktivnost diverzantsko-teroristi~kih grupa sa poznatim ciqevima.
Pored ovoga, izuzetno je izra`ena psiholo{ko-propagandna aktiv253
nost Hrvatske obavje{tajne slu`be. Posebno preko medija i Srba
koji su preostali u Republici Hrvatskoj i dolaze po instrukcijama
i zadacima hrvatske slu`be u Krajinu. Oni su naj~e{}e ucjeweni
zbog imovine i opstanka na radnom mjestu u Hrvatskoj (natjerani na
ovakvu djelatnost). Izuzetno je izra`eno djelovawe uglednijih Srba u Hrvatskoj za sitnu privrednu saradwu privrede Republike Srpske Krajine sa privredom Hrvatske (nudi se nafta, drvo, stoka i
sli~no). Za uo~iti je, da je u vojnom smislu prema Republici Srpskoj
Krajini Hrvatska u fazi prividnog mira. Bez obzira na takvo trenutno pona{awe, hrvatski politi~ki i vojni vrh nije odustao od vojni~ke opcije, kao kona~nog rje{ewa i uspostave vlasti na podru~ju
regije i Republike Srpske Krajine u cjelini. Tako, jedna agresija je
za o~ekivati u jesen, a do tada se o~ekuje pritisak na snage Ujediwenih nacija i vojni~ko pripremawe. Raspola`e se podacima da }e sve
pregovore koje budu vodili sa na{im predstavnicima na me|unarodnom nivou svoditi samo na to da na|u opravdawe pred svjetom za vojni~ku agresiju koju pripremaju u toku jeseni.
Od zna~aja za bezbednost i odbranu ove regije je i pona{awe i daqi razvoj doga|aja u AP Zapadna Bosna. Ukoliko bi se dogodilo da
snage 5. korpusa, lojalne politici Alije Izetbegovi}a, uspiju poraziti snage Fikreta Abdi}a i izbiju na ju`nu granicu regije, odnosno Republike Srpske Krajine, obimno potpomognuti aktivnostima
Republike Hrvatske, odbrana Republike
Srpske Krajine a posebno ove regije na{lo bi se u vrlo nepovoqnoj situaciji.
Izlaskom snaga 5. korpusa na granicu Republike Srpske Krajine, na ovoj regiji ostvaruje se mogu}nost za sinhronizovano djelovawe sa snagama Republike Hrvatske u presjecawu Krajine, {to je naro~ito izra`eno na prostoru Sluwa, Pla{~anske doline i Petriwe. Potpisivawem sporazuma o prekidu neprijateqstava u @enevi
sa Republikom Srpskom, 5. korpus je u mogu}nosti da izdvoji deo slobodnih snaga koje bi bile dovoqne da vojno poraze snage lojalne Fikretu Abdi}u. U tom slu~aju, da do|e do radikalne akcije i vidnog
napredovawa 5. korpusa procjewuje se da }e do}i do bjega civilnog
stanovni{tva iz Velike Kladu{e i okoline na podru~je ove regije,
kojom prilikom }e do}i do haosa i pometwe i slabqewa borbenog
morala, odnosno slabqewa borbene mo}i u regiji. Imaju}i ovo u vidu, potrebno je da se pod hitno razrade adekvatne planske mjere i
radwe za ovakvu varijantu.
Dosada{wa pru`ena pomo} Fikretu Abdi}u je omogu}ila samo
odr`avawe postignutog stawa u prvim akcijama i dostignutog ni254
voa. Uoliko bi do{lo do pobjede 5. korpusa isti bi odmah nastavili
sa borbenim dejstvima usmjerenim na podru~je ove regije, o ~emu raspola`emo pouzdanim podacima. Wihov pravac djelovawa, prema na{im raspolo`ivim podacima, usmjeren je na ve} napred navedeni
pravac (Sluw i ostalo). Ovaj pravaca je karakteristi~an iz razloga
{to je tu prisutan demografski faktor i konfiguracija terena. Na
ovom prostoru i do sada su kori{tene i ubacivane diverzantsko-teroristi~ke grupe, protiv kojih smo do sada ve} imali borbe i koji
nisu dali nekih zna~ajnijih rezultati. Ovakvu agresiju 5. korpusa za
sada ne ograni~ava niti spre~ava nijedan me|unarodni sporazum, jer
Republika Srpska Krajina nije potpisala nikakav dokument sa federacijom BiH ili bilo kojom teritorijalnom jedinicom BiH.
Zbog ovakvih procjena da bi se na{li u te{koj situaciji i donesena je odluka na Vladi Republike Srpske Krajine i savjeta organa
da se u meterijalno-tehni~kom smislu pomognu (ne~itko). Pru`ena
pomo} do sada nije bila dovoqna da Fikret Abdi} svojim snagama
porazi snage V korpusa, ve} samo za odr`avawe stawa statusa kvo.
Trenutna borbena dejstva se odvijaju u korist V korpusa, a s obzirom
na iznete elemente (ne~itko)…jo{ boqi vojni~ki rezultati V korpusa i izbijawa (ne~itko).
Cenimo da je u ovom momentu zbog na{ih interesa …(ne~itko)
sveobuhvatnije i anga`ovanije podr`ali…(ne~itko) da zadr`i postoje}e linije, ve} da izbiju na rijeku Unu ~ime bi prepolovila napadnu mo} V korpusa, a (ne~itka re~enica)… predstavqale neki zna~ajan vojni faktor u eventualnoj kombinaciji sa hrvatskom. Sa dosada{wom pomo}i i snagama kojima raspola`e, Fikret Abdi} nije
u stawu da se odr`i na postoje}im linijama, a kamoli da ratuje.
Smatramo, ukoliko snage Fikreta Abdi}a ne dobiju potrebnu
pomo} u tehnici i eventualnom qudstvu da ne}e biti u stawu, ponavqamo, poraziti snage V korpusa. Isto tako, Fikret Abdi}, da ne bi
bio pora`en u tom slu~aju, bit }e prisiqen na pregovore (ne~itko).
Tada bi Fikret Abdi}, pod takvim okolnostima, bio prisiqen
da odigra izdajni~ku ulogu Huske Miqkovi}a u Drugom svjetskom ratu. Da bi se ovakav preokret i situacija izbjegla, potrebno je da Vrhovni savjet odbrane Republike Srpske Krajine ponovo razmotri, do
u detaqe, situaciju u AP Zapadna Bosna i na temequ ove kao i drugih procjena od drugih slu`bi i novih me|unarodnih okolnosti donese odluku o akciji i strategiji djelovawa prema AP Zapadna Bosna.
Na{e vojne snage nalaze se u fazi transformacije koja dosta
sporo te~e, radi slabog odziva, a borbena tehnika je razmje{tena u
duhu zagreba~kog sporazuma. Tako razmje{tena, u nedostatku skladi255
{nog prostora, nalazi se u dosta lo{em stawu, sa tendencijom pogor{awa zbog nemogu}nosti skladi{tewa i konzervacije. Prema na{im saznawima, sve jedinice su dovoqno snabdjevene sa odgovaraju}im borbenim kompletima, jedino se osje}a nezadovoqstvo kod pripadnika vojske u najve}oj mjeri zbog lo{ih primawa i nerje{enog
statusa, kao i neizvr{enom demobilizacijom, koja im je bila obe}ana, a nije sprovedena. Iz istog razloga, nisu pokrenuti privredni i
industrijski potencijali.
S obzirom na ukupno stawe na{eg vojnog i odbrambenog potencijala, cjenimo da je neophodno da se za naredni period, u kome se mo`e o~ekivati agresija Republike Hrvatske na nas, kao i aktivnostima 5. korpusa, i daqe sistematski i sveobuhvatno radi na osposobqavawu borbene tehnike, obuci i vaspitawu kako bi jedinice bile
spremne odgovoriti datom zadatku u datom momentu.
Navedena procena je ra|ena na osnovu operativnog rada i istra`ivawa slu`bi dr`avne bezbednosti i javne bezbednosti kao i razmjeni podataka sa drugim srodnim slu`bama, a ima za ciq da se najodgovornijim rukovodiocima prezentira trenutno fakti~no stawe
u ciqu poduzimawa adekvatnih mjera da bi se izbjegle mogu}e eventualne i neugodne posledice.
Procena je timski ra|ena i to: Pai} Milo{, na~elnik centra
DB Glina, Pai} To{o, pomo}nik ministara za unutra{we poslove,
[kaqac \uro, sekretar SUP-a Vojni} i Bjelac Nikola, sekretar
SUP-a Glina.
Na~elnik Centra,
(ne~itko ime)
MDXLII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 13. 6. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 11. 6. 1994. godine, odr`an je radni sastanak sa ~lanom grupe “^ovek” na kome su izneta zapa`awa iz rada i boravka delegacije RSK u @enevi.
Odlazak delegacije iz Knina lo{e organizovan i haoti~an,
predsednik vlade Mikeli} `eleo je da i on ide u @enevu, te na na256
log Marti} da ostaje u Kninu da bi primio delegaciju kongresmena,
odgovorio qutito “nisam ja rezervni igra~!”
Babi} je izbegao da putuje u @enevu. U odlasku za @enevu, u Pe{ti (dok je tankiran avion) imali probleme sa sme{tajem u aerodromskoj zgradi. Tra`eno je da pratwa preda oru`je i da pre|u u prolazne prostorije (“tranzit rum”) zajedno sa ostalim putnicima, ~emu se o{tro suprotstavio Slobodan Jar~evi}. Ovo je prvi put da delegacija RSK ima ovakve probleme.
U @enevi ih sa~ekao {ef Misije SRJ (Pavi}evi}) i osobqe
Misije, koji su maksimalno pomogli rad i boravak delegacije u @enevi.
Prvog radnog dana u @enevi, na ru~ku sa kopredsednicima (Marti}, Jar~evi}, Oven, Stoltenberg, tehni~ko osobqe) Oven je uz kafu
izvadio iz yepa papir sa {emom za “kona~no” re{ewe i istakao slede}e:
– Podru~je Knin i Glina
– Podru~je Barawe i Srem
– Podru~je Zapadna Slavonija
jesu razli~iti modaliteti i kao takvi se i re{avaju.
Pitao Marti}a kakvu autonomiju `eli za Knin i Glinu, isti~u}i mogu}nosti nezavisnog sudstva, policije, dvostruke monete (kuna
lternativno). Sve, izuzev spoqne politike, uz pitawe da li bi pristali na demilitarizaciju podru~ja Kina i Gline.
Pitawe – kada }ete vratiti Hrvatima zapadnu Slavoniju, tu i
tako nema Srba, ovo je izazvalo o{tru polemiku Jar~evi}a.
Oven spomenuo primer Bosne, sa re{ewima konfederacije, federacije i razli~itog povezivawa pojedinih jedinica. U jednom ~asu istakao slede}e “Nisu Hrvati ludi da vam daju ne{to na ekonomskom planu, {to bi oja~alo privredu RSK kao dodatna injekcija”, uz
komentar kraji{kog zahteva za isplatu penzija.
Tokom razgovora, Oven je vr{io pritisak da se preko sredstava
informisawa objavi da }e se na prvom sastanku posti}i dogovor oko
ekonomskih pitawa izme|u delegacija Republike Hrvatske i RSK.
Marti} dao predlog da se vrate polovi za HE Obrovac uz uslov
pu{tawa vode za Zadar, te da }e se pustiti voda za Biograd na Moru,
uz uslov da se pusti voda za Drini{ i Teslingrad.
Ovaj predlog je prenet [arini}u, koji je odgovorio da }e se vratiti polovi za HE Obrovac, ali je odbio predlog za vodu Biogradu
na Moru, komentari{u}i da se izvor nalazi u zoni razdvajawa i da
je UNPROFOR du`an da omogu}i vodu za pi}e Biogradu. Poru~io
da on sam ne mo`e doneti odluku o pu{tawu vode za Drni{ i Tesli257
grad, ali je insistirao da se mora o tome potpisati dogovor na Plitvicama.
Oven je predlo`io da PTT Krajine odustane od pozivnog broja
za Jugoslaviju, a da tehni~ki ostane vezan za Jugoslaviju, uz komentar
da predsednik Milo{evi} nema ni{ta protiv ovakvog re{ewa. Ovaj
predlog je Marti} odbio.
Susret sa kopredsednicima, Arensom i Eideom, tajao svega 15
minuta i sveo se na tehniku organizacije susreta na Plitvicama.
Aka{i primio Marti}a, uz prisustvo Demela i De Laprela,
oslovqavaju}i ga sa “gospodine predsedni~e”, {to je izazvalo hrvatske proteste.
Tokom susreta, Marti} insistirao kod Aka{ija da UNPROFOR plati za 100 u~esnika po 100 nema~kih maraka tro{kove susreta na Plitvicama, {to je izazvalo kod Aka{ija promenu u stavu i
po~eo je da oslovqava Marti}a sa “gospodine Marti}u”. Ovu promenu je primetio Slobodan Jar~evi}.
Aka{i je o{tro kritikovao Agiqara koji je molio predsednika
Meksika da urgira kako bi Gali primio Milana Marti}a.
Udru`ewe Jugoslovena je organizovalo ru~ak sa delegacijom
RSK u Cirihu. Uprkos upozorewa na{e Misije u @enevi da apartman Milana Marti}a ne sme da bude bez obezbe|ewa, sva trojica pratilaca su i{la u Cirih, ostaviv{i oru`je u @enevi.
Na ru~ku je Danijel Bojer (usvojenik porodice Bojer, ina~e
srpskog porekla, pravo ime Dragan @ivkovi}) a koga ka`u da ima
pristup do Klinton, pitao Marti}a, ho}e li pristati na autonomiju!
Klub Jugoslovena iz [afhauzena je pozvao Marti}a kao gosta da
odgovori na pitawa Kraji{nika. Tokom trajawa susreta, Marti}evo
obezbe|ewe je radilo izrazito lo{e, te su prisutni ~lanovi na{e
Misije u @enevi bili u stalnom strahu od eventualnih neugodnih
doga|aja.
U povratku za Pe{tu, sa wima nije putovao ~inovnik OUN-a, te
su, uprkos obave{tewa koje je poslato iz na{e misije u @enevi, ponovo imali problema u aerodromskoj zgradi.
Napomena:
Pozicija isti~e da je hitno potrebno da krajinska delegacija dobije stru~waka za me|unarodno pravo koji bi mogao da replicira u
slu~ajevima kada UNPROFOR tuma~i odrednice sporazuma u kojima stoji da ima pravo kontrole kao pravo jurisdikcije!
258
Zbog ovog nesporazuma, ali i lo{eg rada ~lanova krajinske centralne komisije (Novakovi}, Priji}) nije jo{ do{lo do dogovora
oko razme{taja milicije RSK u zoni razdvajawa (primedbe izvora).
Kucano u tri primerka.
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
– operativnom radniku
– Analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXLIII
Ministarstvu za unutra{we poslove RS
– Resoru dr`avne bezbednosti – V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo Slu`benu bele{ku sa podacima koji se odnose na kontakt Jovanovi} Dragana, nosioca OO po SE iz
Kru{evca i Radosavqevi} Vladana iz Vaqeva.
Na~elnik Centra resora DB,
Miroqub Vukadinovi}
Centar Resora DB
III uprava – Ekstremizam
5-035
17. 6. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Dana 10. 6. teku}e godine, registrovan je kontakt Vladana Radosavqevi}a, predsednika “Ravnogorskog pokreta” iz Vaqeva i Dragana Jovanovi}a sa istom funkcijom u “RP” u Kru{evcu, ina~e nosioca OO po srpskom ekstremizmu.
Pored komentara na aktuelno stawe u rukovodstvu organizacije
i konstatacije da kod pojedinaca preovladava li~ni interes i liderstvo, {to je po wima apsolutno nespojivo sa ciqevima organizacije, Vladanu je bila namera da Jovanovi}a informi{e o wegovom
boravku u SAD.
259
Vladan isti~e da je formiran inicijativni odbor koji }e pripremiti skup{tinu za Ameriku i Kanadu, a potom predstoje i drugi
poslovi aktivista organizacije u dijaspori.
Impresioniran je ~iwenicom da je mnogo mladih qudi organizovano na platformi o~uvawa duhovnosti srpskog naroda i vere u
Srbiju, monarhisti~kog tipa. Po{to ve}ina pripada nekim strankama (SPO, SRS, SNO itd.) namera im je da ih i vuku i pridobiju za
“Ravnogorski pokret”. Ciq im je ka`u isti: da se sru{i sistem u Srbiji i da se narodu otvore vidici ka civilizovanom svetu – Americi.
Sla`u se da su u tome dosta zakasnili i da je trebalo pre ~etiri
godine formirati organizaciju, koja bi umno i finansijski bila
mnogo ja~a od drugih. Sada je to te{ko u~initi, jer su mnogi wihovi
qudi u drugim strankama.
Dragan Jovanovi} poziva Vladana i Bo`u iz Po`arevca da se sastanu u Kru{evcu, ali po{to se Bo`a vrati iz SR Nema~ke, gde boravi povodom preuzimawa penzije.
Jovanovi} je anga`ovan na organizaciji proslave Vidovdana u
Kru{evcu, na crkvenom imawu na Bagdali.
Tim povodom poziva sve saborce – ~etnike iz pro{log rata i
obe}ava duhovno prosve}ewe onih koji su `iveli u strahu pod komunistima.
Prati}emo predstoje}e okupqawe Jovanovi}evih saboraca, nastojati da ustanovimo wegove veze kao i eventualno odr`avawe sastanka “Ravnogorskog pokreta” u Kru{evcu.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Milan Risti}
MDXLIV
Centar RDB Smederevo
II uprava – Hrvatska
6-033
18. 6. 1994. godine
OI “Pako”
260
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
@uni} Joco iz Hrtkovaca, SO Ruma.
Razgovor je obavqen 18. 6. 1994. godine u Velikom Gradi{tu, na
inicijativu izvora.
Izvor se koristi na planu KOZ-a.
Izvor pouzdan, podaci neprovereni.
II
O ovome do sada nije pisano.
Podaci se odnose na aktuelne politi~ko-bezbednosne prilike i
doga|aje u Hrvatskoj, P. Slatini.
Prema poveravawu R.S., dr`avqanke Republike Hrvatske, srpskog porekla, iz P. Slatine, koja je nedavnom prigodnom prilikom
boravila u SRJ, preneta su nam zapa`awa o bezbednosno zna~ajnim
prilikama i kretawima u Slatini i uop{te u Hrvatskoj.
Naime, dosada{wi predsednik HDZ-a za Slatinu, Ante [imara,
ina~e i poslanik-zastupnik Republi~ke skup{tine Sabora u Zagrebu, podneo je ostavku na funkciju, a kao razlog je navedeno wegovo solidarisawe i pru`awe podr{ke Stipi Mesi}u prilikom izglasavawa wegovog nepoverewa, a potom i smene sa funkcije predsednika
Skup{tine Sabora. [imara je tada bio jedini poslanik-zastupnik
koji se izjasnio protiv smewivawa Mesi}a. Jedan od osnovnih razloga za ovakvo postupawe [imare je politi~ko-ekonomska veza i saradwa wih dvojice, {to je proisteklo nekon okumqivawa, kada je
Mesi} kumovao [imarinom sinu. Potom su wih dvojica otkupili
cementaru u Na{icama i biv{u Jugobanku u Slatini pretvorili u
privatnu banku, idt.
Na mesto [imare postavqen je Pelikan N. iz Slatine, osvedo~eni usta{a, koji je kao takav su|en posle Drugog svetskog rata i
proveo na robiji 10-ak godina. Isti je sada penzionisani zanatlija
u gra|evinskom preduze}u “Graditeq” iz Slatine, a kao izraziti
usta{a i ekstremista eksponirao se od 1971. godine, tj. u MSPOK-u.
Prema podacima iz dobro obave{tenih preostalih srpskih krugova u Slatini, Hrvatska, saznaje se da i Stipe Mesi} sa svojim istomi{qenicima tajno organizuje i u tom smislu kontaktira uticajnije Srbe radi ostvarivawa autonomije Slavonije unutar Hrvatske,
obe}avaju}i Srbima u sada{woj Hrvatskoj uskra}eni status, da }e se
i Srbi i Hrvati vratiti iz izbegli{tva u svoje ku}e kada poru{ene i popaqene srpske ku}e budu ponovo izgra|ene ili nikada, planiraju}i za glavni grad autonomije mesto Orahovicu. Sve napred nave261
dene aktivnosti, Mesi} sprovodi za sada ilegalno i u dubokoj tajnosti, pripremaju}i se za trenutak kada }e javno iza}i sa svojim zahtevima i stavovima.
Na kraju razgovora, izvor navodi da je situacija u Hrvatskoj iz
dana u dan beznade`inija, da je sva roba {iroke potro{we nesno{qivo sve skupqa i nedostupnija, da su najve}e firme dovedene do
bankrotstva i da mesecima ve} radnici ne primaju platu, da je nedavno uveden i porez od 30 odsto na neto platu. Kao uzrok ovakvog te{kog stawa u Hrvatskoj su u osnovnoj i najve}oj meri velike potrebe za kupovinu vojnog naoru`avawa i opreme, a da je ostalo od strane rukovode}ih struktura HDZ-a po svim mestima opqa~kano prelivaju}i dosada{wa dru{tvena sredstva u privatne yepove i tome
sli~no. Svega ovoga su svakim danom sve svesniji mnogi obi~ni gra|ani koji izra`avaju `aqewe zbog raspada SFRJ kao jedne od mogu}ih wihovih dosada{wih zabluda o tzv. “lijepoj wihovoj”.
III
– [imara Ante iz P. Slatine, dosada{wi predsednik HDZ u
Slatini i poslanik Skup{tine u Zagrebu.
– Pelikan N., novopostavqeni predsednik HDZ u P. Slatini,
evidentni prousta{ki ekstremista.
– Mesi} Stipe, donedavni predsednik Skup{tine Hrvatske.
IV
Obavqen razgovor i napisana bele{ka.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Izvor je instruisan da nas i daqe blagovremeno obave{tava o
napred navedenim prilikama u bezbednosno interesantnim kontaktima u Hrvatskoj.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
2 h MUP RS RDB – II uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik
Milomir Stoki}
MDXLV
Centar resora DB
78 1 02984
262
III uprava – srp. ekst.
5-035
20. 6. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Od sasvim pouzdanog izvora RDB saznajemo da su, dana 10. 6. teku}e godine, ostvarili kontakt Predrag Govedarevi} iz Beograda i
Dragan Jovanovi} iz Kru{evca (nosioc OO), lica iz rukovodstva
“Ravnogorskog pokreta”. Predrag je obavestio Jovanovi}a o odnosima u “Ravnogorskom pokretu”, konstatuju}i da je do{lo do rasula u
izvr{nom odboru, imenuju}i krivce Antonija \uri}a i Radulovi}a,
biv{eg sekretara pokreta.
Na posledwem sastanku IO “RP” kojem je predsedavao Kosta N.
i vr{ilac du`nosti generalnog sekretara “RP”, usvojen je statut
bez kvoruma i bez u~e{}a ~lanova IO po funkciji iz unutra{wosti. Govedarevi} ka`e da je statut mawkav u vi{e ta~aka, ali je po
voqi \uri}a i Radulovi}a. Oni koji su kritikovali mawkavost statuta bili su najureni sa sastanka. Me|u prvima je oteran prof.
Branko Popovi}, po Govedarevi}u i Jovanovi}u istinski borac za
“wihovu stvar”.
\uri} i Radulovi} (nejasno) IO koji nisu ni ~lanovi organizacije “RP”.
Isti~e se, tako|e, da su \uri} i Radulovi} poslali telefakse
odborima u Americi i Kanadi sa la`nim podacima o navodnoj pasivnosti odbora u unutra{wosti, posebno odboru u Vaqevu i Kragujevcu. Tim povodom je Vladan Radosavqevi} iz Vaqeva zvao Mi{u
Beqakovi}a u Americi, tra`e}i podr{ku od wega da centar “RP”
preseli u Vaqevo.
Navodno ima obe}awe Beqakovi}a da }e odbori u SAD i Kanadi obustaviti finansirawe pokreta, dok se ne razre{e sporna pitawa i konfrontacije unutar rukovodstva u “Ravnogorskom pokretu”.
Govedarevi} je informisao Jovanovi}a da je izvesni Zula preuzeo obavezu {tampawa novih pristupnica sa tekstom zakletve pred
Bogom i da niko nema li~ne interese u Pokretu. Nove pristupnice
}e dostaviti Govedarevi} sviom odborima.
Ina~e, o Mi{i Beqakovi}u se ka`e da je iz Kragujevca i da je
mnogo u~inio na planu organizacije “RP” u SAD i finansijskoj pomo}i pokretu u zemqi. Prilikom boravka Vladana u SAD, Mi{a mu
je dao adrese svojih qudi u Kragujevcu koje treba ukqu~iti u organi263
zaciju i animirati ih na rad. Zbog toga dogovaraju sastanak u Kragujevcu uz u~e{}e Govedarevi}a, Jovanovi}a, Radosavqevi}a i “Zorkina”.
Za sada nisu precizirali termin.
Nastavi}emo sa pra}ewem ekstremne aktivnosti nosioca OO
Jovanovi}a.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Milan Risti}
MDXLVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 21. 6. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija iz Predstavni{tva RSK u Beogradu obavestila me je da Borivoje Ra{uo (ministar za informisawe u Vladi RSK) ure|uje kancelariju u prostorijama MIP-a RSK – Terazije 3/1.
Po~etkom juna ove godine, u toj kancelariji je stalno prisutan
Zoran Kali~anin, pomo}nik Borivoja Ra{ua, a nakon zavr{etka
tehni~kog opremawa (inventar, telefon, faks) kao ~inovnik postavqena je, od 10. 6. 1994. godine, Vesna Nedeqkovi}. Osobqu kancelarije MIP-a RSK u razgovoru je izjavila, da je bila zaposlena u ambasadi SAD u Beogradu, te da je dobila otkaz, zbog prosrpskog stava.
Kancelarija Ministarstva informisawa RSK u Beogradu koristi telefon 3226-023.
Dostavqeno:
– na~elniku II uprave
– analitici
– op. radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
264
MDXLVII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 23. 6. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija me je obavestila da Krste @arkovi}
(MUP RSK) u razgovorima sa pojedincima istupa protiv Milana
Marti}a, a veli~a poteze Borislava Mikeli}a. U mawem dru{tvu,
@arkovi} je u pijanom stawu pri~ao da je on dobar “kosovac”, daju}i
podr{ku Aci Vasiqevi}u. Izjavio da je, dok je boravio u Oku~anima, uspostavio kontakt sa unukom Stoltenberga, Gudrun, koja je slu`bovala u Kancelariji OUN-a u Oku~anima. @arkovi} je izjavio da
}e i}i u Gr~ku ili na Kipar, da se vidi sa Gudrun.
Napomena:
Gudrun je li~no vozila Veqka Yakulu u Zagreb!
@arkovi} je izjavio da prikupqa podatke o aktivnostima Franka i Fi}e, koji su proneverili “silne” pare, ali }e ih on uhvatiti!
Kucano u dva primerka.
Dostavqeno:
– na~elnik uprave
– operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXLVIII
CRDB Kragujevac – I uprava
72-057
23. 6. 1994. godine
OI “Kaptol”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Podatke dao Vojin Milorad, penzioner iz Aran|elovca.
Razgovor obavqen 22. 6. 1994. godine u Aran|elovcu, u vremenu od
10–12 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
265
Podaci se odnose na OI “Kaptol”.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II
U ovom razgovoru izvor iznosi da je bio oficir biv{e JNA u
avijaciji u Zagrebu. Penzionisan je 1971. godine i od tada `ivi u
Aran|elovcu.
U Zagrebu mu `ivi sin Branko, zaposlen u nekoj zagreba~koj banci, o`ewen je Hrvaticom. Prilikom posete sinu, tokom pro{le godine, sin mu je pri~ao da sa wim radi `ena ~iji je mu` radio u organima bezbednosti u Zagrebu, a koji je pri~ao svojoj `eni da u Zagrebu postoji organizacija koja ima zadu`ewe da se bavi ucenom i zastra{ivawem pojedinih lica, uglavnom Srba, a sve u ciqu da bi oni
napustili stanove, odnosno Zagreb. Poziva ovakve vrste imao je i
Branko, ali se nije radilo o otvorenim pretwama. Pored toga, u
zgradama u kojima su bili stanovi vojnih lica i sada postoje lica zadu`ena za kontrolu ulaska i izlaska nepoznatih lica.
Izvor je izneo da je Branko izrazio `equ da do|e u Aran|elovac
u julu mesecu ove (1994.) godine.
III
NN lica pripadnici organizacije u Zagrebu zadu`eni za ucene
i zastra{ivawe Srba u Zagrebu.
IV
Obavqen razgovor sa jugoslovenskim dr`avqaninom a druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Napomiwemo da je ovo na{ drugi kontakt sa izvorom. Razgovori
sa wim vo|eni su po OI “Kaptol”. Predla`emo da se sa Brankom,
koji u Aran|elovac dolazi iz Zagreba, obavi informativni razgovor, jer je ocena da mo`e biti od interesa za RDB, a na planu OI
“Kaptol”.
Kucano u 3 primerka
1 h MUP RS RDB – I uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h CRDB Kragujevac
Operativni radnik,
Slavoqub Kala~anin
MDXLIX
CRDB Beograd
IV odeqewe-Zvezdara
266
27. 6. 1994. godine
71-0352
Slu`bena bele{ka
– u vezi ^oundrina Salahudina,
oficira UNPROFOR-a, {efa misije u Iloku RSK
Dana 25. 6. 1994. godine, preko saradnika “Una”, omogu}en nam je
tajni pretres prtqaga i li~nih stvari ^oundrina Salahudina, pakistanskog dr`avqanina, biv{eg ambasadora, sada {efa misije UNPROFOR-a, stacioniranih u Iloku, RSK.
Tom prilikom, u dogovoru sa operativnim radnicima VII uprave
RDB MUP RS, ura|ena je kopija svih sadr`aja (izve{taja, tekstova)
koji su bili pohraweni u lap-top ra~unaru “Kompaku”. Analizom
tih sadr`aja utvr|eno je da Salahudin, od 1992. godine, pored redovnih poslova radi na prikupqawu obave{tajnih podataka. Kao {to su:
– procena bezbednosne situacije u reonu,
– kadrovska pomerawa u organima vlasti RSK sa posebnim osvrtom na organe bezbednosti (prisustvo, brojno stawe),
– prisustvo, brojno stawe i sve ostalo {to je vezano za vojsku
RSK,
– stawe privrednih objekata, sa osvrtom na one u kojima je o`ivqena proizvodwa,
– anga`ovawe kapitala “sponzora” van RSK (konkretno iz Srbije) na o`ivqavawu privrede RSK,
– analiza strukture zaposlenih lica u odnosu na nacionalnu
pripadnost (konkretno broj zaposlenih Hrvata), kao i poseban
osvrt na Srbe koji su se iselili sa podru~ja koja se nalaze pod kontrolom RH,
– izve{taji o navodnim {ikanirawima Hrvata i katoli~ke crkve koji jo{ uvek borave u Iloku,
– liste Hrvata i Srba koji nameravaju da napuste Ilok, odnosno
da se iz Hrvatske presele u Ilok,
– neaktivnost i diskriminacija Crvenog krsta prema Hrvatima,
– pona{awe pripadnika ruskog bataqona,
– stawe telefonskih veza, kako hrvatskih tako i RSK,
– aktivnost pripadnika Srpske radikalne stranke u RSK,
– i dr.
Napomiwemo da su svi materijali analiti~ki i hronolo{ki obra|eni, potpisani od starne Salahudina i modemskim komunikacijama poslati centrali UNPROFOR-a u Zagrebu.
267
Tako|e je prona|en i telefonski imenik lica-veza Salahudina,
kao i {ifarnik za lokalni radio saobra|aj (motorola sistem) i
konkretan zahtev sa planom za instalirawe “mobtel” stanice u Iloku, koja bi radila preko “mobitel” centrale u Zagrebu.
Pored navedenih materijala, fotodokumentovan je ve}i deo prepiske Salahudina sa centralom u Zagrebu, kao i dnevnik rada sa svim
wegovim zapa`awima.
Napomena op. radnika:
Imaju}i u vidu da se radi o veoma obimnom materijalu, koji je pisan iskqu~ivo na engleskom jeziku, u narednom periodu izvr{i}emo
selekciju i analizu istog, o ~emu }emo sa~initi poseban izve{taj.
Saradnik je instruisan da nas i daqe izve{tava o svim detaqima vezanim za ^oundrina Salahudina, a posebno za wegov naredni
dolazak koji je planiran za mesec dana.
Kucano u 4 primerka,
– 1 prim. I upravi RDB MUP RS
– 1 prim. V upravi RDB MUP RS
– 1 prim. V odeqewu CRDB Bgd.
– 1 prim. op. radniku
Operativni radnik,
@eqko Paravac
MDL
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 27. 6. 1994. godine
Slu`bena bele{ka u vezi grupe “Tajfun”
Imaju}i u vidu unutra{we sukobe i razmirice koji su prisutni
u RDB i RJB Republike Srpske, obave{tajna grupa poznata pod pseudonimom “Tajfun” iz Bawaluke, kao i bawalu~ko odeqewe za narkotike, zauzeli su stav da do daqeg smawe svoju obave{tajnu aktivnost, s obzirom da se kod wih pojavila sumwa da obave{tajni izve{taji koje su sastavqali nisu stizali do adekvatnog zadweg korisnika (predsednika Republike) ve} su, naprotiv, zavr{avali u rukama
nepozvanih lica.
S tim u vezi, pripadnici grupe “Tajfun” su odlu~ili da uspostave kontakt sa II upravom RDB MUP-a Republike Srbije izja{wava268
ju}i se da smo mi jedina institucija u koju jo{ veruju i iznose}i `equ da ubudu}e sva svoja obave{tajna saznawa i informacije prosle|uju direktno nama, poveravaju}i nam kompletnu daqu obradu i distribuciju podataka.
Pripadnicima ove grupe smo dali do znawa da }emo inicijativu
wihove grupe prihvatiti samo uz uslov da za to dobiju saglasnost
predsednika Republike Radovana Karayi}a i ministra unutra{wih
poslova M. Stani{i}a. S obzirom da nam je od strane pomenute grupe javqeno da su dobili Karayi}evu i Stani{i}evu saglasnost, mi{qewa smo da bi ovaj segment obave{tajnih struktura Republike
Srpske trebalo uvezati u na{ sistem.
Tim povodom izu~ene su tehni~ke mogu}nosti dvosmerne komunikacije, a pomenuta grupa }e nam se ubudu}e javqati pod pseudonimom “Sigma”.
Preliminarne dogovore oko uvezivawa “Sigme” u obave{tajni
sistem RDB MUP-a Republike Srbije obavili su na~elnik II uprave RDB MUP-a Republike Srbije, Franko Simatovi} i zamenik na~elnika Druge uprave RDB, Dragan Filipovi}.
Zamenik na~elnika uprave,
Dragan Filipovi}
MDLI
MUP Republike Srbije – Resor DB
– V uprava –
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na sukob Mirka Jovi}a – OO po ekstremizmu sa doju~era{wim
istomi{qenicima i odr`avawe vanredne Skup{tine SNO-a.
Na~elnik Centra,
Puni{a \uki}
Prilog: 1.
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
29. 6. 1994. godine
– Ekstremizam –
269
Slu`bena bele{ka
Jovi} Mirko, OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO
Stara Pazova, u sukobu je sa doju~era{wim bliskim saradnicima i
osniva~ima SNO, koje predvodi Milimir \uri~i}, zvani @or`, iz
Nove Pazove. Sukob je kulminirao na sednici Odbora, kada je Jovi}
fizi~ki napao \uri~i}a.
\uri~i} i ostali ~lanovi Odbora iz Nove Pazove, protive se
Jovi}evoj samovoqi i uzurpaciji stranke. Nezadovoqni su preme{tawem sedi{ta SNO u Beograd, gde je preneta kompletna dokumentacija, osim pe~ata koji je ostao kod \uri~i}a. Me|utim, Jovi} je izradio drugi pe~at, bez krune, koja je simbol wihovog rojalisti~kog
opredeqewa, a u tekstu stoji “kabinet predsednika SNO”. Tako|e,
po \uri~i}evim istomi{qenicima, Jovi} je uzurpirao blagajnu, tako da niko od wih, kao ni blagajnik Elek Vesko iz Nove Pazove, nema uvid u istu, kao ni u finansijsko stawe stranke. Tvrde da Jovi}
nekontrolisano uzima sredstva koja redovno sti`u iz inostranstva
od donatora, a koja su namewena porodicama poginulih ili rawenih
pripadnika dobrovoqa~kih jedinica, koji su pod okriqem SNO bili na rati{tima biv{e SFRJ. Tako|e, raspola`e saznawima da Jovi} u Beogradu gradi veliku ku}u od sredstava namewenih za pomo}
u~esnicima rata i aktivnosti SNO.
Zbog ovakvog Jovi}evog pona{awa, po mi{qewu \uri~i}evih
sledbenika, stranka gubi na ugledu i na masovnosti, pa da bi spre~ili ovaj proces zakazali su vanrednu Skup{tinu koja }e se odr`ati
16. 7. 1994. godine u Staroj Pazovi, u Hali sportova ili u centru mesta. Sa odr`avawem vanredne Skup{tine saglasna je navodno ve}ina op{tinskih odbora u R. Srbiji, koji su pisano potvrdili svoj dolazak na istu.
\uri~i} strahuje da }e Jovi} preduzeti razna sredstva da onemogu}i odr`avawe Skup{tine u Novoj Pazovi i da ne}e prezati ni od
fizi~kih obra~una. Navodno su ve} fizi~ki napadnuti \uri~i}
Milimir i Vukovi} Predrag, zvani Cune, od strane dobrovoqaca,
u~esnika u ratu, Borkovac Nikole i Koqevi} Radovana iz Nove Pazove. Wima Jovi}, uz pomo} Skoko Slobodana, predsednik Op{tinskog odbora OO Stara Pazova, koji je ostao uz Jovi}a manipuli{e i
la`ima izaziva sukobe i razmirice me|u ostalim ~lanovima. Skoko im je rekao da su \uri~i} i Vukovi} pri~ali da su isti ratni profiteri i kukavice, {to ih je uvredilo pa im se na ovaj na~in sveti.
Podacima, navedenim u ovoj bele{ci, manipuli{u \uri~i}evi
istomi{qenici, dok Jovi}eve pristalice smatraju da \uri~i} ne270
ma nikakvu {ansu za odr`avawe Skup{tine, a pogotovo ne da se izvr{i smena Jovi}a.
U narednom periodu nastavi}emo sa pra}ewem situacije i raskolom nastalim sukobom Milimira \uri~i}a i Mirka Jovi}a.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno;
1 h MUP R. Srbije – Resor DB – III uprava
1 h MUP R. Srbije – Resor DB – V uprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a – OO – 894501257
Operativni radnik,
Zdravko Dra`i}
MDLII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
29. 6. 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Ekstremizam
Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva
I
Izvor: TKTR
Podaci se odnose na:
* Kajmaka”, OO po ekstremizmu, 41001674,
– u~e{}e u {ticungu;
– organizuje {verc cipela;
–delatnost oko ubistva @ivka Miju{kovi}a;
– ostala saznawa
Razgovori su vo|eni u periodu od 20. do 28. juna 1994. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj 28. juna 1994. godine.
II
TKTR se koristi na obradi delatnosti “Kajmaka”, OO po ekstremizmu.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor preneo nam je delatnost “Kajmaka”,
OO po ekstremizmu, u periodu od 20. do 28. juna 1994. godine.
271
Po navodima izvora, “Kajmak” je zajedno sa Matija` Popovi}em,
zvanim Mato, iz Podgorice, organizovao {verc cipela iz Italije u
SRJ. Vezano za na~in pla}awa dogovorili su se da im se roba upla}ena na `iro ra~un pla}a uve}ano za 13% ({ticung). U vezi ovoga,
Mata je uputio “Kajmaka” na svoju ta{tu Qumovi} Milku (45-928 –
Podgorica), koja im mo`e mewati dinare za devize. U razgovoru koji su vodili, Mata (koji se trenutno nalazi u Gr~koj) je informisao
“Kajmaka” da je preko svojih veza u policiji Gr~ke sredio dozvolu za
rad za izvesnu Nadu, kao i da je “Kajmakova” dozvola za rad ve} gotova. “Kajmak” je Mati preneo da je vezano za Matine probleme u Podgorici ispri~ao Brani Mi}unovi}u (poznati kriminalac iz Podgorice), koji mu je obe}ao za{titu, kao i da se vi{e ne}e ponoviti
slu~ajevi kao {to je bilo bacawe bombe u “Elmag”.
Izvor nadaqe prenosi da je “Kajmak” obezbedio letovawe Brdari} Mi{i, direktoru Novosadske mlekare, kao i izvesnom [ija~i}u i Vujovi}u kao kontrauslugu za dosada{we poslovawe.
“Kajmak” se, po navodima izvora, aktivno ukqu~io u istragu oko
ubistva svoje bliske veze @ivka @i}e Miju{kovi}a, vlasnika kockarnice “Katena” u Novom Sadu. U vezi toga je “Kajmak” prihvatio
ponudu GSUP Novi Sad da zajedni~ki rade na istrazi oko ubistva
Miju{kovi}a i da saznawa redovno razmewuju.
Vezano za ovo ubistvo, “Kajmak” je razgovarao sa advokatom Gojkovi} Draganom. Gojkovi} mu je naveo da se po gradu pri~a da je Miju{kovi}a ubio “Lu~ano”, PO po srpskom ekstremizmu, kao i da policija vodi istragu u tom pravcu, ali je dodao da to nije ta~no. To je
prokomentarisao time {to je sva|a koju je ubijeni @i}a imao sa
“Lu~anom”, oko nafte u Bugarskoj, bila bezna~ajna i da su dve ve~eri pre ubistva wih trojice (“Lu~ano”, @i}a i Gojkovi}) bili zajedno u provodu. Na to je “Kajmak” reagovao da policija dobro zna {ta
radi i da je sve mogu}e. Daqe je “Kajmak” izneo da je nedavno “uhapsio” i dr`ao Dudvarski Damira, sve dok nije pristao da im da poslovni prostor pod uslovima koji su sa wim sklopili “Lu~ano” i
“Kajmak”. U vezi toga, “Kajmak” je hteo da se vidi sa “Lu~anom”, ali
je ovaj otputovao u Bugarsku.
Na komentar “Kajmaka” {ta se to desilo sa “Lu~anom” kada je
dao ovakav intervju u “Dugi”, Gojkovi} je rekao da je “Lu~ano” te{ko
pogre{io i da se zamerio mnogim ozbiqnim qudima, generalima,
Brani Crn~evi}u i drugim. Gojkovi} je dodao da u intervjuu nema izmi{qotina i da je “Lu~ano” sve to zaista rekao novinarki. “Kajmak”
je na to istakao da je hteo odmah da nazove “Lu~ana”, po{to je “Beograd poludeo na wega” i da ga posavetuje da se zaista skloni u Ara272
biju jer “Lu~ano” nije pomenuo “Kajmakove” qude, na ~emu su mu zahvalni.
Vezano za ubistvo @i}e Miju{kovi}a, “Kajmak” je razgovarao sa
izvesnom manekenkom Helenom (mogu}e Mili}, vlasnica radwe
“Amor” u N. Sadu), koja stanuje na istom ulazu gde je ubijen Miju{kovi}. Ona mu je prenela da je pre tri meseca bila u dru{tvu nekoliko kockara iz Beograda (bio je i izvesni Trifke). Pri povratku ku}i, kada je izvesni Caki dovezao do ulaza, po navodima Helene, prvo
su ih pratila kola beogradske registracije, koja su ih pored ulaza
naglo obi{la. Kasnije joj je Trifke rekao da je u kolima bio Mirko
Jovi}, da su ~ekali @i}u Miju{kovi}a i da umalo nisu tada ubili
wu (Helenu) i Cakija, jer su mislili da je @i}a sa suprugom. Po{to
to nije shvatila ozbiqno, ali je nakon ubistva @i}e zvala Trifketa da joj potvrdi celu pri~u, {to je on odbio, Helena je dodala da joj
je i izvesni ]ata potvrdio ovu pri~u koju je ~uo u kockarnici u Beogradu i napomenuo joj da se pazi po{to je umalo nisu gre{kom ubili.
IV
O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati.
Radi}emo na identifikaciji ]ate, Cakija, Trifketa i drugih
lica iz informacije.
Dostavqeno:
1 h MUP RS – RDB – III uprava
1 h MUP RS – RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond Centra
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDLIII
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam – srpski
3-0027
30. 6. 1994. godine
OA “Tomson”
Slu`bena bele{ka radnika RDB
Podaci se odnose na bezbednosno indikativna saznawa vezana za
poku{aj nelegalne trgovine oru`jem od strane Jasmine Raki}, iz
Bora, izdvojen slu~aj u CRDB Zaje~ar po ekstremizmu.
273
Iz vi{e pouzdanih izvora do{li smo do saznawa da Jasmina Raki}, iz Bora, nudi na prodaju automatsku pu{ku i pet okvira municije za 800 DM. Tako|e, ista tra`i da kupi pi{toq kalibra 6,35 mm.
U kontaktu sa jednim od izvora, Jasmina Raki} je rekla slede}e:
“Treba da do|u dva ~oveka iz Beograda, telohraniteqi Vuka Dra{kovi}a, koji idu za Negotin, pa }e svratiti kod mene da pogledaju
automat. Pitala sam i Vitu, iz Beograda, koji je bio sa mnom na rati{tu, ali on ka`e da kod wih to slabo ide, a i cena je mala, oko 400
DM, sa pet punih okvira. Ali, nema veze, ako ne prodam tako, imam
sigurnog kupca u Ku~evu za 800 DM...”.
U kontaktima sa na{im izvorima, saznali smo da Jasmina i daqe kontaktira lica sa kojima je bila na rati{tu, kao pripadnik
“Srpske nacionalne garde”–SNG, kojom je komandovao pokojni \or|e Bo`ovi} Gi{ka. Raspola`emo i saznawem da je wihov komandant
na rati{tu bio izvesni Bora, a zamenik Ko~a. Tako|e, raspola`emo
i saznawem da }e navedeni Vita N., iz Beograda, i}i u Bijelu, da obi|e “ratne drugove”, a postoji mogu}nost da po|e i Jasmina, jer planiraju da donesu “ne{to od oru`ja” za daqu prodaju. Tako|e, izvesni
Aca, koji je bio sa Jasminom na rati{tu, poku{ao je da proda nekoliko pi{toqa, kada su 13. 5. o.g. boravili na Ravnoj gori, kao i kasnije u Ku~evu. Jasmina sa navedenim licima razmewuje informacije o cenama oru`ja na “crnom” tr`i{tu.
Napomena operativnog radnika:
Navedena saznawa potvr|uju na{e ranije indicije vezane za inkriminisane delatnosti Jasmine Raki} oko nelegalne trgovine
oru`jem. Pro{irili smo listu indikativnih lica i wenih veza, a
uglavnom se radi o pripadnicima SNG. Jasno je da navedeno oru`je,
koje se spomiwe, vodi poreklo sa rati{ta, kao i da wihov eventualni odlazak za Republiku Srpsku upravo ima za ciq nabavku oru`ja
za nelegalnu prodaju u SRJ. Za nas su zna~ajna i saznawa vezana za
grupu ekstremista i pripadnika SNG iz Ku~eva, koji ostvaruju kontakte i sa ekstremistima sa na{eg podru~ja.
Nastavi}emo operativno anga`ovawe prema navedenom licu i
wenim vezama, sa ciqem otkrivawa nelegalnog oru`ja i presecawa
inkriminisane delatnosti u ovom slu~aju.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III i V uprava
2 h CRDB Zaje~ar
Operativni radnik,
Petronijevi} Goran
274
MDLIV
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-050
5. 7. 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: Operativna veza “Konzul” –764VO649.
Sastanak odr`an 5. o.m. u Po`arevcu, u restoranu “Gem”, na inicijativu izvora. Izvor se koristi na problematici III linije rada.
Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni.
Tro{kovi sastanka 5,00 dinara.
II
O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova “Ravnogorskog pokreta”.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je 3.
7. o.g. boravio u Beogradu, kojom prilikom se, izme|u ostalih prisutnih lica, upoznao i sa profesorom dr Mi}om Stamenkovi}em iz Beograda, penzionisanim ili aktivnim profesorom Medicinskog fakulteta, koji je za sebe rekao da je osu|ivan nakon Drugog svetskog
rata kao pripadnik “Ravnogorske omladine”, te da su wih dvojica,
kao i jo{ neka lica iz rukovodstva “Ravnogorskog pokreta”, mi{qewa da bi trebalo formirati novu – Otaybinsku radikalnu stranku,
u ~iji sastav bi u{ao “Ravnogorski pokret” i tako se prakti~no legalizovao.
Planira se, prema mi{qewu izvora, da se ta nova stranka formira najverovatnije od dela sada{we Narodne radikalne stranke,
koja nije uz Veqka Guberinu. S obzirom da i sam izvor zvani~no pripada tom delu NRS, procewuje da je profesor dr Mi}a Stamenkovi}
poku{ao da dobije izvorovo mi{qewe u vezi svega toga, ali mu je izvor odgovorio da RP mo`e da formira novu stranku kroz koju }e se
legalizovati, a da ne ra~una NRS koji je protiv Guberine, jer }e to
i daqe ostati.
Prilikom boravka u Beogradu, izvor se sreo i sa Petrovi} Bo`idarom, zvanim Bo`a, iz Po`arevca, pripadnikom RP, koji je tog
dana tako|e bio u Beogradu na sastanku sa Milo{evi} Radomirom
^edom i drugim licima iz rukovodstva RP. Petrovi} je u razgovoru
sa izvorom ispri~ao da je prethodnih dana boravio u Nema~koj radi
275
uzimawa penzije, ali je to iskoristio i za susretawe sa nekim starim emigrantima (nije pomiwao imena), koji su ga u~vrstili u ube|ewu da “Ravnogorski pokret” mora ostati u statusu pokreta, da se
intenzivno radi na wegovoj legalizaciji, a ne da se transformi{e
u politi~ku stranku. Petrovi} je napomenuo da u ovom pogledu ima
dosta podeqenog mi{qewa me|u pripadnicima RP i da se on u tom
smislu ne sla`e sa beogradskim delom rukovodstva RP, isti~u}i da
“svi oni u Beogradu imaju vi{e politi~ke ambicije nego ambicije
da o~uvaju tradiciju i principe RP”.
Me|utim, izvor je daqe ispri~ao da je na adresu u Austriji dobio zapisnik sa skup{tine Organizacije srpskih ~etnika “Ravna gora”, koja je odr`ana 24. 5. o.g. u Milvokiju, SAD, iz koga se vidi da se
“Ravnogorski pokret” u SRJ uop{te ne poma`e kao postoje}i, na
osnovu ~ega izvor zakqu~uje da se sa RP u zemqi i ne ra~una ozbiqno. Osim toga, iz pomenutog zapisnika se vidi da Mom~ilo \uji} nije izabran u rukovodstvo OS^, pa ~ak ni u rukovodstvo podru`nice
OS^ za ^ikago.
III
– Petrovi} Bo`idar, zvani Bo`a, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu
Vrbnica, SO Malo Crni}e, od oca Pauna, stalno nastawen u Po`arevcu, ul. Vardarska broj 24/16, koji se u ovom centru sagledava kao
izdvojen slu~aj.
– Profesor dr Mi}a Stamenkovi} iz Beograda.
IV
Nisu preduzimane mere i radwe RDB.
V
Izvor ima objektivne mogu}nosti za daqe pra}ewe aktivnosti
Petrovi} Bo`idara i razvoja doga|aja unutar RP, te je u tom smislu
i instruisan.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Zlatko Aran|elovi}
276
MDLV
Centar Resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Savski venac
71-0506
6. 7. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
–o delatnosti Mirka Jovi}a –
Preko pouzdanog izvora informisani smo da je Mirko Jovi}, dana 5. 7. 1994. godine, kontaktirao sa Savom Rosi} iz Beograda.
U kontaktu, Rosi}ka ga informi{e da je stupila u kontakt sa
Miwakovim u Moskvi i da je on trenutno sa delegacijom iz Bugarske. Istovremeno, navodi da je @irinovski trenutno u Be~u i da se
u subotu 9. 7. 1994. godine vra}a u Moskvu. Jovi} tra`i od Rosi}ke da
ponovo stupi u kontakt sa Minakovim i dogovori posetu Jovi}a Moskvi od ponedeqka 11. 7. 1994. godine ili utorka 12. 7, u skladu sa dogovorom Jovi}a i @irinovskog. Tako|e, napomiwe da bi poseta trajala do 15. 7, s tim {to bi sa wim u Jugoslaviju po{ao i @irinovski
ili neko od wegovih najbli`ih saradnika, navode}i imena Lengerovskog i Minakova.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V od. CRDB
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
Jovica Mani}
MDLVI
“Sigma”
Informacija
7. 7. 1994. 10:49 PM
DB Srbije
Za Frenkija
Prema neprovjerenim podacima, predsjednik Republike Srpske
Radovan Karayi} dobio je neku vrstu ultimatuma od predsednika
277
Slobodana Milo{evi}a. “Ultimatum” se sastoji u nare|ewu da se
stane na kraj ratnim profiterima, da se qudi iz vlade, Skup{tine
i svi aktivisti vladaju}e stranke koji su se u toku rata bavili odre|enim malverzacijama uklone sa rukovode}ih mesta, odnosno sa odre|enih funkcija. U protivnom, ako Karayi} to nije u stawu uraditi da organizuje nove izbore ili proglasi ratno stawe.
Pretpostavka je da }e predsednik Karayi} poku{ati eskivirati navedeni dogovor, odnosno nare|ewe Milo{evi}a, te izvr{iti
odre|ene rotacije nekoliko kqu~nih qudi za koje se zna da se bave
kriminalnim radwama, te se na taj na~in pokriti pred javno{}u i
Milo{evi}em. Karayi} je svjestan da sada nove izbore ne smije dozvoliti, jer postoji mogu}nost da izgubi, posebno o tome vodi ra~una Mom~ilo Kraji{nik.
Tako|e, ne}e dozvoliti progla{ewe ratnog stawa, jer bi to bila predaja vlasti vojnom vrhu, a poznato je da vojni vrh zavisi od Vojske Jugoslavije, odnosno da su to uglavnom qudi SPS, to jest Slobodana Milo{evi}a.
Budu}i da Karayi} nije dovoqno oja~ao SDS na podru~ju SRJ,
jer se on povremeno zanosi idejom da preuzme dominaciju (misli se
na strana~ku dominaciju), na podru~ju svih srpskih zemaqa, ovaj “ultimatum”, odnosno trenutna situacija mu nimalo ne odgovara. Budu}i da je u @enevi nai{ao na veoma negativan ultimativan predlog
me|unarodne zajednice, to je jo{ jedna negativna stavka u ukupnoj situaciji u kojoj se na{ao. Pored toga, javqa se veliko negodovawe naroda Krajine (Bawalu~ke i Kninske), koji se boji davawa koridora
kroz Posavinu, odnosno wegovog su`avawa, te negativno komentari{u Karayi}eve izjave da }e dati 20 odsto sada{we srpske teritorije za Sarajevo, iako su to samo takti~ki potezi.
Rok koji je navodno Milo{evi} dao Karayi}u je septembar ove
godine, {to se poklapa sa istekom roka UNPROFOR-a na teritoriji biv{e Hrvatske, {to se opet dovodi u konstelaciju sa zbivawima
u Tu|manovoj Hrvatskoj. Sada{we stawe u Republici Srpskoj proceweno je kao veoma kriti~no, pogotovo u sferi stvarawa pravne dr`ave, jer u principu ona i ne funkcioni{e. Posebno zabriwava finansirawe vojske, koje se svelo na donatorstvo, pravni sistem uop{te ne funkcioni{e.
Navedeni “ultimatum” prema Karayi}u od strane Milo{evi}a
odnosi se na cjelokupno vojno i politi~ko stawe na podru~ju Republike Srpske, a u uskoj je vezi i sa politi~kim stawem na podru~ju
SRJ. Milo{evi} i SPS su osjetili tendenciju SDS da poku{ava zauzeti odre|eni politi~ki kurs i na podru~ju SRJ, odnosno da su se
278
pojavili ve}i politi~ki apetiti. Budu}i da je vojni vrh VRS, na ~elu sa generalom Mladi}em, nezadovoqan politikom Radovana Karayi}a, oficiri mahom staju i poklonici su politike Slobodana
Milo{evi}a. Iz navedenog sledi neminovan rasplet koji ima tri
mogu}nosti: a) ~istka politi~kog vrha koju Karayi} mora napraviti i dovo|ewe novih qudi, b) sprovo|ewe novih izbora, {to je malo
vjerovatno ili c) progla{ewe ratnog stawa.
Navedene varijante nisu pogodne za politi~ki vrh Republike
Srpske, odnosno pojedince, te je za o~ekivati da se neke stvari politi~ki polovi~no odrade, te da se upotrebi stara po{tapalica koja
jo{ uvijek pali, a to je da nije vreme za raskol, da je potrebno jedinstvo srpskog naroda, da je sada srpstvo u najve}oj opasnosti itd.
Vawsko-politi~ka situacija
Zapadne zemqe kao i EZ o~ekuju da Srbi ne}e prihvatiti @enevski predlog {to je i nagove{teno. Hrvati su ga ve} prihvatili,
a muslimani, naime taktiziraju tra`e}i unitarnu BiH u starim
granicama, kako bi potegli jo{ jedan mamac za Srbe koji takvu BiH
ne}e prihvatiti. U cjelokupnoj konstalaciji, krajwi ciq nisu
ostvarili ni Hrvati, a pogotovu muslimani. Hrvati vide sada{we
svoje obe}ane teritorije kao i cjelovitu Hrvatsku u avnojevskim
granicama, te procesualno pripajawe sada{we Muslimansko-hrvatske federacije Republici Hrvatskoj. Muslimani svoj interes vide u
cjelovitoj BiH, {to zna~i vra}awe na prvobitno stawe u kojem bi
oni dominirali, odnosno u~vrstili dr`avnosti BiH, te ostvarili
svoje prvobitne planove.
Za~u|uje ~iwenica da Karayi} nije iskoristio zadwe razgovore
u @enevi za izno{ewe stawa na frontu, kr{ewe primirja od strane muslimana, masakr nad civilnim stanovni{tvom u Doboju i Br~kom od strane muslimanske artiqerije itd. Stekao se dojam da je on
preoptere}en ne~im drugim, te da nije ni bio raspolo`en za taktizirawe. Problem mu i daqe predstavqaju zahtevi oko koridora s jedne strane i Sarajlija sa druge strane. Pretpostavqa se da }e se odlu~iti na odluku Narodne skup{tine {to se ti~e prihvatawa sporazuma, {to je u ovom momentu dobitak na vremenu. Me|utim, to se
vrijeme mora iskoristiti za pripremu za rat.
Prema informacijama dobijenim iz inostranstva, Hrvatska se
ne}e upustiti u rat bez jake podr{ke, odnosno odluke zapadnih zemaqa da se umije{aju vojni~ki u sukob. Kraj rata se ne nazire, kako on
ka`e, bez obzira na ~ak i prihvatawe sporazuma, jer su muslimani
nezadovoqni i samo ih je mo`da Zapad naterao na savezni{tvo sa
Hrvatima.
279
Prema tome, oni ne misle prestati sa ratom i nastavi}e ga bez
obzira na sporazum, jer wihovo finansirawe zavisi od stvarawa muslimanske dr`ave na Balkanu, {to zna~i da je i za Srbe ostao samo
jedan izlaz, samo vojni~ki poraziti muslimane, jer oni su u svim drugim varijantama spremni nastaviti rat poput Palestinaca.
Nekakav kriti~an period se pretpostavqa za septembar 1994. godine. Paralelno sa vawskim problemima, Karayi} se susre}e i sa
unutra{wim problemima vezanim za interese Krajine, kako Bawalu~ke tako i Kninske. Sastav vlade i kqu~na mjesta u glavnim resorima dr`e Sarajlije i okolina, a glavni politi~ki protivnici su
im Kraji{nici, tu se nekako prime}uje i rivalstvo u vojnom vrhu.
Tako se predvi|aju promjene u G[, 1. KK u IBK itd.
Neke detaqnije podatke dobi}ete kasnije, zasad se predla`e da
general… (ostatak dokumenta ne~itak)
***
“Sigma”
Informacija: kuhiwa Hotela “Bosna”
Prema informacijama u Krajini su gotovo do pucawa zategnuti
odnosi izme|u Pala i Kraji{nika. Kraji{nici Pale nazivaju romanijsko – hercegova~kom opcijom. Ponovo su isti qudi u separatisti~kim opcijama, i ozbiqno se radi na opciji AR Krajina, koja bi
eventualno ujediwena sa RSK ~inila poseban entitet, dr`avicu koju bi Zapad rado priznao. Ponovo se pogovara preko pla}enika krupnog kapitala da je Srbija izdala i da nas je predsednik Milo{evi}
prodao. Svodi se na to da po~etkom obelodawivawa o nezakonitim
radwama nekih ~lanova Vlade RS, da su se novope~eni bogata{i
ozbiqno zabrinuli za svoju sudbinu i da bi se mogli na}i pod istragom. Na sva zvona se {iri da je Mi}o Stani{i} uba~en ~ovek SPSa i radi po nare|ewu predsednika Milo{evi}a da razbije jedinstvo
“naroda” RS i vojske RS.
Sve to Srbija radi da bi {to pre digla embargo, pa pobogu nije
li Srbija izdajni~ka, jer je primila toliko Hrvata i muslimana koji tamo lepo `ive.
Nov {tab je ponovo u hotelu Bosna, ali su pored politi~kih
ukqu~eni i univerzitetski profesori. Krupan kapital ih otvoreno pla}a pod parolom pomo}i {kolstvu, ali one koji slu{aju. Zatim,
posebne ekipe idu po kraji{kim op{tinama i agituju. Nosioci su
Stojan @upqanin i \uro Buli}, poslu{nici Pante Damjanovi},
koji ujedno nude, ako budu {efovi policije u Krajini, da }e se krvavo obra~unati sa SPS ovde u Krajini. Iza su od vojnih lica general
280
Suboti}, a od politi~ara, pored pojedinih op{tinskih mo}nika,
uglavnom Kqu~, Mrkowi}, Dubica za koju je zadu`en Krwaji} Milan, Prijedor Simo Drqa~a, koji je na{em izvoru rekao, 9. 7. 1994,
da je @ivko Boji} SPS i Milo{evi}evac i da on raspola`e sa 1800
policajaca i da }e se obra~unati sa onima koji ho}e da sebi uzmu
plodove rata {to je sve odradio SDS. U Prwavoru je zadu`en na~elnik SJB Vin~i}, a u sektoru CSB Doboj svi poslu{nici Andrije
Bjelo{evi}a sa wim na ~elu. U hotelu “Bosna” je Br|anin “de`urni” i neko ga, po mi{qewu izvora, mudro vodi i u svim ovim situacijama. Br|anin se suzdr`ava od svojih ~uvenih ocena u javnosti i
izjava. Jo{ je nejasna veza dr Hrva}anina i Vite Popovi}a za koga
izvor tvrdi da se ve{to prikriva, a prakti~no ru{i dr`avu. Br|anin uporno tra`i upori{ta me|u ostalim poslanicima i nekim vojnim krugovima. Nekad veliki poslovni protivnici Roguqi} i Momo \uki} sada sav projekat rado finansiraju. Po mi{qewu vi{e pouzdanih izvora Roguqi} i Panta Damjanovi} imaju dobre veze u Hrvatskoj gde lako putuju Pantini izaslanici a i sam Roguqi}, a pogotovo u Austriji.
MDLVII
Informacija: VRS, 10. 7. 1994.
Presek nekih tendencija i politi~kih opcija:
Prema pouzdanim informacijama iz vi{e izvora sve vi{e je
uo~qiv antagonizam izme|u samih vojnih jedinica razli~itih formacija zasnovanih na teritorijalnom poreklu, zatim izme|u AVL i
rezervnog sastava uglavnom zbog razlika u plati i razli~itih partijskih pripadnosti. Me|utim, najve}a nesigurnost vojnika i rezervnih oficira, mo`e se re}i i nepoverewe vlada prema organima
VRS i OB slu`bama.
Prema informacijama, vojne OB slu`be se uglavnom bave raznim politi~kim opcijama, spletkarewem, te zbog ideolo{kih i u
mawoj ili ve}oj pripadnosti i bliskosti svojim stare{inama bave
se same sobom. Kada se tome doda ve} poslovi~na netrpeqivost delova MUP-a RS i vojnih slu`bi, onda je jasan nizak moral vojnika i
oficira na prvoj liniji, jer i pre napada neprijateq dovikuje za{to
ne kre}u i prozivaju borce i oficire po imenima. Podaci dosta cure da je neverovatno koliko je neprijateq dobro obave{ten. Organi
bezbednosti se i ne trude da zaustave {verc robe i naoru`awa na
frontu.
281
U zadwe vreme je primetno da pojedini oficiri putuju u Jugoslaviju, a nama prijateqske veze prenose da idu u upravu bezbednosti VJ
po instrukcije. Postoji i druga linija, koja nije odu{evqena sa VJ,
i ima dosta separatisti~ke te`we.
U zadwe vreme, organi bezbednosti rade na locirawu izvora DB
RS, te uni{tavaju dokumentacije DB, pomo}u vojnih linija u DB RS.
Radi se o dokumentaciji koju je slu`ba obradila tokom rata, bilo o
ratnim zlo~inima ili nekim kriminalnim radwama pojedinih oficira vojske RS. Prema procenama izvora, skoro sve vojne slu`be rade na “brisawu tragova” te pritiscima da zatvore usta raznim saradnicima. Procena je, tako|e, da se vojna slu`ba ozbiqno priprema za
“kraj” rata, da inplatira nekim politi~arima ratne zlo~ine u RS,
pa i Srbiji. Primetno je i uni{tavawe nare|ewa za operacije gde je
u ratnim zonama stradalo dosta civila i gde su se artiqerijom ru{ili gradovi.
Za ratne zlo~ine bi okrivili sve dobrovoqa~ke jedinice koje su
bile pod pokroviteqstvom MUP-a Srbije, kao i ostalih partijskih
dobrovoqa~kih jedinica iz Srbije. Vojna bezbednost ih kvalifikuje kao paravojske iza kojih su stajale ~elne li~nosti Srbije. Tako|e,
sve saradnike MUP-a Srbije od po~etka rata u RS }e proglasiti i
okvalifikovati kao ekstremne i paravojske, ukqu~uju}i tu i qude
koji nisu hteli usko sara|ivati sa wima. U biti bi se tako re{avali i politi~kih protivnika, jer je vojska RS i te kako zainteresovana da bude jak politi~ki faktor.
Indikativno je da su nosioci proturawa pogovarawa da je Srbija neprijateq RS, a pogotovo predsednik Milo{evi}, organi vojne
bezbednosti koji su pobegli iz Slovenije i Hrvatske i koji su doprineli raspadu Jugoslavije mahom svi iz biv{e Pete armije. I sada veoma va`nu ulogu imaju general Kele~evi}, puk. Petar Salapura, te
poznata ekipa jo{ iz “Labradora”, a sada kao puk. Du{an Smiqani},
na~elnik bezbednosti vojske RSK u Kninu, ppuk. Milan Bogdani},
jedan od najsposobnijih qudi u 1 KK, ali direktno vezan za Kele~evi}a i Petra Salapuru, te ^edo Knezavi} u Bijeqini, {ef OB centra 3. korpusa, te puk. Beara u Han Pjesku, kao zamenik Petra Salapure. Ako se doda da su im postavqeni qudi kao oficiri bezbednosti pijanice, reaktivirana lica, te qudi stvarno niskih moralnih
kvaliteta sposobni za “pakovawa”, ali su veliki poslu{nici jer im
je data “zadwa {ansa”. Prema izvorima, oni su boravili dosta u Sloveniji i Hrvatskoj gde su druga~iji standardi `ivqewa, te su neki
ostavili familije tamo, pogotovu ako su me{ani brakovi, a mnogima stanovi nisu dirnuti u Sloveniji i Hrvatskoj. Izvoru nije pozna282
to je li to generalna politika prema biv{oj imovini JNA ili ne{to drugo. Tako|e je ~iwenica da su ostavili tamo razne saradnike
i da sada direktno neki imaju vezu, ali izvor je mi{qewa da zbog kilavih operacija na frontu to nije u bezbednosnoj funkciji. Zaista
je indikativno koliko organi bezbednosti
`ele produ`ewe rata i uvo|ewe ratnog stawa, {to, po mi{qewu izvora, smawuje {anse za zajedni~ku dr`avu i re{avawe politi~kih protivnika, a pogotovo onih koji su za predsednika Milo{evi}a i Srbiju. Tako|e je uo~qiva wihova povezanost sa nekim krugovima krupnog kapitala i politi~arima okvalifikovanim za nezakonite radwe, {to samo pove}ava broj razli~itih opcija i dezinformacija. Svi zakqu~ci se mogu svesti da je dosta jak uticaj raznih opcija iz Jugoslavije, da preko pojedinih politi~ara vr{e jak uticaj
na Srbiju, a preko vojske RS da odr`ava ose}aj jakog politi~kog faktora VJ.
MDLVIII
“Sigma”
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 18. 7. 1994. godine
Informacija
Operativni izvor “Sigma” dostavio nam je spiskove sa procenama li~nosti iz organa bezbednosti Republike Srpske na koje se mo`e, odnosno ne mo`e ra~unati u slu~aju eskalacija politi~kih sukoba u Republici Srpskoj (na relaciji za i protiv politike Republike Srbije).
U prilogu informacije dostavqamo pomenuti spisak.
Prilog: kao u tekstu
Kucano u tri primerka:
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
– zameniku na~elnika uprave
– analitici
Zamenik na~elnika uprave,
Dragan Filipovi}
283
Lica na koja se mo`e ra~unati
Bawa Luka
Z posrednika:
Brane Pe}anac – na~elnik centra
Dragomir Kutlija – zamjenik na~elnika
[krbi} Dragan – na~elnik milicije u CJB Bawa Luka
@ivko Boji} – pomo}nik za kriminalitet u CJB Bawa Luka
Komandiri stanica u gradu Bawaluci – Milan Sutilovi} (centar) i
Simo Mi{ki} (Buyak)
Nikola Savi} – komandir saobra}ajne slu`be.
KO posrednika: ve}ina rukovodnih i radnika pozorni~kog sastava i 90 odsto odreda milicije za specijalne namjene
B Bawaluka
Bez posrednika:
Nedeqko Kesi}, Predrag ]erani}, Predrag Radulovi}, Goran
[ajinovi}, Mi{o Stjepanovi}, Du{ko Milinkovi}, Sini{a \uki}. Wihova pozicija uveliko zavisi od ~vrstine veze na~elnika
Kesi}a sa srodnom slu`bom MUP Srbije. Na~elnik Kesi} na teritoriji Bosanske Krajine potpuno kontroli{e sve deta{mane DB po
gradovima (26 op{tina).
INA Drvar
Na~elnik PS Dragi{a Kuwani} (bez posrednika) koji mo`e posredno da ve`e Grahovo, Glamo~, Petrovac i Ripa~ (Srpski Biha}).
Posrednu vezu mo`e predstavqati i neko drugi.
Prijedor
Pomo}nik na~elnika Vinko Kondi} (bez posrednika)
Vinko Kondi}, ranije na~elnik SJB Kqu~, u potpunosti posredno kontroli{e policije op{tina: Kqu~, Dubica, Sanski Most,
Krupa, Novi Grad. Problemi su sa uplivom Krwaji}a u Dubici i Sime Drqa~e u Prijedoru. Simo Drqa~a je na~elnik CJB Prijedor.
Gradi{ka
Bez posrednika:
Na~elnik Vesi} Vladan i Drago [obota (DB Bawa Luka – deta{man Gradi{ka)
Neproverena opredeqewa na~elnika CJB Vase [kondri}a, koji je skoro imenovan od strane Mi}e Stani{i}a. Mi{qewa smo da
nema upori{ta i autoriteta na teritoriji centra, koji – po na{im
saznawima – skoro kompletno kontroli{e Andrija Bjelo{evi}, sada na mjestu pomo}nika na~elnika javne bezbijednosti MUP RS Tome Kova~a.
284
Odanost Andrije Bjelo{evi}a Tomi Kova~u, mawa je od odanosti posredniku i slu`bama MUP Srbije. Centar pokriva op{tine:
Modri~a, Derventa, Brod, [amac, Oyak i Tesli}. Svi na~elnici
odani Bjelo{evi}u.
Bijeqina
Bez posrednika:
Markovi} Boro, na~elnik policije u CJB Bijeqina, Luki} Mitar i Savi} Milenko – rukovodni radnici u privrednom kriminalitetu.
Bijeqina
Bez posrednika
Tutus Vlado, pomo}nik na~elnika javne bezbjednosti, Pero Vuji~i}, na~elnik analitike javne bezbjednosti, Kezunovi} Dragan,
na~elnik uprave veze, [ari} Goran i Jevi} Du{ko, komandni kadar
specijalne brigade policije.
MUP RS
[kipina Slobodan, savjetnik ministra za pitawa DB, Sredoje
Novi}, trenutno bez funkcije – po na{em mi{qewu najsposobniji
po pitawima rada DB.
RNI protivnici
Bez posrednika
Tomo Kova~, zamjenik ministra za javnu bezbjednost, Kari{ik
Milenko, na~elnik milicije MUP RS, Simo Drqa~a, na~elnik
CJB Prijedor.
Po na{em mi{qewu navedeni nemaju {ira upori{ta na terenu,
niti mogu da izvr{e presudan uticaj na ni`e strukture. Wihov uticaj se ostvaruje kontaktima sa IO SDS (Tintor, Veselinovi}) i djelimi~nim kontaktima sa Karayi}em i Kraji{nikom.
Sa nepoznatim posrednikom ili igrom na dve stolice
Kijac Dragan, na~elnik RDB RS – pouzdano se zna da mu je jedan
od glavnih mentora Velibor Ostoji} – ~ije je sinove uveo u sastav
DB, dao im vozila i ovla{tewe. Jedno od Kij~evih ja~ih pokri}a je
Kraji{nik, za ~iji interes ministru Stani{i}u dostavqa samo ono
{to odobri Kraji{nik, a Kraji{nik biva obave{ten o svemu {to
Kijac zna o Mi}i Stani{i}u. Drugi dio Kij~eve aktivnosti je koordiniran sa Stojanom @upqaninom i Krwaji} Milanom i zavr{ava kao informacija za predsednika dr`ave. Mislimo da je ovaj dio
autor koncepta nezavisnosti MUP RS i DB RS prema srodnoj i nadre|enoj strukturu MUP Srbije i da trenutno igra sve igre.
Prema saznawima iz razgovora Kijca, Krwaji}a i @upqanina –
oni su uspjeli da presudno uti~u na predsednika dr`ave, a metod ko285
jim nastoje da obezbjede daqi rad, opstanak i uticaj se zasniva na, da
citiramo Krwaji}a: “Pri~amo da radimo sa i za MUP i DB Srbije,
a radimo po svom. I vuk sit i ovce na broju”. Ova metoda se do sada
pokazala kao uspje{na, jer wenu djelotvornost Kijac provjerava preko odelewa za posebnu pratwu, ~iji su rukovodioci E}im Quban i
Zdravko Samaryija.
U odeqewu su anga`ovani izvr{ioci koji su pro{li borbenu
obuku MUP Srbije i Pajzosu (Nenad Kajut i Sjemenovi} Radomir –
[ubara) te nekoliko (pet) momaka iz nekada{weg specijalnog odreda CSB Bawa Luka.
Navedene informacije, svoju potpunu polarizaciju ostvaruju u
trenutnoj politi~koj situaciji koju karakteri{u podnesene krivi~ne prijave protiv ministara i strana~ka borba koja je medijski
preeksponirana. Trenutno je situacija na pragu diferencijacije za
Slobu ili za Radovana, koju, po na{em mi{qewu, treba izbje}i radi
nepovoqnog spoqnog faktora. Smatramo da bi presudan uticaj iz
strukture MUP i dr`ave Srbije prema Karayi}u u~vrstio i li~ne
i zajedni~ke pozicije i tada omogu}io diferencijaciju prema kriminalu koju bi Mi}o Stani{i} uspje{no priveo kraju uz Radovanovu pomo}.
MDLIX
Informacija dostavqena pod {ifrom: Paprat.
Informacija
[ifrovano modemom
Li~no g. Frenkiju
19. 7. 1994. 1:43 PM
Zapadna Slavonija:
Du` cijele granice zapadne Slavonije, uo~eno je odre|eno pregrupisavawa oru`anih formacija HV. U odnosu na raniji period pove}ana je mobilnost u zonama odgovornosti 105. brigade HV tzv. Bjelovarske, koja djeluje na pravcu Gare{nica – Lipik, 127. brigade HV
tzv. Viroviti~ka, koja djeluje na pravcu Daruvar – Bu~je – Pakrac,
123. brigade HV tzv. Slavonsko-po`e{ka, koja djeluje na pravcu Po`ega – Kamensko – Psuw i 121 brigade HV, tzv. Novogradi{ka, koja
djeluje na pravcu Nova Gradi{ka – Oku~ani.
Istovremeno, vr{i se u`urbana obuka aktivne vojske tzv. “ro~nih vojnika” u Slavonskoj Po`egi, gdje se obu~avaju voza~i motornih vozila i tenkova, u jednoj smeni obu~ava se oko 700 vojnika.
286
Pje{adijske jedinice obu~avaju se u Bjelovaru, u nastavnom centru gde je smena oko 700 vojnika. U Gojilu kod Kutine sme{tena je jedinica MUP-a RH ja~ine bataqona i poseduju dva helikoptera. Pripadnici jedinice su obu~eni za helio-desante.
Na prostoru Nove Gradi{ke locirana je Gardijska brigada, koja
je sastavqena od vojnika profesionalaca. U gradovima Novska, Kutina, Gare{nica, Pakrac, Daruvar, Virovitica, Podravska Slatina, Slavonska Po`ega i Nova Gradi{ka mobilizirani su domobranski sastavi “pukovnije” ja~ine oko dva pe{adijska bataqona uglavnom za ~uvawe granica.
Prema proceni na{ih izvora, napada sa strane Hrvatske ne}e
biti do jeseni, ~eka se zavr{etak `etvi i kraj turisti~ke sezone, te
ishod mapa.
Bawaluka
Prema saznawima na{eg izvora, u slu~aju da u Republici Srpskoj bude progla{eno ratno stawe, {to je najavio dr Radovan Karayi}, najozbiqnije se razmatra prijedlog da sav privatni sektor 70
odsto prihoda “daje” dr`avi. Izvor procewuje da bi takva odluka nai{la na otpor privatnog sektora, zbog toga {to ve}ina privatnika
ne bi znala u {ta se tro{i wihov novac, i pretpostavke su da bi ve}i deo zavr{io kao do sada u rukama nekoga iz samih vrhova.
Progla{avawe ratnog stawa ozbiqno se razmatra i zbog mogu}eg restriktivnog odnosa Srbije prema Republici Srpskoj. Osim
toga, rukovodstvo Republike Srpske ra~una da bi time {to }e proglasiti ratno stawe izazvalo u Srbiji unutra{wi pritisak na Slobodana Milo{evi}a i “omek{alo” wegov odnos prema Republici
Srpskoj.
MDLX
CRDB Leskovac – Ekstremizam
26. 7. 1994. godine
OA “Tomson”
Slu`bena bele{ka
Predmet: Podaci u bele{ci odnose se na saznawa u vezi nelegalne prodaje ru~nih bombi od strane Radowi} Bobana iz Beograda
Preko operativne pozicije do{li smo do po~etnih saznawa da
se Radowi} Radisava Boban iz Beograda, a koji je poreklom sa pod287
ru~ja Medve|e, bavi nedozvoqenom nabavkom i prodajom ru~nih bombi. Naime, pre izvesnog vremena, Boban se na svadbi kod Risti} Slavi{e iz Medve|e, u prisustvu vi{e lica, u pijanom stawu, hvalio da
je “skoro” prodao “sanduk” bombi i da je dobro zaradio, {to mu nije
prvi put. Na pitawe jednog od prisutnih gde nabavqa bombe, odgovorio je da ~esto boravi na rati{tu i da nije problem da ih nabavi. Po
na~inu na koji je komentarisao prodaju tih bombi, prisutni su zakqu~ili da ih je prodao [iptarima. Daqe komentarisawe na tu temu prekinuo je Radowi} Mom~ilo, koji je u bliskim rodbinskim vezama sa Bobanom, opomenuv{i ga da u}uti.
U narednom periodu radi}emo na proveri podataka o utvr|ivawu ta~ne adrese stanovawa Radowi} Bobana, nakon ~ega }emo izvr{iti proveru da li stvarno boravi ~esto na rati{tu, a ukoliko do|e uskoro na na{e podru~je, prati}emo wegovo pona{awe i zavisno
od procene, obavi}emo sa wim informativni razgovor.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Centru
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Goran Nikoli}
MDLXI
Centru resora dr`avne bezbednosti
IV odeqewu
Beograd
Dostavqamo vam na upoznavawe i operativno kori{}ewe Slu`benu bele{ku CRDB Leskovac, br. 820 od 28. 7. 1994. godine, koja se
odnosi na ekstremisti~ko-kriminalnu delatnost Radowi} Bobana
iz Beograda.
Molimo da proverite da li Radowi} Boban iz Medve|e prolazi
kroz kaznenu evidenciju Beograd i OE CRDB Beograd, ustanovite
gde ta~no stanuje u Beogradu i proverite navode u bele{ci, da li se
imenovani bavi ilegalnom trgovinom oru`ja i municije i drugim
kriminalnim radwama. Naknadno }emo vam dostaviti operativnu
proveru za B. Radowi}a po mestu ro|ewa i eventualno i ta~nu wego288
vu adresu u Beogradu, nakon ~ega }emo se dogovoriti o eventualnom
preduzimawu odgovaraju}ih mera prema imenovanom.
Na~elnih III uprave,
Milosav Viloti}
MUP RS – Resor dr`avne bezbednosti
I uprava – OA “Kaptol”
Centar RDB Vrawe
55-031
27. 7. 1994. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Spasi} Borivoje, ro|en 24. 4. 1994. godine u Vrawskoj Bawi, SO
Vrawe, od oca \or|a i majke Milojke, dev. Cvetkovi}, Srbin, dr`avqanin SRJ i Hrvatske, o`ewen, vojni penzioner, `ivi u Zagrebu u
ulici Bar~ev trg broj 14.
Razgovor obavqen 20. 7. 1994. godine u Vrawu, u vremenu od 8,00 do
14,00 ~asova, na inicijativu operativnih radnika.
Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni.
II
Operativnim putem do{li smo do podataka da u mestu ro|ewa u
Vrawskoj Bawi, od 17. 7. 1994. godine, boravi Spasi} Borivoje, vojni
penzioner, koji je potpisao lojalnost hrvatskim organima vlasti i
ostao da `ivi u Zagrebu.
Anga`uju}i se po OA “Kaptol”, sa wim smo obavili informativni razgovor kojom prilikom je izneo slede}e:
“Ro|en sam 24. 4. 1944. godine u Vrawskoj Bawi, SO Vrawe, u mahali ^amoganci, u ulici Mi{inskoj broj 21-a, od oca \or|a i majke
Milojke, dr`avqanin sam SRJ i Hrvatske, penzionisan sam u ~inu
potpukovnika, o`ewen, stalno nastawen u Zagrebu u ulici Bar~ev
trg broj 14.
Majka mi je umrla 1967. godine, a otac 1977. Od bli`e rodbine u
mestu ro|ewa imam sestru Veru, koja `ivi u Vr. Bawi, i sestru Krunu, koja `ivi u selu Jela{nica, SO V. Han. Od imovine imam ku}u u
navedenoj mahali u Vr. Bawi. Osmogodi{wu {kolu sam zavr{io u
Vr. Bawi 1958. godine, a 1959. sam oti{ao u podoficirsku {kolu u
Zadru, koja se zvala P[ PVO. Istu zavr{avam 1961. godine. [kolovao sam se na raznim ra~unskim sredstvima I generacije. Kao vodnik,
slu`bovao sam u Pri{tini, gde sam zajedno radio sa sada{wim gene289
ralom Acom Spirkovskim, koji je sada u Makedoniji. Zbog svoje nadarenosti i stru~nosti, bio sam poslat u Beograd na Vojnu akademiju kopnene vojske. Po zavr{etku odlazim u Zadar na specijalizaciju
pri artiqerijsko-raketnoj jedinici PVO u trajawu od tri godine.
Nakon toga, cela moja klasa je i{la na daqe {kolovawe za raketne
sisteme u Batajnici, tako da sam po VES-u raketa{. Iz Batajnice
odlazim za Zagreb u SPA puku, koji je bio u sastavu divizije PVO.
U tom puku sam radio do 1971. godine kao komandir bataqona u ~inu
potporu~nika. Iz tog puka oficir bezbednosti je oti{ao na drugu
du`nost, a mene su predlo`ili da ga zamenim. Tako od 1972. godine u
istom puku radim na poslovima bezbednosti po KOZ-u. Nakon dva
meseca sam poslat na kurs vojne bezbednosti u trajawu od 3 meseca u
Pan~evo. U me|uvremenu, dolazi naredba za formirawe novog puka
za raketni sistem u Zagrebu SAM-6, kome smo mi dali naziv KUBMZ. Tako|e, ruski raketni sistem. Po{to sam bio raketa{, a navedenom puku je trebao i predstavnik organa bezbednosti, odabrali su
mene da isti kontraobave{tajno {titim. Komandir je bio general
Ple{e Ivan, Hrvat iz Delnice. Karijeru je zavr{io u komandi V
armije u Zagrebu. U navedenom puku sam proveo do 1976. godine kad
me {aqu u komandi {taba kao naprednog stare{inu koji treba da se
razvija i da ide u generale. Komanda {taba me {aqe na Vojnu akademiju u Beogradu na daqe {kolovawe u trajawu od 2 godine. Zavr{io
sam istu u VES-u ARJ PVO, a diplomski rad sam radio iz bezbednosti po KOZ-u, zna~i zavr{io sam vojno-komandno {tabnu akademiju.
U grupi sa mnom je, izme|u ostalih, bio i Vrdak Vlada, koji je posle
toga bio poslat za vojnog ata{ea u Gr~ku. Na toj funkciji je ostao
sve do po~etka rata 1991. godine.
Po zavr{etku komandno-{tabne akademije, bio sam poslat u Dugo Selo pored Zagreba za na~elnika bezbednosti u oklopnoj brigadi. Na tim poslovima sam proveo 2 godine. Od tada po~iwe da se naru{ava moje zdravqe. Operisan sam od slepog creva i `u~i. Bio sam
na bolovawu u vreme kada je Tito umro. Nakon dva dana po Titovoj
smrti, kod mene ku}i dolazi operativac Kitani} Vlado, koji mi je
ponudio novo radno mestu u T[C u Zagrebu. Ponudu sam prihvatio
i u T[C sam radio naredne 2 godine kao operativac. T[C je bio pod
direktnom komandom tehni~ke uprave SNO u Beogradu. Od 1982. godine sam po~eo, u navedenom {kolskom centru, da dr`im nastavu iz
bezbednosti i DSZ svim pitomcima. Nastavu sam dr`ao iz predmeta unutra{weg neprijateqa, emigracije na Zapad i o stranim obave{tajnim slu`bama. Kao predava~ sam ostao sve do mog penzionisawa, decembra meseca 1991. Posebno bi se zadr`ao na 90. i 91. godini,
290
kada su po~ela politi~ka previrawa u Hrvatskoj, a time i raspad
SFRJ i JNA.
Dolaskom HDZ-a i Tu|mana na vlast, otpo~ela je kampawa protiv JNA, vr{eni su razni pritisci da aktivna vojna lica hrvatske
nacionalnosti pre|u u Zbor narodne garde, a ostali da napuste Hrvatsku, jer je to okupatorska vojska. U centru po~iwe podvajawe kod
stare{inskog kadra. Prvi me|u wima je bio na~elnik katedre pukovnik Tonkovi} Ivan – Hrvat. Devedesete je do{ao u Centar, a pre
toga je bio komandant oklopne brigade u Dugom Selu pored Zagreba.
Kao na~elnik katedre, primewivao je nove metode, radio na dovo|ewu hrvatskog stare{inskog kadra iako nisu bili {kolovani za ta
radna mesta. Sve je to planski radio.
Posle Tonkovi}a, u Centar dolazi iz komande Armije iz Zagreba izvesni Feldi – Hrvat, koji je bio operativac i izuzetan stru~wak u tom poslu. U Centru se dr`i vi{e sastanaka o tome {ta daqe.
Na jednom od wih nam je predlo`eno da se u~lanimo u politi~ku
stranku SK pokret za Jugoslaviju, {to sam ja i prihvatio. Od tada
po~iwe jo{ ve}e raslojavawe. Puno qudi nije znalo gde }e i {ta }e.
Iz Beograda sti`e naredba da se pitomci u 6 meseci do godine ne pu{taju na raspust, ve} da se nastvi nastava i to udarna obuka iz op{te
vojne taktike. Po zavr{etku obuke u trajawu od mesec i po dana, dolazi nova naredba da se pitomci raspuste, a sve vi{e i vi{e se kuva.
Qudi po~iwu da se okupqaju oko kasarne. Po okolnim zgradama postavqaju osmatra~e i snajperiste. Kada su pitomci raspu{teni, po~iwu masovno da se skidaju, ne `ele}i vi{e da poha|aju {kolu. Posle pu{tawa pitomaca, dolazi general Ayi} iz Beograda gde sa jednim brojem stare{ina iz Centra dr`i sastanak, kome sam i ja prisustvovao. Na sastanku nam ni{ta konkretno nije rekao, kada sam i
ja video da ni on nema pravi vidik za celu novonastalu situaciju. Sa
sastanka su qudi oti{li jako nezadovoqni. Po odlasku pitomaca,
dolazi nova naredba da stare{ine iz Centra daju stra`u i isti obezbe|uju. Ku}i se nije i{lo svaki dan, ve} nakon nekoliko dana provedenih u Centru. Od 3.000 qudi koji su bili u Centru svelo se na oko
300 i to iskqu~ivo stare{inski kadar. Jedno vreme sam bio na bolovawu. Kada sam se vratio u Centar, jedan deo qudstva je napustio Centar, odnosno Hrvati su pre{li u Zbor narodne garde. Me|u wima je
bio i pukovnik Feldi, oti{ao na godi{wi odmor i vi{e se nije vratio. Odlazak je pripremio i pukovnik Tonkovi} Ivan, {to mi je i
li~no saop{tio. Po odlasku Tonkovi}a, wega zamewuje Gali}, in`ewerac, Srbin iz Bosne. Gali}u je kasnije ne{to pozlilo, odveden je u
bonicu, odakle je nestao i dan danas ne znam {ta je sa wim.
291
Ja ponovo odlazim na bolovawe. Povremeno se telefonom raspitujem {ta je u Centru. Razgovarao sam sa na~elnikom Centra Vlajkovi}em, ~iji je brat od strica iz Vojvodine, biv{i predsednik predsedni{tva. Rekao mi je ako mogu da do|em, da obavezno do|em u Centar. Me|utim, nisam bio siguran. Zatim sam pozvao Bi{ki} Marjana, koji je ranije bio komandant ~ete vojne policije u Pri{tini, a
koga sam ja doveo u Zagreb po liniji bezbednosti, Hrvat rodom iz
Dervente. U razgovoru, Marjan mi je rekao da se Centar raspada da
on sa jo{ ~etvoricom priprema bekstvo za Srbiju, i to sa Srbima
potpukovnikom Rankovi}em rodom iz [apca, majorom Mihajlovi}em iz Para}ina, majorom Stani}em rodom iz [umadije i zastavnikom @ivkovi} Jovanom, Srbin iz Bosne. Zatim mi je rekao da su ispred Centra postavqene duple prijavnice, odnosno, pripadnici
ZENG-i su postavili svoje prijavnice i kontroli{u ko ulazi i ko
izlazi iz Centra.
Kasnije sam saznao da su wih petorica odustali od bekstva iz
straha da ne budu uhva}eni. Jedino je, posle izvesnog vremena, po{lo
za rukom da pobegne potpukovnik Rankovi}, ina~e wegova supruga je
rodom iz Krajine. Po dolasku u Beograd bio je poslat na rati{te u
Krajinu, postavqen za komandanta brigade, na rati{tu je proveo 15
dana, kada su mu wegove kolege Hrvati, koji su ga znali, napravili
name{taqku i likvidirali ga.
Kada su po~ele provokacije i prema meni, odlu~io sam da i ja
odem u bolnicu i da pripremim dokumentaciju za penziju. Vi{e nisam odlazio u Centar. Iako se JNA jo{ definitivno nije povukla
iz Zagreba, nisam smeo slobodno da se {etam Zagrebom, jer su ve}
qudi iz Garde vr{ili kontrolu i tra`ili odre|ene propusnice koje su oni izdavali. U sredstvima informisawa je bio dat broj telefona na koji si mogao da se obrati{ i da se raspita{ kako da dobije{ propusnicu. Odlu~io sam da pozovom taj broj, kada mi je re~eno
da se za propusnicu mogu javiti u Ministarstvo hrvatske vojske. U
Ministarstvo sam oti{ao kolima, zajedno sa mojim {ogorom i starijim sinom, koji nosi ime po dedi – \or|e. U Ministarstvu sam
imao {ta da vidim, ve}inom sve moje biv{e kolege Hrvati sa kojima
sam zajedno radio. Na kapiji me je vojnik uputio kod ^i~i} [imeta,
koga li~no znam, naime [ime je bio pravnik u na{em centru, a sada
pre{ao u gradu. Najavio sam se kod wegove sekretarice. Me|utim, sekretarica je rekla da je on odsutan, iako sam bio siguran da je tu, ali
najverovatnije nije hteo da me primi. Re~eno mi je da do|em sutra.
Na izlasku iz zgrade, u krugu wihovog objekta, sreo sam u civilu potpukovnika Qubi~i}a – Hrvat, koga znam dok sam slu`bovao u Dugom
292
Selu. Penzionisao se, a sada reaktivirao. Wemu sam saop{tio razlog mog dolaska, rekao mi je da on ne mo`e ni{ta da mi pomogne. Pre
izlaska iz objekta, pozvao me je jedan vojnik i rekao da po|em sa wim
u Glavni sto`er HVO kod pripadnika organa bezbednosti Zbora narodne garde. Kada sam oti{ao, prepoznao sam mla|eg ~oveka koji je
po~eo da vodi razgovor sa mnom, ali wegovog imena se ni tada, a ni
sada nisam mogao setiti. Iako sam se interesovao za wegovo ime, nije hteo da mi ka`e. S obzirom da su me prepoznali i da su znali ko
sam i {ta sam, mislili su u po~etku da me je tu poslao Mile Tomi},
koji je tada bio na~elnik bezbednosti u Centru, da iste navodno
{pijuniram, odnosno da sam do{ao po zadatku. Kada sam ih razuverio, odnosno kad su prihvatili razlog mog dolaska, po~elo je ispitivawe. Interesovali su se o situaciji u Centru i ko je sve ostao. Ja
im ni{ta novo nisam rekao, jer su oni ve} unapred sve znali, a kako
i ne bi, kad dobar deo koji je radio u Centru je pre{ao kod wih.
Izvr{ili su moj li~ni pretres, kao i pretres moje akt ta{ne. Tu
su na{li moje dve vojne li~ne karte, dve voza~ke dozvole, staru i novu, kao i rokovnik u kome sam imao imena svih onih sa kojima sam
kontaktirao unazad 10 godina. Ve}ina wih su bili kolege iz Slu`be
bezbednosti vojne i civilne, kao i druga lica. Sve su to fotokopirali i ponaosob se interesovali za svakog. Pri kraju razgovora mi
je bilo postavqeno pitawe kako se ja kao Srbin ose}am u Hrvatskoj,
da li se prema meni vr{e razni pritisci ili ne. Odgovorio sam da
za sada prema meni nema nikakvih pritisaka i da `ivim relativno
dobro. Ponu|eno mi je posle toga da prihvatim da o tome dam javno
izjavu pred televizijskim kamerama. To nisam prihvatio, kao i wihovu ponudu da obu~em wihovu uniformu i pre|em u Zbor narodne
garde. Ostavili su me da do sutra razmislim i ponovo do|em u 10 sati, kada bi mi dali i propusnicu. Pored mene, saslu{avali su i mog
{ogora i mog sina i izvr{ili pretres kola. Sutradan sam ta~no u
10 sati ponovo bio kod wih. Opet su me pitali da li sam prihvatio
wihove predloge. Ja sam im doslovce rekao da sam slu`io jugoslovensku vojsku i da ne `elim da slu`im ni jednim ni drugim, ni hrvatsku ni srpsku, a ako budete napadnuti od Nemaca, Bugara i drugih, ne
treba da me zovete, ja }u sam do}i, jer ne `elim pucati niti na moju
niti na `eninu rodbinu. Nakon toga, nisu hteli da mi daju propusnicu rekav{i mi da ako imam problema u gradu mogu slobodno da se pozovem na Ministarstvo HVO i da }e me oni za{tititi. I tom prilikom sam tra`io da se li~no vidim sa ^i~i} [imetom, ali mi je
re~eno da sada to ne bi bilo ba{ najboqe. To je jedini razgovor bio
sa pripadnicima organa bezbednosti ZNG. Najverovatnije me prate,
293
ali do sada im nisam dao bilo kakvog povoda da me pozovu, {to ne
zna~i kada se budem vratio da to ne}e uraditi.
Posle toga, uspeo sam da odem na vojnu lekarsku komisiju u Zagrebu i pripremim dokumentaciju za invalidsku penziju. Kasnije
sti`e dopis iz Beograda da svi koji idu u penziju do|u u Beograd na
reviziju dokumenata. Da bih iza{ao iz Hrvatske bila mi je potrebna potvrda iz Narodne odbrane da nisam vojni obveznik, koju sam uspeo da nabavim sa rokom va`ewa do 1. 12. 1991. godine.
U Beograd, preko Ma|arske, sti`em krajem novembra 1991. godine, kada sam do{ao na ocenu sposobnosti i reviziju dokumenata za
penziju. Tom prilikom sam Organu bezbednosti pozadinskog sektora
SNO u Beogradu dao izjavu potpukovniku \or|etu na 12 kucanih
strana, za period od 1990. do kraja 1991. godine. Pojedina~no za svakog iz Centra sam dao podatke koje sam znao. Kada su me videli, do
tada su mislili da sam pre{ao u “zenge”, ali sam ih u to razuverio.
U Beogradu sam odseo kod svog ro|aka Spasi} Zorana, tako|e iz Vr.
Bawe, koji radi u SUP-u kao voza~ i vozi sekretara, na tim poslovima je i dan danas. Zoran me je terao da novembarske praznike provedemo u Bawi, ali nisam smeo, jer mi je potvrda va`ila do 1. 12.
1991. godine.
Vra}am se ponovo u Zagreb preko Slovenije. Me|utim, ubrzo izlazi uredba u Hrvatskoj da svi vojni penzioneri moraju svoju penziju regulisati preko nadle`nih civilnih organa. Da bi regulisao
penziju moram da dobijem domovnicu, a da bi dobio domovnicu treba
da ispuwava{ odre|ene uslove. Jedan od bitnih uslova je potvrda iz
op{tinskog {taba odbrane, da se stavqa{ na raspolagawe vojnim
organima Hrvatske do 31. 12. 1991. godine. Popunio sam formular, a
to je ujedno i izjava lojalnosti Hrvatskoj, gde pored generalija navodi{ razlog ostanka u Hrvatskoj. S obzirom da sam imao ve} potvrdu
odranije, koju sam izvadio prilikom regulisawa penzije u Beogradu,
uz navedeni formular sam i wu dostavio, ~ime sam i dobio domovnicu, odnosno, dr`avqanstvo Hrvatske, a zadr`ao i Srpsko. Nakon toga sam regulisao i penziju. Primam oko 60 odsto, a to je oko 300 DM
posmatrano u markama.
U SRJ sam doputovao zajedno sa Jovi} Trajanom i Dini} Dobrosavom, kolima Dini}a, a o wima mi je poznato slede}e:
Sa Dini}em se poznajem du`e vreme, jer smo rodom iz Vr. Bawe.
Zavr{io je sredwu vojno-tehni~ku {kolu ABH u Bjelovaru. Zbog wegovih sposobnosti prekomandovan je u Zagreb u policiju – Organ
bezbednosti, na du`nost referenta, a kasnije radi iskqu~ivo na
proverama operativnim i kartote~kim. Sara|ivali smo na poslu, a
294
i neposredno se dru`ili. Poslovi na kojima je radio dosta su mu pomogli da upozna {iri krug qudi, kako u organima bezbednosti, tako
i {ire. Sa pojedincima koji aktivno rade i dan danas odr`ava kontakte. Wegova supruga i daqe radi u vojnoj bolnici u Zagrebu. Kada
su po~ela previrawa u Hrvatskoj, uspeo je da izdejstvuje penziju, kao
ograni~eno sposoban. U Zagrebu `ivimo u istom kvartu. Za wega se
tako|e pronela vest da je oti{ao u “zenge”, me|utim, poznavaju}i ga,
~isto sumwam da je to ta~no. Poznato mi je da je kada je, bilo kriti~no, bio odsutan vi{e od 10 dana, a gde ne znam, niti sam ga pitao, niti mi je rekao. Garantujem da je i daqe jugoslovenski opredeqen.
Jovi} Trajan, zastavnik u penziji, zemqak, rodom iz sela Qiqance, SO Bujanovac, jedna dobri~ina od ~oveka. U Zagrebu je radio tako|e u Organu bezbednosti, kao samostalni referent u kontraobave{tajnoj grupi, koja je ofanzivno radila u ciqu za{tite slu`be od
nasrtaja emigracije i stranih obave{tajnih slu`bi, ta grupa je ne{to sli~no poput SIP-a. Na tim poslovima je bio veoma sposoban.
@ena mu je tako|e Srpkiwa, ali iz Krajine. U Zagrebu te{ko `ivi,
pa je primoran da se bavi sitnim {vercom, a i da raznosi hleb, odnosno od biv{eg na{eg kolege Zijahu Adema iz Pe}i je dobio taj posao.
Adem je tako|e radio pri Organu bezbednosti u Zagrebu, gde je i
ostao.
Od lica koja su rodom sa ovog terena, radili pri JNA, a ostali
i daqe u Hrvatskoj poznajem slede}e:
– Kosti}, rodom iz sela Stubal, SO V. Han, do`iveo starosnu
vojnu penziju, sa porodicom ostao da `ivi u Zagrebu;
– Mihajlovi} Milan, zvani Mi}a, rodom iz Vrawa, major u penziji, u Vrawe dolazio 1992. godine;
– Gogi} iz Vrawa, koji je zavr{io iste {kole kao i ja. Sa jedinicama JNA se povukao u Bosnu iz Rijeke. Kasnije se ponovo vratio u
Rijeku gde mu `ivi `ena i petoro dece. Bio je osu|en na tri godine
zatvora;
– Tasi}, Vrawanac, oficir, ostao u Hrvatskoj, ali u kom mestu
ne znam;
– @ivkovi} Dobrivoje, zvani @ika, rodom iz nekog sela koje je
pored samog Leskovca, ostao da `ivi u Zagrebu. Wegov brat Dragan,
tako|e vojno lice, ali se vratio u SRJ i daqe je na slu`bi i treba da
je u ~inu zastavnika.
Od biv{ih mojih kolega koji su pre{li u Gardu i koji i daqe rade znam za slede}a lica, a koja u razgovoru do sada nisam pomenuo:
– Braco Peri}, moj klasi} sa vi{e kurseva bezbednosti, koga cenim, volim i po{tujem i dan danas, rodom je iz Oto~ca, vrstan ope295
rativac. Pre{ao u Gardu i sada se nalazi u Glavnom sto`eru u Zagrebu i radi iskqu~ivo na obave{tajnim poslovima. Nekoliko puta
sam poku{avao telefonom da sa wim uspostavim kontakt, ali nisam
uspeo i odustao sam.
– Bik{i} Marjan, rodom iz Dervente, dobar stru~wak, svojevremeno po liniji bezbednosti sam ga doveo iz Pri{tine u Zagreb, sada je jedan od {efova vojne policije. Glavni komandant vojne policije je Lauri}, a Bik{i} mu je jedan od zamenika. I sa wim sam poku{avao da ostvarim kontakt, ali nisam uspeo.
– Bosak Rudolf, radio u KOS-u, jugoslovenski do kraja opredeqen iako je pre{ao u Gardu. Radio jedno vreme kao saobra}ajac u
Osjeku gde je sredio da dobije punu penziju. Jednom prilikom mi je
rekao hteli su da me zajebu, ali sam ja wih zajebo. Odnosno, u Gardu je
oti{ao zato {to je morao. @ena mu je Srpkiwa, rodom iz Zaje~ara.
@ivi u Zagrebu.
Za druga lica ne mogu da se setim.
[to se ti~e trenutne politi~ke situacije u Hrvatskoj, a {to je
meni poznato iz sredstava informisawa, a i u razgovoru sa obi~nim
gra|anima, stoji ovako:
Postoji velika borba za vlast izme|u Tu|mana, sa jedne strane,
i Mesi}a, Manoli}a i Boqkovca, sa druge strane. Me|utim, Tu|man
i daqe dr`i poziciju jer su policija i vojska ve}inom na wegovoj
strani. Ako uspeju da sru{e Tu|mana i}i }e na vanredne izbore. Bez
obzira ko do|e na vlast, politika prema Srbima u Krajinama i SRJ
se ne}e bitno promeniti. Uticaj Tu|mana je znatno opao, Zagorci
koji su listom bili za wega nemaju vi{e poverewe u wega, a pojedinci su iz svojih domova po~eli da skidaju i sklawaju wegove slike, jer
misle da su prevareni. Smatraju da Srbi u Hrvatskoj im nisu problem, ve}i im je problem i dosta se pla{e Italijana, kada se postavi pitawe Istre. Tako|e, sa Slovencima ne `ele konflikte oko
granica na moru i bi}e kako Slovenci ka`u. Moral hrvatskih vojnika je znatno opao u odnosu na raniji period.
Tu|manova }erka se iz Zemuna vratila u Zagreb i sada kupuje
firme, objekte, zemqi{te, iza ~ega stoji Tu|man, maltene kriminal
cveta. Od Kninske Krajine ne}e odustati, da}e im kulturnu autonomiju, ali vlast nikako. Tako|e su za da Bosna ostane celovita, kako
bi kasnije politi~kim i drugim sredstvima istu pripojili Hrvatskoj.
Prilikom ulaska u SRJ, operativac koji je sa nama razgovarao
ispoqio je interesovawe kod Jovi} Trajana za pukovnika Stoj~i}a
koji je u Komandi armije u Zagrebu bio personalac, ~ovek koji je sve
296
znao i kod koga su se nalazili ratni planovi. Sada je u penziji, `ivi u Zagrebu, a da li je bio u Gardi nije mi poznato. Wegova `ena je
Srpkiwa i zove se Qubica. Ima nekoliko firmi i pravi je biznismen. Niskog je morala i mu`a ne pita za ni{ta. Srbe ne sme da zapo{qava da joj ne bi hrvatski organi vlasti zamerili da oko sebe
okupqa Srbe”.
III
Kao u prethodnoj ta~ki.
IV
Razgovor sa Spasi} Borivojem je fono-dokumentovan, a i uzeta
mu je izjava po ZKP-u.
V
Smatramo da se Spasi} Borivoje u ovom razgovoru dosta trudio,
`ele}i da ostavi utisak da je izneo sve podatke koje je znao i za koje
se setio, a mogu biti od interesa za RDB. Me|utim, imaju}i u vidu da
se radi o licu koje je du`e vreme radilo u organima vojne bezbednosti i da mu ovi poslovi nisu strani, mi{qewa smo da daleko vi{e
zna, bez obzira {to se poziva na izjavu koju je dao u SNO u Beogradu.
Tako|e, u razgovoru primetno je wegovo optere}ewe, a u vezi komentara u wegovom rodnom mestu da je pristupio Zboru narodne garde,
{to je to kategori~ki i ovom prilikom demantovao.
Ta~no je da mu je zdravqe dosta naru{eno, pored vi{e operacija,
le~io se i od TBC, a i {e}era{ je. Ranije je dosta konzumirao alkohol, a od januara meseca je prestao i da pije i da pu{i.
Vezan je za svoju porodicu. Supruga Katica radi u trgovini, Hrvatica, rodom iz Zagorja. U braku imaju dva sina: \or|e, zavr{ava
DIF, nezaposlen, slu`io JNA posle ~ega je Bora uspeo da za wega
obezbedi papire da je trajno nesposoban za vojsku, a mla|i Dejan student. Primetno je wegovo samopouzdawe, gordost, a ponekad dolazi
do izra`aja i wegova prepotentnost, povremeno sklon sitnim provokacijama, sa ciqem da bi omalova`io sagovornika.
Tvrdi da je i daqe jugoslovenski opredeqen. Ukoliko uspe da otkupi stan u Zagrebu, iako prema wemu i porodici vr{e razne psiholo{ke pritiske, najverovatnije bi odlu~io da sa porodicom do|e i
`ivi u mestu ro|ewa.
Simptomati~na je i wegova tvrdwa da je sa wim samo jednom vo|en razgovor od strane hrvatskih organa vlasti, kao i to da su u SRJ
do{li inkognito i da o tome znaju samo wihove supruge.
297
Imaju}i u vidu izneto, sa wim je dogovoreno da se pre wegovog
povratka u Hrvatsku jo{ jednom vidimo, kojom prilikom bi i{li i
na wegovo anga`ovawe.
Operativni radnici,
Petar Stojkovi} i
Goran Stevanovi}
MDLXII
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Vo`dovac
71-0472
28. 7. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
– Objekat “Kafa” –
Od sasvim pouzdanog izvora obave{teni smo da }e “Kafa”, dana
29. 7. 1994. godine, obi}i Bujanovac, Medve|u, Pre{evo i Vrawe, a
potom planira da otputuje za Bar, gde 30. 7. 1994. godine Stranka srpskog jedinstva ima svoju promociju.
Isti izvor nas je informisao da “Kafa” namerava da uveze
20.000 tona kerozina, koji }e najverovatnije prodavati po ceni od 2
DEM po litru.
Kucano u 2 primerka
1 h Pom. NRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Veselin Le~i}
MDLXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
1. avgust 1994. godine
Slu`bena tajna
298
Strogo poverqivo
Ekstremizam
Izve{taj – OTS
I
Izvor: TKTR
M. D. – prijateqska veza.
Podaci se odnose na: “Kajmaka” – OO – 41001674 – po ekstremizmu; delatnost oko la`nih papira i ukradene robe; aktivnost oko
istrage ubistva @ivka Miju{kovi}a; aktivnost oko afere “Jugoskandik”; ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu 25–31. jula 1994. godine.
Izve{taj se podnosi 1. avgusta 1994. godine.
II
TKTR se koristi na obradi delatnosti “Kajmaka” – OO po ekstremizmu.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam prenosi delatnost “Kajmaka” i
wegovih veza, u periodu od 25. do 31. jula 1994. godine.
Po navodima izvora, Konti} Bane iz firme “Koteksprom” iz
Nik{i}a, tra`io je da mu “Kajmak” obezbedi papire za cigarete, po{to ima 420 boksova cigareta za koje nema odgovaraju}e papire za
ulaz-izlaz.
Izvor daqe iznosi da se “Kajmaku” obratio Kemi{ (harmonika{) koji je zatra`io za Zoricu Brunclik scensku garderobu. “Kajmak” mu je izneo da ima dobru stranu garderobu, ali da se ne usu|uje
da je po{aqe za Beograd, jer se radi o kradenoj robi i boji se da ne
bi bili otkriveni, ve} je predlo`io da Kemi{ do|e u Novi Sad.
U razgovoru sa Brdari} Mi{om, direktorom “Novosadske mlekare”, “Kajmak” mu je ponudio 13.000 litara soka iz Ma|arske (koji
je uvezla izvesna Er`ika iz firme “Intermedija” iz Novog Sada) po
ceni od 1,50 DEM po litri. Brdari} je ovaj predlog prihvatio, pod
uslovom da rade preko svog ~oveka sa Kosova, ali da prvo mora proveriti situaciju na Kosovu, jer je tamo “gu`va, ~e{qaju generale i
celo Kosovo ribaju”.
Izvor daqe iznosi da je “Kajmakov” ne}ak Sa{a Todorovi}
(uhap{en zbog kra|e kola i la`nog predstavqawa) priveden u Sud u
Kotoru. U vezi toga “Kajmak” je o detaqima vezanim za Sa{u, obavestio Branu Mi}unovi}a u Nik{i}u.
299
Dana 28. jula o. g., obavili smo informativni razgovor sa M.D. –
na{om prijateqskom vezom. On nas je informisao da je, 24. jula o.g.,
bio u Nik{i}u kod Brane Mi}unovi}a. Tom prilikom je Mi}unovi}
organizovao istragu oko ubistva @i}e – @ivka Miju{kovi}a. Kako
navodi M.D., Mi}unovi} je poslao tri svoja ~oveka da u Novom Sadu
prona|u i u Nik{i} dovedu voza~a i telohraniteqa koji je bio prisutan u vreme kada je Miju{kovi} ubijen. Po Mi}unovi}evim saznawima, ovaj voza~ je bio u kontaktu sa “Lu~anom” – PO po srpskom
ekstremizmu (za koga Mi}unovi} sumwa da je ubio Miju{kovi}a), pa
mu je “namestio” Miju{kovi}a.
Na{ pouzdan izvor nas je daqe informisao da je “Kajmaka” obavestio izvesni Batica iz Podgorice da je u Podgorici, zbog privrednog kriminala, uhap{en izvesni \or|e Majski iz beogradske
firme “Simpleks”. Batica navodi da je Majski li~ni prijateq Mila \ukanovi}a i moli “Kajmaka” da Majskom obezbedi pokri}e, po{to ga (Majskog) dovode u Novi Sad na saslu{awe. “Kajmak” iznosi
da zna da se kod Majskog radi o velikim prevarama, ali da }e preko
svojih veza i advokata poku{ati sve da se Majski “opere”
Izvor nas je informisao da je “Kajmaka” informisao advokat
Gojkovi} Dragan da poseduje dve kasete sa intervjuima Jezdimira Vasiqevi}a u kojima “pojedina~no i argumentovano proziva najvi{e
predstavnike Srbije”. U vezi toga, Gojkovi} je pozvao “Kajmaka” da
zajedno pogledaju kasete, {to je ovaj prihvatio.
U razgovoru sa “Kajmakom”, Brnovi} Svetozar zvani Megre ga je
informisao o pojedinostima koje se iznose u aferi “Jugoskandik”.
U vezi toga, Brnovi} se raspitivao – da li “Kajmak” poznaje aktere
iz MUP-a koji se pomiwu u ovoj aferi. “Kajmak” je izneo da dobro
poznaje i Bayu i Frenkija i dodao da je va`no “samo da su daleko od
nas, jer ako osetim ne{to, ~im osetim jednu situaciju ne}e ih spasiti wihove funkcije, nego }e osetiti takve udarce da ne}e znati gde
su, ali ne politi~ke, nego fizi~ke”.
U razgovoru sa Majom Gojkovi}, “Kajmak” je izneo svoje vi|ewe o
doga|ajima u Skup{tini Srbije. Naveo je da pojedinci preteruju u
svom pona{awu, {to }e im se osvetiti na slede}im izborima. Maja
je iznela da treba da se jo{ gore pona{aju, po{to ih je obezbe|ewe
tuklo, zbog ~ega ne}e ni{ta mewati u pona{awu, jer `ele ili nove
izbore ili neki cirkus, pa {ta }e biti “to niko ne zna”.
Dawe nas je izvor informisao da se “Kajmaku” za savet obratio
izvesni Tanasijevi} iz Beograda (ima poslovne prostorije u biv{oj
zgradi kolumbijske ambasade na Dediwu). Tanasijevi} je izneo da poseduje sabqu koju je ruski car poklonio mar{alu dvora crnogorskog,
300
koju on sada `eli da pokloni Princu i zbog toga mu je potreban “Kajmakov” savet. Po{to nije hteo da obja{wava telefonom, “Kajmak” je
dogovorio li~ni susret, {to je Tanasijevi} prihvatio.
Na kraju nas je izvor informisao da je “Kajmak” na ulaz u svoje
poslovne prostorije postavio video kamere.
O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati.
V
Ocena stare{ine:
Dostavqeno:
1 h MUP RS– RDB – III uprava
1 h MUP RS – RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond CRDB-NS
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDLXIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Dana, 2. avgusta 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Informacija
Neposrednim operativnim radom na podru~ju Slavonije i Barawe, kao i posredstvom RDB u Vukovaru, do{li smo do slede}ih podataka i saznawa.
Na{ izvor “Drava” obavestio nas je da je komanda Civilne policije Isto~nog sektora zvani~no dobila obave{tewe iz pretpostavqene komande UN da je Butros Gali dao predlog da snage UN na prostoru biv{e Jugoslavije budu zamewene snagama NATO. Ukoliko bi
do{lo do realizacije ovog plana, najpre bi se zamenile snage UN u
biv{oj BiH, a potom i one stacionirane izme|u Republike Srpske
Krajine i Republike Hrvatske.
Tako|e, ako do|e do realizacije ovog plana, izvor raspola`e saznawima da bi svi pripadnici UN, ~ije su mati~ne zemqe ~lanice
301
NATO, ostali u biv{oj Jugoslaviji i samim povla~ewem snaga UN
automatski do{li pod komandu NATO. Svi pripadnici UN ~ije mati~ne zemqe nisu ~lanice NATO napustili bi misiju u UN i vratili bi se u svoje zemqe. Wihova mesta u formacijama bila bi popuwena novodo{lim qudstvom zemaqa ~lanica NATO.
[to se ti~e plana evakuacije, u slu~aju uzbuwivawa po ~etvrtoj
fazi, za sada svi pripadnici Civilne policije Isto~nog sektora
imaju uputstvo prema kome, u slu~aju uzbuwivawa, ostaju na mestima
gde ih je uzbuna zatekla, a naknadno bi, putem kurira ili veze, bili
obave{teni o daqim merama i radwama.
Rad Civilne policije Isto~nog sektora, po izvoru, za sada
funkcioni{e normalno. Te`i{te rada je u policijskim stanicama
Tewa i Oriolik, zbog sprovo|ewa potpisanog plana o razgrani~ewu.
Jedino imaju problema zbog blokade prilaznih puteva izme|u RSK i RH.
Dana 26. 7. 1994. godine, do{lo je do sastanka predstavnika Civilne policije Isto~nog sektora i predstavnika hrvatske policije
Vlade Tuli~i}a, izme|u Sarva{a i Nemetina. Na ovom sastanku Tuli~i} je saop{tio predstavnicima Civilne policije da }e se, 1. 8.
1994. godine, na Isto~nom sektoru otvoriti jedan ili dva grani~na
prelaza, dok }e ostali prilazni punktovi i daqe biti blokirani hrvatskim izbeglicama.
Za kratko vreme bi trebalo da do|e do smene {efa Civilne policije Isto~nog sektora, jer dosada{wem {efu Mutiga Muraja isti~e mandat, a na wegovo mesto treba da do|e Kana|anin Yim Wuman, sada{wi {ef operative. Prema saznawima izvora, pripadnici
Civilne policije nisu time zadovoqni po{to Yim Wuman nije
omiqen me|u kolegama zbog svog nekorektnog odnosa prema wima.
Od izvora smo, tako|e, do{li do korisnih saznawa u vezi rada
civilnih poslova unutar UN. [ef civilnih poslova za Isto~ni
sektor je Filip Korvin, dr`avqanin SAD, po majci poreklom Jevrejin, star oko 55 godina. U misiji UN u Isto~nom sektoru nalazi
se ve} dve godine, gde je do{ao dobrovoqno. Korvin je visokoobrazovano lice, koje izuzetno dobro poznaje nema~ku kulturu, stil `ivota, istoriju i mentalitet. Tako|e, dobro poznaje i srpsku kulturu i
istoriju, i dobro sagledava sve bitne probleme na prostorima biv{e Jugoslavije.
Iako se radi o velikom profesionalcu, do sada su ve} nekoliko
puta kod wega proradile emocije. Naime, vi{e puta je javno kritikovao Nema~ku i wenu spoqnu politiku, a u jednom momentu je izjavio da je “Nema~ka najve}i krivac za sukobe u biv{oj Jugoslaviji, jer
da ona nije vr{ila pritisak na ostale velesile u Evropi da prizna302
ju secesiju Hrvatske i Slovenije, nikada ne bi do{lo do ratnih sukoba i raspada biv{e Jugoslavije”. Isto tako, za priznawe Hrvatske
i Slovenije od strane Zapada, Korvin isti~e da je bilo “glupo”. Tako|e je, u nekoliko navrata, bio kriti~an i prema Srbima jer, kako
je rekao, vrlo smo “neslo`ni, nemarni, neorganizovani, ~esto pravimo gre{ke i takvim radom ne mo`emo mnogo da pomognemo pravoslavqu”.
Pored toga {to poku{ava da bude {to vi{e profesionalan, izvor smatra da je naklowen Srbima. Po izvoru, direktno je uticao na
stavove Pitera Galbrajta, vezano za problematiku biv{e Jugoslavije i mogu}nosti re{ewa tog problema. Uticaj Korvina na stavove
Pitera Galbrajta naro~ito je do{ao do izra`aja u intervju koji je
Galbrajt nedavno dao hrvatskoj radio televiziji na temu “problem
biv{e Jugoslavije i mogu}nost wegovog re{ewa”.
Izvor raspola`e informacijama da je Korvin bio u Aka{ijevom timu jo{ pre misije u Jugoslaviji i da su wihovi odnosi veoma
bliski. Tako|e raspola`e saznawima da Korvin intenzivno u~i
srpski jezik i }irili~no pismo.
Sagledavaju}i navedena saznawa o Korvinu, u svetlu wegovih pozitivnih stavova prema re{ewu srpskog pitawa na prostoru biv{e
Jugoslavije, izvor smatra da je Korvin naklowen srpskom narodu
zbog svog jevrejskog porekla i se}awa na strahote II svetskog rata u
kojem su mu oba roditeqa stradala u nacisti~kim progonima.
S tim u vezi, izvor smatra da bi trebalo stupiti u indirektan
kontakt sa Korvinom preko jednog na{eg gra|anina koji je u svojstvu
prevodioca sa wim u svakodnevnom kontaktu. Za ovog gra|anina SRJ
izvor tvrdi da je pogodan za saradwu i da verovatno ne}e biti nikakvih problema da se sa wim stupi u kontakt. Ukoliko bi do{lo do
realizacije tog kontakta, izvor smatra da bi se do{lo do niza korisnih saznawa iz “prave ruke”.
Pored Filipa Korvina, u sektoru za Civilne poslove u svojstvu
koordinatora za Isto~ni sektor radi @or` Kabral. On je dr`avqanin Gvineje, a u Jugoslaviji je boravio ranije kao student Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. Kabral dobro govori srpski jezik i wime se slu`i na prostoru RSK i SRJ, a engleskim u kontaktima sa hrvatskom stranom. Isto kao i Korvin, Kabral se u misiji
UN Civilnih poslova Isto~nog sektora nalazi ve} dve godine i to
na dobrovoqnoj osnovi. Po izvorovim re~ima, nedavno je rekao da je
Hrvatska blokadom prilaznih punktova UN napravila do sada najve}u uslugu RSK i da je i “onima u UN, ~ije su o~i do sada bile zatvorene, sada sve jasno”.
303
(ne~itko)
(…) snaga hrvatske vojske i na podru~ju oko Na{ica i Oku~ana.
Vi{e izvora navodi da bi do eventualne oru`ane agresije hrvatske vojske na RSK moglo da do|e u prvoj polovini avgusta, iako ima
nekih saznawa da bi se to moglo dogoditi tokom septembra meseca.
Izjave da }e se agresija izvr{iti u prvoj polovini avgusta mogu se
~uti me|u hrvatskim vojnicima i oficirima, a iz [vajcarske sti`u upozorewa hrvatskim radnicima na privremenom radu u ovoj zemqi da se vrate sa godi{wih odmora koji provode u Hrvatskoj, jer
mo`e do}i do rata. Osim navedenog, do{li smo i do saznawa da se iz
Osijeka i Virovitice razme{taju materijalno-tehni~ka sredstva u
blizini granice sa RSK. Tako|e, prema informacijama dobijenim
od oficira hrvatske vojske na podru~ju operativne zone Osijek, 1.
avgusta 1994. godine, planira se op{ta mobilizacija stanovni{tva
radi pripreme za izvo|ewe agresije.
Dana 26. 7. 1994. godine, u 10,30 ~asova, u zoni odgovornosti 43.
brigade – Tewa, Slavonsko – barawskog korpusa, oko 150 metara od
mesta [odolovci, zbog kvara, pala je izvi|a~ka bespilotna letilica – jedrilica hrvatske vojske, verovatno vo|ena radio putem iz mesta Koprivna koje pripada zoni odgovornosti Osje~ke operativne
zone hrvatske vojske.
Letilica je ru~ne izrade, verovatno ra|ena amaterski u Domu
tehnike u Osijeku. Na~iwena je od plasti~ne mase i stiropora i obojena sivomaslinastom bojom. Opremqena je sa dve video kamere marke “Blaupunkt” i dva fotoaparata marke “Ja{ika”. Kamere su bile
montirane na predwem delu letilice i repu, a fotoaparati na krilima. Prilikom pada kamere i fotoaparati su ostali neo{te}eni.
Po{to je u pitawu video-kamera, pretpostavqa se da je slika sa wih
slata direktno na mesto vo|ewa letilice, gde je vr{eno snimawe
preko video rikordera, dok su u fotoaparatima postojali filmovi
na kojima je na~iweno 34 snimka.
O~ito je da je letilica bila u funkciji snimawa polo`aja vojske RSK u sklopu ukupne obave{tajno-izvo|a~ke aktivnosti koju
Hrvatska intenzivno vr{i na ovim prostorima u posledwe vreme.
Dostavqeno:
1 h MUP R. Srbije RDB II uprava
– na~elniku
1 h Dok. fondu CRDB Novi Sad
Informaciju sa~inio,
Pejin Nikola
304
MDLXV
“Sigma”
Hitno
Informacija:
[ifrovano modemom
3.8. 1994. 10:24 AM
Bawaluka
Za Frenkija
Dana 1. 8. 1994. godine, u zgradi SO Bawaluka odr`an je dogovor
izme|u Qubi{e Kraguq-Buce, vlasnika privatne radio-stanice
BIG, iz Bawaluke i mr Rajka Kasagi}a, narodnog poslanika u Skup{tini RS i predsednika IO Bawaluka.
Prema saznawima, Kasagi} i Kraguq su se dogovorili da BIG –
radio po~ne sa kampawom odbijawa mirovnog plana (mapa) me|unarodne kontakte grupe. Kasagi} je rekao Kraguqu da je za organizovawe kampawe ovla{ten od dr Radovana Karayi}a, predsednika RS.
Dana 2. 8. 1994. godine, BIG radio po~eo je sa kontakt-emisijom
na ovu temu. U ovim emisijama bjesomu~no je napadano rukovodstvo
Republike Srbije, pogotovo Slobodan Milo{evi}. Ujedno, voditeqi su ru`ili i one gra|ane koji su poku{ali da se izjasne za prihvatawe plana, odnosno izra`avali povjerewe Slobodanu Milo{evi}u.
Posle uvodne re~i voditeqa, emitovana je pjesma Bore \or|evi}a “Zbogom Srbijo”, a u par navrata i refreni “bando crvena” itd.
BIG radio emituje dva programa i u Bawaluci je najslu{anija
radio-stanica. Prvi program emituje na frekvenciji 90,7 mhz sa
snagom 4,2 Kw, a drugi na frekvenciji 91,7mhz sa snagom 250W. Ovo
govori da je wihov uticaj na formirawe javnog mwewa najve}i me|u
elektronskim medijima na teritoriji Krajine.
Prema neproverenoj informaciji na BIG radiju, od pre mesec
dana, radi i Slavko Malobabi}, koji je hap{en pa pu{ten u aferi
“Opera”.
Nekolicina voditeqa BIG radija je poznata po u`ivawu opojne
droge “marihuane” i mogu}e je odraditi wihovo hap{ewe i to iskoristiti za propagandne svrhe.
Zanimqiv podatak je da, od pre tri dana, TV repetitor Kozara
ne prenosi beogradski program, a na frekvenciji beogradskog programa emisije emituje TV Republike Srpske, s tim {to preuzima
dnevnik TV Beograd u 19,30 ~asova.
305
Napomena:
Molimo vas da date uputstva dokle i u kom pravcu da idemo u ovoj
situaciji po{to mo`e biti jo{ komplikovanija. ^ekamo va{ odgovor istim putem.
MDLXVI
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-067
5. 8. 1994. godine
– PO –
Slu`bena bele{ka
o li~nim zapa`awima operativnog radnika
Podaci se odnose na manifestaciju – proslavu “slave” “Ravnogorskog pokreta”, odr`anu 2. avgusta ove godine, na potezu manastira Gorwak, SO @agubica.
Prema ranijim najavama (o ~emu smo do sada vi{e puta informisali), na potezu manastira Gorwak, na pravoslavni praznik Sv. Iliju, 2. avgusta o.g., odr`ana je manifestacija “Ravnogorskog pokreta”,
koja je u komentarima pripadnika ovog pokreta ozna~ena kao slava
ove ilegalne organizacije. Glavni organizator, a ujedno i sponzor
pomenute proslave bio je Petrovi} Bo`idar iz Po`arevca, PO
ovog centra po ekstremizmu.
Na osnovu neposrednog uvida operativnog radnika, proslavi je
prisustvovalo oko 150 lica sa {ireg podru~ja Republike Srbije.
Prevoz u~esnika manifestacije nije bio organizovan, osim {to su
pripadnici pokreta iz Beograda do{li zakupqenim autobusom, reg.
oznake BG 138-231. Pored ovog autobusa, na skupu su registrovana
slede}a putni~ka vozila, ~ija registarska oznaka nije sa podru~ja
ovog centra: ^A 730-75 (vozilo kojim je do{ao Antonije \uri}, potpredsednik “Ravnogorskog pokreta”); BG 211-869 (vozilo ~iji je vlasnik Petar Jovanovi}, biv{i predsednik “Ravnogorskog pokreta”,
koji je i sam prisustvovao skupu); NI 288-345 (vozilo Stojanovi}
Petronija, zvanog Zorkin, iz Ni{a, koji je prisustvovao proslavi);
VA 127-614, LO 609-83, JA 121-74, BG 218-984, KG 222-785, KG 228-705
i KG 973-61. Pored pomenutih vozila, na skupu je uo~eno 20-tak vozila sa na{eg registarskog podru~ja, ~iji su vlasnici odranije poznati kao ekstremisti. Osim Petrovi} Bo`idara, koji slovi za pred306
sednika okru`nog odbora RP za podru~je Po`arevca, sa na{eg podru~ja su prisustvovali: Jovi} Panta, pripadnik ~etnika DM i komandant onda{weg sreza u toku Drugog svetskog rata, Jaci} Borislav, stomatolog iz Po`arevca, Nikoli} Dejan, advokat iz Po`arevca, Mati} Zoran iz Po`arevca, Radovanovi} @eqko iz sela
Vrbnica, SO Malo Crni}e, Radivojevi} Drak~e iz sela [atowe,
SO Petrovac, Milo{evi} Qubi{a iz Petrovca, Aleksandar Jeli}
iz S. Palanke i dr.
Sama manifestacija je po~ela sa vi{e od sat vremena zaka{wewa, u odnosu na najavqeni po~etak od 10,00 ~asova, u i{~ekivawu dolaska lidera pojedinih politi~kih partija (Vojislava Ko{tunice,
Nikole Milo{evi}a, @arka Gavrilovi}a...), koji se nisu pojavili.
Na platou, neposredno pored manastira Gorwak, skup je u 11,30
~asova otvorio Petrovi} Bo`idar, koji je pozdravio sve u~esnike
skupa i zahvalio im {to su do{li, napomiwu}i da ova manifestacija predstavqa nastavak tradicije i vere u ideju ravnogorstva. Potom
je prisutnima pro~itao pismo emigranta Zvonka Vu~kovi}a, kao i
pismo ameri~kih avijati~ara, u~esnika Drugog svetskog rata, upu}eno predsedniku Amerike, Bilu Klintonu, za koja je rekao da ih je dobio od Milo{a Dani~i}a iz Vrwa~ke Bawe, jedinog pre`ivelog
oficira {taba DM, koji, po re~ima Petrovi}a, iz zdravstvenih razloga nije bio u mogu}nosti da prisustvuje proslavi.
Posle Petrovi}a, skupu se obratio Antonije \uri}, potpredsednik pokreta, koji je u svom govoru kritikovao aktuelnu vlast u
Republici Srbiji i zatra`io od prisutnih da se vi{e anga`uju na
pru`awu pomo}i Srbima van Srbije.
Na skupu je sa~iwena tzv. “Gorwa~ka rezolucija” koju planiraju
da proslede Srbima u Republici Srpskoj, kao i centralnoj upravi
RP u SAD, {to }e nastojati da prezentuju posredstvom medija u na{oj zemqi. U pomenutim govorima davana je verbalna podr{ka Srbima u Republici Srpskoj, a isticano da se u ime RP ne}e upu}ivati niko na rati{te, {to je decidirano re~eno grupi od pet mla|ih
lica iz Svilajnca, koji su insistirali da RP uputi dobrovoqce na
rati{te.
Nakon ovih govora, kojima je prisustvovalo oko 50-tak, uglavnom
starijih lica, dok su se ostali nalazili u obli`wem motelu “Gorwak”, u istoimenom manastiru se pristupilo rezawu tzv. “slavskog
kola~a”, a potom je za sve u~esnike skupa prire|en ru~ak u restoranu “Dan i no}”, privatno vlasni{tvo Novakovi} Radi{e iz Petrovca, koji se nalazi na putu Petrovac na Mlavi – @agubica, odakle su
se u~esnici “proslave” razi{li oko 15,00 ~asova.
307
Na skupu je bilo primetno da je izvestan broj u~esnika oki}en
~etni~kim znamewima, obu~en u srpsku nacionalnu ode}u, sa {ubarama i {ajka~ama. Kod prisutnih nije uo~ena nikakva agresivnost, a
prvi komentari samih pripadnika RP govore o izvesnom nezadovoqstvu odr`anom proslavom, koja poti~e iz razloga {to nije ispuweno obe}awe Petrovi}a da }e skupu prisustvovati lideri pojedinih
politi~kih partija, kao i wegov komentar dat nekoliko dana pre
proslave o dolasku Biqane Plav{i} iz Republike Srpske. Pojedini komentari idu dotle da se ve}ini prisutnih zamera da su na proslavu do{li samo zbog ru~ka i da drugih motiva nisu imali, {to ima
potvrdu u ~iwenici da je govoru prisustvovalo samo 50-tak lica od
ukupno wih oko 150 koji su uzeli u~e{}a u proslavi. Tako|e, Petrovi} je komentarisao da je proslava donekle “minirana” od strane
glavnog odbora RP, u kome on vidi glavnog krivca za nedolazak napred navedenih politi~kih lidera. Sve ovo ukazuje na veliku razjediwenost u samoj organizaciji RP.
Za pra}ewe skupa anga`ovana je operativna pozicija i druga
operativna upori{ta, te slede potpunije informacije.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Zlatan Milisavqevi}
MDLXVII
“Sigma”
Informacija:
[ifrovano modemom
6. 8. 1994. godine 7:45 PM
Sagledavaju}i dosada{wa saznawa o sukobu rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske, mo`e se zakqu~iti da se ukupna
situacija na podru~ju Krajine i {ire uslo`ila i da ima tendenciju
daqeg pogor{avawa. Takvo stawe uo~ava se fakti~ki u svim strukturama, a posebno u Vojsci Republike Srpske, ~ije se starje{ine javno ne izja{wavaju o sukobu na relaciji, uslovno nazvanoj Beograd –
Pale. Me|utim, saznawa sa terena ukazuju da je ve}ina vojnika i rezervnih starje{ina za potpisivawe mirovnog plana i prekid rata.
308
Nezvani~no se govori da }e Glavni {tab VRS izvr{iti anonimno
anketirawe pripadnika VRS i da }e se kona~na procjena raspolo`ewa vojske praviti na osnovu rezultata ankete. Odbijawem mirovnog
plana, govore saznawa najnezadovoqniji su borci na prvim borbenim linijama, koji su ve} tri godine u rovovima, bez gotovo ikakvih
primawa i garancija da }e se u dogledno vrijeme wihov i polo`aj
wihovih porodica poboq{ati. Ima pojedinaca koji tvrde da se koridor brani samo zbog toga da bi {vercerima i ratnim profiterima bilo mogu}e da zara|uju ogroman novac, dok vojska jede dva puta
dnevno.
Poznato nam je da je, 6. 8. 1994. godine, direktor “^ajeveca”, iz
Bawaluke, Slobodan Ku{trinovi} ujutro rano bio pozvan kod generala Momir Tali}a, komandanta, i Bo{ka Kele~evi}a, na~elnika
[taba Prvog kraji{kog korpusa. Ku{trinovi} je u odlasku na{em
izvoru rekao da o~ekuje da }e od wega zahtevati da organizuje, pod
hitno, da “^ajevec” po~ne da proizvodi municiju ili oru|a za vojsku.
Sredstva informisawa u Bawaluci – Radio Bawaluka, studio
RTS u Bawaluci, “Glas srpski” i BIG radio – pona{aju se umjerenije u kritici rukovodstva Srbije, nego {to se informativne ku}e u
Srbiji odnose prema rukovodstvu Republike Srpske. “Glas srpski”
objavio je svoju anketu sa 100 gra|ana u kojoj se ve}ina izjasnila za
politiku Radovana Karayi}a. Ove informativne ku}e pre}utkuju
poraze VRS u borbama za Dowu Brku, kod Br~kog, zatim na vozu}kom
rati{tu – kote Krst i Krvavac, na Vla{i}u.
Prekid politi~kih i ekonomskih veza prouzrokovao je veliku
potra`wu gra|ana za robom {iroke potro{we, pogotovo hrane, pa
je dio prodavnica gotovo ispra`wen. Strah da }e se ostati bez hrane i drugih osnovnih potrep{tina izaziva pove}an stepen nervoze i
odre|en stepen depresivnosti gra|ana.
Prema izvje{tajima sa rati{ta, o~igledno je da muslimanska armija BiH poja~ava ofanzivna dejstva; najvjerovatnije sa ciqem da
natjera VRS da potro{i {to vi{e materijalno-tehni~kih sredstava, pogotovo municije za koju se osnovno pretpostavqa da je VRS nema u potrebnim koli~inama.
Posjedujemo i saznawe o razdoru u rukovodstvu MUP, odnosno na
podjelu po liniji ko je za ministra Mi}u Stani{i}a, kojeg karakteri{u kao ~ovjeka Slobodana Milo{evi}a, i one koji su protiv wega, a to zna~i za Tomu Kova~a, koji je – prema saznawima – jedan od za{titnika “kriminal bijelih okovratnika”. Kao budu}i kandidat za
ministra figurira @ika Raki}, dosada{wi zamjenik ministra koji ve} ima razra|enu {emu za popunu ministarstva. On je namjerio
309
da za svog zamjenika postavi Tomu Kova~a, da smjeni Dragana Kijca,
na~elnika RDB i na wegovo mjesto postavi Nedeqka Kesi}a ili Andriju Bjelo{evi}a. Za na~elnika RDB u Bawaluci postavi}e Dragomira Kutliju; namjerava da osnuje RDB u Prijedoru i da za na~elnika postavi Me|eda (ime nepoznato). Raki} je obilazio op{tine i sastajao se sa na~elnicima stanica, a na tim sastancima je vr{io promociju sebe kao budu}eg ministra.
Prekid telefonskih linija izazvao je suprotan efekat – narod
je nezadovoqan i to komentari{e na dva na~ina. Prvi, Srbija je pod
sankcijama ali joj nisu iskqu~ene telefonske veze sa svijetom. Drugi, ako je Milo{evi} nezadovoqan pona{awem rukovodstva RS, onda je trebao iskqu~iti telefone na Palama a ne u Bawaluci.
Posebno treba obratiti pa`wu da narod sve u~estalije sukob
rukovodstva RS i Republike Srpske po~iwe tuma~iti kao `rtvovawe naroda zarad politi~kih interesa oba rukovodstva. U ovom kontekstu u o~ima naroda gube i Slobodan Milo{evi} i Radovan Karayi}.
MDLXVIII
Informacija:
[ifrovano modemom
9. 8. 1994. godine, 10:12 AM
Prema na{im saznawima i saznawima saradnika na terenu, mirovne snage UN nameravaju predati kompletno artiqerijsko, motomehanizovano i ostala te{ka oru|a, kao i celokupnu logisti~ku podr{ku, muslimanima ukoliko do|e do evakuacije plavih {lemova iz
Bosne. Sam ~in predaje ne bi bio direktan, ve} bi se pripadnicima
armije BiH omogu}ilo da vr{e zarobqavawe pojedinih jedinica
UN, koje bi naknadno bile oslobo|ene. Isto se predvi|a da bi jedinicama VRS bilo onemogu}eno zarobqavawe sredstava UN, pre svega vazdu{nim udarima i direktnom konfrontacijom na terenu.
***
Prema izvoru iz inostranstva, sve je vi{e mi{qewa da }e se sukob na prostoru biv{e BiH }e se preseliti na teritoriju Hrvatske,
SR Jugoslavije i Balkana, {to bi za posledice imalo stotine hiqada mrtvih Srba, Hrvata, muslimana i ostalih koji bi u~estvovali u
balkanskom ratu. Prema na{im saznawima, a to su hrvatsko – muslimanska vojna koalicija, dolazak turskih trupa, preme{tawe centra
310
CIA iz Albanije u Hrvatsku, pripremawe snaga za brzu intervenciju u Evropi, zauzimawe od stane SAD svih va`nijih polo`aja u
Makedoniji, poseta komandanta snaga SAD Ma|arskoj i Bugarskoj,
zabrana Izraelu od SAD da ostvari kontakte sa Jugoslavijom i plan
“Kontakt grupe” koji je sa~iwen za produ`etak borbenih dejstava.
Sve ovo govori da se NATO priprema za du`i rat na teritoriji
Balkana i Evrope, a u kontekstu dovo|ewa Evrope u pot~iwen polo`aj u odnosu na SAD i ru{ewe evropske koncepcije o jakoj i ujediwenoj Evropi. Prema nekim procenama, antisrpska koalicija bi na
rati{tu biv{e BiH mogla da upotrebi oko 330.000 vojnika, oko 1.350
tenkova i oklopnih transportera, oko 600 artiqerijsko-raketnih
oru|a, oko 300 aviona i helikoptera, a ra~unaju da bi joj Srbi mogli
suprotstaviti 120.000 vojnika, 400 tenkova i oklopnih transportera, 800 artiqerijsko-raketnih oru|a i 100 aviona i helikoptera.
***
Sukob izme|u rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske je izazvao dosta uznemirewa, straha i neizvesnosti me|u gra|anima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Gra|ani zaposleni u inostranstvu izra`avaju negodovawe prema predsedniku Republike Srbije, koga smatraju odgovornim za nastali sukob. Zameraju mu {to je pao pod uticaj zapadne diplomatije i Kozirjeva i {to je
zbog trenutnih ekonomskih te{ko}a Jugoslavije zanemario Srbe u
Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini i sa tim se odrekao
svojih re~i “Svi Srbi u jednoj dr`avi”.
Srbi sa podru~ja RS okupqaju se na sastancima srpskih udru`ewa u Nema~koj, s ciqem upu}ivawa pismenih podr{ki rukovodstvu
Republike Srpske.
***
Sa vi{e kontakata na podru~ju RSK do{li smo do saznawa da
gra|ani i borci RSK, ta~nije zapadne Slavonije daju podr{ku rukovodstvu i narodu RS. Ve}ina sagovornika je iznena|ena izjavom gospodina Mikeli}a. Prema izjavama gra|ana zapadne Slavonije, u toku dana{weg dana se priprema miting podr{ke gra|ana zapadne
Slavonije rukovodstvu RS koji }e se odr`ati u Staroj Gradi{ci u
blizini mosta.
Analiza hrvatske i muslimanske {tampe
Sude}i po pisawu hrvatske i muslimanske {tampe mo`e se zakqu~iti da Federacija BiH, makar samo na papiru, opstaje samo zbog
311
toga {to Hrvati, a pogotovo muslimani – zabavqeni ratom sa Srbima – prakti~no ni{ta ni ne ~ine da wihova dr`ava za`ivi.
Tako “Qiqan”, u broju od 20. jula, donosi dva veoma indikativna
teksta – Austro-Hrvatska” i “Politika nakon zlo~ina”. U prvom,
komentator lista isti~e, analiziraju}i posetu turskog predsednika
Sulejmana Demirela Hrvatskoj, da su Turci i germanski faktor ve}
jednom pomagali “Bo{wacima” i da se to zavr{ilo aneksijom BiH,
posle ~ega je glavni wen grad bio Be~. Sada bi, navodi se, glavni
grad Bo{waka trebao da bude Zagreb, uz {ta se sugeri{e, da hrvatsko-turska politika ide prema hrvatizaciji bo{wa~kog naroda.
U tekstu “Politika nakon zlo~ina”, autor poku{ava da diskvalifikuje Darija Kordi}a, predsednika HDZ BiH. Uz tekst je objavqeno i re{ewe Vi{eg suda u Zenici, od 1. septembra 1993. godine,
kojim se zbog osnovane sumwe da su po~inili zlo~in genocida protiv muslimanskog naroda odre|uje pritvor protiv Darija Kondi}a,
Ignaca Ko{tro{omana, generalnog sekretara tada{we HZ HercegBosne, Tihomira Bla{ki}a, zapovednika Operativne zone HVO
sredwa Bosna… Tekstom se sugeri{e da u politi~kom `ivotu Hrvata dominantno mesto pripada qudima koji su antimuslimanski raspolo`eni i u ~ija opredelewa muslimani ne mogu da imaju poverewe.
“Qiqan”, u broju od 27. jula, objavquje intervju sa Sejidom ef.
Smajki}em, muftijom hercegova~kim, povodom wegove posete Duvnu
i Livnu. Smajki}, pored ostalog, ka`e: “Teritorija koju kontrolira
armija Republike BiH to je Bosna. A ono {to kontroli{e HVO na
ovim prostorima to nije Bosna, nego je to Hrvatska. I to neka se zna,
to ne vrijedi uqep{avati”. Na pitawe koliko je projekt Federacije realno prisutan u Hercegovini, muftija je odgovorio: “Mora se
desiti veliki, nagli pomak naboqe, i to sa strane Hrvata. To se mora desiti ili }e biti neki belaj, ne}e qudi to mo}i dugo trpeti. Kakve ima fajde od sporazuma, od potpisa, od Federacije ako je to tortura, ako qudi strahuju od no}i, od prepada, od premeta~ina, od ubistava”.
Pisawe “Qiqana” ima posebnu specifi~nu te`inu, jer se procjewuje da ovaj list prenosi ono {to zvani~na muslimanska politika ne `eli da, u odre|enom vremenu, ka`e javno.
Hrvatska sredstva informisawa, tako|e procewuju da novo rukovodstvo HDZ BiH pripada struji Mate Bobana i da ono, {to je javno rekao i Kre{imir Zubak, “sabotira provo|ewe va{ingtonskog
sporazuma i be~kog dogovora”. Hrvatska {tampa, istina, isti~e da
muslimanska strana nije ispo{tovala nijedan zahtev Hrvata – po~ev
od onog da Ejup Gani} bude uklowen sa politi~ke pozornice, zatim
312
da nisu prona|eni krivci za smrt 22 bugojanska Hrvata, da muslimani progone Hrvate iz Zenice, Travnika, Bugojna i Kakwa, da ne dozvoqavaju povratak Hrvata u Vare{.
“Slobodna Dalmacija”, u broju od 2. avgusta, objavila je izlagawe
Frawe Brati}a, predsednika Op{tinskog vije}a Usore, u kome on
ka`e da “poslije potpisivawa va{ingtonskog sporazuma i be~kih
dogovora civilne vlasti Te{wa ne prihvataju zate~eno stawe i civilnu vlast Herceg-Bosne u Usori. Stajali{te SDA je da se mora
provesti vlast op{tine Te{aw na cijelom podru~ju, {to zna~i na
Usori. To su Hrvati Usore shvatiti kao utjerivawe vlasti”. Brati}
je ovo rekao prilikom posete Kre{imira Zubaka i Ejupa Gani}a Te{wu, koji su boravili i u Mostaru, Prozoru, Vitezu (u kome je Grani} do`iveo neprijatnosti, ali novine nisu precizno navele o ~emu
je re~) i jo{ nekim mestima u kojima su hrvatsko – muslimanski odnosi veoma zategnuti.
U ovom kontekstu treba posmatrati i vest objavqenu u “Novoj
Bosni”, od 30. jula, u kojoj se ka`e da }e general bojnik Tihomi Bla{ki} uskoro biti postavqen za na~elnika glavnog sto`era HVO
umesto Milivoja Petkovi}a.
Sve ovo, kao i ranije pisawe hrvatske i muslimanske {tampe,
kao i doga|aji na terenu (zarobqavawe hrvatskih vojnika kod Vare{a, ubistvo Malika Alajbegovi}a u hrvatskom delu Mostara, opisivawe razarawa samostana u Gu~koj Gori od strane muyahedina…) ukazuje da je pretpostavka da }e Federacija BiH po~eti da se raspada
onog trenutka kad Hrvati i muslimani budu u prilici da je konkretno o`ivotvoruju sasvim realno. Isto tako, realno je pretpostaviti
da }e Hrvati i muslimani odga|ati svoj sukob sve dok to bude mogu}e, odnosno dok muslimanska vojska ratuje protiv Srba i, kao {to je
slu~aj posledwih nedeqa, dok bude postizala odre|ene uspehe na rati{tima.
MDLXIX
“Sigma”
Otvoreno faksom
Dostaviti Frenkiju
Informacija
12. 8. 1994. godine u 12:39 PM
Da bi plan me|unarodne Kontakt grupe bio prihva}en u RS, makar i na referendumu, neophodno je da podela biv{e BiH odgovara
313
srpskom narodu u Krajini, odnosno {irem bawalu~kom regionu, jer
u wemu `ivi od 60 odsto stanovni{tva Republike Srpske.
Podela BiH mo`e da bude prihva}ena smo pod uslovom da granica izme|u Srba i muslimana, u biv{oj Bosanskoj Krajini, bude rijeka Una. Preciznije, u sastavu RS moraju da ostanu Sanski Most, cijela prijedorska i kqu~ka op{tina, kao i Krupa na desnoj obali Une.
Jedini na~in, osim vojni~kog, da se ovo ostvari jeste davawe muslimanskoj strani odre|enih teritorija u isto~noj Bosni kao {to
su Rogatica, Vlasenica i ???(ne~itko ime mesta), op{tina sa dominantnim muslimanskim stanovni{tvom. Pitawe koridora, odnosno
Br~kog, kao i dijelove Posavine, mogu}e je rije{iti tako {to bi
srpska strana odustala od Sarajeva.
Ako bi srpska strana htjela da izvr{i ovakvu zamjenu i ako bi
na to pristali ministri zemaqa ~lanica Kontakt grupe, onda bi se
ve}ina srpskog stanovni{tva izjasnila za mape, s tim {to Srbima
~vrsto treba garantovati mogu}nost makar konfederalnog povezivawa sa Jugoslavijom. U tom slu~aju za mape bi, prema procjenama,
glasala ve}ina Srba u Krajini i Semberiji.
Dana 11. 8. 1994. godine, kontaktirali smo izvor naslovqen na
Zdravka Musta}a, i do{li do saznawa da SIS priprema strategiju
prilaska rukovodstvu RS. U toj strategiji, prema navodima izvora,
Republika Hrvatska treba preko HR Herceg Bosne da omogu}i RS
snabdevawa energentima i drugom deficitarnom robom {iroke potro{we.
Republika Hrvatska }e, prema saznawima izvora, u}i u ovaj aran`man pod uslovom da RS ostane po strani u mogu}em ratnom sukobu
izme|u RH i RSK.
Pri proceni ove informacije, dobijene od pomenutog izvora,
treba imati u vidu slede}e: odnosi izme|u RS i RSK trenutno su zahla|eni i nalaze se na niskom nivou.
– Blokada UNPROFOR-a u Hrvatskoj i odlagawe SB UN da povodom we donese kaznene mere za Hrvatsku:
– Hrvatskoj ne odgovara ujediwewe RS i RSK, na kojem sada insistira rukovodstvo RS:
– Procene na terenu su da su hrvatsko-muslimanski odnosi u biv{oj BiH izuzetno lo{i i da se realno mo`e o~ekivati wihov ponovni oru`ani sukob. (daqe je ne~itko)… muslimane do 15. oktobra, do
kada je i Srbima ostavqen rok za definitivno izja{wavawe o planu Kontakt grupe.
Prema na{im procenama, koje izvor nije mogao da potvrdi, Hrvatska je za ovaj projekat spremna da mobili{e velika materijalno314
finansijska sredstva. Informacija stara pet dana, prebivali{te
izvora, Zagreb centar.
MDLXX
Informacija
13. 8. 1994. godine, 6:17 PM
Prema informacijama dobijenim iz pouzdanog izvora, Milan
Marti}, predsednik RSK bio je poslije razgovora sa dr Radovanom
Karayi}em, predsednikom RS, kod Slobodana Milo{evi}a, predsjednika Republike Srbije. Prema navodima izvora, predsjednik
Milo{evi} je zamerio Marti}u {to izigrava posrednika i mirotvorca izme|u wega i dr Karayi}a. Marti}u je zamjereno i zbog smjewivawa generala Bulata i Novakovi}a, a nagovje{teno mu i da }e
biti smijewen i general ^leleketi}, komandant {taba SVK, zbog
toga {to nije pomogao Fikretu Abdi}u da ovlada podru~jem zapadne Bosne, jer bi pobjeda Abdi}evih snaga, prema procjenama, olak{ala poziciju Republike Srpske u me|unarodnim pregovorima. Abdi} navodno, ne bi prelazio Unu, ve} bi Sanski Most, Krupu i dijelove prijedorske i kqu~ke op{tine prepustio Srbima.
Marti} je, u povratku za Knin, boravio u bawalu~kom Hotelu
“Bosna” u kome se sastao sa poslanikom Radoslavom Br|aninom,
Pantelijom Damjanovi}em, ~lanom rukovodstva SRS, \urom Buli}em, pomo}nikom na~elnika ZJB Bawaluka za poslove milicije, i
Stojanom @upqaninom, savjetnikom za bezbijednost dr Radovana
Karayi}a.
Izvor navodi da je Borislav Mikeli}, predsjednik Vlade RSK,
izjavio da u Srbiji i dijelu RSK procjewuju da se RS stvara na principima nacional-klerikalisti~ke dr`ave, da }e u RS, poslije prekida veze sa SRJ, brzo zavladati hiperinflacija, {verc i profiterstvo. Ovo lako mo`e da dovede do socijalnih nemira {irih razmjera i ozbiqnih politi~kih posqedica po RS.
Mikeli} je, prema saznawima izvora, izjavio da je Slobodan Milo{evi} upozorio dr Karayi}a da, na kraju, RS mo`e pripasti samo
26 odsto bosanskohercegova~ke teritorije. Milo{evi} je, navodno,
predlagao Karayi}u da se odrekne Sarajeva i da zauzvrat dobije Tuzlanski bazen, dok bi se Posavina mijewala. Uz odgovaraju}u pomo}
Abdi}u rije{ila bi se pitawa Pouwa i sanskog regiona. Na ovaj na~in RS bi pripalo 58 odsto teritorije biv{e BiH.
315
Napomena:
Molim vas da hitno, u saradwi sa gospodinom Prodani}em, odradite da nam se, preko na~elnika RDB Bawaluka Kesi}a, dodeli linija ili preko Knina, ili neki drugi specijal kako bi imali stalnu
vezu.
MDLXXI
“Sigma”
Otvoreno
Telefaksom
Dostaviti Frenkiju
Informacija:
14. 8. 1994. godine, 12:35 PM
Dostavqamo vam najva`nije delove iz razgovora sa generalom
Suboti}em:
a. Izbor nove vlade bi trebalo da se izvr{i nakon referenduma
naroda o kartama “kontakt grupe”, jer je izvor u razgovoru sa predsednikom RS i predsednikom Skup{tine sugerisao da bi moglo do}i do bojkota referenduma zbog novih kandidata koji nemaju ~istu
pro{lost, pre svega novi mandatar vlade.
Za sada su, izvor isti~e, hercegova~ki poslanici protiv novog
mandatara, a da je on li~no dobio dosta anonimnih prijava protiv
wega i Tome Kova~a i da }e se pitawe novog mandatara postaviti na
slede}oj sednici sada{we “korumpirane” vlade.
b. Vrh RS ne}e odustati od referenduma i li~no su ube|ewa da
}e dobiti {iru podr{ku naroda u Srbiji i Crnoj Gori, a tako|e im
je obe}ano da }e se vrh pravoslavne crkve oglasiti u wihovu korist.
Slede}e mi{qewe, koje je prisutno, jeste da Zapad ru{i Milo{evi}a sa ovim planovima i da je Milo{evi}u kraj kada prihvati posmatra~e na Drinu, odnosno po~e}e raspad unutra{weg sistema i socijalni nemiri u Srbiji, a tako|e i raspad JA.
c. Vojni vrh RS ima procene da Hrvati i muslimani ne}e zajedno napasti ugro`ene pravce, nego da }e do}i do pucawa wihovog saveza. U dogovoru sa predsednikom RS, vojni vrh ne}e nigde da se izja{wava o sada{wem sukobu vrha RS i Srbije. Po izjavi sagovornika, general Peri{i} se pre par dana na sastanku sa g. Mladi}em izvinuo Mladi}u re~ima da je nemo}an i da mora da izvr{ava nare|ewa Milo{evi}a. Po proceni rukovodstva RS, Peri{i} je ve} smewen, odnosno ucewen ostankom na polo`aju i prekidom kontakata sa
316
vojskom RS. Sagovornik isti~e da se vi{e ni{ta ne dobija od Srbije nego se sve pla}a do zadweg dinara.
Sagovornik isti~e da procenom rukovodstva i vojnog vrha neuspela akcija u Biha}u nije donela ve}e promene, jer peti korpus po
wima ne mo`e ugroziti teritoriju RS, a pomo} koja je izostala sa
na{e strane je zbog toga {to na{a vojska nije imala sredstava za podr{ku Abdi}u.
d. Prema re~ima sagovornika, ve} sad Hrvatska, odnosno grani~ni deo u Hercegovini, trguje sa RS pre svega u doturu nafte i ostalih deficitarnih proizvoda.
e. Veza iz Beograda (javila se vojnom linijom na Pale) je dostavila informaciju da je DB Srbije predlo`ila Milo{evi}u da prona|u Branka Ostoji}a koji je u izbjegli{tvu u Bugarskoj i da ga ucene sa imovinom, jer mu je navodno preko 50 odsto imovine u Jugoslaviji, da na TV iznese negativnosti o korupciji i kriminalu u vrhovima RS.
f. Procenom vrha RS u Bawaluci, ne mogu se osloniti na Kesi}a jer, po re~ima sagovornika, radi za tri strane i to za radikale,
DB Srbije i RDB RS a tako|e ni na predsednika Radi}a.
napomena:
Sagovornik putuje, 15. 8. 1994. godine, ponovo na Pale tako da
krajem nedeqe o~ekujemo nove informacije.
Informacija
U kontaktu sa Kesi}em sam se dogovorio, protekle nedeqe, da
nam se obezbedi telefonska linija preko Knina. Kesi} je li~no rekao da se mogu spojiti na wegovu liniju koju je dobio sa pozivnim 059.
Na{i saradnici koje imamo u po{ti su izvr{ili prespajawa ugra|uju}i elektronski odvaja~ linija tako kad Kesi} razgovara, kod nas
nema linije i obrnuto. Preko te linije smo vam mogli dostavqati
informacije {ifrovano. Problem linije koja je do{la preko Knina je {to su na centrali VF i TTK Bawaluka istu liniju, bez razdelnika, spojili predsedniku Radi}u, tako kad se bira broj kod Radi}a zvocka telefon i on se javqa kao da wega neko zove. Radi} je prijavio zameniku Kesi}a da neko koristi liniju odnosno da ga prislu{kuje, i zamenik ]erani} je poveo istragu u po{ti i skinuo na{u
liniju. Daqim postupkom direktor po{te je smenio Rau{a i Jawu{a
(na{e qude) zbog izvedenih radova. U kontaktu sa Rau{em smo do{li do saznawa da je linija koju su koristili Kesi} i Radi} preko
VF razvedena jo{ na par mesta preko kojih su se mogli slu{ati razgovori Radi}a i Kesi}a.
317
Molim vas da hitno interveni{e zbog slede}eg:
1. Kesi} je li~no meni rekao da se prikqu~imo na liniju, {to kasnije nije hteo ili nije smio da potvrdi u svojoj organizaciji.
2. Zbog na{e potrebe slawa informacija {ifrovano prema vama, sad su smewena na{a dva ~oveka koja su do sada korektno obavqali poslove.
3. Ovim prespajawem je otkriveno da su Kesi} i Radi} bili slu{ani ali se to zata{kalo.
Smatramo da je trebalo nazvati Kesi}a i da on naredi direktoru po{te da ne dira Rau{a i Jawu{a sa wihovih mesta, a mi smo razgovarali sa Radi}em i on }e u ponedeqak da razgovara sa direktorom
po{te Perom Crnadkom.
Molim vas u moje ime da ovo odradite, jer nam je bitno da ne izgubimo poverewe qudi koji su radili za nas.
Informacija:
U Bawaluci je formirana Kancelarija predsednika RS, za {efa kancelarije postavqen je biv{i direktor TV Bawaluka Milan
Zori}, re{ewem predsednika RS.
Odlukom o otvarawu kancelarije, koju je tako|e potpisao predsednik RS, propisuju se delatnosti i zadaci od kojih vam dostavqamo
^lan 2.
Kancelarija }e obavqati slede}e poslove i zadatke:
– pra}ewe izgradwe i funkcionisawa organa i institucija dr`avne i politi~ke vlasti;
– analizirawe i informisawe o politi~koj i bezbedonosnoj situaciji;
– pra}ewe i podsticawe aktivnosti na o`ivqavawu ekonomskih
procesa i koordinacija ostvarivawa razvojnih poslova strategije
razvoja Republike;
– obavqawe i drugih poslova i zadataka po nalogu predsednika
Republike.
^lan 3.
– Kancelarijom rukovodi {ef koga postavqa predsednik Republike na vreme od 4 (~etiri godine).
Napomena:
Posedujemo fotokopije re{ewa, odluke i ugovora o zakupu prostorija.
MDLXXII
Republika Srbija
MUP Republike Srbije – RDB
318
CRDB Pri{tina
III linija rada
Dana, 15. 8. 1994. godine
Pri{tina
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: “Grk”. Razgovor obavqen dana 4, 6. i 9. 8. 1994. godine, na
inicijativu operativnog radnika. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II
Podaci o neprijateqskoj delatnosti: Izvor nam je rekao da dok
je bio u Hrvatskoj, Ante Prka~ina je bio predsednik kluba u kojem
se on takmi~io, u isto vreme i ranije izvor je stekao me|unarodnu
reputaciju, kao takvog Prka~ina ga je cenio i bio je jedan od najzainteresovanijih da ga dovede u BK “Radni~ki” iz Slavonskog Broda.
U izvora, Prka~ina je kao u sportistu dosta ulo`io pa je izme|u wih postojao jedan korektan odnos. U tom smislu izvor pomiwe da
ga je Prka~ina jednom prilikom ponudio da mu bude li~ni telohraniteq. Prka~ina je veliki biznismen, ima lanac lokala {irom Hrvatske, a kao delegat Hrvatskog sabora ima veoma dobre politi~ke
veze.
Izvor je bio u bliskoj vezi sa izvesnom Vesnom N. “qubavnicom”
Prka~ine, koja mu vodi poslove u lokalu na Malom Lo{iwu. Osim
{to Vesna N. vodi poslove u lokalu, ona je prisutna sa Ante Prka~inom i u krugu visokog hrvatskog dru{tva.
Izvor je zainteresovan da otvori privatnu firmu u Gr~koj, to }e mu
po}i za rukom, jer izvor `eli da se razvede od supruge u Pri{tini,
da bi sklopio brak sa Grkiwom, sa kojom je dobio sina Konstadina.
Da bi otvorio firmu i dobio dvojno dr`avqanstvo, potrebna su
mu uredna – legalna dokumenta iz SRJ, na ~emu upravo i radi. U uspeh
i poslovnost svoje firme izvor ne sumwa, jer je porodica druge supruge Grkiwe veoma bogata, `ivi u Aspravalti, a u nekim su rodbinskim odnosima i sa Papandreuom.
Izvor bi se sa Grkiwom ven~ao u crkvi, dobio gr~ka dokumenta
– paso{ koji bi mu omogu}io slobodnije kretawe po Evropi. Po{to
u Gr~koj na tr`i{tu prolaze dobro pojedini artikli koji se proizvode u Hrvatskoj, izvor bi preko svoje firme poku{ao da posluje sa
pojedinim licima – poznanicima, a me|u wima i sa Antom Prka~inom.
319
Osim {to bi kontaktirao sa Antom Prka~inom, izvor bi stupio u kontakt i sa Damirom [karom, koga poznaje iz vremena predstavqawa SFRJ u boksu. Ina~e, izvoru je poznato da je Damir [kara okupio neke biv{e sportiste i formirao specijalnu jedinicu
pod nazivom “Kobre”, a koja je u ratnim sukobima bila uspe{na.
Pored u~e{}a u ratu, [karo je veoma ~esto odlazio u Budimpe{tu, jer je vodio neke “sumwive poslove”, a tada bi u kontaktu bio sa
izvesnim Hodakom N., (biv{i bokser) kod koga bi odsedao u ku}i, a
izvor ga je video u Hodakovom butiku, koji se nalazi u neposrednoj
blizini hotela “Astorija” u Budimpe{ti.
Izvor je jedno vreme boravio u [vajcarskoj – Cirihu i tu je upoznao Hamzu N., iz Novog Pazara. Hamza N. mu je rekao da ima lokal
u Be~u, kao i da se bavi pojedinim poslovima vezano za trgovinu drogom. Daqe mu je Hamza N. rekao da je {ef be~ke policije – odseka za
narkotike, zadu`en za krijum~arewe iz biv{e SFRJ, izvesni Rolf
Kugler, da je dobar policajac, da ima dobre pozicije me|u na{im qudima, da je o`ewen Crnogorkom, da ima usvojenu }erku iz `enine porodice (vezano za Rolfa Kuglera, napisana je slu`bena bele{ka o
informativnom razgovoru broj 4939 od 15. 10. 1993. godine, a izvor je
izneo da je usvojeno dete Rolfa Kuglera, Dragica Pantovi} udata
Tomi} – prim. op. radnika.
Izvor je kasnije ~uo da je Hamza N. bio Rolfov “~ovek”, koga je `rtvovao zbog otkrivawa lanca {vercera droge sa na{eg terena SRJ.
Dok je izvor bio u li~nom obezbe|ewu Beyeta Blace, kod wega u
Budimpe{tu je dolazio Reya N. policajac (verovatno se radi o
Beyet Ta}iju, pomo}niku komandira SM centar, koji je jedno vreme
bio suspendovan) koji je vi{e puta hteo da uspostavi kontakt sa
Beyetom, a kojem Beyet nije verovao, jer je mislio da je Reya kod wega boravio po zadatku. Tako|e, izvor nam je rekao da su Agim Ga{i i
Beyet veoma bliski sa vlasnikom butika “Bos” u Pri{tini, za koga
nabavqaju robu kra|om u Italiji, a koja se prodaje u Pri{tini u pomenutom butiku. Robu {aqu preko Muje Letija.
Kada Agim Ga{i boravi u Pri{tini, redovno se vi|a sa Gzim
Kukaj, vlasnikom privatne firme, i Predragom @ivi}em, predsednikom ve}a op{tinskog suda.
Po re~ima izvora, ako bi eventualno Agim bio uhap{en, @ivi}
bi verovatno intervenisao, jer za to ima interesa. U wihovom dru{tvu vrlo je ~esto izvesni Nusret Popi, koji radi na veliko neke
transakcije deviza sa “kompanijom Kari} (Nusret Popija, broj telefona operativni radnici su prona{li u imeniku kod Florijana
Ukele – lice obuhva}eno OA “Dinar”).
320
III
– Ante Prka~ina, biznismen iz Hrvatske, sportski radnik, biv{i predsednik bokserskog kluba “Radni~ki” iz Slavonskog Broda,
sada delegat u Hrvatskom saboru. Ranija bliska veza predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana.
– Damir [karo, biv{i bokser – reprezentativac biv{e SFRJ,
komandant specijalne jedinice “Kobre”, koja je u~estvovala i u~estvuje u ratnim akcijama na prostoru Hrvatske.
– Agim Ga{i, poznat po nadimku Mati~ani, poznat Resoru.
– Beyet Blaca, poznat Resoru.
– Gzim Kukaj, privatni biznismen iz Pri{tine, bliska veza
Agima Ga{ija.
– @ivi} Predrag, predsednik ve}a Op{tinskog suda u Pri{tini.
IV
Osim informativnog razgovora druge mere i radwe RDB nisu
preduzimane.
V
U narednom periodu izvor }e se i daqe kontaktirati, napisa}e
se predlog za anga`ovawe za saradwu sa Resorom, a izve{taji }e se
dostavqati pod pseudonimom “Grk”. Te`i{te i usmeravawe saradnika bi}e dobijawe saznawa vezano za Antu Prka~inu, Damira [kara,
to bi izvoru pro{lo za rukom, jer }e preko privatne firme koju misli da otvori u Gr~koj, sa istima da ostvari poslovnim kontakt – trgovina, a interesantna saznawa do kojih bi, do{ao po dolasku u na{u zemqu izvor bi ih blagovremeno preneo.
Predla`emo da se op. radnicima daju dodatne instrukcije, vezano za usmeravawe izvora prema Hrvatskoj i pomenutim licima. Izvoru je predo~ena mogu}nost da }e neko od rukovodilaca CRDB Pri{tina, prisustvovati jednom od narodnih kontakata, {to je izvor i
prihvatio.
Tako|e smo mi{qewa da bi izvor u narednom periodu, mogao da
nam pru`i odre|ena saznawa vezana za “poslove” Beyeta Blace.
Izvor je insistirao u kontaktima da ga op. radnici ne kompromituju sa mawim koli~inama narkotika i oru`ja, ve} da `eli i ima
mogu}nosti da u~estvuje u otkrivawu ve}ih, zna~ajnijih koli~ina
droge i oru`ja.
Veoma je interesantno naglasiti veze Agima Ga{ija u Italiji
sa {efom milanske policije. Pre svega, mi{qewa smo da je interesantno u kom je smislu karakter wihove veze, jer je jednom prilikom
izvoru izjavio da ako je potrebno Agim Ga{i bi istom zavr{io bilo koji posao, jer dobija protivusluge za svoje potrebe. Tome bi tre321
balo dodati jo{ i veze koje Agim ima kod pojedinih pripadnika RJB
CB Pri{tina.
S obzirom da je izvor zbog reprezentativnog bavqewa sportom u
vi{e navrata odlagao odslu`ewe vojnog roka, a kasnije izvesno vreme proveo u inostranstvu, sada zbog starosne granice nije u mogu}nosti da ode na odslu`ewe vojnog roka.
Po{to isti nema urednu PI, potrebna mu je potvrda vojnog odseka za regulisawe putne isprave. Mi{qewa smo da se izvoru izda
potvrda iz vojnog odseka da bi regulisao putnu ispravu sa kojom bi
mogao da putuje po Evropi, otvori firmu u Gr~koj, a sve to u ciqu da
bi mogao da odgovori na postavqene zadatke – instrukcije koje bi mu
bile date od strane op. radnika.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h 1 na~elniku Odeqewa II uprave Z. Dragovi}u
2 h 1 CRDB Pri{tina
Operativni radnici,
S. Fili} i I. Radulovi}
MDLXXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 18. 8. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija me je obavestila da je, 10. 8. 1994. godine, u
Benkovcu, pred zgradom Skup{tine op{tine (centar grada) oka~ena
“{ahovnica” (hrvatska trobojnica). “[ahovnica” je oka~ena u znak
protesta zbog lo{eg rada op{tinske vlade i po neproverenim saznawima oka~ili su je “`estoki” Srbi.
Me|utim, samo prisustvo (fizi~ko) zastave Republike Hrvatske
nije izazvalo zna~ajniju reakciju stanovnika Benkovca.
Dostavqeno:
– na~elniku II uprave
– op. radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
322
MDLXXIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Br.
Beograd, 18. 8. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Nakon susreta Mikeli}-Babi} sa [arini}em i Pa{ali}em u
Kninu, ura|ena je bele{ka koja je upisana u kompjuter u civilnim
poslovima sektora Jug-UNPROFOR.
Na operativnu vezu koja je dobavila tekst sporazuma vr{i se
pritisak od strane organa vojne bezbednosti u Kninu.
Napomena:
Susretu Mikeli} – [arini} u Kninu prethodio je susret [arini} gen. Novakovi}, koji je odr`an na Kordunu (Topusko) pre oko mesec i po dana.
Susret [arini} – Novakovi} odr`an je bez prisustva prevodilaca ili ~inovnika UNPROFOR-a (bili su sami tokom razgovora)
i o ovom susretu nije obave{tena javnost.
(Izvor pouzdan).
Dostavqeno:
– na~elniku II uprave
– op. radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
***
U toku sastanka 5. 8. 1994. godine, i nakon sporazuma o prekidu
vatre od 29. 3. 1994. godine, postignut je sporazum da se nastavi pregovara~ki proces u okviru op{te normalizacije odnosa. Sastanku
su prisustvovali g-din Hrvoje [arini}, g-din Ivica Pa{ali}, gdin Borislav Mikeli} i g-din Milan Babi}. Odr`an je u {tabu
UNPROFOR-a u Kninu pod okriqem Me|unarodne konferencije o
biv{oj Jugoslaviji.
Postignut je sporazum o neodlo`nom uspostavqawu ekspertnih
grupa koje }e pripremiti slede}e teme za pregovore dveju delegacija.
323
Humanitarna pitawa (nestale osobe i raseqena lica)
Otvarawe autoputa Beograd – Zagreb
Obezbe|ewe vodosnabdevawa
Re{ewe pitawa penzija i prava {tedi{a
Re{ewe za pitawa koja se odnose na ponovno uspostavqawe hidroenergetskog elektrosistema.
Re{ewe pitawa koja se odnose na jadranski naftovod.
Re{ewe pitawa koja se odnose na transport (`eleznicom, drumskim saobra}ajem i vazdu{nim putem).
Re{ewe za pitawa koja se odnose na trgovinu.
Nacrt: 3. kolovoza 1994.
Okvirni sporazum
Ovaj dokument predstavqa politi~ki sporazum strana koje zastupaju potpisnici. Strane su ovim sporazumne da odmah poduzmu odre|eni broj konkretnih mjera, kako bi poboq{ale svakodnevne uvjete `ivota znatnom broju qudi na obje strane.
1. Strane su sporazumne da se otvori dovod vode u slijede}e gradove:
a. Biograd
b. Drni{
c. Teslingrad/Li~ki Osik
d. Sisak
e. Zadar
2. Strane su sporazumne da se u elektranu u Obrovcu vrati deset
polova generatora.
3. Kako bi se osiguralo ponovno pu{tawe vode gradovima navedenim u ovom sporazumu, i proizvodwa elektri~ne energije u elektrani Obrovac, strane su sporazumne prihvatiti i po{tivati slijede}e to~ke:
a. Strane }e UNPROFOR-u dati na raspolagawe svu tehni~ku
dokumentaciju koju UNPROFOR smatra nu`nom za provedbu sporazuma koji se sklapa u to~kama 1 i 2, onda kada takva dokumentacija
postoji. To se osobito odnosi na:
i. Planove i tehni~ke specifikacije instalacija, cjevovoda,
elektri~nih vodova i drugih srodnih objekata i opreme;
ii. Procjene {tete
iii. Procjene radova potrebnih da se obnovi dovod vode i proizvodwa struje;
iv. Procjene potrebnog materijala
b. Sve instalacije, objekte i radnike koji rade na projektu izvan
Zone razdvajawa osiguravat }e (sigurnost svih... jam~ite }e...) srp324
ske, odnosno hrvatske civilne i vojne vlasti, kako za vrijeme procesa obnove, tako i tijekom kasnije uporabe.
c. Sve instalacije, objekte i radnike koji rade na projektu unutar Zone razdvajawa osiguravat }e iskqu~ivo UNPROFOR. Strane
}e UNPROFOR-u pru`iti pomo} u ra{~i{}avawu mina i u otklawawu incidenata koji se dogode unutar Zone razdvajawa.
d. Strane }e radnim mom~adima omogu}iti potpuni i neometani
pristup Zoni razdvajawa sa obje starne, ukoliko to zatra`i UNPROFOR, kako bi se izvr{io o~evid i radovi na projektu dovoda
vode unutar Zone razdvajawa.
e. Strane }e promatra~kim skupinama UNPROFOR-a omogu}iti puni i nesmetani pristup radovima, instalacijama i objektima
izvan Zone razdvajawa na obje starne, kako tijekom procesa obnove,
tako i tijekom kasnije uporabe, kada god to provedba sporazuma sklopqenog u to~kama 1 i 2 bude zahtijevala.
f. Strane }e izvoditi sve radove kako unutar tkao i izvan Zone
razdvajawa po napucima UNPROFOR-a, a po potrebi i u suradwi sa
UNPROFOR-om. UNPROFOR mo`e odlu~iti da se ukqu~e i drugi
stru~waci, nakon savjetovawa sa stranama. Ondje gdje problemi sa
nedostatkom materijala, nov~anih sredstava ili radne snage prije~e izvr{ewe radova na bilo kojoj od strana, podrobni podaci o tim
problemima bit }e dani UNPROFOR-u kako bi se mogli razrije{iti.
g. UNPROFOR }e, u suradwi sa stranama, izraditi vremenski
raspored kako bi se osigurala {to br`a provedba ovog sporazuma.
Taj }e vremenski raspored ukqu~ivati i odredbe glede koli~ine vode koja se isporu~uje na svakoj od lokacija. Dovod vode svakoj od lokacija navedenih u to~ki 1 otvorit }e se ~im se zavr{e radovi na vodovodnom sustavu za pojedinu lokaciju. Povrat polova generatora i
otvarawe zadarskog vodovoda odvijat }e se istovremeno.
h. Po zavr{etku obnove, vodovode koji prolaze kroz Zonu razdvajawa nadzirat }e ona strana koja prima vodu i UNPROFOR kako
bi se sve odredbe sporazuma, ukqu~uju}i i one o koli~inama za isporuku, po{tivale.
i. Ako do|e do ikakvog spora ili kr{ewa neke od odredbi ovog
sporazuma, nijedna od strana ne}e uzvratiti ili poduzeti bilo kakvu jednostranu akciju, ve} }e se problem predati me|unarodnim
stru~wacima, koje }e imenovati UNPROFOR i koji }e stvar istra`iti i o woj presuditi.
325
MDLXXV
PD1
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
22. 8. 1994. godine
Dokument, evidencioni broj: 94
Po~etna pozicija: 02056C09
Krajwa pozicija: 02056C01
Delovodni broj dokumenta: 64077
Broj snimaka: 5
MUP Republike Srbije
– Resor DB – V uprava –
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO po srpskom ekstremizmu iz
Stare Pazove, SO Stara Pazova.
Prilog: 1.
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
– Srpski ekstremizam –
14. 11. 1994. godine
Izve{taj o rezultatima primene TKTR
Primenom TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO – 8944101284, iz
Stare Pazove, u proteklom periodu do{li smo do slede}ih podataka:
Dana 8. 11. 1994. godine, Ulemek je kontaktirao sa suprugom Bogi} Stevana (telefon 021/062-728). Interesovao se “da li je budu}i
potpredsednik tu” (re~ je o Bogi} Stevanu, biv{em ~lanu vlade
RSK, prim. operativnog radnika). Bogi}eva supruga je rekla da je
Stevan na putu u Crnoj Gori, a Ulemek je na to upozorava. Ka`e da je
pogre{ila i da se nikada ne govori gde je on. Dovoqno je re}i da je
326
na putu. On se trenutno nalazi kod Ulemeka i uspostavqa vezu sa suprugom. Supruga ka`e da se nada da nije pogre{ila {to je Ulemeku
rekla gde je Stevan oti{ao sa ~ime se i on sla`e. Nalazi se u Staroj Pazovi, jer se “razi{ao sa onim lopovima”, tako da nisu ni{ta
uradili. Supruga ga izve{tava da je kod we jutros dolazio Suqin tata i da je bilo nekih problema, jer su hteli da pretresaju Suqin lokal. Tra`e neko ma{insko uqe. Bili su kod wih ku}i i pretresali
stan. Hteli su da u|u i u Suqin lokal, ali to Suqin tata nije dao rekav{i da lokal nije samo Suqin ve} i wegov (Bogi}ev). Suqa je, navodno, bio oti{ao za Novi Sad. Suqin tata joj je ju~e rekao da je tu
bio isteran i neki auto. Ona ne zna {ta je u pitawu, ali se pla{i da
bi mogli do}i i kod wih u pretres. Stevan je te{i i ka`e da on na
sebi nema ni{ta, pa nek slobodno pretresaju. A on }e se potruditi
da u ve~erwim satima do|e ku}i.
Dana 9. 11. 1994. godine, izvesni Qubo iz Bijeqine tra`io je
Ulemeka i rekao da mu se javi na telefon broj 0210 – 076 – 472 – 743,
a mo`e probati i bez broja 0210. Ulemek je tokom dana bio u Beogradu.
Dana 10. 11. 1994. godine, Ulemek je kontaktirao Iliju iz Stare
Pazove, telefon broj 315-255 (re~ je o Vukovi} Iliji, vlasniku radwe elektro-gvo`|ar, koji je Ulemekov prijateq i koga smo ranije
identifikovali, prim. operativnog radnika). Ulemek se `ali Iliji da je ovih dana prezauzet “ne zna gde mu je glava”. Ilija se interesuje da li Ulemek ide za Bosnu, a on ka`e da }e, ako treba, i}i, a da
}e krenuti “~im krene gazda” (misli na @eqka Ra`natovi}a Arkana, prim. operativnog radnika). Gazda je jo{ tu, pa je i on tu, a ina~e
je ve} polovina wih oti{la, jer je situacija ozbiqna. Daqi razgovor
sa Vukovi} Ilijom vo|en je vezano za detaqe oko preuzimawa restorana FK “Jedinstvo” iz Stare Pazove, ~iji je Ulemek predsednik.
Dana 14. 11. 1994. gogine, Ulemek je nazvao sedi{te stranke Srpskog jedinstva u Beogradu (telefon 011/668-904). Ostvario je kontakt sa de`urnim u stranci, izvesnim Trpkom, sa kojim se dobro poznaje. Ulemek pita za{to ih @eqko zajebava i interesuje se ho}e li
oni i}i, ili ne}e. Tako|e ga interesuje gde je @eqko. Trpko mu ka`e da je iza{ao u grad, a do malopre je bio tu. Ulemek izra`ava nestrpqewe, jer kako ka`e sedi kao neka budala, kao neki penzioner i
~eka, a niko ga ne “tretira ni dva posto”. Trpko ka`e da on oko toga
ne zna bli`e podatke. Ulemeka interesuje da li je Peja navra}ao i
dobija odgovor da je tamo ju~e svratio, a danas nije dolazio. Na kraju Ulemek ka`e da }e sutra do}i u Beograd.
U proteklom periodu, registrovali smo jedan kontakt Ulemeka
i @eqka Ra`natovi}a Arkana na ovaj na~in. Dana 1. 11. 1994. godi327
ne, u ve~erwim satima, Ulemek je zvao sedi{te SSJ u Beogradu na napred navedeni telefonski broj i od Mi}e i Sandre tra`io @eqkov
direktan broj, ali mu to ovi nisu dali. Sandra je rekla da je to @eqko zabranio, jer je dala broj wegovoj k}erki, a ona dala broj nekom
drugom, te je @eqko poludeo. Savetuju ga da ostavi poruku na pejyer.
Ulemek poziva pejyer centar i ostavqa poruku za pejyer broj 777, koja glasi: “Molim te javi se hitno na 022/312-800. Mile Ulemek” (ku}ni broj Ulemeka, prim. operativnog radnika). U me|uvremenu, Ulemek je nazvao broj 011/664-264 i od nepoznate `enske osobe tra`io
gospodina @eqka, a ona zakqu~uje da ga on nije zvao verovatno ve}
dve godine, jer ona toliko dugo ima ovaj broj. Posle izvesnog vremena, javio se Arkan i interesovao se za novosti. Ulemek ga izve{tava
da je wegov brat bio tamo da nudi nekog-igra~a Hajduku iz Liona. Re~
je o nekom igra~u za koga se tra`i 15.000 (neko tra`i od Ulemeka
15.000, prim. operativnog radnika), a za wega nije ni{ta dobijeno.
Tako|e FK “Jedinstvo” iz Stare Pazove nije ni{ta dobilo za wega
i Ulemek ne zna {ta da radi. Planira da ga registruje za Obili} i
kasnije ga proda (na ovom mestu je kontakt prekinut iz tehni~kih
razloga).
Napomena:
Kontakti Ulemeka i Bogi} Stevana su ranije registrovani.
CRDB Novi Sad }emo izvestiti o vezi Bogi}a i Suqe i wegovog sina sa kojim Bogi} verovatno posluje. Potvr|eni su raniji podaci o
odlasku pripadnika SSJ u Bosnu i nameri @eqka Ra`natovi}a Arkana, kao i Ulemeka da tamo idu.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – III uprava
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava
1 h u dosije broj 894501284
Operativni radnik,
Milan Pavlovi}
MDLXXVI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Br.
328
Beograd, 22. 8. 1994. godine
^arls Kiru|a – saznawa
Novi koordinator civilnih poslova u kancelariji UN-a u Beogradu, dugogodi{wi radnik u UN, po ro|ewu Kenijac, ali odavno nema ni{ta sa Kenijom, `ivi stalno u Wujorku, a po neproverenim saznawima ima ku}u u Londonu.
U Jugoslaviju je do{ao u martu 1992. godine, od po~etka misije.
U sektoru “Sever” – Topusko, vr{io poslove koordinatora civilnih poslova. Blizak saradnik mu je bio Paolo Rafone, Italijan,
koji se deklari{e kao socijalista. Rafone je ostvario kontakte sa
“Srpskim demokratskim forumom” – Milorada Pupavca u Zagrebu,
ali i sa pojedincima u Krajini – sudija Jovi} u Glini (u~esnik “Verona foruma” u Be~u – blizak Borislavu Mikeli}u!), Borom Martinovi}em iz Gline (SDS svih srpskih zemaqa) i Milom Paspaqom
(u vreme dok je bio predsednik Skup{tine RSK).
Rafone je bio dobar sa Milo{em @ivkovi}em (predsednik op{tine Krwak) i ~lan Komiteta za saradwu sa UNPROFOR-om
RSK-a).
@ivkovi} je pozicija OB G[ SVRSK (pukovnik Krweta)!
Kiru|a je kontaktirao ova lica, isti~u}i svima da se on bavi samo ekonomskim pitawima. Dolaskom Aka{ija, prelazi u Zagreb, u
komandu UNPROFOR-a na mesto na~elnika za personalna pitawa
civilnih poslova. Kiru|a je povukao u Zagreb i Paola Rafonea.
Na pregovorima o prekidu vatre u Be~u, 1993. godine, Kiru|a je
pokazao izuzetno dobru upu}enost u op{te prilike u celoj RSK, dobro poznavawe implikacija vojne situacije, te izvanredno poznavawe prilika u UNPROFOR-u.
Susretu Kiru|e i potpredsednika vlade @eqka Simi}a, prisustvovala je, kao prevodilac Aida Samaryi}.
Napomena:
Pukovnik Krweta sastao se, u subotu popodne, sa Aidom Samaryi}.
Dostavqeno:
– na~elniku II uprave
– op. radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
329
MDLXXVII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Br.
Beograd, 23. 8. 1994. godine
Izbeglice iz Cazinske krajine
– problem sme{taja –
Do 23. 8. 1994. godine, izbeglo je iz Cazinske krajine na teritoriju RSK oko 45.000 lica. Ra~una se da jo{ oko 15.000 lica prelazi
na teritoriju RSK-e.
Sutra, 24. 8. 1994. godine, na Plitvicama }e se odr`ati sastanak
izme|u rukovodstva RSK i Jasu{i Aka{ija i rukovodioca visokog
komesarijata za izbeglice u biv{oj Jugoslaviji.
U krugovima kancelarije UNA, u Kninu, pri~a se da }e se predlo`iti rukovodstvu RSK da se izbeglice nasele na podru~je Vrlike
i Drni{a.
Dostavqeno:
– na~elniku II uprave
– op. radniku
– analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDLXXVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
29. 8. 1994. godine
– OI “Pako” –
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1.
Izvor je Popovi} \uro iz Daruvara, Republika Hrvatska, sa kojim je obavqen informativni razgovor, dana 24. 8. 1994. godine, u we330
govom stanu u In|iji, u vremenu od 9,00 do 13,00 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
Popovi} \uro, ro|en 18. 8. 1939. godine u Sluwu, Republika Hrvatska, po narodnosti Srbin, po zanimawu penzioner, bio nastawen
u Daruvaru, ulica ^e{ke brigade broj 1, sada sa prebivali{tem u
In|iji, Blok – 63, objekat 23/14.
Sa izvorom se prvi put kontaktira. Izvor pouzdan – podaci se
mogu prihvatiti kao ta~ni. Operativnih tro{kova nije bilo.
2.
Izvor se na na{e podru~je doselio po~etkom avgusta meseca teku}e godine iz Daruvara, Republika Hrvatska, gde je uspeo da proda
ku}u. Prilikom izlaska iz Republike Hrvatske, izvor je bio vra}en
sa grani~nog prelaza u Daruvar, radi razdu`ewa li~nog naoru`awa,
odnosno pi{toqa koji je na poklon dobio kao dugogodi{wi radnik
i rukovodilac SUP-a Daruvar, a koji nije predao u mesnom nadle`nom SUP-u pre iseqavawa, na {ta je bio obavezan prema uredbi
MUP-a Republike Hrvatske, koja se odnosi na lica koja se iseqavaju iz iste. Kao razloge koji su uticali na odluku za iseqavawe iz Republike Hrvatske, izvor navodi stalne sitne provokacije, koje su dovodile u pitawe li~nu bezbednost, kao i bezbednost imovine izvora,
a kao povod navodi fizi~ki napad i poku{aj ubistva wegovog sina
Gorana, starog 17 godina. Izvor je preko prijateqa uspeo da do|e u
kontakte sa biv{om kom{inicom, koja se du`i niz godina nalazi na
radu u Nema~koj i koja je kupila izvorovu ku}u.
Izvor je zavr{io Vi{u {kolu unutra{wih poslova u Zagrebu,
1970. godine, i potom ceo radni vek, do penzionisawa 1990. godine,
proveo rade}i u MUP-u, od ~ega polovinu vremena na rukovode}im
mestima, prvo kao komandir SUP-a Daruvar, a potom na~elnik zajedni~kih slu`bi sa koga je i oti{ao u penziju. Naime, 1990. godine,
i 1991. godine izvr{ena je reorganizacija u MUP-u Republike Hrvatske, koja je sprovedena po nalogu HDZ-a, radi “~i{}ewa” rukovode}eg kadra od neposlu{nih, odnosno Srba, koji su do tada bili u
znatnoj meri zastupqeni u tim strukturama. Sa mesta na~elnika
SUP-a Daruvar tada je smewen Loli} Ranko, a na wegovo mesto do{ao je Gatari} Ivan, koji je prethodno radio u SUP-u u Kri`evcima. Na mestu komandira nalazio se Baweglav Qubo, a zamenik komandira je bio Jare{ Zlatko. Jare{ je, po izbijawu ratnih sukoba u
Hrvatskoj bio smewen, ali se kasnije “dokazao” i sada se nalazi na
mestu komandira SUP-a u Grubi{inom Poqu. U drugoj polovini
1991. godine i tokom 1992. godine, u miliciju su primani ekstremni
331
pripadnici HDZ-a, koje je upu}ivalo Ministarstvo vojske Republike Hrvatske. Ova lica su imala zadatak da “dr`e na oku” stare radnike SUP-a i ujedno preduzimaju specijalne akcije prema licima
srpske narodnosti. Oni su se isticali brutalno{}u i fizi~kim
maltretirawem Srba, {to je u vi{e slu~ajeva rezultiralo i likvidacijama.
U Daruvaru prvi ozbiqniji atak na Srbe dogodio se 29. 12. 1991.
godine, kada su pripadnici ZNG-a uhapsili 34 lica srpske narodnosti radi tra`ewa razmene sa JNA sa zarobqene svoje ekstremiste.
Tom prilikom bio je uhap{en i izvor. Komandant hrvatske vojske
koji je vodio ovu akciju bio je \uro De~ak, general bojnik iz Virovitice. Nakon nekoliko dana provedenih u zatvoru, po nalogu De~aka upu}ena su dvojica od uhap{enih talaca prema polo`ajima JNA
sa ultimativnim zahtevom za momentalno osloba|awe svih uhap{enih hrvatskih vojnika ili }e u protivnom taoci u Daruvaru biti
streqani. Za ovaj zadatak odabrani su Loli} Ranko i Novakovi} Borivoj. Kako se isti u odre|enom vremenu nisu vratili, po istom zadatku su upu}eni izvor i Popara Jovo. Nakon stizawa do polo`aja
JNA, oni su predali pisani ultimatum vezno za daqe postupawe sa
taocima. Po{to su Loli} i Novakovi} odbili da se vrate na hrvatsku teritoriju, izvor je sa Poparom prihvatio da se vrati sa odgovorom na teritoriju pod kontrolom hrvatske strane.
Nakon povratka, iste je sa~ekala patrola hrvatske vojne policije, koji su ih vezali i sproveli do prvih polo`aja nakon ~ega su dobili uputstvo da iste zajedno sa odgovorom sprovedu kod “brke”. Tada se odnos prema izvoru i Popari vidno promenio, bili su ponu|eni kafom, nakon ~ega su slu`benim yipom dovedeni kod \ure De~aka. Isti ih je pohvalio za hrabro i lojalno dr`awe i pustio ih da
slobodno odu ku}i. Nakon 15 dana, u izvorovu ku}u do{la je patrola
milicije zahtevaju}i od istog da po|e sa wima na informativni razgovor.
Po dolasku u policijsku stanicu, izvor je zatekao Popara Jovu.
Dok su ~ekali na razgovor, nai{ao je Turkovi} Stjepan, radnik SDB
Bjelovar, koga je izvor odranije poznavao, jer su slu`beno sara|ivali. Isti je Popari zamerio za uspostavqawe nekih telefonskih linija licima srpske narodnosti, a potom se obratio izvoru re~ima:
“^im ste sumwivi armiji interesantni ste i nama”. Kasnije je izvor
saznao da se srpska strana prilikom razmene interesovala za sudbinu wega i Popare nakon povratka na hrvatsku teritoriju i tra`ili
su ih u razmeni. Na te okolnosti sa istima je obavqen informativni razgovor od starne radnika SUP-a Daruvar [mit Slavka. Nakon
332
razgovora, izvor i Popara su vra}eni me|u 29 lica u zatvoru namewenih za razmenu.
Prilikom razmene, koja je dugo odlagana zbog masakra Srba u
Pakra~koj Poqani, izvor je izrazio `equ da ostane u Daruvaru, {to
mu je i dozvoqeno i od tada do pre dva meseca nije uznemiravan od
strane hrvatskih vlasti. Ta~nije, 11. 7. 1994. godine, u Daruvaru je ubijeno {est lica hrvatske narodnosti za {ta su optu`eni Srbi. Tada je
podignuta hajka na lica srpske narodnosti i svakodnevno su vr{ena
hap{ewa, pretresi ku}a i maltretirawa ovih lica. Izme|u ostalog,
patrola milicije je do{la u ku}u izvora zahtevaju}i od istog da im
iznese svoj alibi za pomenuti dan kada se desilo ubistvo, zapretiv{i mu da }e u protivnom biti uhap{en. Po{to im je izvor pokazao
putnu ispravu, iz koje se nedvosmisleno videlo da se on toga dana nalazio u NR Ma|arskoj, pomenuti su odustali od daqih isle|ivawa
obe}av{i da }e se nakon provere podataka vratiti. Istragu u vezi
ovog ubistva je vodio Hodak Nikola, rodom sa Plitvica, ina~e radi
se o tri brata, koji poti~u iz krvave usta{ke porodice. Nikolin
brat Drago je bio me|u prvim ekstremistima u Daruvaru i kao takav
bio je zamenik komandanta usta{kih specijalaca Maleka, koji je do{ao sa tim zadatkom iz emigracije, a koji je kasnije likvidiran. Tre}i brat, Ivica Hodak, tako|e je bio dobrovoqac u ZNG.
U daqem razgovoru izvor nam je izneo da su dolaskom HDZ-a na
vlast u Hrvatskoj po mestima naseqenim srpskim `ivqem formirani mesni odbori SDS-a, sa ciqem organizovawa i odbrane od nadolaze}e nacionalisti~ke euforije HDZ-a. U Daruvaru je predsednik
Mesnog odbora SDS-a bio Stevo Ratkovi}, zamenik je bio ^edo
Uskokovi}, a sekretar Vuki} Veqko. Ratkovi} je, kao prosvetni radnik optere}en kompleksima, bio nedorastao ovom zadatku. Uskokovi}, kao sitni kriminalac koji je iskoristio ovu situaciju i na preprodaji oru`ja, kao ratni profiter, zaradio bogatstvo, i sada se nalazi u Beogradu, dok je Vuki} bio premalo zainteresovan za ovakvo
politi~ko anga`ovawe i zbog toga su na~inili niz gre{aka. Izme|u ostalog, prilikom odlaska iz Daruvara zaboravili su kompletne
spiskove ~lanstva SDS-a u ku}i Vuki}a, koje su pripadnici ZNG-a
nakon pretresa prona{li i odmah preduzeli drasti~ne mere prema
tim licima. Zbog toga je momentalno bez posla ostalo preko 120 lica srpske narodnosti, neki od wih su zavr{ili u zatvoru, a ve}ina
ostalih su bili primorani da pobegnu iz Daruvara ne stigav{i da
reguli{u svoju imovinu.
Dolaskom HDZ-a na vlast, u Daruvaru je na mesto predsednika
Mesnog odbora HDZ-a do{ao advokat Majcen Branko, wegov zamenik
333
je bio Knapi} @eqko, biv{i direktor RO “Kamena Sira~”, a tajnik
je bio [tefanovi} Tomo, zaposlen u vodoprivredi u Daruvaru. Sada
se nijedan od wih ne nalazi na polo`aju. Majcen radi u op{tini Daruvar kao pravobranilac, [tefanovi} u odjelu za op{tu upravu, dok
se Knapi} vratio na staro radno mesto.
Od ekstremista u Daruvaru, izvor navodi jo{ slede}a lica:
– Ament @eqko, sada{wi potpredsednik Mesnog odbora HDZ-a,
ina~e obave{tajni oficir hrvatske vojske.
– Farka{ Miroslav, biv{i direktor specijalne {kole, a sada
potpredsednik op{tine Daruvar. Za vreme ratnih sukoba isticao se
ekstremnim postupawem prema licima srpske narodnosti.
– Jurjevi} Nikola, bio zapovednik daruvarske brigade hrvatske
vojske.
– Fazli}, komandant domobranskih jedinica hrvatske vojske,
ina~e biv{i komandant {taba TO.
– ^astek Josip, Galini} Josip, Peter Mirko i Jeli} Zlatko,
pripadnici obave{tajnog odeqewa hrvatske vojske u Daruvaru.
– Guberini} Miroslav, koji je nekad radio u Sekretarijatu NO,
sada ~asnik hrvatske vojske.
– Mio~ Vinko, {ef pobo~nog krila domobranskih jedinica iz
Daruvara.
– Filipovi} Milan, radio u [tabu NO, a izbijawem ratnih sukoba bio organizator i ustrojiteq mesnih {tabova domobranskih
jedinica, dok se sada nalazi na polo`aju visokog ~asnika hrvatske
vojske.
Kad je u pitawu ustrojstvo hrvatske vojske, izvor napomiwe da
postoje redovne operativno-takti~ke i gardijske jedinice kao profesionalna vojska, potom domobranske jedinice, koje dr`e punktove po mestima i vr{e redovne kontrole i koje su pod platom, i dobrovoqa~ke jedinice namewene za izvr{avawe posebnih ratnih zadataka koje se upu}uju na ratom obuhva}eno podru~je. U wih se ukqu~uju ekstremisti i strani pla}enici uz nov~anu nadoknadu od 300
DEM za vojnika. U ove jedinice je bio ukqu~en i izvorov kom{ija
Fotek Miroslav, kao artiqerac, sa kojim je izvor imao ~estih verbalnih duela.
Kad je u pitawu sada{wa bezbednosna situacija u Hrvatskoj, izvor napomiwe da su Hercegovci preuzeli u potpunosti sve rukovode}e polo`aje u vlasti, po~ev od `upanijskih pa do ministarskih.
Ina~e, hercegova~ki klan je izuzetno povezan i kompaktan i ne dozvoqavaju pristup drugim kadrovima. Oni dr`e i predsednika Frawu Tu|mana finansijskim ustupcima, s obzirom da su dozvolili da
334
porodica Tu|man bude finansijski najbogatija u Hrvatskoj i jedna
od imu}nijih evropskih porodica. Tako je mla|i Tu|manov sin Mato vlasnik deoni~arskog dru{tva, koje je prvobitno osnovao HDZ
radi uvoza oru`ja u Hrvatsku, a sada ovo preduze}e dr`i monopol
spoqne trgovine Hrvatske gde se slivaju ogromna devizna sredstva.
Stariji Tu|manov sin Miroslav, promovisan je u generala i na~elnik je hrvatske obave{tajne slu`be. Tu|manova k}erka Nevenka je
vlasnik lanca fri-{opova i specijalnih prodavnica pod okriqem
dr`avnih organa, koja dr`i monopol u ovoj oblasti. Tu|manov unuk
je vlasnik uvozno-izvozne firme za transfer visoke kompjuterske
tehnologije, dok se pod Tu|manovom neposrednom kontrolom nalazi
fond “Zrinski Frankopan” u koji se slivaju dobrovoqni prilozi iz
inostranstva.
Poku{aj razbijawa HDZ-a, koje su izveli Manoli}, Mesi} i Degolicija je u stvari bio poku{aj suprotstavqawa hercegova~koj liniji u vlasti koji o~ito nije dao `eqene rezultate, s obzirom da se
Tu|man priklonio Hercegovcima.
U sada{wem trenutku, hrvatska vlast se suo~ava sa izazovom vojnog intervenisawa u tzv. UNP-a zonama, odnosno srpskim krajinama, zbog ~ega trpi ogroman pritisak javnosti, a da u vezi toga o~ito
nema dovoqnu me|unarodnu podr{ku i vojno nije spremna za takvu
intervenciju.
3.
– \uro De~ak – general bojnik hrvatske vojske iz Virovitice.
– Turkovi} Stjepan – radnik ureda za za{titu Ustavnog poretka
Republike Hrvatske iz Daruvara.
– Holdak Nikola – radnik MUP-a Republike Hrvatske iz Daruvara.
– Ament @eqko – obave{tajni oficir hrvatske vojske iz Daruvara.
– Jurjevi} Nikola – zapovednik daruvarske brigade hrvatske vojske.
– Filipovi} Milan – ~asnik hrvatske vojske.
– Futak Miroslav – pripadnik specijalnih dobrovoqa~kih jedinica hrvatske vojske.
4.
Sa izvorom je dogovoreno da nakon provere navedenih podataka
po potrebi obavimo ponovni razgovor, u ciqu produbqavawa dobijenih podataka i prikupqawa novih bezbednosno interesantnih saznawa.
335
5.
Treba napomenuti da je izvor, kao dugogodi{wi radnik SUP-a
Daruvar, sa prilikama neposredno pre i za vreme ratnih sukoba na
podru~ju Daruvara upoznat. U toku razgovora pru`io je punu samoinicijativnost u oceni bezbednosnih prilika na ovom podru~ju.
Izvr{i}emo potrebna proveravawa dobijenih podataka i po potrebi sa izvorom obaviti novi razgovor na navedene okolnosti.
Ra|eno u 4 primerka.
Dostavqeno:
2 h MUP R. Srbije – Resoru DB – I­uprava
1 h u dosije OI “Pako”
1 h op. radniku.
Operativni radnik,
Miroslav Bo`i}
MDLXXIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
RDB – II uprava
Na~elniku F. Simatovi}u
Beograd
Predmet: Dobroslav Paraga
U vezi sa zahtevom Gli{i} Ilije, predsednika Srpskog nacionalnog saveza Australije, upu}enog MIP RSK u Beogradu, povodom
zahteva Paraga Dobroslava za dobijawe australijske vize, dostavqamo vam slede}e saznawe za Paragu:
Paraga Dobroslav, ro|en 9. 12. 1960. godine u SO Maksimir, Zagreb, jo{ kao student prava u Zagrebu 1980. godine, zapo~eo je neprijateqsku delatnost protiv SFRJ u smislu kaqawa wenog ugleda u
svetu predstavqaju}i je kao “staqinisti~ku” zemqu.
Pored ovog opozicionog politi~kog delovawa, Paraga ve} tada
stupa u vezu sa teroristi~kim organizacijama usta{ke emigracije,
kao {to su “Hrvatske oru`ane snage” (HOS) vojni deo “Hrvatskog
oslobodila~kog pokreta” (HOP) na ~elu sa Se~en Vladimirom,
oficirom kvislin{ke dr`ave Hrvatske iz Drugog svetskog rata,
koju je stvorio Tre}i Rajh na ~elu sa Antom Paveli}em i “Hrvatskim dr`avotvornim pokretom” (HDP) na ~elu sa [tedul Nikolom,
~iji su pripadnici izveli vi{e teroristi~kih akcija na podru~ju
336
tada{we SFRJ, [vedske, SAD i Nema~ke, kojom prilikom je izgubilo `ivot vi{e lica. Za svoju aktivnost Paraga je 1981. godine bio
pravosna`no osu|en od strane Vrhovnog suda SR Hrvatske na 5 godina zatvora od ~ega je izdr`ao 4 godine.
Tokom izdr`avawa kazne i nakon izlaska na slobodu, Paraga ne
prestaje sa antidr`avnom aktivno{}u zagovaraju}i radikalne teroristi~ke oblike borbe protiv tada{we vi{enacionalne dr`ave
SFRJ, uz raspirivawe me|unacionalne mr`we uglavnom uperene
protiv Srba i drugih naroda.
Pred izbijawe ratnih sukoba u biv{oj SFRJ, u vreme kada jo{
postoji celovita federalna dr`ava, Paraga zajedno sa poznatim teroristom Bari{i} Mirom (ubica ambasadora SFRJ Vladimira Rolovi}a u Stokholmu 1971. godine) organizuje kampove za obuku paravojnih formacija u Hrvatskoj, koje su tokom rata na podru~ju Republike Hrvatske po~inile najte`e zlo~ine prema srpskom `ivqu.
Pripadnici ovih formacija, pod nazivom Hrvatske oru`ane snage
(HOS), koji je preuzet iz Drugog svetskog rata i tada{we NDH, izvr{ili su tokom marta 1991-1993. godine, ubijawe zarobqenih Srba
`ena i dece na posebno bezobziran i svirep na~in.
Paragina stranka, Hrvatska stranka prava (HSP), posebno wen
vojni deo HOS i daqe praktikuje najte`e oblike progona i etni~kog ~i{}ewa srpskog `ivqa sa prostora sada{we Republike Hrvatske koju je me|unarodna zajednica priznala. Da HSP na ~elu sa Paragom po~iva na usta{koj ideologiji i platformi delovawa ilustruju i primeri, {to je HSP za rukovodioce svojih informativnih
ureda u Kanadi i Australiji postavila potomke ratnih zlo~inaca
iz Drugog svetskog rata Ante Paveli}a i Fabijana Lovokovi}a. Tako informativni ured u Kanadi vodi unuka Ante Paveli}a P{eni~nik – [eridan Ivana, a u Australiji, k}erka Lovokovi} Fabijana Vesna.
Na~elnik III uprave,
Milosav Viloti}
MDLXXX
Centar RDB U`ice
III
79 043
Dana 30. 8. 1994. godine
337
Slu`bena bele{ka radnika RDB
Izve{taj o primeni ad­hoc­PS-a nad Milanovi} Dafinom – hotel “^igota”, Zlatibor
Na osnovu odobrewa na~elnika CRDB U`ice, str. pov. br. 1441,
od 10. 8. 1994. godine, nad Milanovi} Dafinom, vlasnicom “Dafiment banke” u Beogradu, a shodno nalogu III uprave RDB MUP-a RS
(depe{a br. 2357 od 10. 8. 1994. godine) primewena je mera ad­hoc PS
u trajawu od 11. 8 – 26. 8. 1994. godine u rezidenciji hotela “^igota”
(spojeni apartmani 324 i 326) na Zlatiboru. Sve vreme boravka, imenovana je operativno pokrivana od strane CRDB U`ice. Kao weni
gosti u istom hotelu boravili su: Pavlovi} An|a, izvr{ni direktor “Dafiment banke” iz Beograda, sa mu`em Pavlovi} Milanom, a
koristili su sobu 320 istog hotela. Uz Dafinu Milanovi}, kao li~no obezbe|ewe, sve vreme bili su Er~i} Goran i Baki} Neboj{a u
sobi 318 i Jankovi} Milan, koji je boravio u rezidenciji sa Milanovi} Dafinom.
Na Zlatibor, Dafina je sa obezbe|ewem do{la vozilima “pe`o
306”, registarske oznake 30-E-115, “mercedes” kupe, registarske
oznake BG 700-500 i “mercedes”, registarske oznake 44-E-104.
U toku boravka, Dafina je zlatiborski hotel “^igotu” napustila 14. 8. ove godine u 10 ~asova, zajedno sa svojim “telohraniteqiem”,
Er~i} Goranom, navode}i kao razlog hitan boravak u Beogradu, radi
razgovora sa predstavnicima grada Beograda, Vlade Republike Srbije i rukovodiocima MUP-a Republike Srbije u Beogradu. U Beogradu je ostala do 18. 8. kada se vratila na Zlatibor (o navedenom je
blagovremeno telefonom obave{ten centar RDB Beograda – pr.
operativnog radnika).
Na Zlatiboru, u restoranu hotela “^igota”, Dafina Milanovi}
je 23. 8. ove godine, u vremenu od 10-10,30 ~asova, ostvarila bezbednosno interesantan kontakt sa Radowi} Bo{kom, zvanim Bole iz U`ica i Slavkom Stefanovi}em, navodno li~nim a|utantom dr Radovana Karayi}a, predsednika Republike Srpske. Razgovor su vodili
utroje i nije nam poznat predmet istog (o istom ste obave{teni na{om depe{om br. 1530 od 23. 8. ove godine).
U dane boravka Dafine Milanovi} na Zlatiboru, istu je u dva
navrata posetila izvr{na direktorka “Dafiment banke” iz Beograda, @ivkovi} Branka i izvesni Rade (prezime nepoznato) i Rajh Slobodan, tako|e predstavqen kao izvr{ni direktor navedene banke.
Na Zlatiboru su se zadr`avali do jedan dan sa no}ewem. Predzadwi
dan boravka (25. 8) do{la je Dafinina }erka Olivera sa suprugom
338
Goranom u pratwi telohraniteqa Slavoquba Novakovi}a, sa Kipra.
Isti su se vratili sutradan u Beograd uz napomenu da }e od srede (31.
8. 1994) do}i na Zlatibor i da }e boraviti 7 dana na odmoru.
Dana 26. 8. 1994, oko 11,30, Dafina Milanovi} je napustila Zlatibor, zajedno sa svojim gostima i li~nim obezbe|ewem, a gore navedenim vozilima (o ~emu je blagovremeno telefonom upoznat Centar
RDB Beograd, radi wenog operativnog prihvatawa).
Pisano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – III
1 h ovom centru
Operativni radnik,
Radenko Novakovi}
MDLXXXI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 30. 8. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 29. 8. 1994. godine, susreo sam Branka Marjanovi}a (Benkovac) potpredsednik SDS-a svih srpskih zemaqa (Karayi}evci). U
razgovoru, Marjanovi} je istakao da je, kao ~lan Glavnog odbora
SDS-a, prisustvovao nedavno odr`anom mitingu u Bawaluci. Tom
prilikom sa wim su razgovarali Radovan Karayi} i Mom~ilo Kraji{nik, interesuju}i se za genezu osnivawa SDS-a u Bosanskoj Krajini (septembar 1990) i grupu osniva~a – Vojislav Kupre{anin, Vojislav Br|anin, Radoslav Vuki} – koji su bliski sa Milanom Babi}em.
Babi} i wegova stranka – SDS Krajine – nisu dali podr{ku ujediwewu RSK i RS u parlamentu Republike Srpske Krajine.
Tokom nedavnog boravka Karayi}a i Kraji{nika u Kninu, SDS
svih srpskih zemaqa organizovao je tribinu u mestu Kistawe, na kojoj je Kraji{nik govorio o potrebi ujediwewa.
Kistawe je, kao sedi{te Bukovice, jo{ od 1990. godine upori{te
Milana Babi}a.
U parlamentu RSK, SDS svih srpskih zemaqa ima 24 poslanika
i tre}a je stranka po broju mandata. Od nekada{weg rukovodstva
SDS-a u vreme profesora Ra{kovi}a u sada{wem rukovodstvu SDS339
a svih srpskih zemaqa su ~lanovi Glavnog odbora – Branko Marjanovi}, Radoslav Tawga, Mile Paspaq.
Marjanovi} je, tokom razgovora istakao da je Milan Marti}
potpuno blokiran u radu od strane lica bliskih Borislavu Mikeli}u.
Posebno je naglasio da se sprema da razgovara sa Marti}em oko
novonastale situacije. Isti~e da je pro{le sedmice (pre referenduma) bio na sastanku glavnog odbora SDS-a na Palama i da je od Velibora Ostoji}a ~uo da je “Marti} predvi|en za otpis, te da }e biti zamewen sa Mikeli}em”!
Napomena:
Branko Marjanovi} je blizak sa Dobricom ]osi}em i Dragoqubom Mi}unovi}em jo{ od pre rata (1990. godine).
Ceo radni vek (32 godine) proveo je u “Radio Zadru”. Rat 1990. godine zatekao ga je na funkciji urednika programa. U~estvovao u
osnivawu SDS-a 1990. godine. Bio potpredsednik stranke. U sukobu
Ra{kovi} – Babi} dao podr{ku Ra{kovi}u. Jedan od osniva~a “Srpske op{tine Zadar”, zalagao se, 1991. godine, za formirawe “Zadarskog odreda” od Srba – stanovnika Zadra.
U prijateqskim odnosima sa Radomirom Smiqani}em (SDS za
Srbiju).
U Beogradu }e boraviti do kraja sedmice, a potom se vra}a u Benkovac.
Kucano u dva primerka.
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
– operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDLXXXII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-019
1. 9. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Stojanovi} Petronije, zvani Zorkin, OO po ekstremizmu kod
CRDB Ni{, zakazao je sastanak najeminentnijih pripadnika “Rav340
nogorskog porketa” koji }e se sadr`ati u prostorijama PP “TS”,
vlasni{tvo Tomi} Sini{e iz sela Dragocvet, op{tina Jagodina, sa
po~etkom u 10 ~asova.
Navedeni sastanak ima pripremni karakter i predstavqa uvodnu fazu uo~i sednice Glavnog odbora, koja }e se odr`ati u Beogradu
u prvoj polovini septembra meseca o.g.
Ina~e, Stojanovi} je do detaqa razradio tok i pojedinosti dnevnog reda (o ~emu je informisano na{om Slu`benom bele{kom sp.
br. 2782 od 12. 8. 1994. godine) isplanirav{i, pri tom, formirawe
raznih odbora i tela, a tretira}e se i pitawe raskola u samom vrhu
pokreta.
Skupu }e prisustvovati oko tridesetak ~lanova “Ravnogorskog
pokreta”, tj. iz svakog Okru`nog odbora predsednik, potpredsednik
i jedan delegat.
Na sastanak je pozvao: Govedarovi} Predraga, zvanog Pega, Milo{evi} Radomira, zvanog ^eda, \uri} Antonija, Todorovi} Dragoja, svi iz Beograda, Jovanovi} Dragana iz Kru{evca, ]irovi} Slobodana iz Kragujevca, Cileta N. iz Qiga i Radosavqevi} Vladana iz
Vaqeva, koga je zadu`io da pozove predstavnike iz [apca, ^a~ka,
Loznice, Lazarevca i U`ica.
Iz Ni{a sastanku }e, pored Stojanovi}a, prisustvovati Veqkovi} Rodoqub, zvani Ro|a, Mladenovi} Radomir, zvani ^aruga i
Aran|elovi} Dragoslav, zvani Beli.
Prema najnovijim operativnim saznawima, Govedarovi} Predrag, zvani Pega, iz Beograda izrazio je nezadovoqstvo najavom prisustva odre|enih lica, pre svega sa podru~ja Beograda, a u prvom redu prisustvom Antonija \uri}a i Milo{evi} Radomira, zbog wihove opstrukcije u dosada{wem radu RP.
Smatra da sastanku treba da prisustvuju predstavnici okru`nih
odbora koji su nezadovoqni dosada{wim radom Glavnog odbora na
~elu sa Radomirom Milo{evi}em.
Ocewuje da sastanak ima privatni karakter i da odstupa od ranije postignutih dogovora, kada je precizirano da je potrebno da se
svi odbori suprotstave rukovodstvu RP.
U tom ciqu, kontaktirao je neke od pozvanih ~lanova (Radosavqevi} Vladana, Jovanovi} Dragana) radi dobijawa li~ne podr{ke,
odnosno bojkota zakazanog sastanka.
Ovakav stav Govedarovi} je zauzeo, pre svega, zbog li~nog sukoba
sa \uri} Antonijem i Milo{evi} Radomirom, kao i zbog sve izra`enijih liderskih ambicija. Povodom ovakvog razvoja doga|aja,
Stojanovi} je pod pritiskom Govedarovi}a odlu~io da otka`e pozi341
ve \uri}u i Milo{evi}u, a sve u pravcu o~uvawa jedinstva pokreta
i smewivawa R. Milo{evi}a.
Dobijeni podaci ukazuju da je evidentan raskol u vrhu RP i da je
Stojanovi} imao ulogu i nameru da na zakazanom sastanku pomiri suprotstavqene strane. Me|utim, pod uticajem Govedarovi}a, odstupio je od ranije zami{qene ideje i odlu~io da se odr`i stanak predstavnika Okru`nih odbora bez prisustva navedenih lica iz Beograda.
U narednom periodu, primenom raspolo`ivih mera i radwi
RDB, sagledava}e se delatnost Stojanovi}a, pre svega u vezi odr`avawa najavqenog sastanka i sednice GO, kao i wegovo daqe anga`ovawe na planu formirawa, ja~awa i delovawa “Ravnogorskog pokreta”.
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDB MUP RS – I uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{ – OO P. Stojanovi}
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Qubi{a Milosavqevi}
MDLXXXIII
Ministarstvo unutra{wih poslova RS
– Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd
U prilogu akta dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru sa podacima koji se odnose na aktivnost hrvatskih i
srpskih ekstremista na podru~ju ^apqine.
Na~elnik Centra resora DB,
Miroqub Vukadinovi}
Centar resora DB
III – uprava – hrvatski ekstremizam
5-072
5. 9. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Zurovac Bo{ko, ro|en 2. 8. 1936. godine u selu Grabovina, op{tina ^apqina, od oca Jove i majke \ur|e, Jugosloven, penzioner, izbe342
glica, sa stanom u Kru{evcu ulica Kara|or|eva broj 7, naseqe Bagdala III.
Razgovor obavqen na inicijativu izvora dana 29. 8. 1994. godine,
u vremenu od 9 do 10 ~asova, u prostorijama RDB u Kru{evcu.
Sa izvorom je ranije kontaktirano.
Izvor nepouzdan – podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na delovawe hrvatskih ekstremista na teritoriji op{tine ^apqina.
U Razgovoru sa izvorom, isti nam je izneo podatak da je Pavlovi} Slavo, vlasnik kafi}a i privatne mesare u ^apqini, prvi opalio projektil iz topa, na kasarnu “Miro Popara” u ^apqini. Nakon
toga, Slavo je postao i komandant jedne jedinice. Ina~e, u predratnom periodu Slavo je bio jedna od veza za dopremawe oru`ja iz Nema~ke, gde je bio na privremenom radu i bavio se drugim sumwivim
poslovima za potrebe hrvatskih ekstremista.
Izvor je ukazao na zlo~ina~ko delo Jaki{a Pi{e iz ^apqine,
koji je hladnokrvno ubio Elezovi} Nevenku, tako {to je na wen prozor bacao kamen~i}e, a kad se ona pojavila rafalom iz automatske
pu{ke li{io je `ivota.
Zbog toga {to je Srbin, izvor je privo|en i saslu{avan u ~apqinski zatvor, ~iji je upravnik Previ{i} Boko, nekada{wi konobar.
Pre nego {to je odveden na saslu{awe u ^apqinu, Zurovac je bio priveden u zatvor u selo Grabovina, op{tina ^apqina, sme{ten u nekada{wem vojnom objektu. Zapovednik tog zatvora bio je Ivankovi} N.,
koji je ujedno obavqao i funkciju komandanta vojne policije.
Govore}i o licima srpske nacionalnosti koja su pristupila
oru`anim vojnim snagama Hrvatske, izvor je ukazao na slede}a lica:
– Zurovac Mile, od oca Bogosava, radnik UNIS-a, pripadnik je
HVO-a;
– Zurovac Risto, od oca Dimitrija, po zanimawu trgovac, pripadnik je HVO-a;
– Zurovac Du{an, od oca Dimitrija, po zanimawu varioc, pripadnik je HVO-a;
– Zurovac Nenad, zvani Ke{o, pripadnik HVO-a.
Sva pomenuta lica su iz sela Grabovina, op{tina ^apqina, gde
su i stalno nastawena.
III
– Pavlovi} Slavo, star 36 godina, visok 173 cm, crn, kratko pod{i{an, vlasnik kafi}a i mesare u ^apqini, bio na privremenom
radu u Nema~koj;
343
– Jaki{a Pipa, star 30 godina, krupan, }elav, plav, `iveo u ^apqini u ulici Oslobo|ewa;
– Previ{i} Boko, star 42-43 godine, visok 170 cm, pun ogrebotina po licu, sa zelenim o~ima, nekada bio konobar, sada upravnik zatvora u ^apqini;
– Ivankovi} N. star 35 godina, plav, ni`eg rasta, upravnik zatvora u selu Grabovina kod ^apqine i komandant vojne policije u
istoimenom selu;
– Zurovac Mile, od oca Bogosava, star 37 godina, krupan, plav,
studirao pravni fakultet, radio u UNIS-u;
– Zurovac Risto, od oca Dimitrija, star 40 godina, trgovac iz
Grabovine kod ^apqine;
– Zurovac Du{an, od oca Dimitrija, star 42 godine, varioc u
preduze}u “Kablovi”, `ivi u Grabovini kod ^apqine;
– Zurovac Nenad, zvani Ke{o, star 33 godine, zanatlija u preduze}u “Dalekovodi”, `ivi u Grabovini, op{tina ^apqina.
IV
Osim obavqenog razgovora sa izvorom druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V
Izvor je instruisan da u razgovoru sa svojim ro|acima i prijateqima produbi saznawa i do|e do novih u vezi aktivnosti pojedinih hrvatskih ekstremista. Tako|e, dat mu je zadatak da prikupi nova saznawa o licima srpske nacionalnosti koja su pripadnici HVO,
o wihovoj eventualno zlo~ina~koj i drugoj aktivnosti.
Mi{qewa smo da sve podatke iz bele{ke treba ustupiti organima bezbednosti Republike Srpske, radi daqeg kori{}ewa.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
2 h ovom Centru
Operativni radnik
Jovan Jovanovi}
MDLXXXIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
344
Br.
Beograd, 9. 9. 1994. godine
Informacija
o kontaktu Milana Marti}a i Vojislava [e{eqa
Pre dve sedmice, predsednika RSK Milan Marti} je iz Zvornika, gde je imao susret sa rukovodstvom RS – Karayi}em i Koqevi}em,
zamolio Vojislava [e{eqa da se susretnu. Na predlog [e{eqa, susret je organizovan u Loznici, u ku}i Novaka Simi}a – poslanika
Savezne skup{tine (radikala) kojem je [e{eq kum. Pri susretu,
Marti} je od [e{eqa tra`io podr{ku u ru{ewu Borislava Mikeli}a – predsednika Vlade RSK. [e{eq mu je obe}ao podr{ku.
Napomena: Izvor informacije je prisustvovao susretu.
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
– op. radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDLXXXV
MUP Srbije RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
17. 9. 1994. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9473244
Po~etna pozicija: 01619A12
Krajwa pozicija: 01619V03
Delovodni broj dokumenta: 51390
Broj snimaka: 4
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73 027
17. 9.1994. godina
Izve{taj o rezultatima primene OTM PS
Na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije
broj 129/94 od 2. 4. 1994. godine kojom se nala`e OTM PS u prosto345
rijama Ratnog {taba S^P-a, koje koristi Vaki} Branislav, OO kod
CRDB Ni{ po ekstremizmu, u periodu od 12. 9. 1994. do 16. 9. 1994. godine dobijena su slede}a bezbednosno interesantna saznawa.
Dana 12. 9. 1994. godine, nakon objavqivawa teksta u dnevnom listu “Borba” u kojem Vaki} u intervjuu datom novinariki Zorici
Miladinovi} iz Ni{a, napada MUP Republike Srbije i organe vlasti, Vaki}a je telefonom zvao Vojislav [e{eq, ali je on izbegavao
kontakt sa wim, pla{e}i se wegove reakcije povodom tog teksta.
Me|utim, 14. 9. 1994. godine, u telefonskom razgovoru [e{eq je pohvalio Vaki}a za wegov intervju listu “Borba”, re~ima juri{ na organe vlasti”.
Tom prilikom [e{eq je Vaki}u dozvolio da takav intervju da i
televiziji “Studio B” iz Beograda. U istom razgovoru [e{eq je Vaki}u rekao da je tog dana u prostorijama SRS imao kontakt i razgovor sa {panskim diplomatom. Prema ranijem dogovoru, sa novinarkom Zoricom Miladinovi} a na zahtev televizije “Studija B” zbog
interesovawa i animirawa javnosti koje je tekst objavqen u “Borbi”
imao, Vaki} je, dana 15. 9. 1994. godine, u prostorijama Ratnog {taba
S^P u Ni{u, pomenutoj novinarki pred TV ekipom “Studio B” dao
slede}i intervju u trajawu od 6 minuta:
• Imate li dokaza da ste zajedno sa MUP-om Srbije, uz pomo}
srpskih vlasti odlazili na rati{ta?
– Kako da ne, na skelanskom rati{tu mi smo, sara|ivali sa
MUP-om Srbije, ta~nije sa specijalnim snagama MUP-a Srbije.
Imali smo obu~ni centar na Tari, to jest MUP Srbija je imao i zajedno sa wima dejstvovali smo na teritoriji Republike Srpske. Vi{e od 400 qudi prodefilovalo je zadwih mesec dana zajedno sa specijalnim snagama. Na po~etku na{ih dejstava mi smo bili pod stare{instvom TO skelana, kasnije bili smo pod MUP-om, mi smo ih zadu`ivali naoru`awe kod MUP-a Srbije. Ja imam kod sebe dokaz da
smo zadu`ivali i naoru`awe i opremu za ratna dejstva u Srpskoj Republici. Kasnije, na razadu`ewu ja sam predao vi{e minobaca~a koje sam zarobio ispred Srebrenice MUP-u Srbije. Kao ratni plen, ja
sam zna~i predavao to zarobqeno naoru`awe kao i naoru`awe koje
sam zadu`io kod MUP-a Srbije.
• Jeste li sara|ivali sa VJ?
– Tako|e, jo{ u po~etku ratnih dejstava mi smo sara|ivali sa vojkom, prvo JNA jo{ u Slavoniji, posle sa JA, ta~nija u zapadnoj Slavoniji, gde je bio glavnokomanduju}i general Nikola Uzelac. Kasnije na vukovarskom rati{tu gde smo imali 450 boraca, {to oni i danas negiraju.
346
• Jeste li se obu~avali u nekim vojnim kasarnama?
– Obu~avali smo se na “Bubaw potoku” u Beogradu i kasarni “4.
juli” u Beogradu. Vi{e hiqada dobrovoqaca i ~etnika je za vi{e od
6 meseci bilo {to obu~avano, naoru`ano, pod uniformama i prebacivano na ratna podru~ja.
• Tvrdite da vas sada pripadnici MUP-a, sa kojima ste zajedno
ratovali, progawaju?
– Pa nave{}u primere pozivawa na informativne razgovore,
omalova`avawe na{ih dobrovoqaca, maltretirawe i otpu{tawe sa
posla. Nave{}u primer op{tine @itora|a gde je grupa dobrovoqaca hap{ena, zatim obijawe na{ih prostorija u Ni{u vi{e puta, gde
je jednom ba~ena bomba. Ja sam intervenisao, tra`io od na~elnika
SUP-a da se utvrdi ~iweni~no stawe, da se ka`e ko je ali ni do danas nisam dobio izve{taj. Tako|e, jedan na{ dobrovoqac je maltretiran, tu~en, koji je kasnije izvr{io samoubistvo, Mitrovi} Slavi{a. Posle sahrane objavqena je vest da je samoubistvo izvr{io u alkoholisanom stawu i da je kod wega prona|ena ve}a koli~ina oru`ja, {to nije ta~no. Da li vi vidite kako se vlast odnosi prema nama,
prema srpskim patriotama, koji su se borili i bori}e se i pomagati srpski narod i daqe, i mi ne}emo da obustavimo slawe dobrovoqaca, jer na{em narodu je potrebna pomo} kako u RS tako i RSK.
• Mislite li da bi ipak na kraju svega neki dobrovoqci mogli
da budu progla{eni za ratne zlo~ince?
– Znate {ta, ako bi neko morao da bude ratni zlo~inac, to bi morao da bude gospodin Milo{evi}, jer je on kazao da se mi borimo zajedno sa vojskom, da nismo nikakva paravojska, niti }emo to biti,
zna~i glavni krivac za to bi}e Slobodan Milo{evi} i ova vlast.
• Da li vi li~no trpite neke posledice od policije ili vlasti?
– Kako da ne, nave{}u primer u pro{loj godini gde je kod mene u
stan, kao poslanika, upadala policija bez naloga za pretres. Poslani~ki imunitet nije wima bio va`an. Kad tako rade sa poslanikom,
kako tek rade sa ostalim dobrovoqcima.
Protiv mene je podignuta optu`nica u Prokupqu da sam, navodno, doneo oru`je sa rati{ta, u pro{loj godini, a ja sam tada bio poslanik, a to ne stoji. Ja }u da iza|em sa dokazima, najverovatnije da
pripremaju da mi oduzmu poslani~ki imunitet na narednom zasedawu Narodne skup{tine, po~etkom oktobra.
• Vi zna~i tvrdite da je to montirani proces.
– Da, montirani proces. Ja imam dokaze, neka izvole, neka podignu optu`nicu a ja }u da iza|em na su|ewe, to }e biti jedna lakrdija
od su|ewa, montirani proces, ja }u da iznesem dokumentaciju i vide}emo ko je u pravu.
347
Nakon toga, Vaki} je TV ekipi prezentirao dokumentaciju o zadu`ewu i razdu`ewu naoru`awa na rati{tu kao i dokumentaciju kojom MUP RS odobrava izno{ewe ratnog plana iz Bajine Ba{te.
Preko saradnika (ne~itko) dobijeni su podaci koji ukazuju da je
Zorica Miladinovi} novinarka dopisni{tva “Borba” iz Ni{, dobila podr{ku iz Beograda i instrui{e da nastavi i produbquje dobijene podatke iz intervjua sa Branislavom Vaki}em , {to se i potvrdilo dolaskom ekipe TV “Studio B”.
Daqim operativnim anga`ovawem i procewivawem postoje}ih
pozicija radi}e sa (ne~itko) postoje}e dokumentacije kojom raspola`e Vaki} Branislav.
Kucano u 3 primerka:
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. CRDB Ni{
Operativni radnik,
Pavi} Bojan
MDLXXXVI
Centar RDB Smederevo
II uprava – Hrvatska
6-041
6. 10. 1994. godine
OI “Pako”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Jerko Markota iz Smederevske Palanke.
Razgovor obavqen 4. ovog meseca u Smederevskoj Palanci, na
inicijativu operativnog radnika. Izvor se povremeno koristi na
poslovima RDB. Izvor delimi~no proveren, podaci neprovereni.
II
O ovome se pi{e prvi put.
Podaci se odnose na situaciju u Republici Hrvatskoj.
U razgovoru sa operativnim radnikom, Markota je rekao da je sa
suprugom i dvoje maloletne dece, posle ~etiri godine, prvi put otputovao u posetu svojim roditeqima koji `ive u selu Rgotina kod
Plo~a u Republici Hrvatskoj. Sva potrebna obave{tewa o uslovi348
ma i mogu}nostima za ulazak u Hrvatsku dobio je u telefonskom kontaktu sa slu`benikom Biroa Republike Hrvatske u Beogradu, koji je
tom prilikom, po Marktotinim re~ima, bio veoma nequbazan prema
wemu. U svoje rodno mesto Markota je putovao sopstvenim kolima i
u toku puta nije imao bilo kakvih problema, niti je bio provociran
zbog registarskih tablica iz SRJ. Po wegovim re~ima, prilikom
ulaska na teritoriju ove biv{e jugoslovenske republike, morao je da
da ta~ne podatke gde putuje, kao i razloge zbog kojih to ~ini i na samom grani~nom prelazu je dobio potvrdu koja mu je omogu}avala tromese~ni boravak na teritoriji Republike Hrvatske. U vezi sa tim,
rekao je da on ima domovnicu Republike Hrvatske, a da je wegovoj supruzi bio dovoqan izvod iz mati~ne kwige ven~anih, na osnovu ~ega
joj je odobren ulazak i boravak na teritoriji pomenute republike.
O svom boravku u Rgotini rekao je, da je ve}inu vremena proveo
u roditeqskoj ku}i i da je izbegavao da obilazi okolna mesta, boje}i se mogu}ih provokacija i neprijatnosti. U Plo~e je odlazio iskqu~ivo sa svojim bratom, Markota Viktorom, koji je zaposlen kao
policajac u Ispostavi MUP-a u Plo~ama, tako da mu je to omogu}avalo nesmetano kretawe. Po wegovim re~ima, u razgovoru sa Viktorom saznao je da su u Ispostavi MUP-a izvr{ene velike kadrovske
promene u odnosu na period pre rata. Naime, promewen je ~itav rukovode}i sastav, tako {to su dovedeni qudi odani HDZ i Frawu
Tu|manu, i to mahom Hercegovci koji su i najdosledniji u sprovo|ewu politike hrvatskog predsednika. Tako je za na~elnika ispostave
postavqen izvesni Hercegovac Rezo, koji je u Plo~e do{ao iz Hercegovine i koji, do ove funkcije, nikada nije radio u policiji. Ina~e, po re~ima Markote, uloga policije u sprovo|ewu politike Frawe Tu|mana je dominantna u Plo~ama i oni dr`e sve pod svojom kontrolom. Pored policije, i na svim drugim vitalnim mestima u op{tini postavqene su tvrdokorne pristalice i ~lanovi HDZ – Hercegovci, koji ~vrsto dr`e svu vlast u svojim rukama nedozvoqavaju}i bilo kakve poku{aje da se ugrozi pozicija aktuelnog hrvatskog
predsednika. U vezi sa tim, Markota je rekao da je saznao da je popularnost Frawe Tu|mana na tom prostoru izuzetno mala, da on me|u
narodom sve vi{e gubi pozicije i popularnost i da narasta nezadovoqstvo zbog ukupne politike koju vodi, ali da jo{ uvek to nezadovoqstvo niko ne sme javno da manifestuje iz straha od, wemu odanih,
policije i ekstremnih Hercegovaca koji dr`e vlast u ovom gradu.
Nasuprot tome, u ovom delu Hrvatske naglo raste popularnost Dra`ena Budi{e i u slu~aju novih izbora sigurno bi tu odneo ubedqivu pobedu nad Tu|manom.
349
U vezi sa policijskim snagama, Markota je rekao da je ostao i jedan broj policajaca i inspektora iz predratnog perioda, i to onih
koji su se dokazali svojom odano{}u prema aktuelnom rukovodstvu
Hrvatske i to Denis Bubi~i} i dva inspektora srpske nacionalnosti, Mihajlovi} i Babi}. Po wegovim re~ima, Mihajlovi}eva }erka
`ivi i radi u Beogradu.
[to se ti~e wegovog brata Viktora, Markota je rekao da je u razgovoru sa wim saznao da je u po~etku rata postojala odre|ena doza nepoverewa prema wemu i da mu je u vi{e navrata na razgovorima sa
stare{inama prebacivano {to mu se ro|eni brat nalazi u Srbiji i
{to nije do{ao u Hrvatsku koja je wegova domovina. Prema wegovim
re~ima, Viktor sada nema nikakvih neprijatnosti i nema vi{e nikakvog podozrewa rukovodilaca Ispostave prema wemu.
[to se ti~e vojnih struktura, Markota je rekao da su u Plo~ama
locirane znatne vojne snage u kasarnama koje su pripadale biv{oj
JNA. Koliko je uspeo da sazna, celokupan stare{inski kadar je promewen i na komandne du`nosti su, tako|e, postavqeni osvedo~eni
~lanovi HDZ i Hercegovci. Jedinice hrvatske vojske iz Plo~a, zajedno sa jedinicama iz Metkovi}a, dr`e polo`aje prema jedinicama
Vojske RS u isto~noj Hercegovini, i to tako {to mobilisani vojnici ostaju po tri meseca na polo`ajima i vr{i se redovno tromese~no smewivawe. Ina~e, prema wegovim saznawima dobijenim od brata Viktora, te regularne jedinice Hrvatske vojske nemaju ratnih sukoba sa VRS, odnosno Hercegova~kim korpusom, ve} imaju problem
sa sopstvenim paravojnim formacijama koje egzistiraju na tim prostorima. Ina~e, postoji vi{e tih paravojnih formacija, od kojih
svaka broji po 50 lica, a od kojih pojedine imaju i sopstvene tenkove
kojima provociraju jedinice Hercegova~kog korpusa VRS. One su sastavqene iskqu~ivo od veoma ekstremnih Hercegovaca i wihov prevashodni ciq je bavqewe pqa~kama i krijum~arewem. Radi ostvarewa tih ciqeva ~esto su u oru`anim sukobima i sa regularnim jedinicama hrvatske armije.
Tako|e, Markota je slu{ao od svog brata i o ~estim obra~unima
izme|u pripadnika rasformiranih jedinica HOS-a i vojske Hrvatske, i to iskqu~ivo na grani~nim linijama Hrvatske i Hercegovine.
Mada su jedinice HOS-a razoru`ane od strane hrvatske vojske i civilne policije, {to je i{lo veoma te{ko i pretila je opasnost od
izazivawa ve}ih incidenata, ostao je prili~an broj ekstremnih
HOS-ovaca – Hercegovaca koji se sada svete regularnoj vojsci Hrvatske.
350
Govore}i o vojsci, Markota je rekao da je i na prostoru Plo~a
bilo dosta dezertera i da je veliki broj vojno sposobnih lica pobeglo u inostranstvo po~etkom rata, tako da je bilo dosta problema, a
ima ih jo{ uvek, sa popunama wihovih vojnih formacija. Taj problem
je, po wemu, utoliko izra`eniji {to sada u tom delu Hrvatske uop{te nema ratne euforije i narod je za mirno re{ewe krize i opredeqen je da se o`ive privreda i turizam, od ~ega su pre rata veoma
lepo `iveli. U vezi sa tim, Markota je rekao da je privreda u Plo~ama potpuno paralisana, da nema proizvodwe, a kako ni luka u Plo~ama ne funkcioni{e, stanovni{tvo uglavnom `ivi od pomo}i me|unarodnih humanitarnih organizacija kojih u samim Plo~ama ima
dosta.
Na kraju razgovora, Markota je rekao da je u Plo~ama, kao i {iroj okolini, izvr{eno potpuno etni~ko ~i{}ewe muslimana i da su
svi oni proterani za biv{u BiH. Narod u tom kraju, po wegovim re~ima, uop{te ne veruje u mogu}nost realizacije sporazuma o Hrvatsko-muslimanskoj federaciji i nema me|u wima nimalo `eqe za zajedni~ki `ivot sa muslimanima.
III
Lica navedena u stavu II ove informacije.
IV
Primewena institucija informativnog razgovora. U razgovoru
sa Markota Jerkom u~estvovao je i pomo}nik na~elnika CRDB Smederevo, Milivoje Ivanovi}. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
S obzirom da }e Markota ponovo putovati u Plo~e, dogovoren je
ponovni razgovor sa wim, kada }e biti detaqno i instruisan. S obzirom da je ranije kori{}en na poslovima RDB, ovaj razgovor je iskori{}en i u pravcu wegovog usmeravawa za sagledavawe delatnosti
Meri Marjanovi}, koju smo indicirali po hrvatskom nacionalizmu.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
2 h RDB MUP RS – II uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h oper. radniku
Operativni radnik RDB,
Miodrag Resavac
351
MDLXXXVII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti – V uprava
Beograd
Dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru sa
Goranom \. u vezi OA “Tomson”.
Na~elnik Centra,
Miroqub Nikoli}
CRDB Kragujevac
III odsek
72-028
25. 10. 1994. godine
OA “Tomson”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Goran \. iz Kragujevca.
Razgovor vo|en 24. 10. 1994. godine od 8-10 ~asova u Kragujevcu na
inicijativu izvora.
Razgovor vo|en u vezi OA “Tomson”.
Tro{kovi sastanka iznose 7 novih dinara.
Izvor se koristi po OA “Tomson”.
Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni.
II
Izvor u razgovoru iznosi da se Dejan N., zvani Kabas, iz okoline
Jagodine (o kome je izve{tavano u prethodnom izve{taju) bavi ilegalnim prometom eksploziva (nabavqa dinamit u koli~inama od 50
kg za 100 DM, a potom isti prodaje NN licima po ceni 1 kg za 100 DM.
Dinamit (vitezit i trotil) kupuje od NN lica koja rade u rudniku,
koji se nalazi u selu Bawevac kod Despotovca. Po dolasku u selo odseda u NN kafi}u ~iji je vlasnik wegov dobar prijateq. (U ovom selu se obi~no krije kada ga SUP potra`uje). Kabas, kako navodi izvor, u dvori{tu (u svom selu) ima zakopanu “zoqu” a pri~ao je da ima
i automatsku pu{ku sa prigu{iva~em. Preko Bojana [ar~evi}a,
biv{eg oficira JNA, sada vlasnika detektivske agencije u Kragujevcu, izvor je saznao da je Kabas za vreme slu`ewa vojnog roka (kod
[ar~evi}a bio vojnik, verovatno u Vrawu) ukrao automatsku pu{ku
iz kasarne i istu potom prodao izvesnom [iptaru za 2.400 DM.
352
Pored kupovine eksploziva, oru`ja, bavi se i trgovinom droge
koju uglavnom nabavqa u Para}inu. S tim u vezi kontaktira izvesnog Iv~a N., poznatog dilera droge iz Jagodine ili Para}ina (bio
u vezi sa [pancem iz Kragujevca, Markovi} Slobodanom, primedba
operativnog radnika, sve dok ga ovaj nedavno nije prevario za izvesnu sumu novca dobijenu od prodaje droge) a @ikicu N., dilera droge iz Kragujevca su nedavno (Kabas i Iv~e) “otka~ili” iz dru{tva
jer su navodno ustanovili da radi za SUP. Uz sve to Kabas raspola`e informacijama o 2-3 ukradena automobila (izvoru pokazao kqu~
jednog od tih, a u wegovoj gara`i izvor video vi{e mehani~ara koji
su radili izvesne “prepravke”) pa zakqu~uju da je isti ume{an i u
kra|u automobila (ovo potkrepquje ~iwenicom da mu je Kabas ovih
dana ponudio da mu na|e stan u Jagodini i da “radi” za wega i [ar~evi} Bojana na otkrivawu, uz nadoknadu, ukradenih automobila).
Predlog izvor saslu{ao ali se nije izjasnio.
Kabas je, kako navodi izvor, u vezi sa NN taksistom iz Jagodine
koga pla}a 1.000 DM mese~no (isti je u obavezi da se uvek na Kabasov
poziv, no}u ili dawu, odazove i preveze ga tamo gde ovaj `eli, crn je,
mr{av, vozi “kadeta” bledo braon boje metalik, parkira se ispred
kafi}a “Enigma” u Jagodini.
Mesto gde Kabas obi~no odseda u Jagodini je kafi} “Enigma” gde
ima stalno otvoren ra~un (dr`i ga pod zakupom izvesni Srbin, izbeglica iz Krajine, Kabasov blizak prijateq, koji prilikom SUPove kontrole, pokriva Kabasa, slu`i mu kao alibi, na primer da je
Kabas navodno bio u kafi}u i sli~no).
Vlasnik “Enigme” uglavnom zna gde se Kabas nalazi, {ta radi,
prima za wega telefonske poruke i predaje ih istom.
Kabas je pri~ao izvoru da mu je SUP Jagodina nedavno oduzeo
yip “suzuki vitaro” te da je bio saslu{avan i zbog pucawa u Para}inu na Bracu N. (koji sada radi sa Kova~em N. u obezbe|ewu “Folkoteke” u Kragujevcu) da navodno za sve {to radi ima veliku podr{ku
Arkana i da je bio u sukobu sa komandirom milicije iz Jagodine, izvesnim Kne`evi}em, koga je nokautirao, ali da mu zbog toga ni SUP
ni DB ne mogu ni{ta iako ga redovno kontroli{u i prate.
U vezi sa Kabasom je i NN lice iz Para}ina koje se bavi izradom falsifikovanih PI i viza. (Kabas poseduje slovena~ku PI na
ime Sande N., prezime izvor ne mo`e da se seti, ulica Pre{ernova
broj 42, Kopar), koju namerava da prepravi uz pomo} lica iz Para}ina stavqawem svoje fotografije.
Pored pomenutog lica iz Para}ina, Kabas kontaktira i Bojana
N. (`ivi u jednom selu na ulazu u Jagodinu) a koji je izvr{io dva ubi353
stva (jednog mladi}a pregazio kolima a potom se vra}ao nekoliko
puta i to~kovima mu prelazio preko tela kako bi ga dotukao). Da li
je za ova dela krivi~no odgovarao, odnosno da li je izvr{io ubistvo
po “nalogu”, izvoru nije poznato. Bojan vozi beli “golf” beogradske
registracije, star je oko 21. godine, plav, mr{av. I wemu, kao i Kabasu, NN lice iz Para}ina radi falsifikovani slovena~ki paso{.
Kabas je, kako navodi daqe izvor, rekao [ar~evi} Bojanu da mo`e da naru~i ubistvo za 50.000 DM (tj. da je spreman da za pomenutu
sumu ubije ili da na|e izvr{ioca ubistva za bilo koje lice po wegovoj `eqi). Dodao je da je sin zlatara Luke Perolija ubijen krate`om
iz dva hica (od kojih ga je jedan pogodio u glavu, a drugi u stomak).
III
– Dejan N., zvani Kabas, iz okoline Jagodine, bavi se ilegalnim
prometom eksploziva, oru`ja, droge i drugo.
– NN lice iz Para}ina, u vezi sa Kabasom, bavi se izradom falsifikovanih PI, viza i drugo.
– Bojan N. iz okoline Jagodine, star oko 21. godinu, izvr{io dva
ubistva, vozi beli “golf” beogradske registracije.
– NN lica iz rudnika koji se nalazi u selu Bawevce, koja prodaju eksploziv.
IV
Obavqen informativni razgovor sa izvirom na wegovu inicijativu.
V
Pa`wu Resora zaslu`uje aktivnost Kabasa, ~ija je identifikacija u toku, a koji se, kao {to je evidentno, bavi pored ilegalnog prometa eksploziva, oru`ja, municije, tako i drogom i dr.
Izvor instruisan i usmeren na prikupqawe dodatnih podataka
koji bi upotpunili napred iznete navode (da ustanovi od koga nabavqa eksploziv, kome prodaje, vreme, na~in, mesto izvr{ewa krivi~nog dela i dr.). S tim u vezi, izvr{i}e se identifikacija taksiste
iz Jagodine, zatim Iv~eta N. kao i Bojana N. iz okoline Jagodine,
odgovornog za dva ubistva (izvor instruisan da ustanovi da li su u
pitawu pla}ena-naru~ena ubistva, za {ta postoje indikativni podaci, te da li je za u~iwena dela odgovarao). Nakon toga sledi na{e daqe adekvatno postavqawe.
Izvr{i}emo identifikaciju i NN lica iz Para}ina, koje se
bavi izradom falsifikovanih PI, viza i dr. kao i vlasnika kafi354
}a “Enigma”, prema kome predla`em da se primene i ad hok OTM Resora.
Kucano u 3 primerka
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h CRDB Kragujevac
Operativni radnik,
Zlatko \ura{
VI
Imaju}i u vidu da su pomenuta lica uglavnom sa na{eg prostora,
izvr{i}e se identifikacije istih i provere bezbednosno interesantnih podataka, prvenstveno kada je u pitawu ilegalni promet i
posedovawe oru`ja i eksploziva. Nakon provere, odlu~i}emo uz saglasnost mati~ne uprave koje podatke ustupati Slu`bi javne bezbednosti a koje operativno produbiti uz primenu mera RDB.
Pomo}nik na~elnika,
Branislav Ili}
MDLXXXVIII
“Sigma”
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 26. 10. 1994. godine
Bele{ka
Pro{irewe optu`nice u aferi “Tajfun”
Po saznawima izvora na kontaktu sa pripadnicima rukovodnih
struktura MUP-a Republike Srpske, Rati} i Mari} su u istrazi optu`ili Stevandi}a za organizovawe rada u korist RDB-a Srbije, kojom prilikom su i sami zavrbovani.
Kao neposredne nosioce rada na terenu apostrofirali su pripadnike DB-a RS – Radulovi}a i [ajinovi}a, kao i Kesi}a.
Izvor savetuje Stevandi}u da ne dolazi na teritoriju Republike Srpske ni po koju cenu.
Na~elnik SUP-a Drvar – Dragi{a Kuwadi} je dobio depe{u da
izvr{i pretres ku}e Stevandi}evih roditeqa, kao i stana u Drvaru.
Kuwadi} ne}e u~initi ni{ta na {tetu Stevandi}a.
355
Ve~eras je na Palama sastanak kolegijuma MUP-a Republike
Srpske, na kojem }e se elaborirati novonastala situacija oko afere “Tajfun”. Izve{taj }emo imati tokom dana, 27. 10. 1994. godine,
po{to }e izvor kontaktirati jednog ~lana kolegijuma.
Kucano u jednom primerku.
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
“Gavrilo”
MDLXXXIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 27. 10. 1994. godine
Bele{ka
situacija na prostoru biha}ko-petrova~kog regiona
Vi{e izvora (SJB Petrovac, SUP Drvar, Republi~ki {tab za
obave{tavawe Knin) potvrdilo je saznawe da je tokom no}i 26/27. 10.
ove godine delimi~no stabilizovan front na podru~ju Petrovca u
liniji Dubovsko – Gorjevac.
U reonu sela Gorjevac, jedan divizion haubica prihvatio je borbu i formirao kru`nu odbranu tokom 25/26. i 26. 10. te tako omogu}io stabilizaciju fronta usporavaju}i nastupawa 5. korpusa.
U Drvaru (2. kraji{ki korpus) i Petrovcu kolaju dezinformacije i daqe traje panika.
Civilna vlast ne dr`i situaciju pod kontrolom, a organi vojne
vlasti doprinose panici na~inom kako vr{e mobilizaciju (upotreba sirena na vozilima).
U Bawaluci javnost nije upoznata sa doga|ajima na frontu, te
postoji mogu}nost za plasirawe dezinformacija, po{to je op{ta
klima nestabilna, {to je uslovqeno doga|ajima oko afere “Tajfun”.
U stabilizaciji fronta u~e{}e su uzeli pripadnici SUP-a Drvar
i okolnih stanica javne bezbednosti (interventni vodovi) koji su
uspeli spre~iti daqu paniku i fizi~kim prisustvom u borbi oja~ati srpsku pe{adiju.
U ovim doga|ajima zna~ajnu ulogu je imao i jo{ ima Nedeqko Kesi} i grupa pripadnika MUP-a koja je od 1991. godine vezana na patriote (“Gavrilo”), te su li~nim primerom uspeli animirati borce
i stanovni{tvo.
356
Na podru~ju SO Dowi Lapac ima oko 1.000 izbeglica iz Rip~a,
{to je izazvalo paniku kod stanovnika mesne zajednice Nebqusi, koji su po~eli da se pripremaju za evakuaciju, iako nema nikakvih borbenih dejstava sa muslimanske strane.
U gradu Kninu jo{ uvek nije kompenzovana nervoza kod stanovni{tva nastala sledom doga|aja na prostoru Kupresa i Petrovca.
Kucano u jednom primerku.
Dostavqeno:
– na~elniku uprave
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXC
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Zemun
71-0372
29. 10. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
– radi se o protestnom skupu ekstremista, odr`anom 23. 10. 1994.
ispred prostorija SRS-a –
Dana 23. 10. 1994. godine u i ispred prostorija Srpske radikalne
stranke, sa po~etkom u 20,20 ~asova, odr`an je protestni skup ekstremista ove stranke, a povodom hap{ewa predsednika stranke Vojislava [e{eqa.
Okupqawe ispred prostorija je po~elo oko 30 minuta pre po~etka tribine, a bilo je propra}eno ~etni~kim pesmama koje su emitovane preko razglasa.
U nazna~eno vreme, pred oko 40-50 okupqenih, po~ela je tribina
na kojoj su kao gosti u~estvovale glumice Qiqana La{i}, Nade`da
Mirkovi}, profesor kwi`evnosti Vasilije Kalezi} i poslanik
SRS, Stevan Dragi{i}.
Qiqana La{i} i Nade`da Mirkovi} su svoja izlagawa odmah
po~ele napadima na postoje}i re`im i predsednika Milo{evi}a,
nazivaju}i ga neokomunisti~kim, fa{isti~kim i dr.
La{i}eva je iznela da za sva zla koja ovaj re`im ~ini, krivi budu uvek qudi iz opozicije, prvo Dra{kovi}, sada [e{eq, a izrazila je uverewe da }e na red do}i i Bo`ovi} i Milo{evi}.
357
Nade`da Mirkovi} je u odbranu [e{eqa iznela, da je on na
uvredu od strane Bo`ovi}a odgovorio uvredom, zbog koje sada nepravedno robija, ali da }e on svakako iza}i, “a Radoman }e zauvek ostati pqunuti Radovan”, {to je propra}eno gromkim aplauzom.
Kwi`evnik i profesor Vasilije Kalezi}, na samom po~etku, izrazio je `aqewe za ovakve necivilizacijske postupke re`ima, a u daqem
izlagawu je uglavnom odr`ao hvalospev [e{equ i wegovom “delu”, kako za vreme komunizma tako i sada, isti~u}i da je on uvek imao pravi
put i da sa tog puta nije skretao. Takvi qudi, zavr{io je, uvek su osu|eni na progon ali oni su spremni da istraju u svojim ciqevima.
Stevan Dragi{i} je pozdravio goste i prisutne i, kao doma}in
ispred SRS, izrazio nadu da }e ovo {to se sada de{ava u Srbiji, posledwi put u istoriji ovog naroda uticati na wegovu budu}nost i da
}e narod “do}i pameti” i zbaciti tutore koji ih vode u propast.
Pored navedenog, svi u~esnici tribine su dali svoj glas protiv
“uzurpacije” NTV “Studio B” od strane re`ima, poru~uju}i da }e
ova medijska ku}a ostati dosledna u svojoj objektivnosti i da ne}e
dozvoliti me{awe qudi koji su navikli na jednoumqe.
Skup je zavr{en u 20,50 ~asova.
Kucano u 4 primerka
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
Zoran Georgijevi}
MDXCI
Centar Resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Vo`dovac
71-0518
31. 10. 1994. godina
DR
OI “Pako”
Slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru
I Podaci o izvoru saznawa:
Malobabi} Qubica, ro|ena 9. 7. 1949. godine u Kitanovcu, SO
Vrgin Most, od oca Radeta, sa prebivali{tem u Zagrebu, ul. @arkova~ka br. 4.
358
Razgovor je obavqen na na{u inicijativu dana 18. 10. 1994. godine, u prostorijama odseka Vo`dovac.
Izvor u fazi proveravawa – podaci neprovereni.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
O ovome je ve} pisano.
U toku razgovora Qubica je iznela da je od zadweg kontakta sa
nama od kraja maja meseca ove godine, do sada uglavnom boravila u
Beogradu kod Cvetkovi} Milomira, penzionisanog pukovnika VJ sa
kojim jo{ dok je isti slu`bovao u Republici Hrvatskoj `ivi u vanbra~noj zajednici.
U toku avgusta meseca Qubica je jednom putovala u Zagreb u posetu majci. Kako je napomenula, ovog puta nije pozivana na razgovor
u MUP RH, a kao obja{wewe iznela je da je u Republiku Hrvatsku
u{la vozom koji iz Ma|arske – Pe~uja ide za Zagreb, gde su kontrole mnogo slabije nego kada se putuje autobusom. Osim majke, u Zagrebu je posetila i svog ro|enog brata Maneta Malobabi}a, penzionisanog vaspita~a sredwo{kolskog centra MUP-a Republike Hrvatske. Tom prilikom, Mane joj je ispri~ao da su u junu mesecu ove godine pripadnici MUP-a Republike Hrvatske izvr{ili pretres wegovog stana, gara`e, vikendice koja se nalazi u okolini Zagreba, kao i
u ku}i wegovog {uraka koju ovaj poseduje u Puli, a koja je uglavnom
tokom godine prazna.
Kao razlog ovih pretresa, pripadnici MUP-a su naveli da tra`e eksploziv. Me|utim, po{to isti nisu prona{li ve} samo 100-150
metaka za pi{toq koji je Mane pribavio jo{ kao aktivni pripadnik
MUP-a Republike Hrvatske, odveli su ga na razgovor koji je trajao
vi{e sati. Sam tok razgovora i odnos pripadnika MUP-a Republike Hrvatske, po Manetovim navodima, bio je veoma korektan. Najvi{e interesovawa pripadnici MUP-a Republike Hrvatske pokazali
su prema Slavku Malobabi}u, ro|enom Manetovom i Qubi~inom
bratu, jednom od najpoznatijih aktera afere “Labrador”, ^edi Kne`evi}u – biv{em savetniku generala Mladi}a, sada aktivnog oficira vojske RSK i Radenku Radoi~i}u, tako|e poznatom akteru iz
afere “Labrador” koji je pre nekoliko meseci na za sada nepoznat
na~in uhap{en u Zagrebu, gde se i nalazi u istra`nom zatvoru.
Po Qubi~inom, a i mi{qewu wenog brata Maneta, povod pretresa i privo|ewa Maneta na informativni razgovor le`i u hap{ewu ve} pomenutog Radenka Radoi~i}a, i istrage koju pripadnici
MUP-a RH verovatno jo{ uvek vode, a u vezi poznatih eksplozija na
jevrejskom grobqu i jevrejskoj op{tini.
Na kraju razgovora, kao obja{wewe korektnog odnosa pripadni359
ka MUP-a RH prema wenom bratu Manetu, ista je iznela da je Mane
u Hrvatskoj ostvario penziju, regulisao pitawe stana, o`ewen je Hrvaticom sa kojom ima jednog sina i nema nameru da se iseli iz Republike Hrvatske.
III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti:
– Radenko Radoi~i} (poznati akter iz afere “Labrador”) koji se
pre nekoliko meseci na nama nepoznat na~in obreo u Zagrebu gde je
uhap{en i trenutno se nalazi u istra`nom zatvoru,
– Malobabi} Mane, penzionisan radnik sredwo{kolskog centra MUP-a RH.
IV Podaci o merama i radwama RDB:
Nisu preduzimane.
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika:
O~igledno je da MUP RH i daqe vodi istragu vezanu za aferu
“Labrador” koju su intenzivirali nakon hap{ewa Radenka Radoi~i}a i da je Mane Malobabi} samo jedan u nizu prema kome }e MUP RH
preduzeti odgovaraju}e mere i radwe.
Sa Qubicom je dogovoreno da nas ubudu}e blagovremeno izve{tava o svim bezbednosno-interesantnim saznawima do kojih do|e
prilikom svojih boravaka u Republici Hrvatskoj.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
2 h II upravi RDB MUP RS
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Ratko Qubojevi}
MDXCII
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Zemun
71-0525
31. 10. 1994. godine
Beograd
Slu`bena bele{ka
– Podaci se odnose na protestno okupqawe ekstremista, ~lanova SRS, ispred prostorija SRS, ulica Pariska 12. u Beogradu, dana
28. 10. 1994. godine.
360
Uvodni~ar (ne raspola`emo potpunim identifikacionim podacima o wemu jer se nije predstavio) je rekao da je Slobodan Milo{evi} stavio Srbe u izolaciju i da su svi dogovori i akti koje je potpisao sa me|unarodnom zajednicom nelegitimni. Slobodan Milo{evi} nije toliko popularan u Gr~koj kao {to se prikazuje, a to, kako je naveo, dokazuje pomo} koju Grci {aqu Srbima preko Drine.
Rade Simi}, pesnik, pro~itao je svoju rodoqubivu pesmu sa nagla{enom politi~kom konotacijom i povezao srpsku istoriju sa dana{wom politi~kom situacijom.
@ivorad Jovanovi} je govorio o bezakowu u Srbiji, navode}i da
je Srbija najnepravnija dr`ava u ovom delu sveta, dr`ava kojom vlada medijski mrak, te se u Srbiji sprovodi politika “Srbin na Srbina” umesto politike nacionalnog pomirewa. Slobodana Milo{evi}a nazvao je kabinetskim politi~arem koji ne poznaje situaciju na
terenu. Re~ima da ne}e jo{ dugo vremena pro}i dok narod shvati {ta
je za wega boqe, zavr{io je svoje izlagawe Jovanovi}.
Radivoje Marjanovi}, profesor, zalo`io se za o~uvawe srpskog
jezika, jekavice, od izumirawa. Srbi preko Drine, kako je naveo, bore se za o~uvawe pravoslavqa i nacionalne kulture i priznaju Milo{evi}u ono {to je on uradio da 1992. godine, a posle toga, za sve
poteze koje je u~inio, smatra Marjanovi}, on nema legitimitet.
“Priznawe Bosne i Hercegovine smatra}emo najve}im izdajni~kim
~inom”.
Advokat @ivojin \uki}, izneo je neke li~ne stavove i emocije
{to `ivi u dr`avi koja ima mnogo nacija i to ga, kako je izneo, ~ini nesre}nim, a istovremeno je sre}an {to `ivi u Srbiji, me|u Srbima. Presuda [e{equ, po wegovim re~ima, ima pravnu, ali nema
pravi~nu formu. Sa prezirom je govorio o ~lanovima sudskog ve}a
koji su izrekli presudu Vojislavu [e{equ. Na toj presudi gradili
su sopstveni imiy poslu{nika, a kritikovao je i Advokatsku komoru Srbije. Re`imu je, kako je naveo, bitno da kazna izre~ena [e{equ pre|e vremensko trajawe od 6 meseci, da bi mu se oduzeo poslani~ki mandat, a ako se to desi Srbijom }e, dodao je, uskoro zavladati “eskardoni smrti”.
Tomislav Nikoli} je pomenuo da se biv{i ministri Vlajkovi}
i Mihajlovi}, optu`eni za kra|u, nalaze na slobodi i wima se sudi
godinu dana, dok je Vojislav [e{eq za kratko vreme osu|en na mesec dana. [e{equ sude, naveo je, politi~ari, a ne pravnici. Matiji
Be}kovi}u je zamerio {to je [e{eqa nazvao “blesavi [e{eq” i
{to je, kao ~etni~ki sin, primio komunisti~ku “sedmo julsku” nagradu. “Mi smo sve u~inili za oslobo|ewe [e{eqa kao i da narodu
361
uka`emo na bezakowe”. Radoman Bo`ovi} se promenio, kako je naveo
Nikoli}, posle “pquvawa”, “vidite to je pomoglo, a ja }u se te{ko
uzdr`ati da ga ne izgazim slede}i put kada ga budem video”. Ako [e{eq ne iza|e, istakao je Nikoli}, mi }emo nastaviti sa protestnim
ve~erima, a i kad iza|e, mi ne}emo promeniti politiku koju vodimo.
Izgleda, dodao je na kraju Nikoli}, da }emo mi morati da priredimo Slobodanu Milo{evi}u “veliko iznena|ewe” u Srbiji, jer ono
{to on radi nije dobro za srpski narod. Na kraju je pozvao ~lanove
SRS da se okupe 29. 10. 1994. godine, u 8,00 ~asova, ispred CZ-a i sa~ekaju pu{tawe Vojislava [e{eqa. Istog dana, za ve~erwe ~asove,
Nikoli} je predvideo nastavak protestnih tribina, dodav{i da se
nada da }e narednu otvoriti Vojislav [e{eq.
Napomena:
O protestnom skupu ekstremista SRS informisano je depe{om
br. 4964 od 28.1 0. 1994. godine.
Dostaviti:
1 h III upravi RDB MUP RS
1 h V upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewu CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{ko Radovi}
MDXCIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
– V uprava –
Beograd
U prilogu vam dostavqamo Slu`benu bele{ku radnika RDB –
podaci se odnose na Risti} Sini{u, iz Bora, lice interesantno po
OA “Tomson”.
Na~elnik Centra,
Slobodan Aleksi}
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam – srpski
3-0012
31. 10. 1994. godine
OA “Tomson”
362
Slu`bena bele{ka radnika RDB
Podaci se odnose na Risti} Sini{u iz Bora, indikativna veza
sa Draganom Milovanovi}em, zvanim Omega, kao i delatnosti vezane za neovla{}eno nabavqawe, dr`awe, razmenu ili prodaju vatrenog oru`ja i municije i izre~ene kazne zatvora u trajawu od 3
meseca.
Veza: Na{ SP br. 1391 od 21. 7. 1994. godine.
Risti} Sini{a, ro|en 6. 11. 1966. godine u Boru, od oca Srbislava i majke Dobrice, devoja~ko Miti}, po nacionalnosti Srbin, dr`avqanin SRJ, neo`ewen, po zanimawu elektro-vikler, zaposlen u
Topionici bakra u Boru, stalno nastawen u Boru, u ulici ^ede Kecmana broj 3.
Na osnovu dobijenih saznawa iz obavqenog informativnog razgovora sa Draganom Milovanovi}em, zvanim Omega, do{lo se do saznawa da je kupac pu{komitraqeza i tri okvira municije kalibra
7,62 mm, upravo Risti} Sini{a. S tim u vezi dana 19. 7. 1994. godine,
Risti} Sini{a je, u prepodnevnim ~asovima, pred ovla{}enim radnikom CRDB Zaje~ar dao izjavu na okolnosti nabavke i daqe prodaje oru`ja. Risti} je tom prilikom istakao da je, u jesen 1992. godine,
septembra-oktobra, preuzeo pu{komitraqez od svog kolege s posla
Dragana Milovanovi}a, sa tri okvira municije. Pomenuto oru`je
Risti}, po prethodnom dogovoru, predaje Milutinovi} Ivici, kom{iji, po{to je ovaj ispoqio stepen interesovawa za kupovinu oru`ja. Usled pote{ko}a oko naplate ugovorenog iznosa od 1.000 DM, za
PM i tri okvira municije od Milutinovi}a i predaje Draganu Milovanovi}u, Risti} Sini{a je u ciqu namirewa duga prodao stvari
(zamrziva~ i video-plejer) dok je Milutinovi} u istom ciqu prodao
muzi~ki stub. Po oduzimawu oru`ja od Ivice Milutinovi}a, prema
Risti}u i Milutinovi}u je izre~ena mera trodnevnog pritvora.
Istovremeno je protiv Risti}a podneta krivi~na prijava, uz prilog
od 4 izjave, po ZKP od strane Milovanovi}a (dve) i Milutinovi}a
(jedna). U istra`nom postupku izvr{ena je potvrda iznetih navoda
u krivi~noj prijavi, zbog osnovane sumwe da je isti izvr{io krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije. U daqem postupku, protiv Risti} Sini{e je podignuta optu`nica od strane op{tinskog javnog tu`ioca zbog osnovane sumwe da
postoje elementi krivi~nog dela neovla{}enog nabavqawa, dr`awa, no{ewa, razmene ili prodaje vatrenog oru`ja i municije. Dana
27. 10. 1994. godine, pred Op{tinskim sudom u Boru, od strane kri363
vi~nog ve}a prema Risti} Sini{i, izre~ena je presuda kojom je isti
osu|en na kaznu zatvora u trajawu od tri meseca zatvora.
Kucano u 4 primerka
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h CRDB Zaje~ar
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
Neboj{a Cvetkovi}
MDXCIV
Centar RDB Smederevo
III uprava – Ekstremizam
6-067
1. 11. 1994. godine
PO
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Operativna veza “^i~a” –764VO699.
Sastanak odr`an 1. ov. meseca, u periodu od 11 do 12 ~asova, u Po`arevcu, na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na PO po ekstremizmu.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
Tro{kovi razgovora: 5,00 dinara.
II
O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na aktivnost ekstremista u okviru “Ravnogorskog pokreta”.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je u
kontaktu sa Petrovi} Bo`idarom iz Po`arevca (PO ovog centra
po ekstremizmu) saznao da je daqe postojawe “Ravnogorskog pokreta”
kao “jedinstvene organizacije” dovedeno u pitawe i da nekoliko
struja, koje postoje u okviru ove ilegalne organizacije, deluju svaka
za sebe. Po Petrovi}u, u ovakvoj situaciji, jedan od na~ina da “Ravnogorski pokret” opstane je nastojawe da se on registruje kao politi~ka stranka. Petrovi} je izvoru objasnio da je on dugo bio protiv
takve ideje, ali da je u postoje}oj situaciji to najboqe re{ewe za RP
i da }e tada svako ko bude ~lan RP, kao politi~ke stranke, morati
da deluje u okviru programa RP ili mu u pokretu ne}e biti mesta.
364
Tako }e se izbe}i sada{wa situacija, gde pripadnici RP, po{to su
ujedno pripadnici razli~itih politi~kih partija, deluju svako sa
stanovi{ta svoje politi~ke partije.
Petrovi} je rekao da je okosnica RP wegovo ~lanstvo u inostranstvu, ali je, po wemu, najve}i problem lo{a me|usobna saradwa.
Petrovi} je ispri~ao izvoru da su odnedavno izna{li mogu}nost da
pisanim putem komuniciraju sa pripadnicima RP u Americi.
Petrovi} je objasnio izvoru da ~lan RP iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e, @ika Markovi} radi du`i niz godina u
Austriji, u Be~u, da je sin vlasnika preduze}a u kome je Markovi} zaposlen po zanimawu pilot i da ~esto leti za Ameriku, te ovim putem
putuje po{ta odavde za Ameriku i obratno. Tako|e, Petrovi} je izvoru naveo izvesno lice pod imenom Mika, koji je emigrant u ^ikagu i koji je “pravi ravnogorac”. Za Miku je rekao da je tako|e iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e.
III
– Petrovi} Bo`idar, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu Vrbnica, op{tina Malo Crni}e – PO ovog Centra po ekstremizmu;
– Ili} Miodrag, zvani Mika Mil~in, iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e, emigrant u SAD, pripadnik RP u SAD, nad kojim
je vo|ena OO;
– Markovi} @ika iz sela Bo`evac, na radu u Austriji, pripadnik RP.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena
bele{ka.
Identifikovano lice sa imenom Mika kao Ili} Miodrag, zvani Mika Mil~in, emigrant u SAD.
U ciqu primene OT mera, u stanu Petrovi} Bo`idara, opservirali smo stan istog i tom prilikom uo~ili da na ulaznim vratima
stana postoje dve brave, od kojih je jedna specijalne izrade, te smo,
radi izvr{ewa napred navedene operativne mere i radwe, izu~ili
potrebne okolnosti i izvr{ili uzimawe otisaka kqu~eva od ulaznih vrata stana Petrovi}a.
Daqe mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Izvor raspola`e objektivnim i subjektivnim mogu}nostima za
daqe pra}ewe aktivnosti Petrovi}a i drugih ekstremista u okviru
“Ravnogorskog pokreta”, te je u tom pravcu i instruisan.
365
Izvr{i}emo operativnu proveru za Markovi} @iku iz sela Bo`evac, op{tina Malo Crni}e.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h OE CRDB Smederevo
1 h operativnom radniku
Operativni radnik RDB,
Zlatan Milisavqevi}
MDXCV
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Stari grad
71-0373
2. 11. 1994. godine
Beograd
Slu`bena bele{ka
– podaci se odnose na u~e{}e pojedinih ekstremno orijentisanih
lica na protestnoj ve~eri povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa –
Dana 29. 10. 1994. godine, odr`ano je 31. po redu protestno ve~e,
povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa, u prostorijama SRS, ulica
Pariska broj 13, u vremenu od 20,10 do 21,20 ~asova.
Prethodnoj ve~eri je prisustvovalo oko 100 lica, od kojih oko 40
ispred prostorija stranke.
Na protestnoj ve~eri govorili su slede}i u~esnici: advokat Nada Kotarac, jedan od branilaca Vojislava [e{eqa, izvesni {ahista
[ahovi}, potpredsednik Gradskog odbora SRS za Beograd, Zoran
Bjelovi}, zamenik generalnog sekretara SRS Aleksandar \or|evi}, kao i predsednik SO Mirkovci iz RSK, izvesni Zoran.
Kao uvodni~ar, protestno ve~e je vodio Nikola Popla{en, koji
je prisutne upoznao sa najnovijim doga|ajima u RS, odnosno ofanzivom muslimanske vojske i wenim po~etnim uspesima, koji su direktna posledica, kako je naveo, politike re`ima Slobodana Milo{evi}a, koji je uveo embargo Srbima u RS i oslabio wihove strate{ke
vojni~ke, politi~ke i pregovara~ke pozicije.
366
U svom izlagawu, advokat Nada Kotarac je pro~itala pismo koje
}e branioci Vojislava [e{eqa uputiti Advokatskoj komori Beograda, u kojem se iznose ~iwenice o zloupotrebi pravosudne profesije u slu~aju su|ewa Vojislavu [e{equ.
U pismu je, izme|u ostalog, izneto da se zakazuje sastanak Advokatske komore povodom ugro`avawa prava i slobode ~oveka, ne od
strane vladaju}eg re`ima, ve} od strane pravosudnih organa, kojih
se danas stidimo.
Daqe se konstatuje da pravosudni organi moraju ostati nezavisni, bez obzira na ideolo{ko opredeqewe i strana~ku obojenost.
[e{equ je izre~ena kazna zatvora od tri meseca, a ve}e okru`nog suda ne obrazla`e za{to su `albe advokata neosnovane. Ne daju ni obrazlo`ewe da li je povre|en krivi~ni postupak ili nije, da
li je povre|en krivi~ni zakon.
Presuda bez obrazlo`ewa i nije presuda, navodi se u pismu, ve}
akt Okru`nog suda posle obavqenog informativnog razgovora sa
pretpostavqenima. Ako je to tako, konstatuje se, onda sudija iz
Okru`nog suda ne mo`e da radi svoj posao i izri~e presude.
U delu izlagawa, Nada Kotarac je iznela svoje vi|ewe postupka
v. d. predsednika III op{tinskog suda Zorana Petrovi}a, koji, dana
28. 10. 1994. godine, nije hteo da odlu~uje o molbi za odlagawe izvr{ewa kazne Vojislavu [e{equ, iako mu ta ista kazna isti~e 29. 10.
1994. godine. Ovde nije re~ o neznawu, navela je Nada Kotarac, da se
mogao pozvati na ~lan 94, ta~ku 2 Zakona o izvr{ewu krivi~nih
sankcija, ve} on zna samo jedno, da je dobio naredbu da [e{eqa uputi na izdr`avawe kazne i da sebe ustoli~i na mestu predsednika III
op{tinskog suda.
To {to je Vojislav [e{eq u zatvoru, mo`e se re}i i drugim re~ima: “Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji”, zavr{ila je izlagawe Nada Kotarac.
Drugi u~esnik, izvesni {ahista [ahovi}, izneo je da je svaka Jugoslavija grobnica srpskog naroda.
Daqe je izneo da je i nova Jugoslavija, srpska grobnica, jer je po~ela seobom srpskog naroda.
[ahovi} je naveo da u novoj Jugoslaviji postoje sve pretpostavke za postradawe na{eg naroda. Prva je, federacija u kojoj postoji
jak separatisti~ki pokret u Crnoj Gori. Druga pretpostavka, po [ahovi}u je, grupacija na vlasti koja koketira sa Srpstvom, demokratijom i qudskim pravima. To su naslednici svojih o~eva, koji su odgojeni u GK-ima, CK-ima, naveo je [ahovi} i dodao da je la`, kako je
konstituisana Srbija.
367
U Srbiji je na delu stravi~na izdaja, a srpski narod u RS i RSK
je izlo`en mnogobrojnim protivnicima koje je nabrojao: biv{i Srbi, odnosno sada{wi muslimani i Hrvati, zatim UNPROFOR, koji
je na poziv Slobodana Milo{evi}a do{ao navodno da za{titi srpski narod. To je la`, naveo je kategori~no [ahovi}, to su okupacione trupe.
^etvrti, i najopasniji, protivnik Srba u RS i RSK su, kao i
1941. godine, srpski komunisti, naveo je [ahovi}. Sve se odvija u
kontinuitetu po utvr|enom redosledu, po utvr|enom obe}awu o sudbini srpskih teritorija.
Daqe je konstatovao da se pojavila nova kategorija gra|ana Srba – osim Srba komunista, nominalno su se pojavili i gra|ani Jugosloveni.
To vi{e nisu Srbi, naveo je [ahovi}, oni imaju neke druge ciqeve, koji nisu u saglasju sa srpskim ciqevima.
[ahovi} je, na kraju, naveo da }e Slobodan Milo{evi} biti na
vlasti dok ne bude smewen u korist mondijalisti~ke vlade. Cini~ni Zapad }e ga dr`ati dok mu odgovara, a onda }e ga zbaciti sa vlasti. Do}i }e na vlast ona druga, preobu~ena grupa Srba, biv{ih komunista, ogrnutih pla{tom demokratije, koji su, tako|e, pogubni za
srpski narod. U ovu kategoriju je ubrojao ~elnike SPO i DS, demokrate i razne odbore.
Solucija je za Srbiju, po [ahovi}u, iracionalna, jer Srbija nema drugog re{ewa u borbi sa Zapadom, ve} da Karayi} i Marti}, kada procene situaciju da je do{ao trenutak, u smrt nikako ne odu sami, ve} kada do|e ~as kolektivnog samoubistva, sve rezerve oru`ja
koje imaju upotrebe bilo gde i na bilo koji na~in.
Aleksandar \or|evi}, zamenik generalnog sekretara SRS, pro~itao je pismo podr{ke studenata radikala Pravnog fakulteta u
Beogradu, naporima SRS da se Vojislav [e{eq, {to pre oslobodi
iz zatvora.
Predsednik SO Mirkovci iz RSK, izvesni Zoran, govorio je o
situaciji u RSK i RS. Navedeni Zoran je ~lan SRS.
Izme|u ostalog izneo je da je u RS velika muslimanska ofanziva na svim linijama fronta i da su velike srpske teritorije izgubqene u reonu Biha}a. Na taj na~in se sprovodi politika “re`ima u
Beogradu”, koji je pristao na podelu srpskih zemaqa.
Navedeni predsednik SO Mirkovci je daqe naveo da se u RSK
sprovodi kampawa protiv radikala i Milana Marti}a, koji su protiv izdaje i cepawa srpskih teritorija.
368
Novinarima je pokazao, navodno originalni, tekst najnovije Rezolucije UN, od pre pet dana, u kojoj se teritorija RSK naziva okupiranom teritorijom Hrvatske.
Hap{ewe [e{eqa je okarakterisao kao potrebu re`ima da se
o~uva na vlasti.
Na kraju je uvodni~ar Nikola Popla{en naveo da }e se protestne ve~eri odr`avati i daqe, sve do oslobo|ewa [e{eqa iz zatvora,
ali, verovatno, jednom nedeqno, na drugom mestu, na otvorenom prostoru, o ~emu }e javnost biti obave{tena.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h III upravi RDB MUP RS
1 h V upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewu CRDB Beograd
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Dragan Dodig
MDXCVI
Centar RDB Ni{ – Ekstremizam
73-019
2. 11. 1994. godine
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik “Print”
Sastanak odr`an dana 1. 11. 1994. godine u slu`benom stanu, u
vremenu od 10,15–11 sati, po ranije utvr|enom dogovoru. Saradnik se
koristi za pra}ewe lica koja se eksponiraju sa pozicija srpskog ekstremizma.
Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni.
2.
Saradnik je ostvario kontakt dana 29. 10. 1994. godine sa Vaki}
Branislavom, OO po ekstremizmu, i o odre|enim zapa`awima podneo je pisani izve{taj:
“U prvom delu razgovora, Vaki} je govorio o sudskom postupku
koji se protiv wega vodi pred Op{tinskim sudom u Prokupqu. Istakao je da je sve izmi{qeno, po{to u optu`nici stoji da ga je mili369
cija zaustavila dana 13. 7. 1993. godine, kada je bio na sednici Narodne skup{tine Republike Srbije, o ~emu ima urednu potvrdu skup{tinske slu`be, koja ga je tog dana evidentirala da prisustvuje sednici Skup{tine. Me|utim, po{to u me|uvremenu treba da do|e do
izmene datuma, jer se radi o pogre{noj godini, Vaki} je izneo da i za
taj datum 1992. godine ima dokaza ali da to nije kod wega. Tvrdi da je
tog dana, ta~nije u intervalu od 10. do 14. jula 1992. godine le`ao u
bolnici u Trebiwu, zbog rawavawa na rati{tu.
Zamera miliciji iz SM u @itora|i {to nije uzeta izjava od wega ili bilo koga drugog ko je tog dana zaustavqen sa eksplozivom u
kolima. Tvrdi da na potvrdi wegovog potpisa nema, ~ak ni falsifikovanog, niti ima zapisnika o eventualnom privo|ewu i saslu{awu.
Za prona|eni pi{toq ima naknadno izdatu potvrdu u kojoj stoji da
je dobijen na upotrebu od strane @arka Vu~ini}a, komandanta TO
Trebiwa. Radi se o pi{toqu kalibra 7,62 mm.
Me|utim, potvrda je izdata 1. 4. 1993. godine, a datum oduzimawa
pi{toqa je raniji 16. 6. 1992. godine.
Ne pla{i se zatvora i u~ini}e sve da ode tamo i to sada kada na
prvoj predstoje}oj sednici Narodne skup{tine Srbije otvoreno napadne predsednika Republike Srbije i proglasi ga najve}im “kriminalcem i ratnim profiterom u zemqi”. Ne `eli da ide u zatvor zbog
“name{taqki” kao {to je ova koja se odvija u prokupa~kom sudu, gde
mu se na osnovu izmi{qenog nalaza eksploziva u wegovim kolima sudi. Procewuje da je to posledica politi~kog obra~una sa radikalima, kako bi im se umawio ugled u narodu, da bi izgubili na predstoje}im izborima. Takav scenario je na pro{lim izborima imao rezultat, jer su pre glasawa, odjednom, radikali nazvani “ratnim profiterima”, a progla{eni su kao paravojne formacije i ratni zlo~inci. Takve konstatacije posebno poga|aju B. Vaki}a kao komandanta srpskih dobrovoqaca, jer su se wegove jedinice borile u sastavu, najpre JNA, a zatim teritorijalnih odbrana i specijalnih jedinica MUP-a Republike Srbije.
Po wemu, ratni zlo~in je kada se ubijaju civilno stanovni{tvo,
`ene, deca i pripadnici drugih nacionalnosti, samo zato {to nisu
Srbi. Tvrdi da to wegove jedinice i on sam nisu radili. Borili su
se samo protiv neprijateqa u uniformi a ne i sa civilima.
Prvi put iznosi, do sada nepoznatu ~iwenicu, da je on Srbin iz
me{ovitog braka, od oca Srbina i majke Ma|arice. Zbog toga su u
wegovoj jedinici bili i pripadnici drugih nacionalnosti.
370
U vezi dono{ewa ratnog plena sa rati{ta, isti~e da wegovi dobrovoqci, a i on, nisu imali {anse da bilo {ta donesu, po{to je
pretres na granici bio od strane vojske i milicije. Po wemu, ratni
plen su uzimali pripadnici tih formacija kao i pojedini visoki
dr`avni funkcioneri.
Govore}i o Srpskom ~etni~kom pokretu, sa `aqewem je konstatovao da je on zvani~no prestao da postoji iz “politi~kih razloga”,
ali napomiwe da su ostali “srpski ~etnici” i to je za sada najva`nije. ^etni~kog majora Petrovi} Tomislava iz Ni{a je odstranio, jer
je procenio da se on “prodao” socijalistima, a kao dokaz je naveo da
se on sada nalazi u rukovodstvu jedne fabrike u EI Ni{.
U razgovoru je delovao vidno prepla{en, uzrujan i zabrinut za
svoju porodicu. Ne smatra da ~estim pojavqivawem u javnosti (izjava Telegrafu, Borbi, nema~kom radiju) sam sebi pi{e optu`nicu za
sud u Hagu, ve} kao opravdawe za svoje postupke”.
3.
Vaki} Branislav, OO po ekstremizmu.
4.
Druge mere i radwe nisu preduzimane.
5.
Procena je da je saradnik uspe{no plasiran prema Vaki} Branislavu i da mu je ovaj u razgovoru izneo i neke podatke, koje je on do sada dr`ao pod velom tajne.
Saradniku je dat zadatak da povremeno kontaktira B. Vaki}a radi sticawa jo{ ve}eg poverewa i prikupqawa relevantnih podataka od interesa za RDB.
Kucano u 4 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. CRDB Ni{, u OO Vaki} Branislava
1. prim. u dosije saradnika “Print”
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih organa:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Risti} Krasomir
Operativni radnik,
Milosavqevi} Qubi{a
371
MDXCVII
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije
– V uprava –
Beograd
U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku koja se odnosi na Radosavqevi} Vladana iz Vaqeva, prethodna obrada po ekstremizmu.
Operativni radnik,
Qubodrag Gaji}
Prilog: 1
Centar RDB Vaqevo
77-1A-0289
III odsek – ekstremizam
7-031
21. 11. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Operativnim putem, preko pouzdanog izvora, do{li smo do podataka da je, dana 11. novembra 1994. godine, doputovao u zemqu Vladan Radosavqevi}, potpredsednik “Ravnogorskog pokreta” Srbije,
koji je predvodio delegaciju Pokreta na kongresu Ravnogoraca Amerike i Kanade, odr`anog u ^ikagu, SAD. (O odr`avawu kongresa
“Ravnogorskog pokreta” za Ameriku i Kanadu, u ^ikagu, 22. 10. 1994.
godine, do sada je vi{e puta informisana III uprava RDB MUP-a Republike Srbije –POR).
Radosavqevi} je u kontaktu sa istomi{qenicima i ~lanovima
“Ravnogorskog pokreta” Srbije informisao da je, na kongresu u ^ikagu, za predsednika “Ravnogorskog pokreta” za Ameriku i Kanadu
izabran Mi{a Beqakovi} iz Wujorka, kao i da su kongresu prisustvovali delegati iz svih krajeva Amerike i Kanade. Wih osamdesetak se dogovorilo o budu}em radu kao i o do sada postignutim rezultatima. Izrazili su spremnost za pomirewem unutar pokreta i prevazila`ewem dosada{weg nejedinstva. Obavestili su u~esnike kongresa da su registrovali “Ravnogorski pokret” kao politi~ku organizaciju i da o tome imaju dokumentaciju – saglasnost ameri~kih
vlasti. Tako|e, po re~ima Radosavqevi}a, ravnogorci su priznati i
od strane Srpske pravoslavne crkve u Americi i episkopa Irineja,
koji je prisustvovao ovom kongresu. Na kongresu je, u ime Ravnogorskog pokreta Srbije, govorio Vladan Radosavqevi} koji je informi372
sao prisutne o politi~kom i ekonomskom stawu u zemqi, kao i o problemima “Ravnogorskog pokreta” na planu registracije istog. Dogovoreno je da se “Ravnogorski pokret” Srbije pomogne materijalno,
kao i da se podr`i “struja” unutar pokreta u zemqi koju zastupaju dr
Predrag Govedarevi} i Vladan Radosavqevi}, potpredsednici “Ravnogorskog pokreta u zemqi, a ne ^eda Milo{evi}, aktuelni predsednik “Ravnogorskog pokreta” i wegovi istomi{qenici.
Odmah po povratku, Radosavqevi} je obave{ten od strane Jovanovi} Dragana iz Kru{evca da je ^eda Milo{evi} u Beogradu zakazao, 12. novembra 1994. godine, odr`avawe sednice glavnog odbora
“Ravnogorskog pokreta” na kojoj treba da budu osu|eni za razbijawe
“Ravnogorskog Pokreta” i stvarawe nejedinstva u wemu dr Predrag
Govedarevi}, Vladan Radosavqevi}, Marjanovi} Dragoslav, Dragan
Jovanovi} i Moma Vu~kovi} iz Kru{evca, kao i drugi ~lanovi “Ravnogorskog pokreta” iz unutra{wosti koji su nakloweni wima. U
tom smislu, Dragan Jovanovi} je u svoje ime i u ime Mome Vu~kovi}a poslao pismo glavnom odboru “Ravnogorskog pokreta” i ^edi Milo{evi}u, predsedniku, slede}e sadr`ine:
“... Gospodo, po{to smo po istoj stvari obojica pozvani, to se
ovom prilikom preko ovog teksta i javqamo. Naime, pozvani od gospodina Spasi}a da do|emo u subotu na sastanak, na kome bi trebali
da se doka`emo ili izjasnimo da li smo i daqe ravnogorci ili ne;
`alosno je {to se ovim i kod nas javqa rezolucija IB-a. Zar smo do
toga do{li? Dolaze}i vi{e puta u Beograd, primetili smo busawe
i grabe` oko zvawa i titula, a nama je to strano. Mi pokret ne delimo na srpski i jugoslovenski, jer jednom pripadamo od rane mladosti. Odvratno je pomiwati {ta je ko i koliko ulo`io u wega. Mi smo
za duh pokreta, ono {to mnogi nisu, jer se kod vas videlo da oni koji
nisu direktno u~estvovali ispada da nemaju pravo na to. Mi ne}emo
da pokret `ivi dok smo `ivi, ve} pokret treba da ostaje mla|ima,
bez obzira na u~e{}e i udeo u wemu. Na{i siroma{ni domovi su
oki}eni srpskim velikanima, od VI­II do HH veka, zakqu~no sa pokojnim ^i~om. ^i~a je posledwi Pijemont Srbije, koga vi{e nema, ali
ga nismo zaboravili.
Gospodo, nepravedno je da ~asne i po{tene qude pravimo nepo{tenima, nedokazav{i wihovu krivicu. To mnogo li~i da je neko
razbija~. Primetno je, osetili smo na{im robija{kim {estim ~ulom, da me|u vama postoje crvi, krtice, rovci i moqci. @ao nam je
{to smo tamo dovodili perspektivne mlade qude, jer smo im mnogo
puta pri~ali i ispredali bajke i legende o borcima i robija{ima,
jer su se prilikom povratka sa tih skupova uvek vra}ali razo~arani.
373
Razo~arani su bili, jer su tamo videli raskol, sva|u i prepirku. Ne}emo da u~estvujemo u osudi qudi koji su do dana{weg dana ostali
~isti i po{teni i za koje ne znamo da postoji krivica. Nije ~udo
{to su te pojave prisutne, jer vi niste u narodu. To je strana~ka praksa za ovo vreme nepo`eqna i pogubna. Primer brata Perice Jovanovi}a (biv{i predsednik “Ravnogorskog pokreta” koji je smewen –
POR), to najboqe dokazuje, jer do dana{weg dana niko nije dokazao
wegovu krivicu, a mi smo ga okaqali i pored toga {to je ~asno i po{teno toliko godina robijao. Okaqati nekoga, to je zlo~in i ne odgovara onim koji su svoje `ivote polo`ili na oltar istine i po{tewa. Sa ovim bi, draga bra}o, zavr{ili nadaju}i se da je sa na{e strane dovoqno. Znajte da u ovoj stvari ne postoji popravni ispit i da
neprijateqi ne gledaju {ta ste dobro uradili, ve} koje ste zlo napravili. Primite bratske pozdrave od Mome i Dragana...”
Tako|e, Radosavqevi} je Jovanovi} Draganu nagovestio odr`avawe godi{we skup{tine “Ravnogorskog pokreta” Srbije u Vaqevu, o ~emu se dogovorio sa rukovodstvom pokreta u Americi, na kome }e izabrati nove organe i rukovodstvo “Ravnogorskog pokreta” u zemqi.
O svim novim saznawima i pripremama za odr`avawe skup{tine “Ravnogorskog pokreta” u Vaqevu, blagovremeno }emo vas informisati.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h CRDB Zaje~ar
1 h OE – u predmet Radosavqevi}a
Operativni radnik,
Sava Gaji}
MDXCVIII
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
Resoru dr`avne bezbednosti – V upravi
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru koja se odnosi na OI “Kaptol”.
Na~elnik CRDB,
Savi} Milivoje
374
MUP Republike Srbije
RDB – CRDB Prizren
ORDB \akovica
21. 11. 1994. godine
Strogo poverqivo
I uprava
OI “Kaptol”
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: Sufaj Hafiz, ro|en 2. 3. 1967. godine u selu Damjane, op{tina \akovica, od oca Aqo{a i majke [irete, dev. Mu~aj, [iptar,
dr`avqanin SRJ, zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
Podaci se odnose na OI “Kaptol”.
Razgovor obavqen dana 17. 11. 1994. godine, na inicijativu operativnog radnika.
Tro{kova nije bilo.
Bele{ka se podnosi dana 21. 11. 1994. godine.
II
Izvor je do pre {est meseci radio, du`e vreme, u Hrvatskoj i
Sloveniji pa smo sa wim obavili informativni razgovor u ciqu
prikupqawa bezbednosno interesantnih saznawa shodno OI “Kaptol”
III
a) Podaci iz delokruga rada RDB.
Izvor u razgovoru navodi da je godinu dana, zajedno sa bratom
Hajdarom, radio u Dubrovniku, Republika Hrvatska, odakle je pobegao za Qubqanu, Republika Slovenija, po~etkom septembra meseca
1991. godine, odnosno uo~i rasplamsavawa rata u Hrvatskoj, kada je
pretila opasnost da bude mobilisan u HV i upotrebqen u borbama
protiv Srba. Naime, tih dana Dubrovnikom su harale bande, pretile nehrvatskom stanovni{tvu da se iseli, jer je to grad samo za Hrvate i sli~no. U toj sveop{toj medijskoj i fizi~koj hajci najgore su
prolazili Srbi, koji su tada masovno be`ali iz Dubrovnika, pre
svega radi li~ne bezbednosti ne mare}i za materijalna dobra koja su
ostavqali za sobom. Kod hrvatske vlasti nije se moglo obezbediti
nikakva za{tita, ~ak su mnogo gore prolazili oni koji su i{li da
se `ale. Po saznawu izvora, mnogi [iptari su tako|e oti{li iz Dubrovnika, a radwe ostavili zatvorene, sve zbog straha od rata i hrvatske prisilne mobilizacije. Me|utim, bilo je i onih, koji su se u
takvim prilikama dobro sna{li, me|u kojima izvor poznaje Agima
375
Morinu, koji je rodom iz sela Ku{nina, SO Prizren, i koji poseduje pekaru u Dubrovniku. Naime, Agim se posle pretwe od strane hrvatskih ekstremista lako prilagodio i postao primer odanosti-lojalnosti mladoj hrvatskoj dr`avi, tj. tako su za wega isticali militantni Hrvati. Tako|e, gledano procentualno, Agim je jedan od retkih koji je ostao u Dubrovniku za sve vreme rata i danas se tamo nalazi. Od tog vremena nije dolazio u SRJ, odnosno u svoje rodno mesto.
Izvor je zatim naveo da je iz Dubrovnika sa bratom Hajdarom
krenuo za SRJ preko Qubqane, gde je on ostao, a brat se vratio u
svoje rodno mesto. Navodno, pod uticajem raznih pri~a da [iptari
sa KiM, koji do|u iz Hrvatske u Srbiju, odmah od VJ bivaju mobilisani i upu}eni na rati{te, izvor je potra`io posao u Sloveniji,
odnosno nije smeo da se vrati u SRJ. U Qubqani je ubrzo na{ao posao kod izvesnog Hoti Azema, rodom iz Podujeva, koji poseduje privatnu gra|evinsku firmu “Trinton”. Kod Hotija uglavnom rade
[iptari sa KiM, koji su pobegli iz SRJ, odnosno koji nemaju nikakve “papire” za boravak i rad u Sloveniji. Azem poseduje dve barake za sme{taj svojih radnika, a koji pored hrane dobijaju platu u iznosu od 200–300 DM, ispla}ene u tolarima. Izvor navodi da su sa
wim kod Azema radili i stanovali slede}i [iptari sa KiM: Miftar Zeka, star oko 30 godina, ]azim [aqa, star oko 35 godina, ]amil Beri{a, star oko 25 godina, svi iz okoline Podujeva i Mensur
Ta}i iz Uro{evca, koji je star oko 25 godina. Oni ne dolaze u SRJ
i svi su ekstremni, tj. smatraju da je KiM “okupirano” od strane Srbije, te da }e se vratiti samo kada bude “slobodno”. Pored toga, veruju da takozvana “Republika Kosovo” ima sve svoje dr`avne organe
vlasti i pitawe je samo dana kada }e legalno profunkcionisati,
jer, navodno, svetske sile, pre svih SAD, rade na tome da primoraju Srbiju da boqe “milom” nego “silom” napusti KiM i sli~no. Izvor navodi da mu je poznato da u Qubqani postoji `iro ra~un na koji se mogu uplatiti nov~ana sredstva za potrebe “vlade RK”, ali da
za wih “ilegalce” uplate vr{i gazda Azem Hoti. Po re~ima izvora, Azem je svojim radnicima obezbedio nesmetan boravak u Republici Sloveniji, iako je boravak stranaca bez dozvole slovena~ke
vlasti vrlo strog, odnosno odmah se takva lica deportuju doti~noj
zemqi. Naime, slovena~ka policija sigurno zna za wihov boravak u
Azemovim barakama, ali jo{ nikad nije vr{ila nikakvu kontrolu.
Radnici koji se pla{e policije, jer su ~uli da je neko proteran, pitaju Azema u vezi wihove bezbednosti, a on im odgovara da se ne
brinu, jer je za wih sve sre|eno. Pored toga Azem obavezno primi
svakog [iptara sa KiM, koji mu se obrati za pomo} ili posao, zaposli ga ili mu na|e posao na drugom mestu. Mnogi [iptari, koji
376
su boravili i radili kod Azema, oti{li su u neku od zemaqa Zapadne Evrope.
U vezi kulturnog dru{tva “Mi|eni”, izvoru je poznato da postoji, da ga je vodio izvesni Abedin Mali}i iz Pri{tine, te da je izme|u wega i nekih drugih ~lanova pomenutog kluba bilo dosta sva|e
oko novca i sli~no. Azem Hoti sigurno odlazi i kontaktira sa rukovodiocima u klubu, a izvor i drugi “ilegalci” nemaju nikakvog
upliva u rad pomenutog dru{tva.
Izvor, sa generalijama navedenim pod ta~kom 1, ne prolazi kroz
OE ORDB \akovica.
– Morina Agim, rodom iz sela Ku{nina, op{tina Prizren, hrvatski dr`avqanin nastawen u Dubrovniku;
– Hoti Azem, rodom iz Podujeva, dr`avqanin Republike Slovenije, nastawen u Qubqani;
– Miftar Zoka, rodom iz okoline Podujeva, dr`avqanin SRJ,
ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija;
–[aqa ]azim, rodom iz okoline Podujeva, dr`avqanin SRJ,
ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija;
– Beri{a ]amil, ro|enu okolini Podujeva, dr`avqanin SRJ,
ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija;
– Ta}i Mensur, rodom iz Uro{evca, dr`avqanin SRJ, ilegalno
boravi u Qubqani, Republika Slovenija.
IV
Izvor nepouzdan, podaci su neprovereni. Izvorni materijal je
sa~iwen zbog lica koja se pomiwu, radi wihovog evidentirawa, kao
potencijalnih saradnika Hrvatske i Slovena~ke obave{tajne slu`be za rad na podru~ju KiM. Preduze}emo potrebne mere kako bismo na vreme bili obave{teni o wihovom, eventualnom, dolasku da
bismo obezbedili prihvat. Stvoreni su uslovi i za budu}e kontakte
sa izvorom ukoliko procenimo da }e nam biti od koristi.
V
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina.
Dostavqeno:
1 h CRDB Prizren
1 h RDB Pri{tina
1 h I upravi RDB MUP-a
1 h V upravi RDB MUP-a
1 h ovom odeqewu – IO “Kaptol”
Operativni radnik,
Qubodrag Mihailovi}
377
MDXCIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
28. 11. 1994. godine
– srpski ekstremizam –
Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Dana 24. 11. 1994. godine, Zoran Atanackovi} iz sedi{ta SNO u
Beogradu poziva Mirka Jovi}a, konstatuju}i da je sa Bogavcem sro~io tekst sa zajedni~kog sastanka, odr`anog 23. 11. 1994. godine,
predstavnika SNO, NRS i SJ. Bogavac, ~itaju}i tekst, nagla{ava da
su predstavnici SNO, NRS i SJ o{tro osudili agresivne akcije
snaga NATO na Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, ocewuju}i da je to agresija prema ~itavom srpskom narodu.
Bacaju}i bombe na srpsku teritoriju, gde srpske strane vode odbrambene akcije protiv muslimanskog V korpusa, bombarderi zapadnih sila bombardovali su mirovni proces. Wihovi naredbodavci
tako su jo{ jednom pokazali da im nije stalo do mira, ukoliko takav
mir ne podrazumeva srpsku predaju i srpski poraz.
Direktnim vojnim anga`ovawem, podr`avaju}i muslimansku
ofanzivu iz za{ti}enih zona, zapadne sile prestale su kriti da su
na muslimanskoj strani. SNO, NRS i SJ moraju i ovoga puta da ponove da su OUN i NATO u direktnoj funkciji ostvarivawa islamskih interesa na Balkanu.
Ponovno bombardovawe Srba uvod je u pro{irewe rata, ne samo
na teritoriji Balkana. Evropske sile }ute pred ~iwenicom da, bombarduju}i Srbe, otvaraju vrata za muslimansko-ameri~ki pohod na
Evropu.
Jugoslovenska nazovi mirovna politika ne mo`e se ostvarivati
nemu{tim protestima i mirnim prela`ewem preko novih srpskih
`rtava, niti nagovarawem `rtve da preuzme deo odgovornosti, koja
pripada wenim krvnicima. SRJ je du`na da diplomatskim i drugim
koracima u~ini sve {to je mogu}e na za{titi srpskog naroda i srpskih teritorija, u protivnom, na Jugoslaviji }e ostati istorijski
pe~at izdaje, bi}emo sau~esnici u tragediji svoje bra}e.
Mirko Jovi} je zadovoqan i isti~e da je obuhva}eno sve {to je
trebalo. Sugeri{e Zoranu i Bogavcu da tekst treba odmah pustiti u
javnost.
378
Dana 25. 11. 1994. godine, Du{an Kruni} iz Londona razgovara sa
Radmilom, suprugom Mirka Jovi}a. Mirko trenutno nije kod ku}e,
iza{ao je u grad, a preksino} je do{ao sa puta. I{ao je za Pale, Vukovar, Knin i Bawaluku. Radmila se interesuje da li }e Du{an uskoro do}i u SRJ, a on joj odgovara da to jo{ nije izvesno, jer mora proveriti da li je bezbedno po wega da do|e u Srbiju, s obzirom da predsednik Milo{evi} hapsi politi~ke protivnike.
Dana 26. 11. 2994. godine, Mirko zove sedi{te stranke u Beogradu i razgovara sa Zoranom. Zoran je obavestio Guberinu o konferenciji, koja bi trebalo da se odr`i u ~etvrtak, 1. 12. 1994. godine, u Me|unarodnom pres centru u Beogradu. Guberina nije zadovoqan ~iwenicom da su pozvani [e{eqovi radikali i pita se kako je Jovi}u samo palo na pamet tako ne{to. Zoran je dobio Pelevi}a i wemu preneo termin odr`avawa konferencije. Ostalo je jo{ samo da pozove
Veselina \ureti}a.
Zorana interesuje da li je u ponedeqak, 28. 11. o.g., potrebno odr`ati konferenciju za {tampu, a Jovi} odgovara potvrdno, isti~u}i
da je to radni dan, te da izlaze novine.
Zoran ne vidi svrhu toga i sugeri{e Mirku da tako ne{to nije
potrebno, jer }e se u ~etvrtak svemu dati vi{e pompe, a u ponedeqak
je potrebno samo poslati pozive faksom na{im i stranim dopisni{tvima.
Zoran daqe navodi da se javio Marini, sa kojom se dogovorio oko
detaqa. Saop{tio joj je ko su ~lanovi organizacionog odbora, ko }e
otprilike biti na konferenciji za {tampu, a Marina je saglasna da
u organizacioni odbor treba navesti {to vi{e ~lanova, kako bi se
dao ve}i zna~aj konferenciji.
U nastavku razgovaraju o dve sahrane Arkanovih qudi. Jednoj je
prisustvovala delegacija SNO, ~ime je Pelevi} bio dirnut. Jovi}
sugeri{e da i na drugu, u selu kraj Pan~eva, ode neko iz SNO iz Pan~eva ili Ka~areva i nala`e sekretarici Miri da sa Bastom organizuje odlazak.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS – Resor DB – III uprava
1 h MUP RS – Resor DB – V­uprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a
Operativni radnik,
Klaji} Milivoj
379
MDC
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
2. decembar 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
– ekstremizam
Izve{taj o primeni operativno-tehni~kog sredstva
I
Izvor: TKTR
Podaci se odnose na “Kajmaka” – OO po ekstremizmu, reg. br.
41001674:
– organizuje {verc robe iz Gr~ke;
– prebacuje devize u Gr~ku;
– bavi se {ticungom;
– u~estvuje u legalizaciji kradenih kola;
– ilegalno nabavqa i nosi oru`je;
– ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 25. do 30. 11. 1994. godine.
Izve{taj se podnosi dana 2. decembra 1994. godine.
II
TKTR se koristi na obradi delatnosti “Kajmaka” – OO po ekstremizmu.
III
U periodu od 25. do 31. 11. o.g., na{ sasvim pouzdan izvor nam je
preneo delatnost “Kajmaka” – OO po ekstremizmu.
Izvor iznosi da je “Kajmaku”, zbog u~e{}a u oru`anom sukobu,
oduzeto oru`je koje je legalno posedovao do okon~awa sudskog postupka. U me|uvremenu je “Kajmak” ilegalno nabavio i nosio oru`je, {to je otkriveno pri rutinskom zaustavqawu, zbog ~ega je SUP
Novi Sad protiv wega podneo novu prijavu.
Na{ izvor daqe prenosi da je “Kajmak” organizovao {iroku akciju preko vojnih veza da pribavi odgovaraju}u dokumentaciju da bi
spre~io oduzimawe robe i smawio pla}awe poreza, koji mu je nalo`ila Finansijska policija iz Novog Sada nakon pregleda i ustano380
vqenih propusta (podatke o “Kajmakovim” transakcijama i izbegavawu pla}awa poreza smo dostavili Finansijskoj policiji na osnovu
~ega je ista izvr{ila uvid u poslovawe “Kajmakove” privatne firme i ustanovila niz propusta i potvrdu na{ih podataka).
“Kajmak” je, po navodima na{eg izvora, nastavio da se bavi {vercom cipela i odela iz Gr~ke. U ovaj posao je aktivno ukqu~ena wegova supruga Smiqka, koja mu robu {aqe preko izvesnog Pante (mogu}e da je voza~ neke {oping ture do Soluna) i preko izvesnog Radeta
iz ^a~ka (032/52-463, mogu}e je da je prezime Milovanovi}) koji robu iz Soluna ilegalno prebacuje kombijem.
U razgovoru sa suprugom, “Kajmak” joj je rekao da joj po Panti {aqe 27.000 DM, tako da bi u “sefu u Solunu imala ~isto oko 150.000
DM”. Daqe je izneo da planira da “skupi jo{ ne{to maraka” i da }e
tada definitivno pre}i u Gr~ku kod porodice.
Izvor daqe iznosi da se “Kajmak” i daqe bavi {ticungom. U ovaj
posao su ukqu~eni Ba{i} Pavle iz Novog Sada, Ratko Samaryi} iz
Soluna, Vujovi} Zoran, zvani ^oki iz Novog Sada i drugi.
Po navodima na{eg izvora, “Kajmak” je i daqe ukqu~en u kra|e
i legalizacije ukradenih kola. Tako je za potrebe svog prijateqa Vilotijevi} Ki}una, “Kajmak” prihvatio da obezbedi dozvolu za vozilo reg. br. NS 384-746.
U dogovoru sa “Lu~anom” – PO po srpskom ekstremizmu, preko
advokata Gojkovi} Dragana, “Kajmak” je zakupio poslovni prostor u
hotelu “Vojvodina” u Novom Sadu. Nakon renovirawa ovog objekta,
“Kajmak” i “Lu~ano” su izdali, uz odgovaraju}i profit, ove poslovne prostorije. Zvani~ni zakupac ovog celog poslovnog prostora je
Dudvarski Damir iz Novog Sada (lice blisko na{im obradama po
hrvatskom ekstremizmu), koji je kao “reket” najve}i deo prostorija
ustupio “Kajmaku” i “Lu~anu”.
IV
O svim daqim saznawima }emo vas blagovremeno informisati.
V
Ocena stare{ina.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Dok. fond CRDB Novi Sad
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
381
MDCI
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resoru dr`avne bezbednosti – V upravi –
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam informaciju koja se odnosi na
sadr`inu “Poruke” pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore, uru~ene
skup{tinama RS RSK.
Na~elnik III odeqewa,
Radovan Bo`ovi}
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
III odeqewe
71-0197
6. 12. 1994. godine
Informacija
– Podaci se odnose na sadr`inu “Poruke” pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore, upu}ene skup{tinama RS i RSK.
Obra}aju}i se skup{tinama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u ime pokreta srpskih ~etnika Ravne gore, predsednik
pokreta vojvoda Mom~ilo \uji}, predla`e da se donese odluka o ujediwewu te dve dr`ave i obrazuje wihova zajedni~ka vlada, vojna komanda i sistem odbrane.
U “Poruci”, Mom~ilo \uji} iznosi da je srpski narod, na osnovu tiranskog plana tzv. novog svetskog poretka, na ~emu uporno radi
Vlada SAD, uz svesrdnu saradwu Nema~ke, Vatikana i muslimanskih
zemaqa, ~iji je ciq stvarawe muslimanske dr`ave u Evropi, odnosno
na srpskim zemqama Bosne i Hercegovine, predvi|en da bude izbrisan sa lica zemqe ili pretvoren u robqe. Tom planu tvoraca novog
svetskog poretka, po izjavi M. \uji}a, svesrdno idu na ruku srpski
komunisti na ~elu sa Milo{evi}em koji je priznao avnojevske granice i uspostavio blokadu na Drini, da bi Srbe sa leve obale prisilio da prihvate smrtonosni plan mra~nih sila.
Upravo zbog toga, po mi{qewu \uji}a, ujediwewe Srba sa leve
strane Drine name}e se kao preka potreba u odbrani srpskih zemaqa i srpstva uop{te i predstavqalo bi temeq budu}eg ujediwewa
svih srpskih zemaqa u jednu dr`avu.
Kucano u 4 primerka
382
Dostavqeno:
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Vuka{in Makevi}
MDCII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Br.
Beograd, 27. 12. 1994. godine
Strogo poverqivo
Izve{taj saradnika
Saradnik “^ovek” dostavio je, 25. 12. 1994. godine, tekst pisma –
izve{taja lorda Ovena o toku posete u Beogradu 23. 12. 1994. godine.
Tekst glasi:
“Kada su kopredsednici bili u Beogradu, u nedequ poslepodne,
18. 12. 1994. godine, Mikeli} je odbio da otvori autoput Zagreb – Beograd tako da je bilo malo prilike da se razgovara o predlo`enoj zajedni~koj komercijalnoj naftnoj kompaniji. Pre odlaska iz Beograda, kopredsednici su kazali koordinatoru ICFY (Konferencija o
biv{oj Jugoslaviji) g. Bo Pelnasu da zaustavi sav saobra}aj ka Srbima u Hrvatskoj, osim vozila za koja je ve} ugovoreno da voze humanitarnu pomo}.
U ponedeqak, g. Stoltenberg u telefonskom razgovoru sa predsednikom Milo{evi}em, koji je mnogo pomogao, i lord Oven u te`im pregovorima sa g. Mikeli}em, uspeli su da ustanove da }e se
autoput otvoriti u sredu u 14,00 ~asova.
Dana 20. 12, g. [arini}u i g. Mikeli}u poslat je predlog od kopredsednika (Aneks D) zajedno sa pojedina~nim pismima (Aneks B i
C). Lord Oven je, 22. 12. razgovarao sa Mikeli}em telefonom, po{to je g. Mikeli} bio vrlo uzbu|en zbog ~iwenice da kamionima sa
gorivom nije dozvoqen tranzit do sektora “Jug”, “Sever” i “Zapad”.
Lord Oven ga je podsetio da }e te{ke posledice pratiti wegovu odluku da ne otvori autoput. G. Mikeli} je odgovorio da je autoput pot383
puno otvoren, gorivo bi trebalo da pro|e. Lord Oven je rekao da Mikeli} sada ima fer predlog za zajedni~ku trgovinsku naftnu kompaniju u rukama i da je potrebno prihvatiti {to je mogu}e pre, kako bi
kompanija po~ela da funkcioni{e pre 11. januara 1995. godine.
Uskoro je postalo jasno da su telefonski pregovori nedovoqni
i lord Oven je rekao da on i Stoltenberg dolaze u Beograd slede}eg
dana. Tada je g. Stoltenberg imao prehladu i nije mogao da leti. Lord
Oven se, 23. 12, najpre sreo sa predsednikom Milo{evi}em na radnom ru~ku, gde je pokazano inteligentno razumevawe dileme sa kojom
su suo~eni kopredsednici. Potom je sledio dvo~asovni sastanak sa
Mikeli}em i Babi}em sa dva savetnika. Oni su lordu Ovenu dali dokumenat (Aneks D) – Predlog za zajedni~ku naftnu kompaniju. Posle
detaqnog obja{wewa kopredsedni~kog predloga, uskoro je postalo
o~igledno da je glavna primedba hrvatskih Srba da ne `ele da daju
hrvatskoj vladi nikakva vlasni~ka prava u Krajini. Lord Oven je objasnio da je to i gledi{te kopredsednika i wihovog predloga kome je
prigovorila hrvatska vlada i g. [arini} je napisao da ’posedi INE
– 50 odsto – }e se sastojati od 38 INI-nih benzinskih stanica, koje
se fakti~ki nalaze na okupiranim teritorijama’. Lord Oven je rekao da su on i Stoltenberg odlu~ili da se dr`e svoje formulacije i
da ne namewuju imenovane posede deoni~arima, iako i Zagreb i Knin
imaju te{ko}a sa prihvatawem re~i (formulacije), {to samo potvr|uje su{tinsku korektnost predloga.
Lord Oven im je predlo`io da lete u @enevu te ve~eri da potpi{u, a pozvao bi i [arini}a. Alternativno, ako odlu~e da potpi{u ICFY misija u Beogradu bi bila svedok wihovog potpisa u svako
doba, i pogodni aran`mani bi mogli biti sa~iweni u @enevi u
ICFY da potpi{e [arini}.
Kopredsednici }e ponovo doputovati 2. januara. U me|uvremenu
ne}e biti dozvoqene tranzitne po{iqke nafte.
Lord Oven, `ele}i da odr`i maksimalan pritisak, nije razgovarao o te{ko}ama koje se u Krajini pojavquju zbog nedostatka benzina i dizela. Istina je da ih je predsednik Milo{evi} snabdevao sa
znatno mawe od 5.000 tona mese~no koje je hrvatska vlada ponudila.
Ako postoje prave te{ko}e to }e biti stvar koju treba da proceni
UNHCR i da napravi predloge.
Lord Oven misli da predsednik Milo{evi} ima svoje sopstvene
razloge da obustavi tranzit nafte preko Bosne i Hercegovine, {to
je pre mogu}e.
Sasvim posebno od daqe izolacije Karayi}a, opasno je da se nafta i daqe vozi preko severnog koridora.
384
Onog trenutka kad hrvatski Srbi potpi{u Sporazum o uspostavqawu zajedni~ke trgova~ke naftne kompanije, kopredsednik }e
predlo`iti hrvatskoj vladi da za vreme do kona~nog uspostavqawa
kompanije (po~ev{i od potpisivawa sporazuma) cisterne sa naftom
iz SRJ (Srbija i Crna Gora) mogu da prolaze autoputem Beograd –
Zagreb do UNPA zona, a koli~inu nafte i broj cisterni }e nadzirati zajedno i UNPROFOR i hrvatska vlada.
Ako hrvatska vlada odbije, a hrvatski Srbi pristanu na sporazum, kopredsednik }e dozvoliti tranzitni saobra}aj za kamione koji prevoze naftu sve do ponovnog poku{aja da se hrvatska vlada ubedi da dozvoli upotrebu autoputa i osnuje naftnu kompaniju. Kopredsednik je ve} pisao g. [arini}u i g. Mikeli}u, te se nada da }e obe
strane potpisati predlo`eni sporazum o zajedni~koj naftnoj kompaniji u nekoliko narednih dana, pa bi se onda i mogli preduzeti koraci za po~etak snabdevawa Krajine naftom kroz Hrvatsku (preko
Hrvatske) a ne Bosne i Hercegovine.
Kucano u tri primerka.
Dostavqeno:
– na~elniku Uprave
– analitici
– operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDCIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 85363
Po~etna pozicija: 137B03
Krajwa pozicija: 137B07
Delovodni broj dokumenta: 3339
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Sremska Mitrovica
385
Br. 117/22
Sremska Mitrovica 17. 1. 1995.
MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava, Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO po srpskom ekstremizmu iz
Stare Pazove, SO Stara Pazova.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
13. 1. 1995. godine
-Srpski ekstremizamIzve{taj o rezultatima primene TKTR
Primenom TKTR prema Ulemek Mihajlu – OO – 894501284, iz
Stare Pazove,SO Stara Pazova, dobili smo slede}e podatke:
Dana 4. 1. 1995. godine, Ulemek je ostvario kontakt sa izvesnim
Jovom i @eqkom Ra`natovi}em “Arkanom” iz Beograda, tel.
011/668-904. Ulemek se u kontaktu sa Jovom, izme|u ostalog, interesovao da li on poznaje izvesnog Vladu ^elzija i dobio potvrdan odgovor, kao i podatke da je re~ o dobrom momku, koji je “bio kod wih”
(verovatno ~lan SDG-e, prim. op. radnika). Tako|e se interesovao za
izvesnog Jocu Uro{evi}a, ali je dobio podatak da Joca Uro{evi}
nije poznat Jovi. Ulemek je rekao da sutra dolazi u Beograd da zavr{i neke poslove i da ima broj Vladinog pejyera (broj 10196). Posle
toga, Ulemek tra`i na telefon “Arkana”. “Arkan” mu ka`e da pi{toq 357 odmah donese kod wega u {tek. Re~ je o pi{toqu koji je
Ulemek doneo “odande” (verovatno iz Bosne odakle se nedavno vratio, prim. op. radnika). Ulemek izra`ava negodovawe i ka`e da mu je
@eqko uzeo i pendrek i pi{toq. Daqi kontakt odvija se na slede}i
na~in:
@eqko Ra`natovi}: Pendrek, pi{toq, sve }u da ti uzmem mamu
ti jebem.
Mihajlo Ulemek: Sve }e{ da mi uzme{? Pa pi~ka mu materina,
oni ni{ta ne prijavquju, a sutra do|e i cinkari.
386
@eqko Ra`natovi}: Nego {ta.
Mihajlo Ulemek: Pa vidi, mogu li ja ne{to da …
@eqko Ra`natovi}: Slu{aj, nije cinkario, nego mora da mi ka`e.
Mihajlo Ulemek: Pa ne mora da ka`e, pa mogu i ja da metnem u…
@eqko Ra`natovi}: A ti }e{ dobiti 25 po guzici {to la`e{.
Mihajlo Ulemek: Dobi}u kurac 25 po guzici, pa treba li meni
ne{to? Pa zna{ da su mi uzeli tri komada.
@eqko Ra`natovi}: Tri komada su ti uzeli?
Mihajlo Ulemek: Jel zna{ da su mi uzeli CL-a, jel zna{ da su mi
uzeli “Brovinga”, jel zna{ da su mi uzeli “Tetejca”?
@eqko Ra`natovi}: Ko ti je uzeo?
Mihajlo Ulemek: Pa, jesi ti naredio da dam?
@eqko Ra`natovi}: Ko ti je uzeo?
Mihajlo Ulemek: Pa u Pazovi, je si ti naredio da dam?
@eqko Ra`natovi}: A onda? Da.
Mihajlo Ulemek: Pa onda. Pa moram imati ne{to, pi~ka mu materina, {ta sad treba da idem ko kurac.
@eqko Ra`natovi}: Dobro.
Mihajlo Ulemek: Jesam li u pravu?
@eqko Ra`natovi}: Pa dobro, nemoj da me pita{ je si li u pravu. U pravu nisi nikada. Ja sam stalno u pravu.
Mihajlo Ulemek: Aha.
@eqko Ra`natovi}: To u redu.
Mihajlo Ulemek: Zna~i, ostaje meni?
@eqko Ra`natovi}: Dobro, reci {to si zvao.
Mihajlo Ulemek: Zvao sam da onog idiota dole skloni{ sa centrale, zamisli, ~estita mi Novu godinu {oka~ku.
@eqko Ra`natovi}: Ko ti ~estita?
Mihajlo Ulemek: Jova, ka`e sretna ti nova.
@eqko Ra`natovi}: Ma, zajebava se bre.
Mihajlo Ulemek: [ta jo{ ima novo?
@eqko Ra`natovi}: Dobro je sve.
Mihajlo Ulemek: E, to je va`no, bio si malo i na televiziji.
@eqko Ra`natovi}: Jesam, jesi me gledao?
Mihajlo Ulemek: Pa da.
@eqko Ra`natovi}: E, dobro, 19. februara do}i }e{.
Mihajlo Ulemek: Hvala bogu da }u do}i.
@eqko Ra`natovi}: Ti i tvoj brat, ~ekaj, ko jo{ iz Pazove?
Obavezno da do|e onaj pop, onaj va{ pop, i wega pozivam.
387
Mihajlo Ulemek: Kad ja do|em sutra – prekosutra ja }u tebi doneti ne{to drugo {to sam doneo, na{ao sam ja i za tebe, jel okej?
@eqko Ra`natovi}: Va`i.
Dana 7. 1. 1995. godine, Irena Ra`natovi} nazvala je stan Ulemeka u Staroj Pazovi i razgovarala sa wegovom }erkom Sawom, s obzirom da on nije bio kod ku}e. Rekla je da ne `eli ni{ta posebno, samo da prenese tati ~estitke za Novu godinu, Badwe ve~e i Bo`i}.
Isto ~estita i mami i svima ostalima. Zvala je vi{e puta, ali nije
mogla da dobije vezu, a izgubila je broj pejyera.
Napomena:
19. februara 1995. godine zakazano je ven~awe @eqka Ra`natovi}a “Arkana” i Cece Veli~kovii}. Sve{tenik koga “Arkan”, pored Ulemeka i wegovog brata poziva na svadbu, je verovatno Pavlovi} Pantelija iz Stare Pazove. U narednom periodu radi}emo na
identifikaciji Vlade, zvanog ^elzi i Joce Uro{evi}a za koje se
Ulemek interesovao. Tako|e }emo pratiti daqe kontakte Ulemeka i
@eqka Ra`natovi}a “Arkana”.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-III uprava
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-V uprava
1 h u dosije broj – 894501284.
Operativni radnik,
Milan Pavlovi}
MDCIV
Glavni {tab SVK
Odeqewe bezbednosti
Str.pov.br. 13-14
3.2.1995. godine
MUP R.Srbije
-na li~nost gospodina Jovice Stani{i}aOtmice m/v UNPROFOR-a
Operativna saznawa
Uz saznawe i saglasnost sa predsednikom RSK i komandantom GS
SVK obave{tavamo Vas o slede}em:
Operativnim radom organa bezbednosti na podru~ju Korduna,
do{li smo do proverenih i ta~nih podataka u vezi otmice m/v Un388
profor-a. Ustanovili smo da otmice prete`no vr{e pripadnici
tzv. (ne~itak broj) kojom komanduje kapetan Torbica Nikola (poznat
po kriminalnoj delatnosti, blizak generalu Novakovi}u i pukovniku (ne~itko ime)).
Dana 1.2.1995. godine (...)
(ostatak dokumenta je ne~itak)
MDCV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
6. 2. 2995. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9587594
Po~etna pozicija: 288A03
Krajwa pozicija: 288D07
Delovodni broj dokumenta: 7443
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Sremska Mitrovica
Broj 292/2
Datum 6. 2. 1995. godine
Sremska Mitrovica
MUP Republike Srbije – Resor DB
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, koja se primewuje prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu.
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
389
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
6. 2. 1995. godine
Srpski ekstremizam
Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Primenom OTM TKTR prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO
Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu – 894501257, do{li smo
do slede}ih saznawa:
Dana 26. 1. 1995. godine, Dragan Kova~evi}, sekretar MZ Nova
Pazova, javqa se Mirku Jovi}u, vezano za regulisawe izbegli~kog
statusa za dva lica za {ta je procedura slo`enija nego {to je Mirko u prvi mah mislio. Naime, predsednik SNO je zamolio Kova~evi}a da mu sredi papire za dve izbeglice, a Kova~evi} nagla{ava da
je potrebno i}i u Sremsku Mitrovicu i prijaviti pomenute u prihvatni centar, nakon ~ega onaj ko prihvati izbegla lica mora u Mesnoj zajednici potpisati izjavu, da bi se odnele slike u OUP Stara
Pazova i dobila legitimacija. Kova~evi} na sebe prihvata deo posla koji se odnosi na odlazak u Sremsku Mitrovicu.
Isti dan, Jela Jovanovi} iz sedi{ta SNO saop{tava Mirku Jovi}u da se vr{e pripreme za Glavni odbor, materijali su stigli, potrebno je jo{ sve spakovati i poslati. U vezi prostranog plana Srbije, Jela je zvala svog te~u, doktora Du{ana Duki}a, sa Geografskog
fakulteta, koji joj je dao broj telefona Dimitrija Peri{i}a, zadu`enog za poslove oko izrade plana, ali Jela Peri{i}a nije uspela
dobiti vezu.
Mirko sugeri{e da se direktno zove Vlada Srbije, te od vladine administracije zatra`i jedan primerak prostranog plana, me|utim Zoran je ve} zvao i dobio odgovor kako vi{e nema nijednog plana. Mirku je to neshvatqivo, jer prostorni plan treba da ide na javnu raspravu, a ispada da qudi s wim ne mogu da se upoznaju.
Zoran je, ina~e, zvao vladu, pa Skup{tinu, odakle je usmeren na
Ministarstvo za urbanizam i gra|evinarstvo, gde mu je sekretarica
rekla da nemaju vi{e nijedan primerak prostornog plana, te da ovih
dana isti~e rok za primedbe, daju}i mu telefone na koje se mo`e
obratiti po~etkom februara, kada }e se kucati novi plan sa prispelim primedbama. Mirku treba sada{wa verzija plana i zahteva da se
preko veza, ukqu~uju}i i SSJ i NRS, poku{a na}i plan.
Dana 26. 1. 1995. godine, Milorad Jovi} iz Lopara, Republika
Srpska, poziva Mirko Jovi}a, isti~u}i da su letos u Loparama bili
“Beli orlovi” koje je on upoznao, zbog ~ega je `eleo ~uti predsedni390
ka SNO i produbiti postoje}u vezu sa ovom strankom. Milorad Jovi} je ina~e iz Nove Gajdobre, a na rati{tu u Republici Srpskoj nalazi se od maja 1992. godine, ta~nije od pucawa u vojnu kolonu u Tuzli. Isti~e da se u Republici Srpskoj brane Srbi i Srbija, a ne Jugoslavija, te da se ne smeju pustiti socijalisti da u Republici Srpskoj razore srpski narod. Milorad je, ina~e, kapetan “Srpske garde”,
koju je predvodio na podru~ju Lopara, dok je komunisti nisu rasturili. On je ostao na tim terenima, odakle je rodom, i sada vodi “Topuske sokolove”. U Loparama je sretao Mirkove kapetane, koji su i{li
na Teo~ak. Milorad Mirku sugeri{e da poja~a svoju aktivnost u Republici Srpskoj, kako bi se wihovi ideolo{ki sledbenici pro{irivali, a ne da to u~ine socijalisti.
Dana 27. 1. 1995. godine, Jela Jovanovi} informi{e Mirka Jovi}a da je dobila Ministrastvo, odakle su je uputili na Mariju Mici},
koja je odsutna, pa je Jela razgovarala direktno sa ~ovekom zaposlenim na izradi prostranog plana. Dobila je informaciju da je javna
rasprava bila do 25. 12. 1994. godine, te da je prostorni plan bio izlo`en po op{tinama od 17. 11. do 17. 12. 1994. godine. U ministarstvu
imaju jedan jedini primerak radne verzije plana i taj ne mogu dati
nikome.
Uputio je Jelu da poku{a po mesnim zajednicama i op{tinama,
{to je ona prethodno ve} i uradila bez uspeha i rekao da se dostave
eventualne primedbe, ali se boji da je sada mo`da ve} kasno, jer oni
koji rade na selekciji primedaba, ve} unose prispele u novi plan,
kao zavr{ni dokument.
Napomena:
Identifikova}emo lica za koja Mirko Jovi} obezbe|uje izbegli~ki status, u ciqu sagledavawa mogu}nosti obavqawa razgovora
sa istima u okviru OI “ZID” ili “PAKO”, u zavisnosti od podru~ja sa kojeg dolaze.
Sa Draganom Kova~evi}em obavi}emo razgovor na okolnosti
wegovih kontakata sa Mirkom Jovi}em.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno
1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava
1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava
1 h V dosije Mirka Jovi}a
Operativni radnik,
Klaji} Milivoj
391
MDCVI
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
15. 2. 1995. godine
Fond PDD
Dokument, evidencioni broj: 9588187
Po~etna pozicija: 328E06
Krajwa pozicija: 328E08
Delovodni broj dokumenta: 8782
Broj snimaka: 3
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
– pom. NRDB – Q. Risti}u –
Beograd
Dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene mere TKTR
nad objektom “Kafa”.
Na~elnik IV odeqewa,
Branko Va`i}
Centar resora dr`avne
bezbednosti – Beograd
IV odeqewe – Vo`dovac
71-0472
7. 2. 1995. godine
Izve{taj
– o rezultatima primene mere TKTR
Objekat “Kafa”. Mera se primewuje Odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije sp. bro. SU– I –276/94 od 20. 1. 1994. godine. Dana 6. 2.
1995. godine, primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:
“Kafu” je pozvao Vlada Brati} (direktor “SDG” kompanije –
prim. operativnog radnika) i obavestio ga da “ima papire” iz kojih
se vidi da je “Pima” iz Kotora uvezla iz Temi{vara 15.914.000 litara benzina, a Mile Jerkovi} iz Ba~ke Topole 48 vagona benzina i ~etiri vagona dizela, {to }e im (“SDG” kompaniji – nap. op. radnika)
biti “`estoka konkurencija”. Na kraju razgovora, Brati} je Kafu
392
obavestio da imaju ponudu od Slobe Nikoli}a za kupovinu blindiranog “Mercedesa” 600 po ceni od 300.000 dem, {to je Kafa prokomentarisao “ako mo`e{ skini cenu, u protivnom ni{ta, za te pare
mogu ku}u kupiti”.
Istog dana Kafa je kontaktirao Mihaqa Kertesa, koji je u toku
razgovora pozvao Kafu na ve~eru na koju je Kertes pozvao i Branu
Crn~evi}a, Kafa je prihvatio Kertesov poziv i za vreme ve~ere
uru~io Kertesu i Crn~evi}u pozivnice za predstoje}e Kafino ven~awe sa estradnom umetnicom Cecom Veli~kovi}.
Dostaviti:
– 1 h pom. NRDB
– 1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Le~i} Veselin
MDCVII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
4. 3. 1995. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 90327
Po~etna pozicija: 478C06
Krajwa pozicija: 478C10
Delovodni broj dokumenta: 13552
Broj snimaka 5
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Sremska Mitrovica
Br. 485/2
1. 3. 1995.
MUP Republike Srbije – Resor DB – V uprava, Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu – PO po srpskom ekstremizmu
iz Stare Pazove, SO Stara Pazova.
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
393
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
27. 2. 1995. godine
–Srpski ekstremizam–
Izve{taj o rezultatima primene TKTR
Primenom OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu – PO – 894501284,
iz Stare Pazove, SO Stara Pazova, u proteklom periodu dobili
smo slede}e rezultate:
Dana 16. 2. 1995. godine, Ulemek je preko telefona broj – 0210/611-30 ostvario kontakt sa Goranom Hayi}em, biv{im predsednikom
RSK. Interesovao se da li je ovaj dobio pozivnicu za @eqkovu svadbu. Hayi} ka`e da jeste i da se puno zahvaquje, a Ulemek obja{wava
da je stavio primedbu @eqku zbog toga {to je ispred imena Hayi}a
napisao predsednik, a on je biv{i predsednik. Goran ka`e da se ne
zna {ta nosi dan a {ta no}. Hayi} se interesuje koliko ima kilometara od Stare Pazove do Rume, jer }e dolaziti u Rumu pa ima nameru
da do|e i kod wega. Posle toga, Ulemek daje Hayi}u na vezu Zlatana
iz \akova i Jovu, koji se sa wim odranije znaju i izve{tavaju ga da vi{e nisu u Ba~koj Palanci, ve} u Pan~evu. Zlatan je kasnije nazvao
svoju }erku Biqanu u Pan~evu na broj 013/51-21-25. Razgovor je bio
porodi~ne prirode.
Kasnije, Ulemek je kontaktirao s Ugqe{om Markovi}em, vlasnikom agencije “Gvozden” na broju 011/444-15-22. Interesuje sa da li
mo`e navratiti kod wega u Pazovu. Ulemek ka`e da se upravo sprema da krene u Beograd.
Hayi} Goran je iz Ulemekove ku}e, dana 16. 2. 1995. godine, nazvao
011/222-302 i ostavio poruku na pejyer broj 79-28 da mu se jave na telefon 022/312-800 (pejyer pripada Du{ku Borovici, biznismenu iz
Rume). Ne{to kasnije javqa se Borovica u stan Ulemeka i tra`i Gorana. Razgovara kratko sa Ulemekom, ka`e da je dobro i da se bori da
nekako pre`ivi. Ulemek mu ka`e da je srpsku Novu godinu proslavio sa wegovim direktorom i od istog ~uo da Borovica ne slavi srpsku Novu godinu, ve} da je samo zadu`en (za {okice u Rumi). Borovica ka`e da je to ta~no. U me|uvremenu, Ulemek ka`e da na drugoj liniji ima “Arkana”, a Borovici daje Hayi}a. Hayi} ga pita gde se nalazi, a Borovica ka`e da je trenutno u Rumi i poziva ga da navrati
kod wega. Kasnije, Borovica poziva ku}u Ulemeka i od wegove supru394
ge Radojke saznaje da je ovaj odsutan. Ka`e da ima da mu prenese jednu
va`nu vest i da }e nazvati ujutru.
Dana 18. 2. 1995. godine, Ulemek je kontaktirao, preko telefona
011/666-754 sa {tabom SDG u Beogradu. Ka`e da ga je tra`io “Legija”, a nepoznati mu{ki glas mu ka`e da je to verovatno zbog onog kolta koji je on oduzeo, a tamo se oko toga digla velika frka, pa to treba da se vrati. Ulemek ka`e da je sam taj kolt doneo u {tab.
Istog dana, Ulemek je preko telefona broj 011/663-904 ostvario
kontakt sa izvesnim “Cvrkom” iz Stranke srpskog jedinstva. Interesuje se {to su ga tra`ili. “Cvrko” ka`e da nije imao saobra}ajnu
dozvolu za beli auto. Ulemek ka`e da oko toga ne}e biti problema i
pita da li je tu Sava. Dobija ga na vezu i interesuje se {to ga je tra`io. Sava ka`e da je Branka poslala poruku samo da ga podseti u vezi saobra}ajne dozvole. Ulemek daqe ka`e da je obezbedio voza~a i
za jedan i za drugi kombi kao i za {evroleta, a yipa }e on voziti. Daqe pri~aju oko poklona za “Arkana” i Ulemek ka`e da je obezbedio
tepih, a pita Savu {ta je on ukrao i poklonio komandantu. Sava ka`e da je obezbedio sliku od izvesnog umetnika Torbice Milenka.
Dogovaraju se da se sutra ujutro u pet sati krene iz Beograda za @itora|u.
Dana 18. 2. 1995. godine, Ulemeka je nazvao Bogi} Stevan, biv{i
ministar u vladi RSK. Ka`e da ga je vi{e puta tra`io u toku dana,
ali ga nije mogao dobiti. Ulemek obja{wava da je pre pola sata do{ao iz Blaca (u Blacu `ivi Ulemekova }erka Sawa). Dogovaraju se
da se pre {est sati na|u pred “Arkanovom” ku}om u Beogradu.
Napomena: Veze Ulemeka sa Goranom Hayi}em i Bogi} Stevanom
su ranije evidentirane, kao i wihova veza sa @eqkom Ra`natovi}em
“Arkanom”, o ~emu smo pisali u prethodnim izve{tajima.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-III uprva
1 h MUP Republike Srbije – Resor DB-V uprava
1 h u dosije broj – 894501284.
Operativni radnik,
Milan Pavlovi}
MDCVIII
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
395
Dana, 9. marta 1995. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Informacija
Posredstvom sasvim pouzdanih izvora upoznati smo sa aktivnostima i doga|ajima u SRS za RSK, nakon {to je do{lo do raskola i
smewivawa lidera ove stranke, odlukom Vojislava [e{eqa.
Rade Leskovac intenzivno preduzima aktivnosti u ciqu pridobijawa podr{ke postoje}eg ~lanstva stranke. U tu svrhu, u Bawa Luci je u dva navrata, 25. 2. i 4. 3. 1995. godine, zasedao Glavni odbor
SRS za RS i RSK.
Po tvr|ewu Leskovca, na ovim sastancima dobio je gotovo apsolutnu podr{ku ve}ine op{tinskih odbora. Sa druge strane, doga|aji na terenu ne govore u prilog ovoj wegovoj tvrdwi. Protekle nedeqe, Op{tinski odbor Tewa odr`ao je sastanak na kojem se ve}ina
prisutnih izjasnila i dala podr{ku politici Vojislava [e{eqa.
Leskovcu se zamera da je ve}i deo vremena posvetio privatnom biznisu, za razliku od [e{eqa koji prevashodno vodi ra~una o svom
~lanstvu. Uvereni su da }e u slu~aju vojne agresije RH na RSK [e{eq animirati znatan broj dobrovoqaca iz redova svoje stranke,
{to se za Leskovca ne mo`e re}i.
Leskovac je izgubio podr{ku gotovo svih poslanika Skup{tine
RSK iz redova svoje stranke.
Po re~ima istog, glavni zadatak u narednom periodu }e biti povezivawe i pridobijawe poverewa politi~kog rukovodstva RS, pogotovo jer nema nameru da na bilo koji na~in ostvaruje kontakte i
saradwu sa [e{eqem.
Leskovac ne `eli da u~estvuje u sukobu na relaciji Milan Marti} – B. Mikeli}, jer smatra da za to nije povoqan trenutak. Sa druge strane direktno optu`uje [e{eqa da je inicijator proteklih de{avawa u krajinskom parlamentu.
Dana 4. marta 1995. godine, u Beogradu je [e{eq odr`ao sastanak sa ~lanovima stranke iz Knina, Benkovca, Gra~aca, Belog Manastira, Tewa, Vukovara i Mirkovaca. Kako smo informisani, [e{eq je dobio podr{ku svih prisutnih, osim Pere Tojagi}a – Op{tinski odbor Vukovar i Beldar Zorana – op{tinski odbor Mirkovci. Doneta je odluka da Leskovac sa svojim pristalicama napusti
prostorije stranke u Vukovaru i prepusti ih Ranku Vuji}u, zvanom
U~o, odnedavno specijalnom savetniku predsednika Milana Marti}a.
396
[e{eq je insistirao da se pozabave radom preduze}a kojeg je, u
okviru stranke, osnovao Leskovac i prikupe dokumentaciju koja treba istog te{ko da kompromituje.
Dana 6. marta ove godine, [e{eq je pozvao kancelariju stranke
u Vukovaru i svojim sagovornicima rekao da neizostavno napuste
istu, jer je to odluka naju`eg rukovodstva. Uz mno{tvo izgovorenih
vulgarnosti, [e{eq je rekao da }e u Vukovar uputiti svoje qude koji }e, ako treba, poubijati Leskovca i wegove pristalice, a na taj postupak i li~no je spreman. Optu`uje ih i naziva izdajnicima srpskog
naroda i dou{nicima srpske UDBE.
Me|u pristalicama Leskovca, nakon ovih [e{eqevih pretwi,
zavladala je izvesna uznemirenost, ali su odlu~ni u stavu da istraju
u svojim stavovima i deluju kao samostalna stranka na ovim prostorima.
Dostavqeno:
1 h MUP RS – RDB – na~elniku
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
MDCIX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
18. 3. 1995. godine
Fond PDD
Dokument, evidencioni broj: 9571755
Po~etna pozicija: 576D05
Krajwa pozicija: 576D08
Delovodni broj dokumenta: 17122
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Sremska Mitrovica
Broj: (ne~itko)
Datum 15. 3. 1995. godine
397
Sremska Mitrovica
MUP Republike Srbije – Resor DB
V Uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, koja se primewuje prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu.
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
15. 3. 1995. godine
Srpski ekstremizam
Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Primenom OTM TKTR prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO
Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu – 894501257, do{li smo
do slede}ih saznawa:
Dana 9. 3. 1995. godine, Du{an Kruni} saop{tava Radmili Jovi}
da u SRJ treba da do|e oko, 6. 5, na slavqe onih koji su pobedili wega i wegov narod. Radmila je u pro{lu subotu bila u Novom Slankamenu, u Centru za rehabilitaciju, zajedno sa Mirkom. Povodom dana
rawenika, u Slankamen su do{li i novinari Srpke televizije sa
Pala i iz Bawa Luke. Me|u rawenicima bio je i jedan pripadnik
“Belih orlova”, neki umetnik, vajar, iz Prijedora, koji je u borbama
u Republici Srpskoj ostao bez noge i ovih dana je preba~en na VMA.
Du{an je mi{qewa da istom treba materijalno pomo}i i obezbediti wegovu porodicu, o ~emu }e se on dogovoriti u svojoj organizaciji.
Dana 11. 3. 1995. godine, Mirko Jovi} diktira slu`benici u sedi{tu SNO tekst saop{tewa za javnost Sekretarijata za informacije SNO, koji je potrebno odmah otkucati i poslati. U saop{tewu
se pozdravqaju ~lanovi, simpatizeri i gosti SNO na izbornoj skup{tini op{tinskih ogranaka SNO. S obzirom da je o~igledno da se
neprijateqi srpskog naroda, kao i takozvani me|unarodni posrednici, odnosno velike sile, spremaju za ratno razre{ewe jugoslovenske krize, na{ celokupan narod treba da ulo`i svu svoju energiju ,
398
kako bi iz rata iza{ao kao pobednik. Svuda u svetu se ka`e: pobedniku pripada sve i te{ko pobe|enima, zbog ~ega je u ovom trenutku
za srpski narod i wegovu otaybinu nacionalni zadatak broj jedan pobeda u oslobodila~kom ratu. Jovi} je tra`io da se tekst saop{tewa
{aqe na sve strane, i u Crnu Goru i u RSK i na Pale. On, ina~e, danas boravi u Beo~inu, odakle }e se jo{ javqati u sedi{te stranke.
Dana 12. 3. 1995. godine, razgovaraju Du{an Kruni} i Mirko Jovi}. Du{an }e, u toku marta meseca, po Kova~i}u poslati rezervne
delove za automobil, kako je ranije i dogovoreno. Predstavnik Radovana Karayi}a u Engleskoj Trivkovi}, ukqu~io se u mra~no dru{tvo, za koje radi. Du{an ne `eli Jovi}u o tome pri~ati telefonom. Radi se o antisrpskom delovawu grupe u koju su uba~eni strani
agenti, a pored ostalih tu je ume{an i pop Zori}, kao i neki biv{i
levi~ari i qoti}evci. Sa wima je povezan i Nikola Koqevi}, ~iji
brat `ivi u Engleskoj. Ova grupacija je za 9. 4. 1995. zakazala sastanak u Lesteru.
Du{an smatra da se radi od dru{tvu levi~ara koje }e upropastiti srpsku stvar, zbog ~ega je wemu `ao Mladi}a, Plav{i}eve i wihovog dru{tva. Karyi} je jako naivan i po{ten ~ovek, politi~ki neiskusan, pa slu{a savete levi~ara i qudi koji rade za razne strane
slu`be. Na ove probleme Du{anu se `alio Slobodan Petrovi},
predstavnik “Srne” u Engleskoj.
Du{an zamera {to se po pitawu Biha}a stalo na pola puta, kad
je bitka gotovo bila dobijena. Misli da je sve Koqevi}evo maslo, i
da je on dao presudan doprinos prilikom predavawa UNPROFOR-u
aerodroma u Tuzli i Sarajevu. Du{an insistira da Mirko Jovi} sa
ovim problemima upozna rukovodstvo Republike Srpske.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava
1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a
Operativni radnik,
Klaji} Milivoj
MDCX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
399
Centar za mikrofilm
20. 3. 1995. godine
Fond PD
Dokument, evidencioni broj: 9592136
Po~etna pozicija: 603A10
Krajwa pozicija: 603A11
Delovodni broj dokumenta: 18034
Broj snimaka: 2
Centar RDB Ni{
Unutra{wi ekstremizam
73 018
20. 3. 1995.
Izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora
Na osnovu Odluke Vrhovnog suda Republike Srbije broj 129/94,
od 2. 4. 1994. godine, odobrena je primena kontrole telefona broj
714-512 u Ni{u, ulica Somborska broj 53/13, koji koristi Vaki}
Branislav, OO po srpskom ekstremizmu i terorizmu.
Mera je primewivana 14. 3. 1995. godine.
Dana 14. 3. 1995. godine, Vaki} Branislav je bio u vezi sa Vaskovi} Stojanom iz Kru{evca kojom prilikom je istom preneo da 17. 3.
1995. godine ne}e i}i sa svojom grupom ~etnika u Manastir Prohor
P~iwski, s obzirom da mu je od strane Vojislava [e{eqa upu}en poziv da prisustvuje mitingu u [apcu. Svoj odlazak }e, navodno, odlo`iti za petnaestak dana, s tim {to bi Vaskovi} sa grupom koja bude
boravila 17. 3. 1995. godine realizovao plan oko kojeg su se ve} ranije dogovorili.
Istog dana, Vaki} je bio u vezi sa Dra`ilovi} Zoranom iz Beograda, kada je dobio zadatak da do 25. 3. 1995. godine prikupi {to vi{e dobrovoqaca sa ovog terena kako bi bili upu}eni u RSK. I pored upozorewa Vaki}a Dra`ilovi}u da }e u Ni{u te{ko na}i vi{e
od dva dobrovoqaca, kao i ukazane ~iwenice da mu je razbijen Ratni
{tab, a najsposobniji pre{li u druge partije, prihvatio je nare|ewe Dra`ilovi}a uz konstataciju da }e poku{ati da dobrovoqce
prona|e u Kwa`evcu, Prokupqu, Pirotu, @itora|i kao i Gwilanu.
Nakon ovog kontakta, Vaki} je ostvario vezu sa Markovi} Zoranom iz Kwa`evca, obavestio ga o nare|ewu iz Centrale oko prikupqawa dobrovoqaca. Pri tom je istom savetovao da prilikom anga`ovawa tra`i qude koji se do sada nisu isticali, odnosno lica ko400
ja su za wih i wihov pokret neva`ni i wih {aqe, dok bi proverene
i sposobne ~uvao za ovaj teren, odnosno za eventualnu kriznu situaciju koja bi se ovde desila. Markovi} je u potpunosti prihvatio ovakvu Vaki}evu sugestiju nagla{avaju}i da treba nastaviti sa ranijim
dogovorom koji su imali u toku pro{log meseca, a u vezi stvarawa
elitne grupe ~etnika na terenu Kwa`evca. U tom smislu je dogovoreno da krajem meseca Vaki} ponovo ode u Kwa`evac, kada bi odr`ali zajedni~ki sastanak.
U vezi anga`ovawa dobrovoqaca, u prostorijama S^P-a je, 14. 3.
1995. godine, boravio bugarski dr`avqanin Dimitrov Veselin, koji je tra`io da bude upu}en u RS, s obzirom da je tamo u vi{e navrata boravio kao dobrovoqac i da poseduje vojnu kwi`icu RS pod brojem 12549. Od strane Baki}a istom je savetovano da se javi Birou u
Beogradu i ovoga puta preko wih ode u RS.
Smatramo, a i operativna saznawa do kojih se do{lo u radu prema Vaki} Branislavu ukazuju da je Baki} svesno izbegao odlazak u
manastir Prohor – P~iwski pla{e}i se posledica koje bi on li~no imao i da je zato savetovao Vaskovi}u iz Kru{evca, da realizuju
planiranu akciju, s tim {to bi on oti{ao nakon petnaestak dana.
Wegove sugestije Markovi}u iz Kwa`evca, Kosi}u iz @itora|e, kao i Veqkovi}u iz Pirota da anga`uju za dobrovoqce neafirmisana lica, dok bi proverene ~uvali, ukazuju na Vaki}eve namere
da sa~uva najboqe qude s obzirom da smatra da }e u Republici Srbiji do}i do {irih nemira pa eventualno i do gra|anskog rata.
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDB MUP RS – III uprava
1 prim. RDB MUP RS – V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{
ND
Operativni radnik,
Branimir Madi}
MDCXI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – druga uprava
Strogo poverqivo br. 133
Beograd, 21. 3. 1995. godine
401
Neke ocene odbora za odbranu i bezbednost
Skup{tine RSK u vezi Ministarstva
unutra{wih poslova RSK
Na Skup{tini Republike Srpske Krajine, odr`anoj 1. marta
1995. godine, predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine RSK
Vujanovi} Stanko (ina~e komandant bataqona Bogdanovci) podelio je poslanicima materijal u kojem se tra`i smewivawe pomo}nika ministra odbrane RSK Milana Milanovi}a i postavqawe na
wegovo mesto majora Miroquba Vujovi}a (komandanta Vojnog odseka Vukovar).
U uvodnom materijalu Vujanovi} Stanko, u kontekstu problema
nastalih u vezi mobilizacije, iznosi da je “mo`da” odluka o ukidawu kurirskog pozivarskog sistema pri Ministarstvu odbrane RSK
donesena u ciqu da se vojska prika`e nesposobnom za izvr{ewe mobilizacije kako bi wenu ulogu postepeno preuzele brigade milicije.
Na ovakav zakqu~ak, po Vujanovi}u, upu}uje i formirawe posebne jedinice milicije ranga brigade u Erdutu. Navode}i da je {kolski centar u Erdutu, protivno naredbi predsednika Milana Marti}a, preuzet od strane “paramilicijskih” snaga, Vujanovi} ocewuje da
je sve to “mo`da” smi{qeno u ciqu postepenog uni{tewa vojske, po{to po Vensovom planu vojska RSK “ne postoji”.
U prilogu fotokopija teksta koji objavquje “Na{a borba”, 31.
jula 1995. godine. “’Specijalci’ u Barawskim dvori{tima ’uvozni’”,
je nadnaslov, naslov “Kad ’oslobodioci’ otimaju” i podnaslov “Vra}aju}i se ku}i sa wive, Spomenka [alaji} u dvori{tu zati~e tridesetak uniformisanih i naoru`anih qudi, koji }e zapleniti 11.650
nema~kih maraka, 3.500 austrijskih {ilinga, 190 dinara, tri kulena
i par automobila. Odmah nakon wih ’po svoje’ su do{li drugi”,
U posledwe vreme kao da se potvr|uje istorijsko pravilo na
ovim prostorima, da teror “oslobodilaca” ni po ~emu nije bezazleniji od terora “okupatora”, o ~emu posebno svedo~e sve u~estalije
pojave razbojni{tva, ~ije su `rtve nedu`no civilno stanovni{tvo.
Posledwih meseci, zabele`eno je nekoliko slu~ajeva upada “specijalaca” u ku}e `iteqa Belog Manastira iz kojih su, “po slu`benoj
du`nosti” i pod patronatom dela zvani~ne vojne vlasti Republike
Srpske Krajine, izno{ene pove}e sume deviza, oduzimane bez pravog
povoda i bilo kakve slu`bene potvrde. Sve to, uz neretke slu~ajeve
“biznisa” sa humanitarnom pomo}i, koju na ove prostore upu}uje direktor jugoslovenske carine Mihaq Kertes, primoralo je deo zvani~nih organa op{tine Beli Manastir da upute o{tar protest Mi402
nistarstvu odbrane RSK, sa molbom da se pojedinci na vrlo visokim
i zna~ajnim funkcijama onemogu}e u ovakvim akcijama.
Prvi slu~aj zabele`en je u Jagodwaku 3. juna u uglednoj i bogatoj
porodici [alaji}. Vra}aju}i se ku}i sa wive, na kojoj je provela ceo
dan, Spomenka [alaji} u dvori{tu zati~e tridesetak uniformisanih i naoru`anih qudi, dok nekolicina wih ve} uveliko vr{i pretres ku}e, ostavqaju}i poprili~an nered iza sebe. Iznena|ena, ali
i upla{ena, uspela je samo da pita: “[ta se de{ava”, da bi jedno od
uniformisanih lica repertiralo pu{ku i prisilno je zatvorilo u
{pajz, dok su ostali nastavili sa premeta~inom po ku}i. Pokazuju}i navodnu zainteresovanost odakle porodici [alaji} ~itav arsenal oru`ja (poluautomatska pu{ka, mitraqez 12,7 mm, kao i mitraqez M53 uz ne{to municije) i odgovor da je u pitawu oru`je zadu`eno u ratnim operacijama u Barawi, “specijalci” su, verovatno iz
“bezbedonosnih razloga”, zaplenili i 11.650 nema~kih maraka, 3.500
austrijskih {ilinga i 190 jugoslovenskih dinara, zatim tri kulena,
a vrhunac je svakako, oduzimawe tri vozila: BMW registarskih
oznaka BM 63-74, ford siera BM 74-29 i micubi{i dvosed sa otvorenom karoserijom, registarske oznake BM 78-52. Odmah nakon odlaska
ove grupe uniformisanih lica, do{la je druga, kojoj se Spomenka
[alaji} po`alila da su joj vojnici koji su bili pre wih oduzeli devize. Jadan od wih, predstavio se kao Sa{a, rekao je da, otprilike,
zna o kome se radi i da }e u Biqu, gde su navodno stacionirani kao
jedinica, intervenisati da joj taj novac bude vra}en, preporu~uju}i
upla{enoj `eni da se u ponedeqak i sama javi nadle`nim organima
u Biqu. Sve bi bilo u radu da ova grupa nije pokidala tablice na
preostalim vozilima u dvori{tu, odnose}i sa sobom i kqu~eve dva
automobila marke “golf” i saobra}ajne dozvole. Pred kapijom ostaje i naoru`ana stra`a zbog koje u narednih nekoliko dana niko iz
porodice [alaji} bukvalno nije mogao napu{tati dvori{te.
“Lisice”, za svaki slu~aj
Strah od svega {to se de{avalo, ukqu~uju}i i fizi~ko maltretirawe mla|eg sina Sa{e, i majke Spomenke, koji su grubo prilikom
samog pretresa vezivani lisicama uz pogrdne pretwe i druge brutalnosti, nije omeo Spomenku da se pisanim putem obrati Sekretarijatu unutra{wih poslova Beli Manastir, ta~nije pukovniku Vasiliju Mijovi}u, u kom ga podse}a.
– U razgovoru sa vama obe}ali ste mi da }e mi sav novac biti vra}en, te se ovim putem i pisanim zahtevom obra}am li~no vama sa nadom da }ete meni i mojoj porodici iza}i u susret. Svi navodi o na{em imovnom stawu su ta~ni, {to lako mo`ete i proveriti, uz podse}awe da smo svu imovinu stekli ne u ratu ve} daleko pre toga ra403
de}i najte`e poqoprivredne poslove – navodi se u pisanom zahtevu
Spomenke [alaji}, upu}enom jo{ 7. juna nadle`nima u Belom Manastiru, na koji nije dobila odgovor.
Prodajom prasi}a, i {trikaju}i yempere jednoj osobi, Qubica
Jovi} je zaradila 150 nema~kih maraka, koje su se, na wenu nesre}u,
zatekle u nov~aniku kada je, 3. juna, u wenu ku}u u Jagodwaku upala
grupa uniformisanih i naoru`anih qudi. Uzeli su taj novac pod izgovorom da tra`e wenog brata Bogdana Jovi}a, koji se tog dana vratio sa polo`aja. Po{to su iz ku}e Jovi}evih pokupili ono {to se
zateklo, odlu~uju da sa lisicama na rukama odvedu Bogdana Jovi}a,
verovatno iz predostro`nosti, s obzirom da je re~ o vojno anga`ovanom obvezniku koji bi mogao na adekvatnom mestu prirediti i niz
neprijatnosti ovoj bahatoj grupi “oslobodilaca”. I ovaj slu~aj je
prijavqen ve} pomenutom pukovniku Vasiliju Mijovi}u, ali od intervencije nije bilo ni{ta. Sve u~estalije pojave ovog tipa, uz slu~aj i rawavawa jedne `ene na mostu u Biqu, kojoj je iz ta{ne uzeto
tri hiqade nema~kih maraka (“specijalci” priznaju da je bilo samo
700) primorale su referenta bezbednosti u Belom Manastiru, profesora Mihaila Zori}a, da se pisanim putem obrati Ministarstvu
odbrane RSK u Erdutu, uz konstataciju:
“Pro~istite te specijalce”
– Nakon svega {to se dogodilo gospo|i Spomenki [alaji}, ona
se obratila gospodinu pukovniku Vasiliju Mijovi}u 7. juna sa zahtevom da joj vrati novac koji joj je oru`anom pqa~kom oduzet. Prvi odgovor, boqe re}i izgovor, gospodina Mijovi}a da ne vrati te devize
i dinare, bio je u vidu pitawe da li ima brojeve oduzetih nov~anica.
Kad se dugi put obratila, re~eno joj je da ne zna koja je to grupa odnela, a tre}i put da }e joj biti vra}en novac, ali }e to potrajati du`e
vremena. Gospodo, vi koji ste nadre|eni ovoj poslanoj gospodi upotrebite svoj autoritet i vratite novac porodici [alaji}, pro~istite te specijalce, mada bi bilo najboqe da kompletnu grupu zamenite novom. U Barawi, gospodo, treba da rade ~etiri takve grupe
specijalaca ali ne na ovakav na~in i prevashodno na otkrivawu privrednog kriminala, uzimawe ku}a, stanova, lokala, odnosno onaj posao koji na{a policija realno nije u mogu}nosti da uradi – upozorava Mihajlo Zori}.
Razbojni{tva ovakvog tipa postala su svakodnevnica Barawe. U
pitawu su “uvozni specijalci” koji }e jednog dana, kad rat vi{e ne
bude paravan uz uniformu i oru`je biti vra}eni nazad, “preko Dunava”. Zanimqivo je primetiti da je u ovim barawskim slu~ajevima
kori{}en i dobro smi{qen metod psihi~ke manipulacije – jer tek
po{to bi jedna naoru`ana grupa zavr{ila sa pqa~kom, nailazila bi
404
druga, obe}avaju}i nesre}nim qudima kako }e im pomo}i da oduzeti
novac ipak povrate.
Ko je “pukovnik” Mijovi}
Do{av{i na prostore Barawe, Vasilije Mijovi} se vrlo otvoreno predstavqao kao “pukovnik Udbe, kog su li~no uputili Slobodan Milo{evi} i Jovica Stani{i}, na~elnik SDB MUP Srbije, da
zavede red”. Barawci ove tvrdwe nisu uzimali za ozbiqno, tim pre
{to se zna da je Mijovi} ro|en 23. marta 1954. godine u Golubcu, op{tina Titograd, te samim tim i suvi{e mlad da bi posedovao ~in pukovnika u bilo kojoj slu`bi ili naro~ito ne u ve} davno nepostoje}oj Udbi (pod tim nazivom)? (ne~itko) Beli Manastir koji danas sa
svojim qudima li~no dr`i kao “ispostavu SDB Srbije”) registrovao 12 komada raznog oru`ja oduzetog Hrvatima i Ma|arima, a oru`je je legalno registrovao i wegov kum Milojica Bo`ovi}. Uvidom u
mikrofilmovanu dokumentaciju MUP Srbije, utvr|eno je da i Mijovi} i Bo`ovi} ve} poseduju dosije o saznawima SDB da su upravo
wih dvojica velike koli~ine oru`ja iz Barawe preneli u Srbiju.
Ono {to buni lokalne vlasti u Barawi, jeste sumwa da su ove qude
zaista poslali Milo{evi} i Stani{i}, ali i dilema kakve veze sa
wima ima Frenki Stamatovi}, na~elnik Druge uprave SDB MUP
Srbije, na koga se ovi pozivaju. Naprosto ne `ele da poveruju da qudi koji po Barawi {etaju u crnim uniformama, sa ogromnim no`evima za pojasom imaju bilo kakve veze sa vlastima u Beogradu.
“Humanitarne cigarete”
Problem u ovom delu ratnog podru~ja, predstavqa i nezakonita
trgovina kao {to je bio slu~aj sa cigaretama koje je u Beli Manastir uputio direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes. Naime,
20. maja, nekada{wi ministar za narod, upu}uje na ove prostore 7.578
boksova cigareta raznih vrsta, ~ija proizvodwa datira iz 1984. godine. Cigarete je u svom {leperu do dvori{ta zgrade SUP-a u Belom Manastiru iz Novog Sada dovezao Branko Nikoli}. Prema informaciji upu}enoj Ministarstvu odbrane RSK u Erdutu, re~ je o
cigaretama koje je Kertes poslao borcima Barawe, uz preporuku da
se podele besplatno. Sa tim se, naravno, ne sla`e komandant barawske divizije pukovnik Stojan Mladenovi} koji, pod izgovorom da su
cigarete naj{tetnije po zdravqe za borce na prvim borbenim linijama, odlu~uje da ih pusti u slobodnu prodaju. “Biznis” se vrti u krugu direktora firme “Dunav” Maksima Te{i}a, {efa tr`i{ne inspekcije Qubomira Nikoli}a, igrom slu~aja ro|enog brata pomenutog Branka, koji je preuzeo cigarete u Novom Sadu i dovezao ih svojim {leperom, i naravno, u dogovoru sa pukovnikom Vasilijem Mijatovi}em, koji za potrebe svojih “specijalaca” odvaja dve najlon
405
vre}e zapremine 50 kilograma i dve kartonske kutije sa 100 boksova,
dok se ostatak raspore|en na dve prodajne liste pu{ta u prodaju.
Vrednost “humanitarnih cigareta” se kre}e negde oko 140 hiqada
dinara.
MDCXII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti – II uprava
Beograd, 8. 3. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
U listu “Srpski glas”, iz Topuskog, objavqen je serijal o kriminalu u RSK. ^lanak je bogato ilustrovan dokumentima koji potkrepquju tvrdwu o ratnom profiterstvu. Kao nosioci radwi apostrofirani su: privatne firme (^i~i} Dragan) organi G[ SV RSK i
MUP RSK – iz vremena kad je ministar bio Milan Marti} (1993. godine). Nigde se kao nosioci kriminalnih radwi ne pomiwu lica iz
vlasti ~lanovi SDS-a Krajine.
Kako je pisac ~lanka (Milka Qubi~i}) ve} odranije (1993. i
1994. godine) bila u sukobu sa Milanom Marti}em, to ovaj tekst objavqen sada nije puka slu~ajnost.
Napomena:
List “Srpski glas” pokrenut je 1989. godine, od strane glavnog
odbora Srpskog kulturnog dru{tva “Sava Mrkaq”. Prvi predsednik
SKD je bio Mile Bosni} – sada{wi ministar trgovine i turizma.
Iako su “robne rezerve RSK” radna jedinica u Ministarstvu trgovine, on se nigde ne pomiwe.
Mile Bosni} je blizak saradnik Milana Babi}a, a ovaj ~lanak
je objavqen nakon wihovog dogovora.
Izvor iz redakcije “Srpskog glasa” izjavio mi je da su dokumentaciju dobili uglavnom od oficira (Korduna{a) iz G[ SV RSK u
toku 1994. godine.
Prilog: kopija teksta
Kucano u jednom primerku.
Dostavqeno:
– na~elniku Uprave
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
406
***
Nadnaslov teksta je “Kriminal: ’Srpski glas’ o srpskim gangsterima u Srpskoj Krajini” naslov “Po {umama i gorama na{e zemqe ponosne”, a podnaslov “...Idu horde profitera slavu marke pronose, ~uje se odjek {lepera po kamewu krajinskome hej, haj, hoj...”.
– U mjestu Veqin, u jednoj gositonici, ~ekali su nas dvojica, meni nepoznatih lica, koji su nam saop{tili da }emo cigarete istovariti kod jedne obiteqske ku}e, nedaleko od ove gostionice. Sa glavnog puta skrenuli smo... – izjavi}e jedan od aktera u poku{aju {verca stotinu kartona “partnera”, osuje}enom 30. januara ove godine na
sluwskom dijelu granice sa Cazinskom krajinom.
Pripadnici vojne policije Korduna{kog korpusa tog su dana zaustavili {leper sa pomenutim cigaretama i “prate}om dokumentacijom”, iz koje su saznali da je po{iqka pripadala privatnom preduze}u “Drvoplast” iz Petriwe (vlasnik Dragan ^i~i}) kojeg je Direkcija za robne rezerve iz Dvora na Uni ovlastila da “gra|anima
RSK” prodaje cigarete. Naravno, kako podru~je koje kontroli{e
Alijin Peti korpus Armije BiH nije nastaweno gra|anima RSK, to
je {leper cigareta “iskqu~en” iz {verca, ostali su bez ~istog profita, koji bi, da je prodaja bila realizovana iznosio negdje izme|u
700 i 900 hiqada wema~kih maraka...
^i~i}eve cigarete
– Cigarete sam trebao napla}ivati iskqu~ivo u DM. Meni je bilo poznato da je Direkcija robnih rezervi, sa sjedi{tem u Dvoru,
vlasnik tih cigareta, pa sam bio ubije|en da se radi o ~istom i legalnom poslu, kao i da iza toga stoji vlada, odnosno dr`ava. Po dokumentima koje sam dobijao za pratwu tih cigareta, moje li~no mi{qewe je bilo da to bilo pokriveno odgovaraju}om dokumentacijom. Moj poslodavac ^i~i} Dragan, kao i direktor Robnih rezervi
Bo`i} mi nisu dali neke pobli`e upute, uglavnom sam se ja trebao
sam snalaziti, kako znam i umijem... pojasni}e svoju ulogu u ovom biznisu ~ovjek, ~ije ime ne navodimo, jer je bio tek puki izvr{ilac naloga svog poslodavca. Slu~ajni akter, koji je, sticajem okolnosti
morao da progovori. [ta je, me|utim sa mnogim drugim slu~ajevima,
o kojima rijetko ko ho}e da pri~a?
Jer, ako progovori, kao {to je progovorio smijeweni ministar
krajinske policije mr. (ne~itko) na~eo temu, obavijestiv{i republi~ke poslanike da je, u samo pet dana kontrole na grani~nom prelazu Ilok, u maju 1994. godine, ustanovqeno da su vlasnici desetak
privatnih firmi, uvoze}i a ne prijavquju}i vukovarskoj carinarni407
ci cigarete o{tetili dr`avu Krajinu za 6,7 miliona wema~kih maraka?!
Hayi}evi trupci
Javnost je ve} umorna od raznih malverzacija koje su ~inili, ili
su ih podr`avali vode}i qudi u dr`avnom i vojnom vrhu Krajine.
Mnogi su ve} zaboravili storiju o Hayi}evim trupcima iz februara 1993. godine. Tada{wi predsjednik RSK naredio je, zbog “vi{ih
dr`avnih interesa”, prodaju hrastovih i orahovih trupaca po cijeni od deset wema~kih maraka po kubnom metru, {to je, u to vrijeme
bila desetostruko ni`a cijena od najni`e po kojoj se takva vrsta drveta prodavala. Ni u toj, kao ni u drugim prilikama, nije konsultovano Javno preduze}e “Krajina {ume”, ~ija je rukovode}a ekipa smetala raznim me{etarima u wihovoj sje~i krajinskih {uma. Ubrzo po
dolasku sada{weg premijera Borislava Mikeli}a u Knin, me|u prvima u akciji “kadrovskog podmla|ivawa” dr`avnih preduze}a na{le su se upravo “Krajina {ume”. Stigli su novi, mla|i i pouzdaniji kadrovi, sa JUL-ovom preporukom?! Program “Drvo”, u kome su bili anga`ovani stru~waci iz {umskih gazdinstava i vode}i drvoprera|iva~i u Krajini, a od kojih se o~ekivalo da organizovanom brigom o drvnom bogatstvu Krajine napune dr`avni buyet – jednostavno
je propao.
Po~ele su nicati privatne pilane, predwa~io je, naravno “Drvoplast”, odnosno wegov vlasnik Dragan ^i~i}, a srbijanska televizija nije {tedela minute kako bi promovisala ovog “sposobnog krajinskog menayera, o kome i sam premijer Mikeli} uvek govori s po{tovawem…”
^i~i} }e, nedavno, sa skup{tinske govornice u Petriwi u}utkati komandanta petriwske brigade tvrdwom da mu je premijer li~no odobrio sje~u hrastovine u Kotar {umi kod Petriwe, te Zelenika kod Kostajnice. “Sposobni menayer” smatra da je sve rije{io time {to je za potrebe birgade nabavio par stotina ~izama lo{e kvalitete, a i mo`e mu se, jer i u ovom slu~aju, ba{ kao i kod Robnih rezervi wegovo preduze}e dobiva povjerewe od dr`avnih institucija
Abdi}eve marke
^i~i}evo preduze}e ima prioritete i upleteno je, kao {to sam
vlasnik ~esto nagla{ava, u “neke dr`avne” poslove u kojima se u javnosti pronose razni podaci i cifre, a koji zvani~no nisu nikada obja{weni. Isto tako, izostalo je obrazlo`ewe, koje je svojevremeno
najavio tada{wi predsjednik RSK Goran Hayi} o svom “biznisu” sa
trupcima i sudbini 760.000 DM oduzetih od Abdi}evih muslimana,
po~etkom 1993. godine, na grani~nom prelazu Mo{}enica kod Pe408
triwe. Kao {to je poznato, te su devize, 7. aprila 1993. godine, predstavnici G[ SVK i MUP Krajine odnijeli u Petriwu, a nekoliko
mjeseci kasnije g. Milan Marti}, tada{wi ministar policije, rekao je u Petriwi da se taj novac tro{i za nabavku motorola i drugih modernih sredstava veza, obe}av{i da }e podnijeti o svemu detaqan izvje{taj. Osta}e zapam}eno da su se takvom “tretmanu” zaplijewenih deviza usprotivili sudije Okru`nog suda u Glini, koje su
smatrale da novac treba da bude pod sudskim depozitom, sve dok se ne
zavr{i postupak vezan za wihovo oduzimawe. Ali, umjesto najavqenog obja{wewa, na visokim krajinskim adresama mo`e da se ~uje tek
konstatacija da je novac utro{en u skladu sa “vi{im dr`avnim interesima”.
Na sli~an na~in, {turo i povr{no, uz dr`avni interes” kao
alibi, obja{wavaju se i drugi “poslovi” u kojima su tokom protekle
tri godine u~estvovali predstavnici dr`avnih organa i ~lanovi administracije.
Brigade uvoze gorivo
Promet naftom i naftnim derivatima podveden je pod istu “rubriku”, pa su svi detaqi oko nabavke i distribucije te~nosti “koja
`ivot zna~i” tako|e obavijeni velom tajne. Ova strate{ka sirovina i op{te dobro, u svom toku od izvora u \eletovcima do NIKovih pumpi u Krajini sa velikim naporom savladava meandre i ponore po {umama i drumovima od Drine do Dinare. [verc naftom zapo~eo je jo{ u qeto 1991. godine, a razmahao se od aprila 1992. godine, po~etkom rata u biv{oj BiH, uspostavqawem tzv. {entiqa. Na
stotine i stotine cisterni krstarilo je krajinskim drumovima, odlaze}u u Cazinsku krajinu. Dobavqa~i nafte, sem privatnika i dr`avnih firmi, bile su i pojedine jedinice srpske vojske, {to je te{ko obja{wivo u normalnim, mirnodopskim uslovima, a pogotovo u
ratu. Brigade su se pojavqivawe kao ekskluzivni uvoznici goriva i
druge strate{ke robe, prolaze}i kroz carinske i grani~ne rampe
bez ikakve kontrole, {to je pokrivano pozivawem na razne pravilnike o prioritetima. Slu~ajno ili namjerno, Ministarstvo odbrane prepustilo je ni`im jedinicama da se samostalno snabdijevaju, uz
velik rizik da se ogrije{e o moral i zakone, ali i da na “mala vrata” pojedinci pribave za sebe veliku materijalnu korist, a sve pod
okriqem da rade za op{ti interes.
Sli~no se de{avalo sa uvozom nafte na Kordun, koja je bila prijeko potrebna da snabdijevawe ovda{we vojske, kao i sa umjetnim |ubrivom, koje je iz Kutine dopremqeno i prodavano preko milicije u
“op{tem interesu”, bez poreza i carine, sa proizvoqno utvr|enim
cijenama.
409
Isti “sistem” primjewivao se i kod obu}e i uniformi za potrebe vojske. Ministarstvo odbrane, umjesto da reaguje sa dr`avnog nivoa, u skladu sa svojim logisti~kim obavezama, “deligiralo (…), da
ni nakon tri godine ratovawa, jo{ uvijek, umjesto provo|ewa porezne politike i puwewa buyeta imamo lokalne “crne fondove” iz kojih se proizvoqno podmiruju obaveze prema vojsci. Veliki “donatori”, izbjegavaju}i porezne obaveze, svoju propusnicu za nelegalno
mlatarawe u potrazi za profitom pokrivaju raznim donacijama u
brigadne i korpusne blagajne koje, mimo buyeta RSK, slu`e za opremawe i hrawewe vojske, ali i u razne druge, uglavnom privatne svrhe.
Razarawe morala Kraji{nika
Ovakav na~in poslovawa, uslovqen op{tim (ne)prilikama se
uglavnom ne poklapa sa op{tim. Naprotiv, on bez sumwe, nagriza i
udaquje od ciqa ostvarewe dr`avotvorne ideje u Krajini, razaraju}i moral wezinih gra|ana i slabe}i time ideju koja je, zar smo zaboravili, i mobilisala Kraji{nike na wihov otpor Tu|manovom re`imu.
Nema dana, a da na putu pored pripadnika vojske, ili, uop{te, pored gra|ana pje{aka ne protutwe luksuzni automobili, turbo-dizel
ma{ine, ~iji vlasnici nimalo “ne zarezuju” stopere. Vozni park u
Krajini mo`e da se nosi, i ima rejting gotovo jednog Be~a ili Milana. Dodu{e, ovda{wi vlasnici ne mogu da doka`u porijeklo i pedigre svojih ma{ina, pa wihov radijus kretawa, u naj~e{}em broju
slu~ajeva, biva ograni~en. Problemati~an je i vozni park vlade
RSK, izuzetno luksuzan, neprimjeren op{toj situaciji u Krajini.
Me|utim, uza sve “papire”, te uz vladine dokumente, ipak, u nekim
slu~ajevima poneki “mercedes” ili “golf” biva zaustavqen na Uni,
zajedno sa prtqagom, pa bila ona i ministarska.
Vozni park i “~i{}ewe” terena
Pored luksuznih automobila porijeklom iz Krajine, koji krstare drumovima srpskih zemaqa, u voznom parku lojalnih privatnika,
ali i dr`avnih firmi, nalaze se i kamioni, autobusi i kombi-vozila, konfiskovana i zaplijewena u ratnim operacijama. Kasnije }e na
nekima od wih, put Srbije, biti odva`ni, uz vojne propusnice, mercedesi i BMW-ei, “osvojeni”, u ratnim dejstvima, odnosno u tzv. ~i{}ewu terena.
Ne ~udi ni poplava drumskog razbojni{tva, koje je u Krajini poprimilo razmjere hajdu~ije, u kojoj se zbog nefunkcionisawa pravne
dr`ave i vladavine zakona akteri naj~e{}e tretiraju kao heroji i
“hrabri momci”, jer ih tako promovi{u wihovi mo}ni za{titnici.
Samo tako mo`e se objasniti op{ta otima~ina UNPROFOR-ovih
410
vozila, posebno nakon zahtjeva o wihovom odlasku, i mlake reakcije
krajinske vlasti da to sprije~i.
Spisak nemo}nih
Pomiwati u sklopu ove pri~e funkcionisawe pravosudnih organa predstavqalo bi tro{ewe papira. Bogiwa pravde je nemo}na.
Wezini poslanici, sa prosje~nih 150 dinara mjese~ne plate, tako|e
postaju neka vrsta robe, negdje skupqe, a negdje jeftinije. Ako se poneki “opasniji” predmet iz sfere dr`avnog kriminala i privede
kraju, uvijek postoji adresa koja }e to da stornira. Milicija }e se
opravdavati brojem podnesenih krivi~nih prijava, koje niko nije
uzeo u postupak, iz pravosu|a }e stizati odgovori da prijave nisu vaqano obra|ene, advokati }e “na brzaka” }opiti lovu od onih za koje
nije imao ko da interveni{e... Narod }e se zadovoqavati uop{tenim
trabuwawima o potrebi zaustavqawa {verca i kona~nog obra~una
sa kriminalcima, tu i tamo, poneki }e republi~ki poslanik postaviti kakvo nezgodno pitawe, na koje }e mu biti obe}an odgovor “na
jednoj od narednih sjednica”, novinari }e, s vremena na vrijeme, objaviti poneku “opasniju” pri~u, i na tome }e se, uglavnom, zavr{iti.
Iole va`niji svjedoci kriminalnih radwi, u slu~aju da “prolupaju”
i izlanu neku pikanteriju, izgubi}e `ivot pod ~udnim okolnostima,
u saobra}ajnoj nesre}i, no}u pred ku}om, na frontu, na kom se nije
pucalo, ~ine}i samoubistvo i sli~no.
Rezultati istra`nih radwi, ako ih bude, uglavnom nikada ne}e
biti saop{teni javnosti. Sve }e biti podvedeno pod rubriku rata i
wegovih posqedica. I zato, ne o~ekujte da rat skoro prestane. Sem
borbi, u ratu se ~ine i druge unosnije i va`nije stvari.
Pripremili:
Milan Buwac i Milka Qubi~i}
Antrfilei:
I “plavci” u igri
U dva navrata, u januaru ove godine, pripadnici UNPROFOR-a,
stacionirani u zoni odgovornosti dvorske brigade SVK tra`ili su
od 3. bataqona iste brigade da im nabavi ve}u koli~inu cigareta za
wih. Grupa iz 3. bataqona obezbijedila je tra`enu po{iqku kod jednog privatnika u Glini, gdje su cigarete utovarene u UN-kamion.
Me|utim, Srbi, organizuju zasjedu na Vratniku i oduzimaju “plavcima” 47 kartona “HB-a”, a nekoliko dana kasnije, u vozilu UN-a i cigarete i odre|enu koli~inu wema~kih maraka. I sa cigaretama i sa
markama de{avaju se zanimqive stvari, o ~emu vojna policija obavije{tava nadle`ne organe, {to nije bitno za ovu pri~u. Ono {to je,
411
me|utim, zanimqivo jeste iskaz privatnika iz Gline o porijeklu
spornih cigareta. One su, naime, dopremqene iz “Drvoplastovog”
skladi{ta iz Petriwe i u koli~ini do 100 kartona prodate UNPROFOR-u. Naravno, opet su u pitawu cigarete iz robnih rezervi.
Novi {leperi u Oku~anima
I pored ~iwenice o razobli~avawu {verca cigaretama, novi
{leperi i daqe sti`u. Tako je u Oku~ane pristigao cijeli konvoj od
sedam {lepera. Dva su zavr{ila negdje u Republici Srpskoj, u skladi{tu “Drvoplasta” i “Gavrilovi}a”.
Finansijska policija zabranila je daqe kori{tewe ovih cigareta dok se ne zavr{i istraga o wihovom porijeklu i namjeni.
“Gavrilovi} izme|u Oku~ana i Petriwe
Petriwski mesni gigant “Gavrilovi}” udru`io se sa PIK-om
iz Oku~ana. Udru`enom firmom trebao bi da rukovodi Ranko Baki}, poslanik u Republi~koj skup{tini i predsjednik krajinskih socijaldemokrata, ~ovjek koji se svojevremeno i novinarima “Srpskog
glasa” u {ali predstavio kao “oku~anski Al Kapone”.
Uvozna carinska deklaracija
Br. 47
Republika Srpska Krajina
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbjednosti
Broj 8/2-322/94.
Knin, 13.4.1994. godine
Strogo povjerqivo
– predsjednik Republike Srpske Krajine
– predsjednik Vlade RSK
– Ministar unutra{wih poslova RSK
– ministar odbrane RSK
Predmet: Nedozvoqena trgovina uniformi
Antrfile 6
Nadnaslov antrfilea glasi, “Vlada RSK odgovara predsjedniku
Marti}u” i naslov “Preraspodjela na {tetu onih sa prvih linija”.
Na plate i naknade pripadnika SVK je posebno negativno utjecala mobilizacija (ne~itko)
Obrazlo`ewe je dao sam premijer, Borislav Mikeli} u programu Radio Petriwe “odgovaraju}i na na{a pitawe i koriste}i terminologiju iz na{eg saop{tewa, iako ono nije prethodno objavqeno
na radiju, ne znam iz kojih razloga” – ka`e Nikola Bandur iz petriwskog SDS-a Krajine. Gospodin Mikeli}, razumije se, ne vidi
ni{ta lo{e u udru`ivawu “Gavrilovi}a” i PIK-a, dapa~e, sve je
pod kontrolom.
412
Nare|ujem:
1. Popuniti sve kamione 1994. godine.
2. Svako vojno lice, koje se na vreme ne javi u svoju jedinicu i time izbegava da brani i ~uva srpski narod i RSK, da se privede vojnom policijom u k-du brigade, da im ~as odr`i komesar i da ih upozna da je sada biti ili ne biti za ceo srpski narod i da svaki Srbin
treba da izvr{ava svoje zadatke. Za svako prvo privo|ewe ne primewivati nikakve represivne mere, ali ih upozoriti ako se privo|ewe ponovi da sledi kazna i to uz potpis.
Za svako drugo privo|ewe vojnog lica, policija je du`na da se isti~e…. Sa ovom molbom upoznati celokupni vojni~ki sastav i organe vlasti. Naredba je trajnog karaktera i va`nosti, dok se na du`nosti komandanta 39. K nalazim.
SL/NI
Dostavqeno:
– ONO
– N[
– PkPo
– PRMV
– NB
– k-di: 24, 26, 31. i 33. pbr
– k-dantu G[ SVK
– predsednicima SO Petriwa, Glina, Dvor, Kostajnica i Gradu{a (na znawe)
Komandant
Pukovnik
(potpis ne~itak)
... A otmi~ari progovore
U iskazu datom organima vojne policije Korduna{kog korpusa
SVK, otmi~ar koji je presretao i oduzimao vozila UN-a potvrdio je
da to radi po nalogu pretpostavqenih sa vrlo visokim ~inovima. U
interesu istrage, imena i otmi~ara i wegovih nalogodavaca zasad
nisu objavqena. Ono {to bi ovih dana moglo biti objelodaweno jesu podaci o kra|ama UN-vozila {to su ih prikupili pripadnici civilne milicije na Kordunu i Baniji, o ~emu }e upoznati nadle`ne u
sjevernom sektoru UNPROFOR-a.
Vrtoglavica od cijena
Prema podacima vojne policije, “Drvoplast” je trebalo da Robnim rezervama plati 550 dinara za karton “HB-a”, odnosno 500 dinara za karton “Partnera”. Od Dvora do Petriwe cijene su znatno uve}ane, pa su razni dileri od “Drvoplasta” kupovali karton “HB-a” za
413
750 wema~kih maraka, a “Partner” za 700 DM. Kad roba stigne do
“{entiqa”, wena vrijednost pove}avala se i do deset puta. Pa, tako,
na primjer, {leper od 500 kartona “HB-a”, u Biha}u se moglo prodati za 6,5 miliona maraka. Dovoqno da se svi posrednici u lancu podmire i ostvare zaradu o kojoj normalni qudi ne mogu ni sawati.
Vlada RSK pokriva {verc?!
Direkcija za robne rezerve, kao organ Vlade RSK, sklopila je sa
privatnim preduze}em “Drvoplast” iz Petriwe ugovor o prevozu,
uskladi{tewu i prodaji cigareta 28. avgusta 1994. godine, navodno, u
skladu sa odgovaraju}om odlukom Vlade.
Me|utim, Mikeli}ev kabinet tek je tri mjeseca kasnije, ta~nije
30. novembra 1994. godine, na 25-oj sjednici donio Odluku o prodaji
cigareta putem robnih rezervi.
Ne ulaze}i u vaqanost nijednog od ova dva dokumenta (pod kojim
uslovima i uz kakvu cijenu i rokove pla}awa) ostaje za razmi{qawe
za {to su robne rezerve izabrale ba{ “Drvoplast”, privatnu kompaniju za ekskluzivnog, dr`avnog “trgovca” koji cigarete namijewene
potro{a~ima u Krajini prodaje muslimanima na tzv. {entiqu?!
Otpremnica br. 113/5
Kupac: gra|ani RSK
Mjesto RSK
Petriwa, 30. 1. 1995. godina
Republika Srpska Krajina
Ministarstvo unutra{wih poslova
Sekretarijat unutra{wih poslova Glina
Stanica javne bezbednosti Petriwa
Petriwa, 7. 4. 1993. godine
Potvrda
Dana 7. 4. 1993. godine, pomo}nik ministra unutra{wih poslova
MUP-a Knin, Nikola Rastovi}, na osnovu Odluke predsjednika Republike Srpske Krajine broj: str. pov. 17-243-1, od 12. 3. 1993. godine,
preuzeo je iz Stanice javne bezbednosti Petriwa 760.000 DM.
Predao:
Na~elnik SJB Petriwa
@eqko Ostoji}
Primio:
Pomo}nik ministra UP-a
Nikola Rastovi}
Republika Srpska Krajina
Ministarstvo trgovine i turizma
Republi~ka direkcija za robne rezerve
414
Broj: 10-02/1-56/95
Dvor na Uni, 19. 1. 1995. godine
Ovla{tewe
Ovla{}uje se Preduze}e za unutra{wu i vawsku trgovinu “Drvoplast” Petriwa da u ime i za ra~un Direkcije vr{i prodaju cigareta.
Cigarete }e se prodavati u skladu sa Odlukom o prodaji cigareta, koju je vlada RSK donijela na svojoj 25. sjednici, odr`anoj 30. 11.
1994. godine, i Ugovora br. 10-02/1-296/94 koji su zakqu~ili “Drvoplast” Petriwa i Direkcija.
Sve cigarete koje }e se na taj na~in prodavati bi}e ozna~ene pe~atom Direkcije na svakom kartonu.
Ovla{tena lica iz “Drvoplast” Petriwa su:
1. ^akalo Qubi{a iz Petriwe, Partizanska bb
2. Jan~i} Simo iz Petriwe, R. Pribi~evi}a
od kojih }e uvijek jedan biti u pratwi i na mjestima prodaje robe.
Ovo ovla{tewe se izdaje u svrhu dokazivawa porijekla i vlasni{tva cigareta i u druge se svrhe ne mo`e upotrijebiti.
Direktor,
Bo`i} Dragan
Antrfile 14
“Intermetro” preduze}e za spoqnu
i unutra{wu trgovinu
Beograd, Bulevar revolucije br. 432
Tel. 011/402-543, faks, `iro ra~un 60803-001-170668
Beograd, 7. 4. 1993. godine
Zakqu~nica: Preduze}a Krka – Knin
Otpremnica br. 17/93.
Antrfile 15
“Intermetro” preduze}e za spoqnu
i unutra{wu trgovinu
Beograd, Bulevar revolucije br. 432
Tel. 011/402-543, faks, `iro ra~un 60803-001-170668
Beograd, 7. 4. 1993. godine
Zakqu~nica: Preduze}a Krka – Knin
Otpremnica br. 17/93-03
(Slede}i antrfile je kopija tovarnog lista)
Po na~inu pripreme, organizacije i toka transporta robe do odredi{ta, te ume{anosti lica od institucije robnih rezervi RSK do
415
dilera, sasvim je o~igledno da je po sredi aktivnost organizovane
mafije kojoj se ne mo`e na adekvatan na~in suprotstavqati samo
vojna policija, {to }e se po na{oj proceni verovatno pokazati u daqem toku navedenog slu~aja (intervencije sa najvi{eg nivoa, nadle`nost i sl.) u vezi sa ~im tra`imo va{ stav i mi{qewe.
MK/MKl/MB
Na~elnik,
potpukovnik
Republika Srbija
MDCXIII
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
Resoru dr`avne bezbednosti
II i III uprava – na~elniku
Beograd
U prilogu dopisa dostavqamo vam Slu`benu bele{ku sa bezbednosno interesantnim saznawima o muslimanskim enklavama Gora`de i @epa.
Na~elnik Centra RDB,
Jakov Joki}
Pisano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – II/N
1 h RDB MUP RS – III/N
1 h Arhiva
Centar resora DB U`ice
II i III
79-046
29. 3. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
Bezbednosno interesantna saznawa o muslimanskim enklavama
Gora`de i @epa.
Gora`de
Prema na{im saznawima, vojna organizacija u Gora`du reorganizovana je septembra 1994. godine dolaskom oficira, pripadnika
specijalnih snaga iz Sarajeva, na ~elu sa generalom Sulejmanom
416
Vranom. Tom organizacijom od vojnog potencijala Gora`da, odnosno
ranije IBOG, stvorena je 81. drinska divizija – ekvivalenta osam
brigada. Prema raspolo`ivim podacima, osam novoformiranih lakih brigada su defanzivnog (4) i ofanzivnog (4) karaktera. Komandant 81. drinske divizije je brigadni general Bahto Hamid; na~elnik {taba kapetan Ri{anin Hamed; oficir za vezu major Hrapo
Salko; na~elnik artiqerije kapetan Imamovi} Suqo; na~elnik veze Tafro Sejo i na~elnik saniteta Korjeni} Kemo.
Komanda 81. drinske divizije je sme{tena u objektu “Staza” u Gora`du, u kome je ranije bila razvijena komanda IBOG. Od identifikovanih jedinica 81. DD poznate su:
– 801. brigada nastala preraspodelom biv{e I DUBr;
– 802. brigada nastala preraspodelom biv{e I DUBr;
– 831. brigada nastala iz biv{e 31. DUBr;
– 843. brigada nastala iz biv{e 43. DUBr;
– 851. brigada nastala od I rogati~ke i I vi{egradske brigade;
– Laka manevarska brigada nastala od interventnih jedinica,
– Garnizon, rezervna – dopunska, popuwena sa v/o na kadrovskoj
obuci,
– ^eta vojne policije pri komandi 81. drinske divizije;
– ^eta specijalne policije, pridodata iz sastava I korpusa armije BiH;
– Artiqerijske jedinice
– 801. brigada – komanda locirana u Vitkovi}ima u motelu radni~kog doma, a IKM verovatno u rejonu sela Fao~i}i i sela Smoq.
Komandant brigade je Drekenda [efik. Po raspolo`ivim podacima, brigada broji oko 2.000 vojnika i dr`i polo`aje: levo ukqu~no s.
Mraviwac – levom obalom Drine – Osanica – Ilova~a – Ravno brdo
– Bogovi}i – Borovac (tt 1750) – Klek (tt 1743). U rejonu Baba (tt
964) imaju PAT 20/8 i bestrzajni top 82 mm. U rejonu Vrani}a, objekta Brijeg (tt 654) imaju MB 82 mm, a u rejonu Perjani, isto~no od G.
Bratiwe, lociran je PAT 37 mm. U rejonu Kola, ispod objekta Crkvina (tt 1107), postavqen je MB 120 mm. U {irem rejonu Ilova~e
locirana je Praga 30/2, 2 RsT 75 mm i 3 MB 60 mm. U {irem rejonu
Zorovi}a nalaze se v/p artiqerije, verovatno haubice 122 mm, prage
30/2 i MB 120 mm. U rejonu Orahovice, na objektu [u{wata glava
(tt 1249) postavqena je Praga 30/2, a na ju`nim padinama objekta Krwa Jela nalazi se v/p PAT 20/1. U zaseoku Qubqevi}i lociran je MB
120 mm.
– 802. brigada – komanda locirana u s. ^emernica, izme|u zaseoka Bogune i Bare, nedaleko od dalekovodnog betonskog stuba (koji se
417
mo`e uzeti kao orijentir). Komanda je razme{tena u 6-7 kontejnera,
gde je organizovan i centar veze. IKM se nalazi u s. Tovarnica. Komandant brigade je Fejzi} Esad, a wegov zamenik Pe{tek Mujo. Pomo}nik komandanta za moral je Klinac Nihad, pozadinac je Pe{tek
Yemo, a na~elnik bezbednosti Hrle Kemo. Brigada dr`i polo`aje:
Lijevo Klek (tt 1743) – Brdari}i – Dateqi – ^eqadini}i – Renovica – Strane – Kaqani – ^emerska wiva – Melac. Na osnovu raspolo`ivih podataka, zakqu~uje se da su polo`aji 802. brigade, koja broji
oko 2.000 vojnika, najutvr|eniji u enklavi. Radi se o jako utvr|enom
sistemu odbrane sa ure|enim osnovnim i rezervnim polo`ajima,
spletom tran{eja i saobra}ajnica, gustim minskim poqima i sa borbenim grupama u pretpoqu (posebno {iri rejon Renovice). Brigada
u svom sastavu ima ja~u izvi|a~ko-diverzantsku jedinicu, verovatno
razme{tenu u s. Tre{wica (1207). U rejonu Crnog vrha (tt 1406) lociran je PAT 37 mm. U rejonu Cerice (tt 1271) lociran je MB 82 mm,
a u rejonu sela Pogled PAT 20/3. Na objektu Gradina (tt 1154) nalazi se MB 82 mm. Na potezu Prpori{ta – Browi}i navodno je locirana nepokretna praga 30/2 i MB 120 mm. Na potezu Gorwe Bare –
Sredwe Bare nalazi se verovatno polo`aj artiqerije i to 2 ZIS-a
76 mm i haubica 155 mm. U blizini su locirana i najmawe dva PAT
37 mm.
– 831. brigada – komanda locirana u zgradi stare apoteke, a IKM
u rejonu Uprave puteva, gde je, pored ostalog, stalno prisutna interventna jedinica od oko 40 qudi. Brigada broji oko 1.200 boraca i dr`i polo`aje na liniji: Uprava puteva – Potkamen – Radi}i – Sjenokos – Mravi – Kowbaba – Ilijak brdo – Gorwe Ilino. Deo polo`aja ove brigade nalazi se u ekskluzivnoj zoni od 3 km i posebno je utvr|en, a u vidu je drveno-zemqanih i kamenih bunkera za dejstvo i za{titu, povezanih skoro neprekidnim tra{ejama du`ine oko 4.000
metara, dimenzija 80h120 cm. U zoni odgovornosti ove brigade, pored dela grada na levoj obali i svih va`nijih objekata na istoj, nalazi se i fabrika “Pobjeda”, oko koje je {iri rejon dodatno utvr|en
i predstavqa ne samo neposrednu za{titu fabri~kog kruga, ve} i rezervne polo`aje. U rejonu Grbovog brda iskopana je tran{eja u du`ini od oko 400 metara (80h120 cm) sa ura|enim vatrenim polo`ajem
PAM-a 12,7 mm. Na [ekari}a kosi nalaze se ura|eni (predratni)
betonski vatreni polo`aji za PA oru|a. U rejonu Glamo~a nalaze se
vatreni polo`aji tri MB 120 mm okrenuti prema Bisernoj. U rejonu Podhrawena, blizu objekta osnovne {kole, verovatno se nalazi
vatreni polo`aj MB 82 mm, pozadinski punkt i centar veze. Drugi
IKM bi moga biti lociran ili u selu Ostru`no ili u Tre{nici.
418
Komandant brigade je Prqa~a Mehmed, a wegov zamenik Drqevi}
Meho, organ bezbednosti je Agovi} Mirsad.
– 843. brigada – komanda sme{tena u prostorijama biv{eg {taba TO u zgradi zvanoj “qepotica”. Brigada dr`i polo`aje na potezu
Vitkovi}i – Ba}ci – Most u Barama – Bare – Biserna – Pargani –
desna obala reke Drine (rejon motela). Brigada broji 1.200 boraca,
a komandant je izvesni Salko, rodom iz Fo~e. Na~elnik {taba je
Glu{ac [efko, moralista Bogdani} Idriz, a na~elnik bezbednosti
izvesni Salko, rodom iz Sarajeva. Brigada raspola`e sa ja~om izvi|a~ko-diverzantskom jedinicom, kojom komanduje kapetan Ba~i} Rizo. U rejonu Gorwa Brda locirana je praga 30/2. Na potezu Vinari}i
– Vitkovi}i, na levoj obali Drine, iskopana je duga~ka tran{eja, a
u posledwe vreme na pogodnim mestima, na istoj obali od Gora`da
prema Vitkovi}ima, preduzeto je locirawe i ukopavawe te`eg oru|a. Druga linija rovova se, najverovatnije, prote`e grebenom: Baba
(tt 964) – Gorwa brda (tt 720) – Mi{ijak (613) i daqe se pru`a na
[ekari}a kosu i Grbovo brdo. U svom sastavu brigada ima ve}i broj
starijih vojnih obveznika, i do 60 godina starosti. Zadatak brigade
je da u povoqnom momentu iza|e na liniju po planu KG: Kolijevke –
Potkozara – Paqika – C. Guvno – Potrku{a – C. Ravan – Zubovi}i
– Osanica.
– 851. brigada – komanda je locirana u objektu Elektrodistribucije u Gora`du, a IKM u rejonu {kole na Krivoj Drazi. Brigada dr`i polo`aje na potezu Kriva Draga (tt 1061) – Vranovina (tt 1225)
– Bijele vode – Prosjek (tt 1195) – Korijska kosa (K.982). Brigada je,
i nakon reorganizacije ~etnog sastava, verovatno zadr`ala dosada{wu strukturu – ~ete: “Vatra”, “^ole”, “Lim”, “16. maj”, “Yemo”, “Diverzanti”, “Artiqerci”. Komandna struktura je verovatno ostala
istog sastava, na ~elu sa komandirima Fehri} Ademom, izvesnim
Kemom, Yanko [emsom, Karaman Fadilom, izvesnim Ramizom i Kabaklija Bakirom. Jedinica raspola`e sa dva MM 82 mm (rejon O{
na Krivoj Drazi i s. Podmjera), PAM 12,7 u rejonu Korijske kose i
Prosjeka, grebenom na potezu Golo brdo (tt 1267) – Korijska kosa (tt
1178) – Borovo brdo (tt 1172). Jedinica ima ure|ene bajte za odmarawe qudi, a na potezu Golo brdo – Bulozi – ^emerska wiva verovatno
i rezervne polo`aje. Brojnost brigade po najnovijoj reorganizaciji
nije utvr|ena.
– Laka manevarska brigada – je elitna i prva novoformirana jedinica 81. drinske divizije, organizovana od interventnih jedinica
iz sastava svake od biv{ih brigada IBOG. Popuwena je vojnim obveznicima starosti do 30 godina, naro~ito sa podru~ja Fo~e, Vi{e419
grada, Rogatice i Rudog. Kao elitna formacija, namewena je prvenstveno za ofanzivna borbena dejstva, proboje na izabranim i intervencije na ugro`enim pravcima. Kao stimulativna mera za predstoje}e borbene zadatke, pripadnicima ove jedinice se mese~no u bonovima ispla}uje po 100 DM. Deo boraca nosi duge kose i brade, {ubare i lan~i}e sa krstovima. Komanda je sme{tena u stacioniranu fabriku “Pobjeda”, a sme{taj qudstva je organizovan u magacinima kasarne “[i{eta”. Prema saznawima izvora, smene su trostruke, sa po
140 boraca u smeni. Aktivnost jedne smene traje 10 dana, a 20 dana su
na odmarawu. Na osnovu ovoga, izvodi se zakqu~ak da ova jedinica
broji najmawe oko 500 vojnih obveznika. Komandant je Sejdi} Ahmet,
a na~elnik {taba izvesni Avdi} Emir, elektro-in`ewer iz Vi{egrada. Organ bezbednosti je kapetan Efendi} Izudin. Zadaci jedinice su sadr`ani kroz ~este obilaske zone odgovornosti ostalih jedinica, neprekidno izvo|ewe, planirawe diverzantsko-teroristi~kih akcija. Naj~e{}e se upu}uju na pravac: Orahovice, Zorovi}i,
Borovac, gde je u posledwe vreme i najve}a koncentracija neprijateqskih snaga. Kao specijalan zadatak, jedinici je nalo`eno da budno prati i izvi|a {iri rejon Kopa~a, prikupi sve potrebne podatke i u datom, povoqnom momentu pre|e u iznenadni napad sa ciqem
ovladavawa pomenutim rejonom. Pripadnici ove brigade su naoru`ani uglavnom sa AP, PM M-84, “zoqama”, “osama”, RPG, RB... Trenutna obuka se izvodi na temu “Borba u naseqenom mjestu”, {to je
krajwe indikativno ako se u razmatrawe uzme prethodni podatak o
Kopa~ima, kao konkretnom vojnom ciqu. Brigada je dobila zadatak
da u povoqnom momentu, preko Sjenokosa, napadne Kopa~e, a da ja~im
snagama desnom obalom Drine, preko Hubijera i Kozari}a, forsira
napad preko Strga~ine ka Vi{egradu.
– Garnizon (brigada u rezervi) – komanda je sme{tena u zgradi
biv{e “Qubqanske banke” na desnoj obali, kod stare pijace. Komandant Garnizona, koji broji oko 1.200 vojnih obveznika, je Sijer~i}
Abdulselam-Pelam. Vojni obveznici su ujedno na odslu`ewu kadrovskog vojnog roka i imaju svakodnevnu obuku. Obuka se izvodi na
“poligonima”, posebno u kasarni “[i{eta”, rejonu Glamo~a, Beri~a i Ilova~e.
– Vojna policija – navodno je ranga ~ete i pri komandi 81. drinske divizije. Komanda je locirana u zgradi biv{eg ZOIL-a, gde je
organizovan i sme{taj qudstva. Vojna policija je obu~ena u crne
kombinezone ili maskirne uniforme, a nosi vidqive bele opasa~e.
Pored obezbe|ewa komande divizije i redovnih patrola u gradu, popuwavaju punktove u Vitkovi}ima, Beri~u, Barama i Ilova~i. Pa420
trole na terenu se kre}u od 3-6 qudi, a pri kontroli policijskog ~asa (od 22,00 do 05,00 ~asova) 1-2 vojna policajca su u dru{tvu sa civilnom policijom. Komandir bi mogao biti izvesni Briga.
– ^eta specijalne policije – jedinica koja je, septembra 1994, do{la iz Sarajeva zajedno sa generalnom Vrawom. Radi se prakti~no o
formaciji iz sastava I korpusa takozvane armije BiH, pridodatoj
snagama 81. drinske divizije. Komanda jedinice je sme{tena u centru
grada, iza zgrade na kojoj je montirana reklama “Azota”, u jednoj od
privatnih ku}a. Jedinica broji oko 100 policajaca naoru`anih
automatskim pu{kama, pi{toqima, a postoje podaci da svaki pripadnik ima dve zoqe. Svi imaju pancire i za{titne kacige specijalne policije. Jedinica je namewena za intervencije, a me|usobno komunicirawe patrola i grupa ostvaruje se “motorolama”. Naj~e{}e
se anga`uju na gradskim punktovima, a posebno na komunikaciji prema Kopa~ima i kod Uprave puteva.
– Artiqerija – oru|a artiqerije i sredstva podr{ke uglavnom
su locirana na vatrenim polo`ajima i prethodno nabrojana. Odre|eni podaci govore da se deo te`eg oru|a i oklopnih sredstava nalazi u magacinima fabrike “Pobjeda”, i to: 2 tenka, od kojih je jedan
pokretan, a jedan nepokretan; jedna samohotka, jedna praga, bofors,
PAT 30/4, PAT 20/3. Tu bi trebalo da se nalazi i jedno oklopno borbeno vozilo. Na~elnik artiqerije je kapetan Imamovi} Suqo, za
koga imamo podatke da je do kraja demoralisan stawem postoje}ih
sredstava, posebno stawem municije i wenog kvaliteta. Artiqerijskom municijom, koja se proizvodi u fabrici “Pobjeda”, nije zadovoqan. Novootrkiveni vatreni polo`aj – 1 haubica, 5 PAT 37 mm, je u
rejonu Bogu{i}a.
Tokom protekle godine, pod rukovodstvom generala Sulejmana
Vrawa, izvr{en je proces reorganizacije i preformacije postoje}ih snaga u enklavi Gora`de, od kojih je na ve} opisan na~in stvorena 81. drinska divizija, koja bi trebala da ima karakteristike sna`ne, visoko-pokretne manevarske formacije sa jakom udarnom probojnom mo}i. Iz izjave generala Vrawa, date RTV Sarajevo, zakqu~uje se da je 81. drinska divizija sposobna da izvr{i predstoje}e zadatke, a koji se, pre svega, odnose na u~e{}e ove jedinice u planiranoj “prole}noj ofanzivi”. Na osnovu svih raspolo`ivih saznawa,
planirano je spajawe enklave Gora`de sa {irim prostorima Sarajeva, {to zna~i da }e jedinice 81. drinske divizije vr{iti sna`nija
ofanzivna borbena dejstva na zapadnom sektoru enklave. Glavne snage }e verovatno napadati pravcem Orahovice – Zorovi}i – Borovac
– Grebak sa prethodnim ubacivawem DTG u rejone Gorwe Varde (tt
421
1527), Mlije~nika (tt 1637) – rejon Stoca (tt 1520) i {iri rejon Nekopa. Pomo}ne snage bi ostvarile, verovatno, demonstrativno dejstvo na potezu ^emernica – Brdari}i (jugoisto~ne padine Jahorine)
prema Pra~i i Podgrabu. Te snage bi ujedno {titile i desni bok
snagama na glavnom pravcu udara. Na sli~an na~in, verovatno dejstvom na pravcu Osanica – Bo{kovi}i – Ustikolina bio bi za{ti}en levi bok. U posledwem periodu rejon ^emernice (Gorwe, Sredwe i Dowe Bare) posebno je interesantan u vojnom smislu, gde je neprijateq locirao ve}i broj borbene tehnike, qudstva, komandno mesto, IKM i centar veze. Imaju}i u vidu da se radi o najutvr|enijim
odbrambenim polo`ajima ba{ na tom delu, gde je predwi kraj odbrane sa osnovnim i rezervnim polo`ajima dodatno obezbe|en borbenim grupama u Pretpoqu ({iri rejon Renovice), izvodi se zakqu~ak
da se radi o otpornoj ta~ki odbrane enklave i bo~nom osigurawu
snaga na glavnom pravcu napada. Istovremeno, snage raspore|ene u
ovom rejonu {tite “`ilu kucavicu” enklave – put Hrawen – ^emernica – Orahovice.
Demonstrativno dejstvo na pravcu ^emernica – Renovica – Gosina, u datom momentu nije iskqu~eno, jer postoje potvr|ena saznawa
da izvi|a~ke grupe aktivno izvi|aju polo`aje od Pra~e do Gosine,
kojom prilikom su utvrdili da se radi o najslabije brawenim polo`ajima. Izme|u ostalog, u samom Gora`du, posebno od strane ekstrema iz Rogatice, bilo je predloga da jedan od pravaca napada bude
upravo Renovica – Gosina radi eventualnog spajawa sa enklavom @epe. Tako|e, u posledwe vreme sve je ve}a zainteresovanost ekstremista iz Vi{egrada za povratak prema istoku, zbog ~ega je usledio i
predlog za napad na Kopa~e.
Uzimaju}i sve ovo u obzir, mo`e se zakqu~iti da }e neprijateq
na pomenutim pravcima verovatno izvoditi demonstrativna borbena dejstva, sa poku{ajem ubacivawa DTG, a u slu~aju eventualnog
uspeha, verovatno }e produ`iti napad radi wegove eksploatacije.
Sa druge strane, ono {to je vidno sa polo`aja VRS na isto~nom sektoru enklave, ide u prilog ~iwenici da su se na tom potezu neprijateqske snage dodatno utvrdile i da }e verovatno izvoditi aktivnu
odbranu. Linije frontova su utvr|ene bunkerima, zaklonima za dejstvo i za{titu, te duga~kim tran{ejima i saobra}ajnicama. Predwi
kraj je zaminiran PP minama (NATO M-25) i razli~itim MES, posebno na tenko prohodnim pravcima. Sistem veza je raznovrstan (paket-radio, RU, RST – KT i UKT, a po svemu sude}i da su sve jedinice
uvezane `i~anom induktorskom vezom). Snabdevawe sa naoru`awem,
vojnom opremom i materijalno-tehni~kim sredstvima je i daqe aktu422
elno i verovatno }e se nastaviti vazdu{nim putem. Fabrika “Pobjeda” i pogon “Tes” i daqe su u neprekidnoj funkciji proizvode}i vojna sredstva i municiju razli~itih kalibara.
Posebno detaqno, uz pomo} UNPROFOR-a i aero foto snimaka NATO avijacije, izvi|a~ko-diverzantske jedinice iz sastava 81.
drinske divizije izvi|ale su sistem odbrane VRS na isto~nom delu
fronta i na delu Sjenokos – Vranevina – Vra`alice – Gosina – Pra~a. Tom prilikom sakupili su podatke o liniji odbrane, stepenu
utvr|enosti, brojnom stawu, opreznosti, rasporedu vatrenih ta~aka,
sredstava podr{ke i rasporedu minskih poqa. Na propagandnom
planu, vojna vlast forsira podatke da }e VRS prva napasti i na taj
na~in poku{avaju da kod sopstvenih jedinica opravdaju razloge za
svoju planiranu ofanzivu, izazovu ve}u pa`wu i ozbiqnost pred
predstoje}a borbena dejstva. Izvori iz UNPROFOR-a upozoravaju
da je u enklavi stawe mobilno, da su ~este smotre jedinica i kretawa formacija po ~itavoj zoni.
Proces mobilizacije je pri kraju, a mobili{u se svi vojno sposobni od 16 do 60 godina. Izvori bliski UNPROFOR-u imaju saznawa da postoje planovi takozvane armije BiH za upotrebu helikopterskih desanata specijalnih jedinica u no}nim uslovima, koje bi
trebale desantirati u dubinu slobodne srpske – posebno napu{tene
teritorije. Po~etak ofanzivnih borbenih dejstava bi trebao da se
“poklopi” sa prethodnim ubacivawem izvi|a~ko-diverzantske i diverzantsko-teroristi~ke grupe u dubinu na{e teritorije, sa zadatkom uni{tewa komandnog mesta, centra veze, artiqerije, napada sa
le|a i bokova.
“Uhva}eni” razgovori neprijateqskih vezista govore o tome da
}e do ofanzive sigurno do}i i da }e ista otpo~eti u najskorije vreme. Po~etkom marta o.g., polupijani stare{ina iz Vitkovi}a, pretio je jednom ukrajinskom oficiru re~ima: “Sa~ekaj jo{ 15-20 dana,
pa }e{ videti {ta mo`e muslimanska vojska”!
Obuka vojnih obveznika vr{i se za godi{ta od 16 do 60 godina,
{to zna~i da su istom obuhva}eni i sredwo{kolci. Obuka traje 3 dana sedmi~no, a u posledwe vreme je i specijalizovanog karaktera
(obuka za diverzante i za borbu u naseqenim mestima). Obukom su
obuhva}ene i `ene do 55 godina i dobrovoqke za “specijalno ratovawe”. Udarna obuka vr{i se u kasarni “[i{eta”. Trenutno je ovim
planom obuhva}eno 1.100 vojnih obveznika i vode se kao garnizon.
Vojni instruktori su Drqevi} Midhat, Mehmedovi} [uhret, Togo
Ferid i Kari} Mirela. Me|u wima je i izvesni Pilav, zvani Jogi
(in`iwerska obuka), koji je ujedno i komandir neke od diverzantskih grupa. Deo obuke se izvodi u rejonu Bogu{i}a.
423
Zahvaquju}i doturu kopnom i iz vazduha, vlasti su formirale
znatne rezerve hrane koje su raspore|ene na terenu u vidu pozadinskih punktova i zajedno sa ostalim potrep{tinama nameweni su prvenstveno za pripadnike vojske. Punktovi su organizovani u Gora`du, Vitkovi}ima, Beri~u, Ilova~i, Orahovicama, Barama, Pothrawenu. Magacini u Gora`du su organizovani u krugu fabrike “Pobjeda” i robnoj ku}i na desnoj obali Drine. Jedinice 81. drinske divizije imaju problema zbog nedostatka obu}e i uniformi. Enklava
raspola`e sa dovoqno lekova, sanitetskog i posebno zavojnog materijala, koji je u posledwe vreme dopreman u helikopterima. Na~elnik saniteta 81. drinske divizije je Kemo Korjeni}. Komandant ratne bolnice je Alija Begovi}, zvani Merko, a direktor Doma zdravqa
lekar Asim Prutina. Gradska bolnica na desnoj obali je u funkciji
ratne bolnice i vojnog stacionara, a po istom principu je organizovana i ambulanta u Vitkovi}ima. Ambulantni punktovi su locirani u Vinari}ima, Beri~u, Ilova~i, Orahovicama, Barama i “Pobjedi”. Kada je u pitawu zdravstvena situacija, postoji podatak da se
preko 2.000 lica – medicinskih slu~ajeva prijavilo za spisak za medicinsku evakuaciju.
Raspola`emo podatkom da se u rezervoarima stare benzinske
pumpe nalaze ~etiri pune cisterne goriva.
Podaci govore i o tome da je u Beri~u prakti~no razvijena pozadinska baza, da imaju formiran kowi~ki vod – verovatno vod teroristi~ke grupe. U blizini organizovane ambulante nalazi se i centar veze.
Politi~ko-bezbednosna situacija sve je te`a. Netrpeqivost izme|u me{tana – starosedelaca i izbeglica je svakim danom sve ve}a.
Okrug Gora`de (zgrada biv{eg Biroa za zapo{qavawe) svakodnevno
trpi pritiske i kritike za nesposobnost i izdaju. Predsednik okruga, Esad Ohranovi}, smatra se srpskim ~ovekom. Pripisuje mu se
otvorena saradwa sa “agresorom”, posebno kroz pu{tawe zarobqenih Srba iz zatvora i omogu}avawe odliva srpskog stanovni{tva iz
enklave. Tako|e mu se pripisuju zloupotrebe procesa medicinske i
socijalne evakuacije i sumwa se da je po tim pitawima Ohranovi}
do{ao do velike svote deviznog novca. Osu|uju ga i zbog bekstva ve}eg broja vi|enijih lica iz Gora`da za Sarajevo, putem helikoptera. Odlazak helikopterom generala Sulejmana Vrawa, pukovnika
Ferida Buquba{i}a, kapetana Zaima Imamovi}a, Himze Selimovi}a, sekretara Sekretarijata okruga Ha{e Kuquha, kapetana Ramiza
Durakovi}a, predsednika Organizacije ratnih vojnih invalida
Mensura ]urovi}a, zvanog Roka, Januza Herende, pozadinca Selvera
424
Sijer~i}a, izvesnog Kudina, porodice Rijada Ra{~i}a, komandira
SJB Predraga Bogunovi}a, zvanog Braca, direktora “Pobjede” Hasana Tafre i 17 specijalaca – instruktora, kod stanovni{tva se tuma~e kao najklasi~nije bekstvo. Oko pedesetak lica hrvatske nacionalnosti poku{ava da se politi~ki organizuju formirawem hrvatske politi~ke zajednice. Nosioci poslova su dokazane usta{e: Nemec Ivica, Nemec Anton, Kustec @eqko i Kova~i} Milan.
[to se ti~e morala, situacija se kre}e od apsolutnog defetizma, straha, panike i bezna|a, pa do klasi~ne ratne euforije zasnovane na islamskom fanatizmu. Najve}i broj, posebno intelektualaca, zainteresovan je za izlazak iz enklave, {ire}i strah od sindroma zvanog “Biha}”. Ekstremisti mla|ih godi{ta iz Vi{egrada, Rogatice, Rudog zainteresovani su za “povratak na istok”. U wihovim
redovima (ve}i broj wih su pripadnici manevarske brigade) sve vi{e se raspravqa o Kopa~ima kao vojnom ciqu. U izvesnom broju jedinica na mesta pomo}nika komandira i komandanata za moral, verske i pravne poslove postavqene su hoye. Pritisak stanovni{tva za
nastavak procesa medicinskih i socijalnih evakuacija je veliki. Zainteresovanih je preko 2.000, a jo{ oko 6.300 je izrazilo `equ za odlaskom.
Fabrika “Pobjeda” radi neprekidno u toku 24 ~asa, proizvode}i
razli~ite vrste minsko-eksplozivnih sredstava, posebno nagaznih
PP mina, po licenci NATO, M-25. Dotur repromaterijala za proizvodwu ovih sredstava, a posebno baruta, vr{en je u posledwe vreme vazdu{nim putem. Proizvodwa metaka za PAM 12,7, mina za MB
28, granata za PAT 37 (koje se mogu ispaqivati iz improvizovanih
kratkih cevi – ru~nih mehanizama za okidawe) je i daqe u toku. Imamo podatke da se u pogonima iste fabrike pune ~aure i prave zrna za
tenk. U jednom od magacina gara`irani su praga, samohotka, 2 tenka,
bofors i PAT-ovi. Krug fabrike je dodatno obezbe|en qudstvom i
minskim poqima, a na visovima zapadno od fabri~kog kompleksa zaposednuti su stari i ure|eni novi polo`aji u vidu bunkera, platformi, rovova i tran{eja, gde su postavqena i de`urna oru|a. Novi
direktor je Ayovi} Ahmo, zvani Binda, a wegov prvi saradnik je
[iqak Kemo (sin poznatog [iqak [emse).
Pogon “TES” – Tvornica spojnih elemenata, na desnoj obali,
proizvodi ru~ne odbrambene bombe, zvane “husova~e”. Konstruktor
bombe je izvesni Husein Hastor (o`ewen Srpkiwom Slavicom, koja
se sada nalazi u {vedskoj, ro|ena Mari}). Veliki dizel agregat je u
funkciji, jer se koristi pogonsko gorivo, koje od UNPROFOR-a dobija ratna bolnica.
425
@epa
Septembra–oktobra 1994. godine zapo~eta je reorganizacija i
preformacija snaga I `epske brigade u laku vite{ku `epsku brigadu 8. operativne grupe II korpusa takozvane armije BiH, kojom prilikom su u ovoj zoni boravili oficiri sa podru~ja Srebrenice i iz
sastava II korpusa iz Tuzle. Reorganizacija jedinica u zoni @epe te~e paralelno sa intenzivnom obukom vojnih obveznika, posebno pripadnika izvi|a~ko-diverzantskih sastava. Proces reorganizacije i
preformacije jedinica prakti~no je okon~an sprovo|ewem posledwe mobilizacije, a podaci govore da se radi o cifri od oko 1.300 vojno anga`ovanih.
Biv{a I `epska brdska brigada reorganizovana je u takozvanu
laku vite{ku `epsku brigadu ~etnog sastava. Wen komandant je pukovnik Pali} Avdo; zamenik je kapetan Brguqa Yevad; na~elnik
{taba kapetan ^ardakovi} Ramo; na~elnik bezbednosti kapetan Hasanovi} Salih; na~elnik za moral, verske i pravne poslove Poyi}
Nazif; na~elnik za mob. personalne poslove Hoyi} Juso; pomo}nik
komandanta za pozadinu Otajagi} Fikret, a zamenik Kre{talica
Alija.
Pri {tabu brigade su registrovani izvesni Pupi} Asim i Kuli} Nesib. Komanda je locirana u objektu Zadruge, a pri komandi
funkcioni{e vod vojne policije na ~elu sa komandirom Hoyi}em.
Ratno predsedni{tvo SO @epa locirano je u istom objektu, a u wegovom sastavu su: predsednik SO @epa Poyi} Ago; predsednik IO
Torlak Hamdija; sekretar SNO Omanovi} Mujo; na~elnik SJB [ahi} Hurem; komandant {taba CZ je Imamovi} Amir; predsednik
SDA je Mujki} Himzo; potpredsednik SO @epa je Kulovac Bewamin; sekretar RPR je Heqi} Galib; sekretar sekretarijata za op{tu
upravu ^ardakovi} Bego; ~lanovi su Poyi} Nazif, Baji} Amir i
Kuli} Nesib.
Kao ~lanovi ratnog predsedni{tva, u vidu organizovanog kluba
@epqaka, u Sarajevu su zadu`eni: za OS MUP i zdravstvo dr Be}ih
Heqi}; za privredu, planirawe i razvoj Kulovac Ra{id, a za ekonomiju i finansije mr Sejdalija Su}eska.
Op{tinski i ratni sud usko su povezani sa organizacijom sudstva iz Srebrenice. Predsednik op{tinskog suda u @epi je Otajagi} Ferid, a predsednik ratnog vojnog suda je Omerovi} Edhem. Pri
organima civilne vlasti organizovan je i funkcioni{e crveni polumjesec, na ~elu sa [titkovac Nijazom, trenutno jedinim lekarom
u zoni @epe.
426
SJB @epa u svom sastavu ima 100 pripadnika, na ~elu sa na~elnikom Kari} Safetom, komandirom Gakovi} Merdanom i zamenikom komandira Kari} Safetom. Pripadnici civilne policije naoru`ani su sa AP, PAR, 3 zoqe i jednim minobaca~em, nepoznatog kalibra.
[to se ti~e pripadnika SJB @epa, identifikovani su slede}i:
[titkovac Ibrahim, Kazi} Safet, ]esko Neyad, Poyi} Edhem, ^avi} Muhidin, ^av~i} Amir, Zimi} Seid, @ivojevi} Jusuf, ^ardakovi} Fadil, Me{anovi} ]amil, Suba{i} Ekrem, Hoyi} Re{id,
Omanovi} Ahmo, Omanovi} Suqo, Omanovi} Ibro, Kuli} Naser,
Cocali} Semir, Meho N., Ibro Kujovi}.
Punktovi civilne policije na terenu razme{teni su u rejonima:
Luke, Vukolin stan, ^av~i}i, Pripe~ak i Slap.
– @epska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Brezova ravan – Qubomi{ka krivina – Stop – Vrelo – Gradina – Kaldrma – Paqika – Pogow – Borova~ke stijene. Borno mesto ~ete je Viwi{te (tt 703). ^eta broji 120 vojnika, raspore|enih u 4 voda sa po 30 qudi. Komandir
~ete je Poyi} ]amil, zamenik Poyi} Sejo (ujedno i moralista), kurir je Poyi} Rasim, komandir I voda Poyi} Emir, II voda @iga Ahmo, III voda Poyi} [emso, a IV Poyi} Zulfo. Ova ~eta je popuwena
vojnim obveznicima – starosedeocima i predstavqa elitnu jedinicu
brigade.
– Lu~anska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Luke – Klis – [anik
– Vukolin stan – Crnih vrh – Brestovik. ^eta broji 120 vojnika, raspore|enih u vodove. Komandir ~ete je Zejnilovi} [efko, a wegov
zamenik Mustafi} Safet.
– @upska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Pripe~ak – Slap – Starogorske stijene, prema Ribiocu. ^eta broji 140 vojnika, raspore|enih po vodovima. Komandir je Cocali} Samir, a wegov zamenik Isakovi} Idriz. ^eta je popuwena qudstvom iz Vi{egradske `upe,
uglavnom izbeglicama sa tog podru~ja.
– Vratarska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Starogorske stijene
– Ribioc – Zlovrh (k.959) – Heqi}i – Jelik – Brdo – Brezova ravan.
^eta broji 150 vojnika. Raspola`e sa 3-4 PM M84 i M-53, i nekoliko RBR, posebno na polo`ajima u zahvatu komunikacije prema @epi.
Pored toga, imaju 1-2 PAM-a 12,7 mm u rejonu Vratara i MB-60 mm u
rejonu s. Brdo.
– Lazanska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Pogow – Borova~ke
stijene – Go|ensko poqe (k.605) – Brlo`nik. ^eta broji 160 vojnika,
a wen komandir je ]esko Neyad.
427
– Go|enska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Bo|ewe – Podma}eha
– Brlo`nik, a wen komandir je izvesni ]iro. ^eta broji 160 vojnika.
– Radavska ~eta dr`i polo`aje na potezu: Brlo`nk – Radava – Javor – Mrkodo –Brestovik. Komandir je Mujki} Hamed, wegov zamenik izvesni Mustafa, a kurir Hasanovi} Hamo. ^eta broji 160 vojnika.
– Logisti~ka ~eta ne dr`i polo`aje, a u samom sastavu ima oko
130 qudi, ~iji je komandir Cocali} Mensur.
U zoni odgovornosti Lake `epske vite{ke brigade, koja uglavnom odgovara zoni predvi|enoj za demilitarizaciju, qudstvom se ne
pokrivaju slede}i rejoni: greben na levoj obali Drine, od {ireg rejona Slapa do Crnog potoka, zatim Starogorske stijene, Borova~ke
stijene i Brlo{ka planina. Istovremeno, komanda brigade je uglavnom sastavqena iz @epske i @upske ~ete. Organizuje patrole ja~ine 5-10 qudi i mahom tokom dana upu}uje ih u rejone: Bok{anica, Qubomi{qe, Go|ewe, Brlo`nik, Kupusna, Radava, Mrkodo, Stubli} i
[titarevo. Posebno organizovane stra`e su u rejonima: Ribioc (30
qudi), Vratar (15), Brezova ravan (10), Go|ensko poqe (15), Brlo`nik (20), Radava (25), Luka (30), Pripre~ak (10) i Slap (15 qudi).
Minska poqa su du` Bok{anice, Kupusna, Satura, Brlo`nika i
prema Poyepqu. Komandir izvi|a~ko-diverzantske jedinice i vo|a
in`eweraca je ]esko Sinan.
Prema neproverenim podacima, brigada zajedno sa SJB @epa
raspola`e sa oko 700 cevi razli~itog kalibra, uglavnom streqa~kog naoru`awa (AP, PAP, M-48, karabini, lova~ke pu{ke, PM i
dr.). Posledwim vazdu{nim doturom brigada u @epi je dobila 3 MB
120 mm sa vi{e hlornih mina istog kalibra, ne{to pu{aka ameri~ke proizvodwe, verovatno kalibra 5,56 mm, AP argentinske proizvodwe i odre|en broj nitroglicerinskih pu{ki. Novoformirano
skladi{te MTS i NVO je u vidu rezervnog skladi{ta obrazovano
na objektu Zloduh. Sanitetska slu`ba sa magacinom sredstava locirana je u mesnoj ambulanti.
Po pitawu veze, brigada raspola`e jednom amaterskom radiostanicom (Heqi} Fadil), par ’motorola’ i, za sada, jednim novim nepoznatim sistemom veze na relaciji @epa – Srebrenica – Sarajevo.
Me|utim, naj~e{}e se slu`e kurirskom vezom, posebno dobro organizovanom na koridoru @epa – Srebrenica. Glavni brigadni kurir
je Kulovac Ramiz.
Izvi|a~ko-diverzantske aktivnosti su u posledwem periodu intenzivirane, a nosioci tih aktivnosti su pripadnici @epske ~ete.
Posebnu pa`wu neprijateqski izvi|a~i su obratili na rejone: Vi428
{egradska `upa, Bok{anica, Go|ewe, Brlo`nik, Kupusna, Stubli}.
Izvi|a~ko-diverzantske grupe su obi~no ja~ine od 5 do 10 vojnika,
uvek naoru`ani sa AP.
Osnovni osmatra~ki punkt brigade, organizovan kao osmatra~nica komande, oformqen je na visoravni Sjema~, odakle neprijateqski osmatra~i mogu povoqno da prate sve aktivnosti VRS, posebno na objektima Gusinac, Laze, Vrta~e, Borovac i Ruji{ta. [iri
rejon Vrlo{ke planine pokriva se organizovanim patrolama, odakle se pomno osmatraju rejoni Pod`epqa, Kriva~a i Stoborana. Sa
rejona Kupusne osmatraju rejon Podravawa, Rupovog brda, \ila i Guwaka, a istovremeno obezbe|uju kretawe qudstva koridorom. Izvi|awem su utvrdili da su polo`aji na Bok{inici izuzetno jaki, a da
su na delu fronta prema Han Pijesku slabiji. Navodno, najslabija
odbrana VRS je na potezu Stoborani – Pod`epqe.
[to se ti~e odluka brigade u sklopu priprema za prole}nu
ofanzivu, one su slede}e: ne dozvoliti izvla~ewe UNPROFOR-a
bez `ena, dece i staraca; na osnovu postoje}eg plana u slu~aju povla~ewa UNPROFOR-a poku{ati zarobiti naoru`awe i opremu; iz
objekta osnovne {kole izuzeti svo predato naoru`awe koje je trenutno pod kontrolom UNPROFOR-a.
U sklopu priprema brigade za predstoje}a ofanzivna borbena
dejstva izvr{ena je i priprema stanovni{tva, koja se uglavnom ogleda u izradi velikog broja zemunica (2h3h2 m), kapaciteta za 2-3 porodice. Zemunice su kopane pored stambenih objekata i slu`e prvenstveno za za{titu od dejstva artiqerije. Snabdevawe putem helikoptera }e se najverovatnije nastaviti i u narodnom periodu.
U rejonu Radave izgra|en je novi objekat sa ulogom prihvatnog
magacina, dimenzija 7h6 m, jer se uskoro o~ekuje dotur ve}ih koli~ina municije, razli~itih vrsta RBR i sredstava veze. Istovremeno,
planirano je dopremawe sredstava iz Kladwa kopnenim putem, pravcima: @epa – Stoborani – Studena gora – Kladaw, odnosno @epa –
Stoborani – Kraqeva gora – Ru`ina voda – Debelo brdo – Kladaw (i
obratno).
Izvori upozoravaju da je muslimanska prole}na ofanziva planirana za po~etak aprila ove godine, udarom snaga iz Srebrenice,
pravcima koji iz ove enklave izvode ka tuzlanskom basenu. Po tom
planu, brigada u @epi ima zadatak da ~vrsto dr`i postoje}e linije
odbrane. Kao komandant 8. operativne grupe II korpusa takozvane armije BiH, Naser Ori}, tra`i punu lojalnost @epske brigade, ~emu
se protivi narod u @epi, ali i deo vojske. Izvor navodi da bi u slu~aju napada VRS na zonu @epa znatniji otpor pru`ili jedino @e429
pqaci starosedeoci, dok bi se vojnici sa statusom izbeglica izvla~ili ka Drini i poku{ali be`ati sa narodom. Tako|e se navodi da
se na prole}e 1995. godine mo`e o~ekivati zahtev za masovanu evakuaciju stanovni{tva.
Ratno predsedni{tvo “op{tine @epa” ne funkcioni{e vi{e
od 4 meseca. Sukobi unutar ratnog predsedni{tva su kulminirali, a
odnos izme|u civilne i vojne vlasti je svakim danom sve lo{iji. Deo
vojske i ogromna ve}ina naroda pla{e se razvoja doga|aja i strahuju
od sopstvenih ofanzivnih borbenih dejstava. Interes za evakuaciju
po bilo kom osnovu je ogroman. Na spisku za medicinsku evakuaciju
nalazi se preko 500 lica – stvaranih medicinskih slu~ajeva. Lokalno rukovodstvo nije u stawu adekvatno da odgovori i izna|e re{ewa
za ove probleme. Vojna vlast u saradwi sa policijom iz Srebrenice
poku{ava terorom da utera strah i suzbije `equ za izlaskom. Sarajevo upozorava da eventualno u obzir mo`e do}i samo medicinska
evakuacija.
Trenutni razvoj doga|aja ne iskqu~uje mogu}nost da mo`e do}i
do zna~ajnijih raslojavawa i oru`anih me|usobnih sukoba u enklavi
@epa.
Pisano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS – II/N
1 h RDB MUP RS – III/N
1 h Ovom centru RDB
Operativni radnik,
Mikajlo Luki}
MDCXIV
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94127
Po~etna pozicija: 733C04
Krajwa pozicija: 733C10
Delovodni broj dokumenta: 22030
Broj snimaka: 8
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
430
Centar RDB Zaje~ar
1. 4. 1995. godine
Strogo poverqivo
Aktivnost ekstremista iz SRS
sa posebnim osvrtom na paravojno
organizovawe i naoru`avawe
– Analiti~ki osvrt na stawe na podru~ju CRDB Zaje~ar –
U skladu sa utvr|enim zadacima iz jedinstvenog Plana rada RDB
MUP RS na analiti~kim poslovima u 1995. godini, CRDB Zaje~ar je
sa~inio ovaj materijal i dostavqa ga V upravi kao svoj prilog za obradu teme Aktivnost ekstremista iz redova SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe.
Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista SRS
na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene
opasnosti.
Delovawe SRS na podru~ju CRDB Zaje~ar prisutno je od samog
nastanka vi{estrana~kog sistema u na{oj republici. Mada je ekstremizam u redovima ove stranke prisutan od wenog nastanka1) wegovo izra`enije ispoqavawe po~iwe tokom 1993. godine, posle poznatog “izja{wavawa” politi~kih stranaka u na{oj republici po
pitawu daqeg re{avawa sukoba na prostoru biv{e BiH, odnosno po
pitawu re{avawa srpskog nacionalnog interesa na tom prostoru.
Kao {to je poznato, SRS od tada zauzima stav da vladaju}i re`im u
Srbiji vodi “izdajni~ku” politiku prema Srbima na ratom zahva}enim podru~jima i uop{te prema srpskom nacionalnom interesu u celini, da taj re`im zbog toga treba sru{iti i u tom ciqu otpo~iwe
svoje delovawe. U tom wenom delovawu, me|utim, ima elemenata ekstremizma od kojih su neki prisutni i na podru~ju SRDB Zaje~ar.
Delovawe ekstremista iz redova ove stranke na podru~ju CRDB
Zaje~ar za sada se jo{ uvek odvija kroz wihova me|usobna okupqawa
na zatvorenim skupovima i zagovarawa ekstremnih metoda borbe za
vlast: politi~kog terorizma (likvidacija nosilaca istaknutijih
dr`avnih funkcija, pre svega predsednika Republike, zatim rukovode}ih struktura u MUP-u itd., zauzimawe SM i magacina oru`ja i
sli~no), pokretawe i manipulaciju socijalnim nemirima, manipulaciju sukobima na Kosovu, izazivawe i manipulaciju sukobima u
BJRM, podr`avawe srpskih ekstremista u BiH.
O svemu ovome imamo {iri fond operativnih saznawa.
Operativnim prisustvom na PO za Z. Markovi}a iz Kwa`evca,
te kod pojedinih izdvojenih slu~ajeva iz Zaje~ara i Bora, obezbedili smo saznawa o tome da je u redovima ekstremista iz tih sredina
431
razgovarano na temu neophodnosti likvidacije predsednika Republike i nekih drugih istaknutijih dr`avnih rukovodilaca i pripadnika MUP-a.
Preko operativnih pozicija registrovali smo “naloge” V. [e{eqa, T. Nikoli}a, B. Vaki}a i A. Stefanovi}a vode}im ekstremistima, ranijim rukovodiocima u organizaciji S^P, da pripremaju
qude za Kosovo, gde se o~ekuju sukobi.
Prate}i nedavne pripreme grupe ekstremista za odlazak u Prohor P~iwski, registrovali smo izjave pojedinih ekstremista da tamo idu, pored ostalog, i zbog odre|enih aktivnosti prema BJRM.
Tako|e, kada su u pitawu mogu}i socijalni nemiri, registrujemo
pojavu da vode}i ekstremisti daju instrukcije svojim pristalicama
da prate ekonomsko-socijalna kretawa u svojim preduze}ima i da budu u kontaktu sa radnicima – potencijalnim vo|ama socijalnih nemira, ali da ni{ta ne preduzimaju bez wihovog nare|ewa.
U celini, delovawe ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju
CRDB Zaje~ar, je za sada, jo{ uvek u fazi zagovarawa navedenih ekstremnih metoda i okupqawa pristalica na toj platformi. Daqe od
toga se za sada ne ide. ^eka se povoqan momenat i instrukcija iz
“Centrale” za eventualne konkretne ekstremne aktivnosti.
Procewujemo da je ovo sada osnovni pravac wihovog delovawa na
na{em podru~ju. S obzirom da se daqe od zagovarawa ekstremnih aktivnosti do sada nije i{lo, stepen dru{tvene opasnosti prisustva i
delovawa ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju ovog Centra (do)
sada nije posebno izra`en. Me|utim, imaju}i u vidu platformu (koju smo ovde izlo`ili) oko koje se okupqaju ekstremisti iz ove stranke, wihovu strukturu, zatim mogu}nost wihovog zajedni~kog delovawa sa ekstremistima iz drugih grupacija, kao i ~iwenicu da im na
ruku idu odre|eni dru{tveni tokovi (trajawe sukoba na prostoru
biv{e SFRJ, izolacija zemqe, ekonomsko-socijalna kretawa u zemqi), procewujemo da u perspektivi delovawe ove grupacije mo`e
dobiti nove oblike, odnosno da se iz faze zagovarawa ekstremne politike pre|e u fazu wene realizacije, ~ime bi bezbednosni zna~aj
wihovog delovawa, odnosno stepen dru{tvene opasnosti bio daleko
izra`eniji.
Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnost wihovih
sledbenika
Operativnim radom prema grupaciji ekstremista iz redova SRS
na podru~ju na{eg Centra, izdvojili smo i identifikovali oko 60
lica, za koje raspola`emo saznawima da ekstremno deluju (pojavni
432
oblici toga delovawa opisani su napred) i za koje procewujemo da su
spremna za konkretnija i te`a ekstremisti~ka delovawa. Od toga
broja, 12 lica (1-2 u svakoj od 8 op{tina na podru~ju Centra) smatramo glavnim nosiocima ekstremisti~kog delovawa a ostale wihovim
sledbenicima (najvi{e ih je na podru~ju op{tine Kwa`evac – do 20,
zatim do 10 na podru~jima op{tina Zaje~ar i Bor, dok ih je drugim
op{tinama mawe).
Me|u glavnim nosiocima ekstremisti~kog delovawa ve}ina je
iz rukovode}ih struktura SRS, a 2 lica su narodni poslanici na republi~kom ili saveznom nivou. U strukturi sledbenika dominiraju
lica iz kriminogene sredine, mahom mla|eg starosnog doba.
Kada su u pitawu nosioci ekstremisti~ke delatnosti iz redova
SRS, zapa`a se da ovoj grupaciji prilaze ekstremisti iz drugih partija (na primer SPO), nezadovoqni aktuelnom politikom svojih ranijih stranaka, dok istovremeno jedan broj ranijih pristalica SRS
napu{ta ovu partiju, tako da SRS dobija ~vr{}e ekstremno jezgro.
Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa pripadnika SRS
Klasi~nog paravojnog organizovawa ekstremista SRS na podru~ju CRDB Zaje~ar nema. Odre|enih nastojawa za organizovawe u
tom pogledu bilo je kod grupacije ekstremista iz ove stranke sa podru~ja op{tine Kwa`evac. Naime, pripadnici S^P sa podru~ja te
op{tine planirali su da se, tokom septembra 1994. godine, okupe
kod manastira Suvodol, da formiraju “odred” pod nazivom “Vitezovi srpstva”, izaberu komandni sastav, defini{u ciqeve i izvr{e
wegovo osve}ewe. Me|utim, na intervenciju pojedinih ~lanova
Glavnog odbora SRS od toga se odustalo, zbog straha da bi navedene
aktivnosti vlast mogla kvalifikovati kao paravojno organizovawe
i zbog toga izlo`iti stranku represiji. Zapravo, oceweno je da jo{
uvek nije momenat za takvo organizovawe. Planirani skup je ipak
odr`an ali samo kao neformalno dru`ewe pripadnika S^P iz
Kwa`evca, Ni{a, Zaje~ara i Bora, uz prisustvo i dela najvi{eg rukovodstva stranke: S. \or|evi}a Mize, R. Ugrenovi}a Maje, I. Mati}a, B. Vaki}a… Nikakvi zakqu~ci nisu formalno usvojeni.
Iz pomenutog razloga (strah od represalija) prestala je formalno aktivnost organizacija S^P na podru~ju svih op{tina koje
pokriva ovaj centar. Mada pripadnici SRS zvani~no vi{e ne pomiwu S^P, operativna saznawa ukazuju da ova grupacija i daqe postoji u okviru SRS, da weni pripadnici me|usobno kontaktiraju kroz
neformalna me|usobna dru`ewa i okupqawa, da ~ak primaju i nove
433
~lanove (ovih dana smo preko saradnika “Trajan” identifikovali
jedno lice iz Kladova – @. Gruji}, koji ispred SRS radi na prijemu
novih ~lanova za S^P) uz stroge mere konspirativnosti i prethodne provere (u ciqu za{tite od ubacivawa saradnika RDB). Na ovu
temu registrovali smo izjavu A. Stefanovi}a, iz Vaqeva, pred na{im saradnikom: “Mi smo u Bosni ~etnici; ovde smo samo strana~ki opredeqeni qudi. Tako treba da u~imo svoje qude, da se mnogo ne
eksponiraju, jer }e policija da im upadne u ku}e da ih pretresa, a to
nam sada nije potrebno”.
[to se ti~e naoru`avawa ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju na{eg centra, za sada nemamo pouzdanih podataka o wihovom
masovnijem, ilegalnom naoru`avawu i skladi{tewu oru`ja. O tome
imamo samo odre|ene indicije: da su pojedina lica donela sa rati{ta izvesnu koli~inu oru`ja, te da se odre|ena koli~ina oru`ja dr`i uskladi{tena na tajnom mestu. Podatak o skladi{tewu oru`ja
obezbedili smo preko jedne saradni~ke pozicije, do koga je ona navodno do{la od I. Mati}a, predsednika OO SRS za Zaje~ar. ^ak i
ako je Mati} zaista to rekao, procewujemo da je to u~inio u nameri
da “ohrabri” ekstremiste, a ne da izrazi fakti~ko stawe. Neka od
ekstremnih lica registrujemo u ilegalnim kanalima kupoprodaje
oru`ja, ali to dovodimo u vezu sa klasi~nim kriminalom.
Raspola`emo, me|utim, pouzdanim podacima da ve}ina ovih lica legalno poseduje li~no naoru`awe (pi{toqe, revolvere, karabine). Neka operativna saznawa ukazuju da je legalno naoru`avawe
osnovni pravac naoru`avawa ove grupacije. Tako smo, u slu~aju ve}
pomenutog @. Gruji}a iz Kladova do{li do saznawa da prilikom
prikupqawa podataka o novim ~lanovima, izme|u ostalog, prikupqa podatke o tome da li doti~no lice poseduje oru`je i da li je slu`ilo vojni rok.
Mada na na{em podru~ju ne postoje klasi~ne paravojne organizacije, navedene grupacije ekstremista (pripadnika S^P, uglavnom,
dobrovoqni u~esnici rata na prostoru biv{e SFRJ) smatramo jezgrom potencijalnih ~vr{}ih paravojnih organizacija, koje bi bile
upotrebqene i za postizawe svojih politi~kih ciqeva u samoj Republici.
Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
Kada je u pitawu sprega ekstremista iz redova SRS sa podru~ja
CRDB Zaje~ar sa ekstremistima iz RS i RSK , na osnovu raspolo`ivih operativnih saznawa smatramo da direktne sprege nema, bez ob434
zira {to je sa ovog podru~ja nekoliko desetina lica (oko 50) u~estvovalo, u organizaciji SRS, u ratnim operacijama na podru~jima
tih republika. Kontakte sa ekstremistima iz RS i RSK oko prihvata i sme{taja ekstremista – dobrovoqci sa na{eg podru~ja, ostvaruju lica koja nisu sa ovog podru~ja, a vode}i ekstremisti sa na{eg
podru~ja dobijaju iz Centrale nalog i instrukcije u vezi sa realizacijom utvr|enog plana (broj qudi, vreme, mesto i na~in odlaska do
odre|enog mesta).
[to se pak, ti~e sprege sa ekstremistima iz ove stranke sa drugih podru~ja SRJ, do sada smo utvrdili postojawe takve sprege sa ekstremistima sa podru~ja Ni{a. Ova sprega je posebno prisutna kod
grupacije sa podru~ja Kwa`evca. B. Vaki} iz Ni{a i Z. Markovi}
iz Kwa`evca su u stalnim kontaktima. Prema dosada{wim saznawima B. Vaki} ima presudnu ulogu u “idejnom” ali i organizacionom
usmeravawu ekstremistima na podru~ju Kwa`evca. Nedavno je planiran zajedni~ki odlazak ekstremista iz Ni{a, Kwa`evca i nekih
drugih mesta u Prohor P~iwski, o ~emu je napred bilo re~i. (Grupa
iz Kwa`evca nije oti{la zbog, prema operativnim saznawima, nedostatka materijalnih sredstava za put).
O povezanosti sa ekstremistima sa nekih drugih podru~ja SRJ
nemamo saznawa. [to se ti~e me|usobne povezanosti izme|u ekstremista SRS sa podru~ja pojedinih op{tina ovog Centra, mo`e se re}i da ne postoji neka ~vr{}a saznawa. Prisutne su liderske ambicije, prepucavawa i sli~no.
Mere i radwe RDB preduzete u proteklom periodu (1994-1995.
god.) na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
U proteklom periodu, CRDB Zaje~ar je prema grupaciji ekstremista iz redova SRS na svom podru~ju preduzimao iskqu~ivo operativne mere. Jedno lice (Z. Markovi}) je pod tretmanom kroz PO, a
~etiri lica su pod tretmanom kao izdvojeni slu~ajevi, dok ostala
lica tretiramo kao wihove bezbednosno interesantne veze.
U operativnom radu prema ovoj grupaciji stalno se koriste 4 saradni~ke pozicije (“Vili”, “Stojan”, “Braj~e”, “Grk”) od kojih su dve
(“Braj~e” i “Grk”) anga`ovani tokom samog operativnog rada prema
ovoj grupaciji. Povremeno se koriste i neke druge pozicije. Prema
jednom licu (M. Budimir) u primeni je mera TKTR. U jednom slu~aju
primewena je mera tajnog TV snimawa (skup ekstremista u Suvodolu). Operativnim putem obezbe|ena je i fotokopirana odre|ena dokumentacija sa spiskovima lica – pripadnika S^P i dobrovoqaca,
na osnovu koje je izvr{ena potpuna identifikacija tih lica i sli~435
no. Obavqeno je vi{e informativnih razgovora. Sa CRDB Ni{ uspostavqena je dobra saradwa po pitawu pra}ewa zajedni~kog delovawa ekstremista sa na{eg i wihovog podru~ja. Represivne mere nisu
preduzimane.
Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS
Procewujemo da }e daqi pravac delovawa ekstremista iz redova SRS najdirektnije zavisiti od razvoja doga|aja u zemqi i neposrednom spoqnom okru`ewu, pre svega na podru~ju RS i RSK. S obzirom da je nerealno o~ekivati da se ubrzo sasvim otklone uzroci
ratnog sukoba na prostoru biv{e SFRJ, odnosno uzroci unutra{we,
pre svega ekonomsko-socijalne nestabilnosti, o~ekujemo da osnovni
pravac daqeg delovawa ekstremista iz redova SRS bude koncentrisan na te oblasti, odnosno kroz slede}e aktivnosti: pru`awe podr{ke ekstremistima u RS i RSK, kroz politi~ko ali i “vojno” delovawe (provocirawemdaqih sukoba putem svojih pripadnika u tim
republikama i preko dobrovoqaca iz SRJ); podstrekavawe radnika
na {trajkove i organizovawe {irih socijalnih nemira; organizovawe demonstracija sa elementima agresivnosti i provokacija; udru`ivawe sa ekstremistima i drugih stranaka i sli~no.
Ne iskqu~ujemo ni mogu}nost odre|enih aktivnosti u pravcu
provocirawa sukoba na Kosovu (pa ~ak i u BJRM). Osnovni ciq takvih aktivnosti bio bi stvarawe unutra{we nestabilnosti, paralisawe organa vlasti i postizawe politi~kih ustupaka.
Na unutra{we – organizacionom planu, o~ekujemo jo{ ve}u aktivnost na za{titi od policije i na izbegavawu (odnosno strogu
konspirativnost) svih aktivnosti koje mogu da ih kompromituju u
javnosti. Ovde, pre svega, mislimo na paravojno organizovawe i ilegalno naoru`avawe. Mada se politi~ki terorizam zagovara me|u
pripadnicima ove ekstremisti~ke grupacije, smatramo da je wegova
realizacija za sada nerealna i da se on zagovara pre svega u funkciji motivisawa i zadr`avawa ekstremista u svojim redovima. [to se
ti~e aktivnosti ekstremista sa na{eg podru~ja, ne o~ekujemo nikakve posebne oblike wihovog delovawa, koji bi bili specifi~ni samo za ovo podru~je, ili pak, koji bi bili izvan utvr|ene politike
stranke, kao ni to da wihovo delovawe na ovom podru~ju zna~ajnije
uti~e na ukupne bezbednosne prilike u zemqi.
Napomena:
U prvoj polovini 1991. godine dolazi do pristupawa S^P SRS,
kao wenog kolektivnog ~lana. Upravo ta grupacija ~ini jezgro eks436
tremisti~kih snaga u redovima ove stranke. Preko operativnih pozicija, posebno saradnika “Vili” (“Gradi{a”) i “Stojana” koji su
operativnim kombinovawem bili ugra|eni u te strukture, pratili
smo wihovo ekstremisti~ko delovawe koje je, me|utim, iz politi~ko-takti~kih razloga bilo “prigu{ivano” izvesno vreme.
Kucano u 2 primerka
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h CRDB Zaje~ar
Na~elnik centra,
Slobodan Aleksi}
MDCXV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
3. 4. 1995. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9593982
Po~etna pozicija: 724C01
Krajwa pozicija: 724C05
Delovodni broj dokumenta: 21761
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar RDB Sremska Mitrovica
Broj 762/2
Datum 3. 4. 1995. godine
Sremska Mitrovica
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije – Resor DB
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, koja se primewuje prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu.
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
437
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
3. 4. 1995. godine
Srpski ekstremizam
Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR
Primenom OTM TKTR prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO
Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu – 894501257, do{li smo
do slede}ih saznawa:
Iz sedi{ta SNO u Pariz je faksom poslato saop{tewe za prvu
skup{tinu Srba u raseqewu, koja je odr`ana 25. 3. 1995. godine. Istovremeno je isto saop{tewe poslato sredstvima informisawa {irom SRJ, RS i RSK.
U ime brojnih simpatizera, glasa~a i ~lanova SNO, rawene i
poginule bra}e na rati{tima, SNO se obra}a Saboru u glavnom gradu Francuske, posmatraju}i wegov rad sa velikim zadovoqstvom i
simpatijama, ohrabrena patriotizmom sudionika, koji su u svom saop{tewu naglasili da je jedini garant mira i opstanka srpskog naroda wegovo jedinstveno delovawe. Deluju}i celinom srpski narod
ukinuo je Titovski koncept SFRJ, po koje je na{ narod ~etiri decenije dr`an pod protektoratom i okupacijom. U toku 1987. godine i
1988. godine slomqena je ki~ma albanskom separatizmu i na istorijskoj srpskoj, kosovskometohijskoj zemqi obnovqen srpski suverenitet i dr`avne institucije. U periodu 1988-1989. godina, sru{ena je
Titovska prousta{ka vlast u Vojvodstvu, a 1990. godine srpski narod
izborio se za minimalne politi~ke i qudske slobode, vi{estrana~ki sistem, slobodu {tampe i parlamentarizam. Deluju}i jedinstveno, svojom celinom, srpski narod je 1990-1991. godine spre~io totalni raspad JNA i za{titio Srbe u biv{im RH i BiH, od novog usta{kog genocida. Od tada, sve do danas, dobijene su skoro sve bitke u
oslobodila~kom i otaybinskom ratu, kroz koji je stvorena sjajna i
nepobediva generacija vojnika i oficira na ~elu sa mudrim i juna~kim generalima Milovanovi}em i Mladi}em. Srpski narod {irom
RS i RSK dobio je mnogo narodnih vo|a, jake politi~are i dr`avnike kao {to su dr Radovan Karayi}, Milan Marti}, Biqana Plav{i}, Milan Babi}, Mom~ilo Kraji{nik i drugi. Dobijen je kompaktan teritorij, granice su dobro ~uvane, stvorene su nacionalne institucije, jednom re~ju egzistira dobro organizovana srpska dr`ava
u zapadnim zemqama. U proteklih nekoliko godina do`iveli smo sa438
mo nekoliko neuspeha na unutra{wem i spoqnopoliti~kom planu,
gubqewem pojedinih etni~ki srpskih teritorija.
Nijednu od velikih politi~kih vojnih pobeda na{ narod i
otaybina ne bi bili u stawu izvojevati da nije bilo stalne i nesebi~ne pomo}i Srba koji `ive van granica domovine, rasejani po celom svetu. Ta pomo}, bilo da se radilo o politi~kim zalagawima
ili moralnoj i materijalnoj pomo}i, dala je nemerqiv doprinos
pravednoj borbi srpskog naroda i ona }e biti od velike pomo}i i u
budu}nosti, jer tek predstoje aktivnosti na ujediwewu srpskog naroda i teritorija i wegovo me|unarodno priznawe.
Dana 27. 3. 1995. godine, Zoran Atanackovi} konsultuje Mirka
Jovi}a oko konferencije za {tampu SNO, koja danas treba da se odr`i. Aktuelne teme o kojima bi se moglo razgovarati su izjava Gorana Per~evi}a u novinama, po kojoj SPS ne}e napraviti gre{ku kakva je ranije u~iwena preurawenim priznawem BiH i Hrvatske, najava dana{weg sastanaka Kontakt grupe kojim se ne predvi|a ni{ta
spektakularno, sem mo`da pribli`avawa ruskom i francuskom planu, jer je Milo{evi}, navodno, odbio redosled po kojem bi SRJ najpre trebala priznati Republiku Hrvatsku i BiH, da bi joj se potom
ukinule sankcije i na kraju vojni komentar o tome za{to muslimani
napadaju srpske polo`aje, vezano za ~lanak jednog ameri~kog ~asopisa u kojem se ka`e da Srbima ne odgovara dug rat, nego mir ili rat
ve}ih razmera u kojem bi ostvarili kona~nu pobedu.
Zoran daqe navodi da je sino} na Studiju B bio prikazan [e{eqev miting u Bawa Luci, odr`an u prepunoj Sportskoj hali, kojem je
izme|u ostalih prisustvovala i Biqana Plav{i}. [e{eq je jasno
nagovestio da je SRS prava nacionalna stranka, a ne neke policijske stranke, koje se predstavqaju kao nacionalne, pri ~emu je naveo
SNO Mirka Jovi}a, stranku kriminalaca Arkana i Narodnu radikalnu stranku V. Guberine. Lider radikala saznao je za savez ove tri
stranke i sada na svakom svom javnom nastupu o tome govori u negativnom kontekstu.
Dana 29. 3. 1995. godine, novinarka “Borbe” nazvala je sedi{te
SNO i u razgovoru sa Atanackovi}em interesovala se da li SNO
ima telohraniteqe, te da li ih anga`uje posredstvom profesionalnih agencija.
SNO, po re~ima Atanackovi}a, ima svoju slu`bu obezbe|ewa,
koja vr{i procene, nema klasi~ne telohraniteqe, jer za tako ne{to
ne postoje ni potrebe. Koliko je brojna slu`ba obezbe|ewa SNO
Zoran u nije poznato, on u slu~aju nekog mitinga, tribini ili putovawa na ratna podru~ja obave{tava {efa obezbe|ewa, koji sve osta439
lo obavqa, animiraju}i potrebne qude. Najve}i broj do sad anga`ovanih qudi iz obezbe|ewa bio je prilikom posete Vladimira @irinovskog SRJ, jer je to zahtevala i situacija, odnosno prisustvo nekolik desetina hiqada gra|ana mitingu. Ina~e, na skupovima SNO nikada nije bilo incidenata, {to zna~i da su dosada{we procene slu`be obezbe|ewa bile u redu.
Jovi} zamera Zoranu Atanackovi}u {to na takav na~in, bez
prethodne pripreme, obavqa delikatan razgovor sa novinarkom, sa
kojom je mogao dogovoriti sastanak i prethodno se pripremiti.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno
1 h MUP Republike Srbije – RDB –III uprava
1 h MUP Republike Srbije – RDB – V uprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a
Operativni radnik,
Milivoj Klaji}
MDCXVI
MUP Republike Srbije
II uprava RDB
Dr`avna tajna
Beograd, 4. 4. 1995. godine, vreme 13,40
Broj informacije: 455
Broj strana: 2
Informacija
Dana 4. 4. 1995. godine, u 11,07, razgovarali su Sula i Jovanka (Beograd).
Jovanka: Ve~eras bi trebala sti}i prva dva kamiona, javili su
mi jo{ za 2 kamiona {e}era i... To kad pristigne ja }u vr{iti pretovar. Ne znam kako }e{ jo{ to pre}i granicu, autoput je proradio,
{e}er i ovo }e i}i na papirima, a pivo mora na granicu, ako usput
ne dogovorim s Kertesom da ide na ra~un, kad se sklone posmatra~i.
Sula: Imamo mi svoj kanal tamo, mora tuda pro}i.
Jovanka: To ti je oko posla.
U nastavku je privatan razgovor.
Sula: Ja imam sad ~etiri vozila, da li da ih {aqem sve preko Ra~e?
Jovanka: Da li si sredio sve putne naloge?
440
Sula: Jesam.
Jovanka: Onda ga mo`e{ slati na Ra~u, ja imam 2 {lepera {e}era i 1 {leper bra{na. Mo`e{ i ti slati tvoje.
Sula: Kad su oni kod tebe?
Jovanka: O~ekujem da }e ve~eras sti}i. Ti mo`e{ svoje poslati
sutra ujutru rano. Prekosutra mo`emo vr{iti utovar.
Sula: Kako }e oni preko rampi, granice?
Jovanka: Imaju li li~ne karte i putne naloge?
Sula: Li~ne karte su kao da su oni u Vojni}u, tamo su nastaweni
i rade tamo.
Jovanka: Za{to ste tako radili?
Sula: Oni me nisu razumeli, toga se ja bojim.
Jovanka: To je gadno. To mora{ da se raspita{ sa ovima iz Ko{kaqca. Ovde kad pre|u nema problema.
Sula: Ovo nije problem.
Jovanka: Ali kroz Republiku Srpsku je problem.
Sula: Onda }u ja da im re{im kroz RS.
Jovanka: Onda je u redu, najavi im kad ih kontroli{u da ih ne diraju.
Sula: Reci mi ulicu gde se nalazi{.
Jovanka: Mo{e Pijade br. 8, 4. sprat, Predstavni{tvo vlade
Krajine.
Sula: Vide}u, tamo se parkiraj...
Jovanka: Kod hotela “Nacional”, onda mi se jave, i ja im ka`em
{ta }e daqe.
Sula: Rekao sam Braci da mi treba kamion stakla i cementa.
Jovanka: To mora i}i drugom linijom.
Sula: Dobro. ^ujemo se.
Jovanka: Va`i.
U 11,36 razgovaraju Miroslav iz Bawa Luke i Rade. Miro pita da
li imaju nekih poruka za wih. Rade ka`e da nemaju ni{ta. Oni {aqu
dopise na drugi na~in.
Rade: Bilo bi dobro da gore popri~ate, radi se o ovome da ovi
{to god jave, {to god vi wima ka`ete, oni pronesu i to ulazi u izve{taje. Po`eqno je da ih {to redovnije i kvalitetnije izve{tavate
o stvarima.
Miro: To nam je poznato, radimo na tome, nema problema.
Rade: Mo`da je to svakodnevni izve{taj presa. Mi to ~ujemo na
radiju, pa prenesemo to, to ulazi u izve{taj. [to god im prenesu iz
Bawa Luke, oni prenesu.
441
Miro: Mo`ete li se raspitati, ima li {ta dogovoreno za slede}i petak, ako bude bilo odobreno odozgo, mi bi poslali ne{to.
Rade: Mo`emo.
Miro: Da se raspitate {ta je odlu~eno i kad }e to biti poslato.
Rade: Sutra ti javqamo, danas }emo se raspitati.
Miro: U redu, ~ujemo se sutra pre podne.
Rade: Svako dobro, ~ujemo se.
U 11,47 razgovarali su F. Abdi} i wegov sekretarica u Rijeci,
ona mu ka`e da je ona razgovarala sa advokatom i da je on rekao da on
mora da po{aqe papir u vezi sa “Agrokomercom”, da je u pitawu ometawe poseda. U nastavku pri~aju o otvarawu prodavnica razne robe.
U 11,55 razgovaraju Abdi} i Mohamed (tel. 251-066). Mohamed ka`e da }e oni iz Qubqane imati skupove, samo moraju na}i salu, ujedno }e i sakupqati priloge.
U 12,40 obavqen je razgovor izme|u Alije Izetbegovi}a i Safeta Oru~evi}a. Alija ka`e da imaju problema sa Cerom i Alikadi}em u Kowicu, nikako da se slo`e oko organizacije. Safet mu odgovara da }e danas popodne biti sednica regiona i Masle{a }e govoriti, bi}e pitawe i o Kowicu. Alija moli Safeta da on pozove ovu
dvojicu i sa wima razgovara da se slo`e na neki na~in. U nastavku
se govori o strankama, sastancima.
U 13,06 javqaju se iz kabineta gen. Kabiqara i ostavqaju poruku
za prof. Koqevi}a da }e gen. Kabiqar biti danas na aerodromu do
17,00 ~asova, i ako je mogu}e da do|e prof. Koqevi} na razgovor, a
ako ne mo`e danas, onda neka sutra do|e do 17,00 ~asova.
U 13,10 Ferid iz MUP Sarajevo razgovara sa Kemom u vezi sa nekim gostom koji treba da do|e u Sarajevo, gde ga treba sa~ekati i
prevesti.
Kraj informacije
MDCXVII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94224
Po~etna pozicija: 739C11
Krajwa pozicija: 739D06
Delovodni broj dokumenta: 22246
Broj snimaka: 8
442
Republika Srbija – MUP resor DB
Centar RDB Pan~evo
Dana, 5. 4. 1995. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Analitika
Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoru`avawe
na podru~ju Centra Pan~evo
Ukupna aktivnost i delovawe ekstremista iz Srpske radikalne
stranke na podru~ju Centra Pan~evo (i Okru`ni odbor SRS za Ju`ni Banat obuhvata istu teritoriju od 8 op{tina), u posledwe vreme znatno je mawe izra`ena, nego u ranijem periodu. Ovaj proces slabqewa intenziteta delatnosti ekstremista SRS, uo~en je od sredine 1993. godina, po{to je su`en prostor za wihovo delovawe, pre svega preduzimawe konkretnih zakonskih mera na suzbijawu ilegalnog
naoru`avawa i posedovawa oru`ja i paravojnog organizovawa.
Istovremeno, tome su doprinele i izmewene politi~ke okolnosti
do kojih je do{lo u Republici Srbiji, kao i u samom Okru`nom odboru SRS za Ju`ni Banat, gde je zapa`eno osipawe ~lanstva.
Na znatno smawenu aktivnost i uticaj ekstremista SRS na ovom
podru~ju, od sredine 1994. godine, uticale su odre|ene kadrovske diferencijacije i distancirawa pojedinih uticajnih ~lanova – od politike koju vode vrh stranke i wen lider dr Vojislav [e{eq. Naime, dva odbornika SRS u Skup{tini op{tine Pan~evo podneli su
ostavke na ~lanstvo u stranci, ali su i daqe zadr`ali odborni~ka
mesta. U ostalim Skup{tinama op{tina, radikali, u 3 op{tine
imaju po jednog odbornika, a u 4 nemaju svoje predstavnike. Nekoliko uglednih pripadnika SRS iz Op{tinskog odbora Pan~evo se pasiviziralo, pa je najvi{e rukovodstvo stranke iz Beograda, po~etkom 1995. godine, uvelo neku vrstu privremenih mera u ovaj Op{tinski odbor, a za kordinatora OO postavqen je Rajko Vasili} iz Beograda. Ina~e, na ukupno stawe i dezorijentaciju u Okru`nom odboru stranke za Ju`ni Banat, uticala je i odluka dotada{weg predsednika Okru`nog odbora, da krajem 1994. godine, u saveznom parlamentu formira novi poslani~ki klub, pod nazivom Srpska radikalna
stranka “Nikola Pa{i}”. Sve navedene kadrovske promene i unutra{wi problemi u ve}ini organizacionih delova SRS, ukazuju na
sve izra`enije aktuelno odsustvo stvarnog uticaja radikala u ovoj
443
sredini. Me|utim, mora se imati u vidu ~iwenica, da jedan broj pristalica SRS, pre svega od ostataka wihovih ranijih paravojnih oblika organizovawa, izra`ava poslu{nost i odanost vrhu stranke i
svom lideru, a sve to pokazuju na jedan agresivan i ekstreman na~in.
Paravojne aktivnosti na podru~ju Centra me|u pristalicama
SRS zapo~ele su 1991. godine, a intenzivno su nastavqene i u toku
1992. godine i do sredine 1993. godine. Uglavnom su bile usmerene na
regrutovawe i upu}ivawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja u Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Odlasci na rati{ta u to vreme bili su dobro organizovani i u okviru formiranih jedinica Srpske radikalne stranke, s tim {to su ove formacije, bar u po~etku, stavqane pod neposrednu vojnu komandu vojski RSK
i RS. Prema na{im saznawima, posebno veliki broj (wih oko 150)
~lanova i simpatizera SRS je oti{ao u Republiku Srpsku Krajinu,
nakon agresije Hrvatske 22. januara 1993. godine. Na nivou Op{tinskog odbora Pan~evo, posebno je bila anga`ovana jedinica – ~eta,
koja je u svom sastavu imala oko 30 pripadnika. Ova jedinica je boravila na vi{e rati{ta u biv{oj BiH, a najvi{e u okolini Skelana.
Posledwi put u punom sastavu pripadnici ove jedinice zajedno su
bili pre dve godine na rati{tu u okolini ^ajni~a, odakle su proterani zbog kra|e oru`ja municije i druge vojne opreme. Komandant
ove jedinice bio je pokojni Arsenov Novica iz Pan~eva. Sa bezbednosnog stanovni{tva, moglo bi se re}i da izra`eniju opasnost predstavqa jo{ uvek formalno postojawe ove jedinice koja okupqa najekstremnije pripadnike SRS, pre svega iz Pan~eva i okoline, ~iji
je sada{wi komandant Stojkovi} Jovan iz Pan~eva. U okviru ~ete su
i drugi ekstremisti: Mandre{evi} Igwat, Lapadat Aleksandar, Lapadat Joca, Stevanovi} Petronije i drugi. Do sada su u okviru ove jedinice bila i trojica pripadnika SRS iz Subotice. U sedi{tu
stranke u Pan~evu postoji spisak pripadnika ove jedinice sa wihovim osnovnim podacima i brojevima telefona. Tako|e je indikativno to, {to komandanta ove jedinice Stojkovi} Jovana, povremeno pozivaju na sastanke u Centralu stranke u Beogradu, mada isti nema
funkciju u Op{tinskom odboru Pan~evo.
Pored organizovanog odlaska na ratom zahva}ena podru~ja, ekstremisti iz SRS sa ovog podru~ja su i samostalno odlazili kao dobrovoqci, ali ne uvek iz nacionalnih i patriotskih ose}awa. Pojedinci su odlazili radi li~ne afirmacije i sticawa materijalne koristi. Neki od wih su jo{ odranije ispoqili kriminalno pona{awe, a po povratku sa rati{ta su nastavili kriminalnu delatnost.
444
Prema raspolo`ivim saznawima, borave}i na ve}ini rati{ta,
pripadnici SRS su doneli i izvesnu koli~inu dugog i kratkog oru`ja, municije, bombi i ostale vojne opreme. Prema proceni jednog od
dobrovoqaca, pripadnici Srpske radikalne stranke su samo u Pan~evo preneli oko 50 komada raznog oru`ja. Od strane SUP Pan~evo,
u toku proteklih godina, otkrivene su i oduzete odre|ene koli~ine
oru`ja, municije i eksplozivnih sredstava koje su bile u posedu ovih
ekstremista. Deo podataka ustupio je i Centar Pan~evo. Me|utim,
odre|ena koli~ina naoru`awa jo{ uvek se nalazi kod ovih lica, a
ponekad je i predmet ilegalne trgovine.
U vezi sa pona{awem dobrovoqaca radikalne stranke na rati{tima, do{li smo do podataka, da su se pojedinci isticali po surovosti, brutalnosti i pqa~ki. Neki su dolazili u sukob sa stare{inama i odbijali su poslu{nost oficirima regularne armije. U tom
smislu, kao najekstremniji pripadnik SRS je Stevanovi} Petronije iz Pan~eva. Stevanovi} je bio na ve}ini rati{ta, a hvalisao se da
je pro{ao “specijalnu obuku za klawe”, a da je u okolini Zvornika
zaklao puno muslimana. Stevanovi} je vi{e puta osu|ivan za te`a
krivi~na dela. Sa rati{ta je donosio razno oru`je i drugu opqa~kanu robu. Od strane SUP Pan~evo deo oru`ja i drugih predmeta mu
je oduziman. Pred radnicima SUP Pan~evo Stevanovi} je svojevremeno izjavio da je on ubio – zaklao oko 20-25 qudi i da wihove li~ne karte dr`i kao trofeje. Stevanovi} je i kasnije samostalno odlazio u biv{u BiH, a s obzirom da je rodom iz ovog podru~ja, odr`ava veze sa pojedinim licima. Tako|e, povremeno odlazi i u sedi{te
stranke u Beogradu.
Sli~nog kriminalnog pona{awa je i Nikolaidis Aleksandar iz
Pan~eva, koji je u vreme organizovanog odlaska na rati{te bio komandir jedne jedinice. Isti je i kasnije samostalno odlazio u biv{u
BiH. Sada je jedan od zapa`enih aktivista SRS u Pan~evu.
Prema na{im operativnim saznawima, To{i} Du{an iz Vr{ca
je u, toku 1992 i 1993. godine, u okolini Bjeqine ~inio odre|ena zlodela. Isti je le~en u neuropsihijatrijskoj bolnici Vr{ac.
Zapa`enu ekstremnu aktivnost ispoqava i desetak ~lanova Mesnog odbora SRS u Debeqa~i, op{tina Kova~ica (u ovom mestu Ma|ari su ve}insko stanovni{tvo). U Debeqa~i je u dugom periodu
prisutna tenzija i problemi u me|unacionalnim odnosima izme|u
Ma|ara i Srba izazvani ekscesima i politi~kim sukobima ~lanova
Srpske radikalne stranke i Demokratske zajednice vojvo|anskih
Ma|ara, koju podsti~u ekstremisti na obe strane. Od pojedinih ekstremista SRS u proteklom periodu u ovom mestu je oduzimano oru`445
je i isti su krivi~no goweni. Me|utim, prema na{oj proceni jedan
deo oru`ja i daqe je u posedu kod wih i dobro skriven. (ne~itko)
?…mesni odbor izra`ava potpunu podr{ku i poslu{nost stranci i
u~estvuje u akcijama koje preduzima Centrala u Beogradu. Me|usobna povezanost radikala iz Debeqa~e i Lov…?(ne~itak naziv mesta)
prerasla je u saradwu, pa je zatim ovo predstavqeno kao bratimqewe
na nivou dva mesta. Sredinom 1993. godine u okviru Op{tinskog odbora SRS Pan~evo bile su otpo~ele aktivnosti oko formirawa
Srpskog ~etni~kog pokreta, koji je trebalo da bude kao nekakva poluvojna formacija i da okupqa mla|e radikale. Me|utim, sa ovom
inicijativom je ubrzo prekinuto i za sada ne raspola`emo bilo kakvim podacima o organizacionom postavqawu S^P.
Izneta saznawa i ocene o aktivnosti ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe, rezultat su operativnog anga`ovawa Centra po ovoj problematici u posledwe 3-4 godine. Me|utim, mora se ista}i ~iwenica da je u 1994. i
1995. godini, izostao ofanzivniji nastup prema ovoj kategoriji ekstremista, jer na odgovaraju}i na~in nije dokumentovana i presecana
wihova delatnost.
Odgovaraju}a pa`wa posve}ena je jednom broju ekstremista. Trenutno iz ove grupacije nema lica koja su obuhva}ena jednim od stepena obrade. Kao izdvojena lica vode se: Popovi} Radomir, Stevanovi} Petronije i Nikoladis Aleksandar. Operativno – istra`iva~kim i preventivnim radom obuhva}eno je jo{ 10 lica ~ime se upotpuwuju saznawa o ekstremisti~koj aktivnosti. Na planu suprotstavqawa delovawu ekstremista SRS, CRDB Pan~evo ima jednu saradni~ku poziciju koja je direktno ukqu~ena u `ari{te ekstremne aktivnosti. Pored toga, u pripremi je za anga`ovawe jo{ jedno lice iz
ove grupacije. Osim toga, po ovoj problematici koristi se jo{ 8 saradnika, koji imaju drugu osnovnu liniju usmerewa.
U toku 1994. i 1995. godine obavqeno je 50 informativnih razgovora sa ciqem dola`ewa do podataka o planovima i namerama ovih
ekstremista. U dva slu~aja primewivana je i mera – tajna kontrole
telefonskih razgovora.
Budu}a sadr`ina i vidovi delovawa ekstremista iz SRS na ovom
podru~ju umnogom }e zavisiti od eventualnog inicirawa i organizovawa ekstremisti~kih akcija od strane najvi{eg rukovodstva
stranke. Prema tome treba imati u vidu ~iwenicu, da ve}inu ekstremista karakteri{e poslu{nost u izvr{avawu zadataka koje pred
wih postavqa rukovodstvo stranke. Sa bezbednosnog aspekta ne{to
izra`eniju opasnost predstavqa delovawe i kompaktnost ekstremi446
sta u Debeqa~i (wih 10) i formalno postojawe jedinice – ~ete u
Pan~evu od 30 biv{ih dobrovoqaca, koji su se istakli i po ekstremisti~koj aktivnosti.
Najverovatnije je da }e se ova grupacija za sada baviti re{avawem unutra{wih pitawa u okviru Okru`nog odbora i ni`im organizacionim delovima, u ciqu prevazila`ewa kadrovskih i organizacionih problema.
Kucano u 3 primerka
– 1 h RS MUP RDB – III uprava
– 1 h RS MUP RDB – V uprava
– 1 h CRDB Pan~evo
Analiti~ar,
(ime ne~itko)
MDCXVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora DB Sremska Mitrovica
6. 4. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 4. 4. 1995. godine, preko na{eg pouzdanog izvora iz Rume, do{li smo do tabelarnog prikaza – odnosa snaga vojnih jedinica kopnene vojske i avijacije na prostorima prethodne Jugoslavije (bez
BJRM), a sa pomenutim podacima se manipuli{e na nivoima Skup{tina RS i RSK, kao “mogu}oj veli~ini vojski u totalnom ratu zara}enih strana”.
Prema podacima iznetim u pomenutoj tabeli, ukupna vojna efektiva (vojske i oficira) na podru~ju biv{e Republike BiH iznosi
225.000, od ~ega na Vojsku HR Herceg Bosne otpada 35.000, a na R. BiH
– muslimane 190.000. Za pretpostaviti je da se druga kolona odnosi
na trenutno aktivni sastav wihovih jedinica. Ra~unaju}i ukupni
broj vojnika i oficira koje ima na raspolagawu i Republika Hrvatska (110.000), ukupna wihova efektiva u qudstvu i stare{inskom kadru iznosi 335.000. Daqe se vr{i analiza po rodovima wihove vojske, gde se na kraju u rekapitulaciji govori da bi u eventualnom totalnom ratu zara}enih snaga (R. Hrvatska, HR Herceg-Bosna i R. BiH
– muslimani) imale na raspolagawu ukupno 665.000 boraca.
447
Na drugoj strani, u istim kolonama, prikazana je vojna efektiva
SRJ, Republike Srpske i RSK iz koje se vidi, prema wihovim podacima, da bi na drugoj strani u eventualnom “totalnom ratu zara}enih snaga”, bilo ukqu~eno ukupno 1,735.000 vojnika i oficira, od ~ega SRJ, prema wima, raspola`e (kopnene vojske i avijacije) sa ukupno 1,500.000, RS – 170.000, a RSK – 65.000 vojnika i oficira.
Navedena tabela sa podacima je deqena poslanicima u Skup{tini Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, pa je preko nekoga od wih izvor do{ao do iste.
Nismo u situaciji da ocewujemo vrednost navedenih podataka,
ali ako su isti ta~ni, mogli su do}i u posed nepozvanih lica.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h RDB MUP R. Srbije – II uprava
1 h OE
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Nikola Kalu|erovi}
MDCXIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
Odeqewe RDB Sombor
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I
Izvor: Ostoji} Jovo iz Prigrevice.
Podaci se odnose na:
– “ERU”, PO po srpskom ekstremizmu, reg broj 41001734, i ostala izvorova zapa`awa.
Razgovor sa izvorom je obavqen 4. 4. 1995. godine u ugostiteqskom objektu “Kazablanka” u Prigrevici, na na{u inicijativu.
Tro{kova razgovora nije bilo.
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru podnosi se 6. 4.
1995. godine.
448
II
Razgovor sa Ostoji}em obavqen je na osnovu zakqu~aka radnog
dogovora u CRDB Novi Sad od 1. 3. 1995. godine, odnosno Predloga
na~elnika III uprave M. Viloti}a. Sa Ostoji}em je Resor kontaktirao i to iskqu~ivo na wegovu inicijativu, me|utim, tokom 1994. godine ti kontakti su prestali.
Ovaj kontakt je uspostavqen nakon nekoliko ranijih poku{aja
od strane Resora do kojih nije do{lo iz objektivnih razloga, odnosno zbog zauzetosti izvora.
III
Na po~etku razgovora izvor je izrazio zadovoqstvo zbog ponovnog uspostavqawa kontakta sa operativnim radnicima koje odranije poznaje. Re~eno mu je da su ga operativci i ranije tra`ili u proteklih par meseci vi{e puta, na {ta je on odgovorio da je veoma zauzet, s obzirom da je od pre par meseci otvorio u Prigrevici privatnu trgovinsku radwu.
Kao povod za detaqniji razgovor iskoristili smo hap{ewe
oficira jugoslovenske vojske ^avku{i} Envera koji je bio cewen i
uva`avan me|u radikalima u Somboru i Prigrevioci, pitaju}i ga
{ta on misli o tome. Ostoji} je odao priznawe Resoru za tu akciju,
naglasiv{i da je ^avku{i} za wega uvek bio “samo jedan balija”.
Ostoji} je potom u kratkom monologu izneo svoje nezadovoqstvo
svojim li~nim polo`ajem, kako u materijalnom smislu, tako i svom
polo`aju u dru{tvu. Po`alio se da je od strane SPS-a bezrazlo`no
smewen sa funkcije koju je imao u Mesnoj zajednici u Prigrevici.
Posebno je nezadovoqan svojim materijalnim polo`ajem, navode}i
da mu je ku}a pred ru{ewem, da nema materijalnih sredstava za izdr`avawe sebe i porodice i sli~no. Za ovo okrivquje sistem i stranku na vlasti, tvrde}i da je odnos istih prema wemu morao biti druga~iji, s obzirom na wegovo u~e{}e i zasluge u ratu, kako wegovim
direktnim u~e{}em u ratu, tako i u prikupqawu dobrovoqaca.
Na na{u primedbu da nisu tako pro{li ba{ svi ~lanovi wegove
stranke, navode}i primer “Ere” koji je jo{ i vojvoda, Ostoji} je rekao “koliko je on radikal i ~etnik, toliko sam ja Lewinista. Ja znam
da je mene za vojvodu predlo`io vojvoda pop \uji}, a za wega ne znam
ko je, te zato takvi ne zaslu`uju da govorim o wima”.
Na na{e pitawe da li je jo{ u stranci zajedno sa [e{eqom,
Ostoji} je odgovorio da jeste i da }e sa wim ostati do kraja `ivota.
Ovaj momenat iskoristili smo da ga pitamo {ta on misli i kako obja{wava izjave ~elnika wegove stranke (pomenuli smo istup Nikoli}a u Somboru) da se postoje}a vlast mora ru{iti po svaku cenu i
449
na svaki na~in, ~ak i silom i oru`jem. Pitali smo ga da li to zna~i
da bi on, s obzirom da je pripadnik te stranke, pucao u nas, jer smo
mi deo sistema, i da li to zna~i da bi trebali izazvati oru`ane sukobe na teritoriji Srbije, odnosno “da li }e ponovo Srbin pucati
na Srbina”. Ostoji} je na ovu primedbu reagovao vrlo emotivno, rekav{i: “Neka se meni i mojima osu{e ruke kad bi digli pu{ku na Srbina”. Vezano za oru`je, izuzetno je qut na pripadnike Resora javne
bezbednosti zbog pretresa koji je pre par meseci vr{en kod wega i u
ku}ama jo{ nekih dobrovoqaca u Prigrevici. S tim u vezi, otvoreno je rekao “imam top i minobaca~ koje smo doneli sa rati{ta na Kupresu, nisu kod mene, ali se nemojte pitati gde su jer vam ni po koju
cenu ne}u re}i. Onog momenta kad rat stane, ja i svi moji dolazimo
na centar Prigrevice ili centar Sombora, da predamo sve oru`je
koje imamo”.
Na kraju razgovora, prili~no rezignirano, Ostoji} je rekao da
}e verovatno ponovo i}i na rati{te i to u Sarajevo, rekav{i: “Boqe je poginuti kao ~ovek, nego `iveti ovako kako ja `ivim”. Razgovor je zavr{en na obostrano zadovoqstvo uz dogovor o potrebi daqih kontakata, kao i uz nagla{eno uva`avawe Resora od strane
Ostoji}a, jer kako ka`e: “Velika je razlika izme|u vas i onih jajara”.
IV
Utisak operativnih radnika je da je Ostoji} stvarno sa zadovoqstvom prihvatio kontakt sa Resorom. S obzirom da je ovo bio prvi
razgovor posle du`eg vremena, sa izvorom se nije ulazilo u dijalog
o wegovim zaslugama (koje su nesumwive), kao i o wegovoj generalnoj
osudi sistema i partije na vlasti za wegov sopstveni polo`aj.
Evidentna je ~iwenica da se nalazi u te{koj materijalnoj situaciji, za razliku od ostalih rukovodioca Srpske radikalne stranke
u Somboru i okolini. Koliko je wegova materijalna situacija te{ka, potkrepqujemo ~iwenicom da je i pored toga {to je ponosan,
dozvolio sebi da mu na ovom kontaktu operativni radnici uz pi}e
plate i kutiju cigareta.
Mi{qewa smo da kontakte sa Ostoji}em treba i daqe nastaviti
i od rezultata istih zavisi}e stav Resora prema wemu.
V
Sa izve{tajem je upoznat i ocenskim delom saglasan na~elnik
Centra RDB Novi Sad.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Centru RDB Novi Sad
450
1 h dokumen. fond Odeqewa
1 h dosije “Era”
1 h operativnom radniku
Operativni radnici,
Andrija{evi} @eqko i
^ovi} Petar
MDCXX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB – Novi Sad
Odeqewe RDB Sombor
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam
Izve{taj saradnika
I
Izvor: saradnik “[ime”, reg. broj 894182507.
Podaci se odnose na formirawe operativnih trojki u okviru
S^P za Somborski okrug i druga ekstremna pona{awa i aktivnosti
SRS i S^P u op{tini, to jest Okrugu koji pripada Somboru.
Sastanak sa saradnikom odr`an je 3. 4. 1995. godine u javnom lokalu, na inicijativu saradnika.
Operativni tro{kovi iznose 30,00 dinara.
Izve{taj saradnika se podnosi 6. 4. 1995. godine.
II
Saradnik “[ime” anga`ovan je za operativnu poziciju krajem
decembra 1994. godine, a usmeren je na pra}ewe neprijateqske aktivnosti “Ere” i drugih ekstremnih ~lanova SRS i S^P u Somborskom
okrugu gde je du`e ugra|en.
Na prethodnom kontaktu je dobio zadatak da nastavi da prati neprijateqska i druga ekstremna pona{awa ~lanova SRS, to jest S^P
u Somboru i {ire, da otkriva wihove namere i planove i o svemu nas
blagovremeno informi{e.
III
“[ime” iznosi da je 3. 4. 1995. godine, u prepodnevnim ~asovima,
posetio prostorije S^P u Somboru gde je zatekao Jankovi} Peru i
451
sa wim proveo jedno vreme u razgovoru. Jankovi} ga je obavestio da je
do{lo do odre|enih promena u rasporedu qudi u operativnim trojkama i, izme|u ostalog, i wega je prebacio kod sebe, to jest u trojku
koju on predvodi. Objasnio je da je on konstruktor te organizacione
{eme i da je uglavnom on i odre|ivao i postavqao ~lanove S^P u
op{tini Sombor u oper. trojke. Prema re~ima Jankovi}a, trojke su
podeqene u tri grupe po stepenu va`nosti i poverqivosti. Prvu
grupu sa~iwavaju trojke na ~ijem ~elu su predsednici okru`ih i op{tinskih odbora, wihovi zamenici i sekretari. Za sada su odre|eni za vo|e trojki u toj grupi Jovanovi} Slava, “Era” i Jankovi} Petar, dok su sekretari okru`nog, to jest op{tinskog odbora SRS to
jest S^P @ivanovi} @ivojin, zvani @ika i Le~i} Qiqan, mimoi|eni jer su najavili odlazak iz Sombora. Drugu grupu oper. trojki
predvode najpoverqiviji i do sada najpouzdaniji ~lanovi S^P, dok
su u tre}u grupu odre|eni ostali ~lanovi koji su u fazi proveravawa i dokazivawa i oni su u pravom smislu re~i izvr{ioci. Vo|ama
I grupe su dodeqena i dva mlada ~lana S^P kao kuriri, me|utim,
“[ime” im za sada ne zna imena. Vo|e grupa nisu upoznate sa ~lanovima drugih oper. trojki.
Prema re~ima “[ime, Jankovi} je 1. 4. 1995. godine boravio u Beogradu na razgovoru kod Dra`ilovi}a, zvanog ^i~a, kome je podneo
izve{taj o boravku dobrovoqaca iz Sombora u Dra`inom selu i
problemima koje S^P stvara Jova Glamo~anin u Slavoniji i Barawi. Izve{taj o tome mu je podneo @ivanovi} po povratku iz Dra`inog sela, gde je predvodio grupu od 11 dobrovoqaca, ~etnika, tvrde}i
da Glamo~anin ozbiqno ugro`ava S^P u RSK, jer je do sada uspeo da
ubedi ve}i broj pripadnika SRS to jest S^P da pre|u u SRS Nikola Pa{i}. Navodno da i Ostoji} Jovo, vojvoda iz Prigrevice, namerava kompletnu mesnu organizaciju da prevede kod Glamo~anina.
Prema re~ima Jankovi}a, Dra`ilovi} je ozbiqno qut na Glamo~anina i namerava da preduzme energi~ne korake da ga onemogu}i {to
ne iskqu~uje i likvidaciju.
Daqe “[ime” iznosi da je od Le~i} Qiqana saznao da mu je Jovanovi} Slava pre nekoliko dana naredio da kod sebe prebaci svu
dokumentaciju iz radnog stola sekr. okru`nog odbora SRS to jest
S^P @ivanovi}a, jer raspola`e podacima da @ika prodaje stan u
Somboru, sa namerom da odseli u Srbiju kod prve supruge i dece. Le~i} je, tako|e, ispri~ao “[imetu” da ima saznawa da Jankovi} tako|e namerava da “be`i” u Srbiju jer je navodno pokrao ve}u koli~inu
para koje pripadaju SRS, to jest S^P.
Na kraju razgovora, “[ime” je izneo da je na sastanku op{tinskog odbora SRS, 24. 3. 1995. godine, kojem su prisustvovali Jovano452
vi} Slava, “Era”, Govedarica, Vujkov, Jankovi}, \ur|evi}, [apowa,
Le~i} i “[ime”, donesena odluka da se osnuje Udru`ewe boraca ovog
rata i isto pod hitno registruje, s obzirom da su sve potrebne pripreme izvr{ene. U po~etku bi u Udru`ewe primali sve borce ovog
rata, kasnije samo ~lanove SRS, to jest S^P. Prema re~ima “[ime”, radi se o takti~kom potezu jer je proceweno da u posledwe vreme SRS, to jest S^P, nailazi na sve vi{e slu~ajeva da ih ne prihvataju i odbijaju rukovodioci privrednih, politi~kih i drugih struktura, posebno kada je u pitawu sponzorstvo i humanitarna pomo}.
IV
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
Podatke dobijene od saradnika ocewujemo interesantnim i korisnim za RDB, jer i pored toga {to su unutar SRS, i S^P stalno
prisutne trzavice, neslagawa i sve ve}i rascep kako kod ~lanstva,
tako i rukovodstva, deo ekstremnih rukovodilaca ne odustaje od planova da nedemokratski i protivustavno tra`i mogu}nost ru{ewa
sada{wih vlasti, to jest Ustavom utvr|enog poretka.
“[ime” je dobio zadatak da nastavi da prati neprijateqska i
druga ekstremna pona{awa pripadnika SRS to jest S^P u Somboru
i {ire, da otkriva wihove namere i planove i o svemu nas blagovremeno informi{e. Tako|e je dogovoreno da identifikuje ~lanove
S^P koji su odre|eni za kurire vo|ewe operativnih trojki I grupe
i ~lanove trojki po grupama.
V
Sa izve{tajem je upoznat i ocenskim delom saglasan na~elnik
Centra RDB Novi Sad.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Centru RDB Novi Sad
1 h dokumen. fond Odeqewa
1 h dosije saradnika
Operativni radnik,
@ivanov Jovan
MDCXXI
MUP Srbije
RSDB V uprava
453
Centar za mikrofilm
7. 4. 1995.
Dokument, evidencioni broj: 95 94187 Fond PD1
Po~etna pozicija: 736E07
Krajwa pozicija: 737B05
Delovodni broj dokumenta: 22210
Broj snimaka: 23
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Beograd, Br. 9033
7. 4. 1995. godine
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
–Resoru dr`avne bezbednosti – V upravi –
Beograd
U prilogu akta dostavqamo analiti~ki materijal: “Aktivnost
ekstremista iz Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na
paravojno organizovawe i naoru`avawe”.
Na~elnik odeqewa,
Vladimir Nikoli}
Centar resora dr`avne bezbednosti, Beograd
V odeqewe, 30. 3. 1995. godine
Aktivnost ekstremista iz Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe.
Dostaviti:
1 h N CRDB
1 h V upravi RDB MUP RS
1 h III upravi RDB MUP RS
1 h III odeqewe CRDB Bgd.
1 h V odeqewe CRDB Bgd.
Planom rada analiti~kih poslova i zadataka u toku 1995. godine, po problematici unutra{weg ekstremizma i terorizma koji nam
je V uprava RDB MUP RS dostavila dopisom br. 14533, od 8. 3. 1995.
godine, pored ostalih, predvi|ena je izrada i teme “Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i
naoru`avawe”.
S obzirom da je izvr{ilac ovog posla V Uprava RDB MUP RS,
kojoj priloge za navedenu temu treba da dostave svi CRDB, ovaj ana454
liti~ki materijal je prilog CRDB Beograd koji obuhvata sva raspolo`iva saznawa do kojih je Centar do{ao operativnim radom i primenom raspolo`ivih mera i radwi RDB, a odnose se na datu temu.
Osnovni oblici i ciqevi delovawa ekstremista Srpske radikalne stranke na podru~ju CRDB Beograd
Nakon kulminacije sukoba u tek osnovanom Srpskom pokretu obnove, Vojislav [e{eq1) je, 18. 6. 1990. godine, u Beogradu, od pristalica otcepqenog krila ove stranke, formirao Srpski ~etni~ki pokret (S^P). U “Odluci o promeni strana~kog naziva” isti~e se da
je S^P jedini pravni naslednik Srpskog slobodarskog pokreta i
politi~ki sledbenik srpskih hajduka, uskoka, komita i ~etnika, kao
i da nastavqa tradiciju predratnog Srpskog kulturnog kluba i ratnog Srpskog ravnogorskog pokreta. Zbog ekstremnog delovawa pripadnika S^P-a sa nacional-{ovinisti~kih pozicija koji su, pored
ostalog, zagovarali militarizam i terorizam, ovaj pokret nije mogao biti registrovan tako da od po~etka deluje ilegalno, kao i sada,
u okviru Srpske radikalne stranke (SRS). Apsolutizam i samovoqa
[e{eqa u odlu~ivawu i rukovo|ewu ubrzo su uzrokovali nezadovoqstvo pojedinih pripadnika S^P-a, koji su, krajem avgusta 1990.
godine, na jednom sastanku S^P-a glasali da se [e{eq iskqu~i iz
Pokreta i to su putem saop{tewa objavili u “Ve~erwim novostima”. [e{eq i wegovi istomi{qenici su potpisnicima saop{tewa
javno pretili likvidacijom, a Vojin Vuleti}2), sekretar Srpskog
~etni~kog pokreta, je Neboj{u \or|evi}a3) upoznao sa wihovim
imenima i adresama i naredio da ih “zastra{i”. Dana 1. 9. 1990. godine, grupa od trinaest najekstremnijih ~lanova S^P-a, predvo|ena
Neboj{om \or|evi}em i Sr|anom Glamo~aninom, naoru`ana pi{toqima, automatskom pu{kom, krate`om i bezbol palicama, u kafi}u “Indeks 10” u N. Beogradu, pretukla je Mrkaji} Vlatka,4)biv{eg [e{eqevog telohraniteqa i A{}eri} Nedeqka5) (obojica su
potpisnici pomenutog saop{tewa).
Ovaj doga|aj je pokazao da ekstremisti S^P-a ilegalno poseduju
oru`je i da su spremni da ga upotrebe, u po~etku za obra~un sa svojim neistomi{qenicima, a kasnije i {ire. Tada se posebno isticao
Vu~ini} Sini{a6). O me|usobnim odnosima unutar S^P-a i surovosti pojedinih ~lanova prema neistomi{qenicima govori i podatak
da je, 29. 9. 1990. godine, To{i} Milan7) iz Zemuna pretu~en od ~lanova S^P-a zbog istupawa iz pomenute organizacije, a 30. 10. iste
godine, Miqkovi} Predrag, tako|e iz Zemuna, vatrenim oru`jem ranio je u Knez Mihajlovoj ulici Mladenovi} Miliju. Ina~e, Miqko455
vi} je u svom stanu redovno okupqao mla|e ekstremne ~lanove S^Pa, koji su kasnije maltretirali i no`evima pretili gra|anima koji
su se izja{wavali za Socijalisti~ku partiju Srbije.
Markovi} Dragan iz Kwa`evca, na studijama u Beogradu, polovinom oktobra 1990. godine, pri~ao je saradniku RDB-a da je od [e{eqevih najbli`ih saradnika dobio zadatak da sa~ini spisak dotada{wih partijskih rukovodilaca, stare{ina SUP-a i predstavnika
vlasti u Kwa`evcu koji su “predvi|eni za likvidaciju kada za to do|e pravo vreme”, kao i da se takvi spiskovi prave i u drugim sredinama. Naglasio je da je S^P ilegalna organizacija koja namerava da
u Srbiji silom uzme vlast i da se zbog toga formiraju i spremaju
~etni~ke “trojke”. Do prvih saznawa o najavi formirawa paravojnih
formacija u Srbiji u okviru S^P-a do{lo se 18. 2. 1991. godine, kada je Todorovi} Sta{a, predsednik mesne uprave S^P-a u Leskovcu
zahtevao zvani~ni prijem kod Prokopovi} Jovana, na~elnika [taba
TO Leskovac. Predstaviv{i se kao ovla{}eni predstavnik S^P-a,
Todorovi} je Prokopovi}u saop{tio da S^P namerava da formira
male ~etni~ke grupe za intervenciju ukoliko do|e do unutra{wih
nemira u zemqi. Po wemu, [e{eq je naredio da se u slu~aju mobilizacije JNA vojni obveznici ne javqaju u jedinice gde imaju ratni
raspored, ve} u ~etni~ke jedinice koje oni formiraju, a za koje je bio
navodno sa~iwen {ifarski sistem obave{tavawa i pozivawa ~lanova S^P-a u kriznim situacijama. Za organizaciju i delovawe
S^P-a za ju`ni deo Srbije, po Todorovi}u, bio je zadu`en Vaki}
Branislav iz Ni{a. S obzirom da S^P nije mogao biti registrovan, a Vojislav [e{eq i wegovi istomi{qenici imali su potrebu
za javnim politi~kim delovawem, 23. 2. 1991. godine, do{lo je do ujediwewa ovog pokreta sa delovima Radikalne stranke iz vi{e gradova Srbije u Srpsku radikalnu stranku(SRS). S^P je i daqe egzistirao, ali kao kolektivni ~lan SRS.
Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
Po~etak ratnih sukoba u Hrvatskoj, posebno u Borovu Selu, 2.
maja 1991. godine, uticao je na ekstremiste iz SRS da intenziviraju
svoju aktivnost i preduzmu konkretne akcije na formirawu ili omasovqavawu paravojnih grupa koje su upu}ivali kao dobrovoqce u ratom zahva}ena podru~ja prvo Hrvatske, a potom i Bosne. Zajedni~ko
ovim grupama je ~iwenica da su osnivane mimo pozitivnih pravnih
normi Republike Srbije, kao i to da su wihovi rukovodioci i samozvani komandanti odbijali predvi|enu mogu}nost delovawa kroz
formu dobrovoqaca u okviru teritorijalne odbrane.
456
Marta meseca 1991. godine, rukovodstvo SRS naredilo je op{tu
mobilizaciju svog ~lanstva i zapo~elo sa upisivawem dobrovoqaca
za odlazak na rati{te u Hrvatsku. Na teritoriji Slavonije, u Borovu Selu, u organizaciji S^P-a uspostavqen je ~etni~ki dobrovoqa~ki odred sa komandantom Miladinom Todosijevi}em iz ^a~ka,
~iji zamenik je bio Baret Oliver Denis8). Oni su, zajedno sa Drecun
Vukanom9) bili u stalnom kontaktu sa Vuleti} Vojinom, sekretarom
S^P-a, koji je preko poverenika mesnih odbora S^P-a {irom Srbije organizovao redovne nedeqne smene qudstva na rati{tu u Slavoniji. U tom smislu posebno su bili aktivni Branislav Vaki} iz
mesnog odbora S^P Ni{a, Devi} Neboj{a, predsednik MO S^P
Novog Sada, Rosvita Topolac10) i Zoran Dra`ilovi}11) iz Beograda. U to vreme, najzapa`eniju ulogu imali su Petkovi} Qubi{ko,12)
komandant Kriznog {taba S^P, i Stefanovi} Aleksandar iz Vaqeva, potpredsednik S^P-a.
Rosvita Topolac je ispred S^P-a, 7. 5. 1991. godine, prisustvovala sastanku u prostorijama Udru`ewa Srba iz Hrvatske u Beogradu,
na kome su penzionisani general JNA Du{an Peki} i dr Dragoqub
Bulat predlo`ili stvarawe Srpske vojske. Pomenuta ideja nai{la
je na podr{ku rukovodstva S^P-a i Srpske narodne obnove. Odmah
se pristupilo i prvim konkretnim koracima na planu wene realizacije. Formiran je Glavni {tab dobrovoqa~kih odreda na ~elu sa
generalnom Peki}em. Po utvr|enom dogovoru, predstavnici S^P i
SNO bili su zadu`eni za upis dobrovoqaca i wihovo okupqawe po
potrebi. Ispred S^P-a, za kontakte sa ~lanovima Glavnog {taba
bili su zadu`eni Petkovi} Qubi{ko i Ranki} Zoran13), Petkovi}ev zamenik u Kriznom {tabu S^P, mada je i Vojislav [e{eq vi{e puta kontaktirao sa generalom Peki}em.
Nastavqene su aktivnosti oko obezbe|ewa naoru`awa i uniformi za dobrovoqce, regulisawa wihovog statusa u preduze}ima i
vojnim odsecima, pronala`ewu pogodnih mesta i objekata za obuku i
sli~no. U neposrednom prebacivawu dobrovoqaca u Slavoniju i
Krajinu u~estvovali su Petkovi} Qubi{ko i Ranki} Zoran iz
S^P-a, kao i dr Dragoqub Bulat i Ciganovi} Zoran. U po~etku je
bilo dosta problema i nesuglasica izme|u [taba u Beogradu i Jove
Ostoji}a i Ilije Koji}a, zadu`enih za prihvat dobrovoqaca u Slavoniji, kao i kapetana Dragana iz Krajine. Krajem jula 1991. godine,
pristupilo se reorganizaciji celokupne akcije slawa dobrovoqaca.
Odlu~eno je da se oni prvo {aqu na poligon u Prigrevici, gde su dobijali oru`je i celokupnu opremu, prolazili kra}u obuku, a potom
upu}ivani u sela Slavonije. Pored ovakvog na~ina naoru`avawa do457
brovoqaca, bilo je poku{aja da S^P sam organizuje nabavku oru`ja. Tako je Rosvita Topolac, posredstvom Mihajla ^ali}a (ro|en 13.
11. 1927. godine u Zagrebu, sa stanom u Beogradu, Vojvode Dobrwca br.
30, ~lan Udru`ewa Srba iz Hrvatske) do{la u kontakt sa Sari} Zoranom (ro|en 24. 1. 1959. godine u Beogradu, gde je nastawen Ul. 27.
marta broj 7) koji se ponudio da nabavi oru`je. Ostvaren je na~elan
dogovor oko vrste oru`ja, isporuke i cene, ali, prema na{im saznawima, postignuti dogovor nije realizovan. Tako|e, i Krkqe{ Jovan14), jedan od ~lanova beogradskog “podzemqa”, nudio se da nabavi
oru`je.
Decembra 1994. godine, na tra`ewe vojvode Mande, komandanta
dobrovoqa~kog odreda SRS na Majevici, Pavlovi} Petar15)je iz
^ikaga doneo tri radio-stanice sa po 40 kanala, 2 radio telefona
predvi|ena za rad u sistemu mobilne telefonije, radio aparat koji
se mo`e koristiti kao radio prijemnik sa frekventnih podru~ja koje koriste vojska i policija i drugu sitniju opremu, a koju je poslao
@arko Solakovi}, funkcioner SRS u ^ikagu. Prilikom pretresa
Pavlovi}a prona|ena je pomenuta oprema, kao i 90 metaka kalibra
7,62 milimetara, dvogled, dva spreja za samoodbranu i drugo. Oprema
je oduzeta, a protiv Pavlovi}a je podneta krivi~na prijava.
Prema najnovijim saznawima, preprodajom sredstava radio veze,
oru`ja i opreme bavi se i Gali} Milan 16) iz Beograda.
Povratkom sa rati{ta u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, veliki broj dobrovoqaca sa sobom je doneo oru`je, municiju i eksplozivna sredstva, neki kao trofeje, ali, kako nas je informisalo vi{e izvora, veliki broj i radi stvarawa “strana~kih
vojski”, jer naoru`ani i obu~eni pripadnici stranke mogu koristiti za suprotstavqawe organima reda u nekim protestnim okupqawima i nemirima {irih razmera. Tako je Ili} Milutin17), dobrovoqac SRS, sa rati{ta Slavonije i Barawe, tokom 1992. i 1993. godine, doneo ve}u koli~inu oru`ja i eksplozivnih sredstava. Me|utim,
iako se protiv wega vodi sudski postupak zbog toga, prema na{im
najnovijim saznawima, Ili} je nakon toga dva puta i{ao u Bosnu sa
namerom da tamo prikupi naoru`awe i formira jedinice koje bi u
datom trenutku bile na raspolagawu [e{equ.
Jo{ na samom rati{tu, strana~ki neopredeqeni borci bili su
na meti ekstremista iz S^P-a i SPO-a, koji su poku{ali da ih pridobiju za svoje stranke. Posebnu agresivnost u tom smislu ispoqavali su pripadnici S^P-a, koji su pojedincima predlagali da za wih
vr{e “akcije” podmetawa bombi po javnim objektima u Beogradu radi izazivawa psihoze straha i nesigurnosti kod gra|ana.
458
Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa pripadnika SRS
U nastojawu ekstremista iz SRS da svoju stranku “reformi{u”
od ultradesne u stranku umerene desnice nacionalno-demokratske
orijentacije, Vojislav [e{eq je, u jesen 1993. godine, formirao Politi~ki savet SRS, ~iji je predsednik Tomislav Nikoli}18), koji
poprima sve zna~ajniju ulogu u upravqawu i kreirawu politike
SRS. Na predlog dr Radosava [uqagi}a19), [e{eq je raspustio
S^P kao legalnog kolektivnog ~lana SRS i zadu`io [uqagi}a da
izradi plan, organizacioni razvoj i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih formacija u ilegali, u ~emu je pomagao i prof. dr
Slavko Milosavqevi}20), obojica ~lanovi Politi~kog saveta SRS.
Po ovom planu, paravojno organizovawe SRS opet se zasniva na
S^P-u, koji je formalno raspu{ten aprila 1994. godine, a prakti~no preveden u ilegalni. Osnovna zamisao ovog organizovawa je ilegalno formirawe vojnih jedinica u Srbiji, Crnoj Gori i eventualno u RSK i RS ukoliko bi one tamo bile zabrawene po{to se jo{
uvek nalaze u sastavu wihovih regularnih vojski. Plan predvi|a da
S^P bude organizovan na teritorijalnom principu u mesne, op{tinske, okru`ne, oblasne i Centralni odbor. Svaki odbor je u obavezi da organizuje, razvija, popuwava, oprema i uve`bava odgovaraju}e vojne jedinice zavisno od mogu}nosti popune qudstvom, naoru`awem i drugom opremom: mesni odbori – odeqewa ili vodovi; op{tinski odbori – ~ete, bataqoni ili odredi; regionalni odbori –
brigade; oblasni odbori – divizije ili korpusi; Centralni odbor –
Glavni {tab. Zami{qeno je da se u svim ve}im gradovima formiraju mobilni ~etni~ki odredi ili grupe razli~ite ja~ine, sa naoru`awem, koji se mogu brzo okupiti i dovesti u punu borbenu gotovost i
pokretqivost kao udarna snaga. Svaki odbor treba da ima formirana jezgra za razvoj odgovaraju}ih vojnih jedinica na ~elu sa komandantom i wihovim {tabom. Ova komandna jezgra su u obavezi da pronalaze i pridobijaju qude za popunu svoje jedinice, saop{te borcima sistem pozivawa (obave{tavawe metodom konspirativnih trojki
– svaki ~lan trojke ima zadatak da prona|e, ubedi, dr`i na vezi i na
dati znak povede svoje qude na odre|eno mobilizacijsko mesto za
razvoj jedinice) i da za svoj sastav pridobiju {to vi{e pripadnika
profesionalnog dela vojske i milicije, odnosno najmawe jednog
oficira iz najbli`eg garnizona Vojske Jugoslavije u svojstvu komandira – komandanta jedinice, koji bi bili u obavezi da se odazovu
pozivu sa dostupnim naoru`awem i municijom. Predvi|eno je da se
ostali, koji dobrovoqno prihvate da budu raspore|eni u jedinice
459
S^P-a, vojno osposobqavaju kao dobrovoqci u okviru vojski RSK i
RS, a nezaposleni da konkuri{u u VJ ili miliciju na odre|eno vreme.
Vojislav [e{eq je, u`em krugu svojih saradnika, jednom prilikom rekao da je ovim “sistemom” obuhva}eno oko 80.000 qudi, a da u
roku od 6 do 8 sati mogu okupiti i vojno organizovati oko 30.000. Po
oceni autora ovog plana, najve}i problem je oru`je. Imaju ga malo,
uglavnom lako pe{adijsko, koje je, kako su istekli, dobro skriveno,
a do dodatnog planiraju da do|u preko oficira VJ, svojih istomi{qenika, iz vojnih skladi{ta ili nasilnim putem, odnosno, zauzimawem skladi{ta borbenom akcijom.
“Legalna” vojna organizovanost S^P-a postoji u sastavu regularnih vojski RSK i RS. Ove snage su naoru`ane i grupisane u ~ete,
odrede i brigade, a glavnina je raspore|ena na prostoru Semberije
i Majevice. [uqagi} ~esto pomiwe da imaju 12.000 boraca, mada neki u SRS smatraju da ih nema vi{e od 5.000 do 6.000.
Krajem 1994. godine, pojedini ~lanovi Politi~kog saveta SRS
su se energi~no zalagali da se sve ove snage grupi{u u jednu brigadu
lociranu na prostoru Semberije – Vi{egrad, dovedu u visoku borbenu gotovost u funkciji operativno-takti~ke rezerve G[ Vojske RS
i pripreme za brze intervencije na raznim pravcima i ofanzivna
dejstva. Ovim snagama bi komandovali iskqu~ivo oficiri ~etni~kog opredeqewa, a za delegata-oficira u G[ VRS predvi|en je pukovnik JNA u penziji Mani} Milorad. Za sada nam nije poznato da
li je odluka za ovo grupisawe usagla{ena sa Vrhovnom komandom
VRS. Tako|e, za sada nam nije poznato da li je i u kojoj meri izvr{en
razvoj mobilnih ~etni~kih odreda u gradovima Srbije i Crne Gore.
Operativnim radom, radnici ovog Centra nastoje da utvrde u kojoj meri rukovodstvo SRS ima upori{te i pozicije me|u stare{inskim kadrom VJ. Prema dosada{wim saznawima, [uqagi} je, tokom
1994. godine, boravio na prostorima U`ica, Vaqeva, Podriwa, Svilajnca i obilazio neka mesta u Vojvodini radi razvoja mobilizacijskog sistema S^P u ilegali i povezivawa oficira, wegovih istomi{qenika, iz tamo{wih garnizona VJ sa odabranim i poverqivim
qudima iz redova S^P. S obzirom da je pomenuti plan stru~no ura|en, za {ta je bilo potrebno dobro poznavawe teorije vojne organizacije i sistema mobilizacije, pretpostavka je da je [uqagi} radio
plan zajedno sa timom vojnih stru~waka iz Centra visokih vojnih
{kola, me|u kojima ima dosta poznanika i prijateqa. Ekstremisti
iz SRS procewuju da bi upori{te mogli imati i u RV i PVO VJ po{to navodno raspola`u saznawima da me|u oficirima – pilotima
vlada nezadovoqstvo sada{wim komandnim kadrom.
460
[uqagi} je, juna 1993. godine, u rad SRS-a ukqu~io i Milo{a
Dimitrijevi}a21), penzionisanog oficira bezbednosti VJ, koji je
ubrzo posto i ~lan Politi~kog saveta SRS. Stekav{i [e{eqevo
poverewe, koji mu je u ciqu “za{tite” dao konspirativno ime Stojan Kne`evi}, Dimitrijevi} je bio anga`ovan na sistematizovawu,
obradi i analizi podataka iz oblasti politike, ekonomije i vojne
problematike, na osnovu kojih je sa~iwavao posebne informacije za
potrebe predsednika SRS. Do navedenih podataka dolazio je iz neformalnih i uop{tenih razgovora sa poznanicima iz General{taba VJ, dr`avnih organa i pojedinih politi~kih partija.
Tako|e, na predlog [uqagi}a, oktobra 1994. godine, formirana
je Radikalna informativna slu`ba (RIS). Odlukom [e{eqa, Spasi} Bo`idar22) je imenovan za wenog rukovodioca. Koristoqubiv i
ambiciozan, u `eqi da se politi~ki afirmi{e, Spasi} je nastojao
da sebe prika`e kao izuzetno obave{tenu osobu sa pozicijama koje
dose`u do samog centra bezbednosnog sistema zemqe, iako to ni iz
bliza nije odgovaralo istini. Permanentno je nastojao da iskoristi
li~ne, slu`bene i druge veze, posebno sa licima zaposlenim u MUPu Srbije, kako bi do{ao do poverqivih podataka i informacija, ali
vi{e nije bio u mogu}nosti da raspola`e adekvatnim izvorima informacija, niti da do|e u posed bezbednosno interesantnih podataka, {to bi na bilo koji na~in ugrozilo ustavni poredak Srbije. Uz
to, on nije uspeo da stekne poverewe ekstremnih pripadnika SRS, a
[e{eq je po izlasku iz zatvora, januara 1995. godine, nekoliko puta
odbio da se sastane i razgovara sa wim, tako da on sada nije ukqu~en
u bilo kakve aktivnosti SRS.
Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti
[e{eq (Nikole) Vojislav, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu,
Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, predsednik Srpske
radikalne stranke, sa stanom u Beogradu, naseqe Batajnica, ulica
Posavskih odreda broj 36.
USDB Sarajevo je nad [e{eqem, od 1981. do 1983. godine, vodila operativnu obradu zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice,
a CRDB Beograd od 9. 2. 1987. do 2. 6. 1992. godine, zbog ekstremnog
srpskog nacionalizma. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-23698.
Nikoli} (Radomira) Tomislav, ro|en 15. 2. 1952. godine u Kragujevcu, Srbin, dr`avqanin SRJ, stalno nastawen u Kragujevcu, ul.
Eli Fincija bb. Potpredsednik je Srpske radikalne stranke i predsednik Politi~kog saveta SRS. U OE CRDB Beograd evidentiran
je pod brojem PK-2787.
461
[uqagi} (Mitra) Radosav, ro|en 28. 3. 1940. godine u selu Zdrav~i}i, op{tina Po`ega, Srbin, dr`avqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, ul. Koste Racina broj 12. Na predlog [uqagi}a, Vojislav [e{eq je, krajem 1993. godine, formirao Politi~ki savet
SRS. Vr{io je izbor i pridobijao istomi{qenike za ~lanove Saveta, a sam je bio zadu`en za pitawa odbrane i bezbednost stranke. U
to vreme bio je aktivni oficir VJ u ~inu kapetana bojnog broda, a
kao doktor vojnih nauka, i vi{i nau~ni istra`iva~ u Institutu za
ratnu ve{tinu u Centru visokih vojnih {kola VJ. Penzionisan je
31. 12. 1994. godine. Tako|e, na predlog [uqagi}a, [e{eq je, aprila
1994. godine, raspustio S^P, a wemu prepustio da izradi plan, organizacioni razvoj i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali. Kao osoba od posebnog poverewa, od strane [e{eqa je zadu`en da odr`ava tajnu vezu sa pojedinim visokim
oficirima VJ. Bitno uti~e na izbor metoda politi~kog delovawa
SRS, naro~ito u predizbornim aktivnostima. [uqagi} je visokoobrazovan, lukav i prodoran ~ovek, izuzetno komunikativan, `eqan
afirmacije i samopotvr|ivawa. Povezan je sa brojnim aktivnim i
penzionisanim visokim oficirima, univerzitetskim profesorima
i uglednim li~nostima iz politi~kog i dru{tvenog `ivota Srbije.
O`ewen je Hrvaticom, ali odr`ava vi{e vanbra~nih intimnih veza sa `enama na dr`avnim funkcijama, koje koristi i za prikupqawe podataka o stavovima i namerama odre|enih dr`avnih organa.
Zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma, nad
wim se, od 17. 2. 1995. godine, vodi operativna obrada. U OE CRDB
Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-24166.
Milosavqevi} (Vojislava) Slavomir, ro|en 26. 9. 1930. godine u
selu Brodarac, op{tina Po`ega, Srbin, dr`avqanin SRJ, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, sa stanom u Beogradu,
ul. Dobra~ina 29. Za vreme Drugog svetskog rata, Milosavqevi} je
simpatisao ~etni~ki pokret DM i bio povezan sa Bo`om Miladinovi}em, komandantom ~etni~kog korpusa, po ~ijem uputstvu je, tokom 1945. godine, radio na stvarawu ilegalne pro~etni~ke teroristi~ke organizacije pod nazivom “Organizacija kraqevske borbene
omladine”, koja je pripremala atentate na aktiviste KPJ i pripadnike OZN-e. U januaru 1946. godine, kao pripadnik ove organizacije, uhap{en je u Dubrovniku, ali iz predmeta se ne vidi da li je su|en. Tokom 1994. godine, ilegalno je radio na prikupqawu, obradi i
analizi raznih bezbednosno interesantnih podataka za potrebe V.
[e{eqa. Tako|e, koriste}i se dobijenim saznawima od lica bliskih zvani~nim organima vlasti u Srbiji, u vi{e navrata davao je
462
[e{equ smernice i uputstva za wegove aktivnosti i javne nastupe.
Nakon [e{eqeve odluke da raspusti S^P, Milosavqevi} je u~estvovao u kreirawu i izradi plana, organizacionog razvoja i mobilizacijskog sistema delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali. Imaju}i u vidu mogu}e politi~ko-bezbedonosne implikacije po
odbranu i ustavni poredak Republike Srbije do kojih mo`e do}i
ovakvom aktivno{}u Milosavqevi}a, nad wim je, 17. 2. 1995. godine,
zavedena operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je
pod brojem 71-1-17424.
Dimitrijevi} (Ilije) Milo{, ro|en 3. 8. 1939. godine u Ledincima, op{tina Novi Sad, Srbin, dr`avqanin SRJ, penzionisani pukovnik VJ, sa stanom u Beogradu, Bulevar JNA broj 128. U slu`bi
bezbednosti VJ Dimitrijevi} je radio od 1969. do 1988. godine. Od
oficira bezbednosti puka napredovao je do na~elnika analiti~kog
odeqewa SSNO-a. Od 1988. do 1991. godine, radio je kao nastavnik u
Centru visokih vojnih {kola VJ. Po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj, Dimitrijevi} je oti{ao na rati{te u svojstvu ~lana analiti~ke grupe [taba vrhovne komande na vukovarsko-barawskom
frontu. Prevremeno je penzionisan 30. 9. 1992. godine. Januara 1995.
godine, CRDB Beograd je I OJT u Beogradu protiv wega podneo krivi~nu prijavu zbog osnovne sumwe da je po~inio krivi~no delo bavqewa preno{ewa robe preko carinske linije uz izbegavawe mera
carinskog nadzora iz ~lana 179, stav 1 Carinskog zakona SRJ. U OE
CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3027.
Pani} (Miodraga) Petar, ro|en 2. 8. 1966. godine u Beogradu, suvlasnik diskoteke “Arhaik” u Beogradu, sa stanom u Beogradu, ul. Gospodar Jevremova br. 42. U`iva posebno [e{eqevo poverewe. Jedan
je od rukovode}ih qudi ekstremno-teroristi~ke grupe koju sa~iwavaju uglavnom lica koja su u okviru paravojnih formacija SRS u~estvovala u ratnim operacijama na podru~ju biv{e BiH. Ova grupa
bavi se nedozvoqenom trgovinom oru`ja, eksploziva, municije, razne robe i uterivawem dugova. Pani} je neposredno u~estvovao u organizovawu nekih akcija podmetawa eksploziva u objekte na ~ije
vlasnike je vr{en pritisak iz politi~kih razloga, kao i u fizi~kom maltretirawu politi~kih neistomi{qenika. CRDB nad wim
vodi operat. Obradu, a evidentiran je pod brojem 71-1-24097.
Dra`ilovi} (Danila) Zoran, zvani ^i~a, ro|en je 19. 5. 1947. godine u Ranovcu, op{tina Petrovac, Srbin, dr`avqanin SRJ, pilot
biv{e JNA u penziji, sa stanom u Beogradu, Ustani~ka br. 63. Od po~etka je ukqu~en u rad S^P-a. Bio je ~lan Centralne otaybinske
uprave S^P-a i ~lan Ratnog {taba SRS. Tokom 1991. godine, radio
463
je na organizovawu i upu}ivawu pripadnika S^P-a u Borovo Selo i
druga mesta u Slavoniji. Nad wim je, od 7. 5. do 19. 11. 1991. godine, vo|ena operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-1-23882.
Topolac (Bosiqke) Rosvita, ro|ena 24. 2. 1931. godine u Sewskom Rudniku, op{tina Despotovac, Srpkiwa, dr`avqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, ul. Tome Jovanovi}a br. 6. Rosvita je
bila jedan od najbli`ih [e{eqevih saradnika, zadu`ena za organizovawe promotivnih skupova i funkcionisawe Gradskog odbora
S^P u Beogradu. Bila je predsednik SKK “Sv. Sava”. Maja 1991. godine, u svom stanu, odr`ala je sastanak sa predstavnicima mesnih odbora SRS i sekcije S^P iz Beograda, Obrenovca, Pan~eva i Vr{ca,
na kome se dogovaralo o formirawu dobrovoqa~kih jedinica od ~lanova SRS. Polovinom 1991. godine, ispred S^P-a kontaktirala je
sa generalom Du{anom Peki}em i dr Dragoqubom Bulatom, obojica
iz Udru`ewa Srba iz Hrvatske, i anga`ovala se oko poslova organizovawa, naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda u Hrvatsku. U tome se nije najboqe sna{la, pa joj je sugerisano da se bavi samo organizacijom pomo}i za izbeglice iz Hrvatske. Time je bila nezadovoqna, pa je znatno umawila svoju aktivnost u S^P. Od 7. 5. do
20. 11. 1991. godine, CRDB Beograd je nad wom vodio operativnu obradu. Evidentirana je pod br. 71-1-23881.
Ranki} (@ivana) Zoran, ro|en 1. 8. 1955. godine u Bogati}u, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa stanom u Beogradu, Sewa~ka br. 14. Jedan je
od osniva~a i najaktivnijih ~lanova S^P. Bio je ~lan Kriznog {taba u svojstvu zamenika komandanta. Aktivno je radio na organizovawu, obu~avawu i upu}ivawu dobrovoqaca u okviru paravojnih formacija. U CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PH-208.
Mere i radwe RDB preduzete na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
Tokom operativnog anga`ovawa na otkrivawu, pra}ewu, dokumentovawu i presecawu aktivnosti grupe lica ~ija ekstremisti~koteroristi~ka delatnost ugro`ava ustavni poredak Republike Srbije, operativni radnici CRDB Beograd vodili su ili vode osam operativnih obrada ([e{eq Vojislav, [uqagi} Radosav, Milosavqevi} Slavomir, Pani} Petar, Vuleti} Vojin, Topolac Rosvita, Dra`ilovi} Zoran, Spasi} Bo`idar) i jednu prethodnu obradu (Vu~ini} Sini{a). Prema wima, a i drugim licima za koje je proverom
utvr|eno da su ukqu~ena u aktivnost ove grupe ekstremista, primewivane su skoro sve raspolo`ive mere i radwe RDB – stalne i ad­hoc
mere TKTR, tajno pra}ewe, tajni pretresi i pretresi, TV, foto i
464
fono dokumentovawe, obavqawe informativnih razgovora, uzimawe izjava po ZKP-u i drugo.
Protiv tri lica (Pavlovi} Petar, Dimitrijevi} Milo{ i
Ili} Milutin) nadle`nim tu`ila{tvima podnete su krivi~ne
prijave za krivi~na dela koja su napred navedena, a izvesna saznawa,
do kojih se do{lo tokom operativnog rada po ovoj problematici,
ustupqena su Resoru javne bezbednosti, kao, na primer, u slu~aju Drecun Vukana.
Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS
Nakon ovog pregleda i sistematizovawa saznawa o formirawu i
delovawu paravojnih formacija i dobrovoqa~kih grupa, neophodno
je ukazati na neke momente koji navode na potrebu punog anga`ovawa RDB. Naime, sve aktivnosti koje su preduzimane u ciqu okupqawa i naoru`awa pojedinaca ili grupa, predstavqaju radwu krivi~nog dela i neophodno je preduzimati odgovaraju}e mere i radwe radi presecawa ovakve delatnosti. Ovo tim pre {to ve} postoje}e grupe predstavqaju realnu opasnost za pravni poredak i bezbednost zemqe.
Tako|e, mora se imati u vidu i ~iwenica da jezgro ovako formiranih paravojnih jedinica ~ine pojedinci poznati po kriminalnoj
pro{losti, ali i po strana~koj iskqu~ivosti i netolerantnosti,
spremni na me|ustrana~ke sukobe i obra~une u kojima se ne bi prezalo ni od upotrebe oru`ja. U takvoj situaciji, u slu~aju izbijawa
sukoba {irih razmera, realno je o~ekivati i mogu}nost da pojedinci ili ve}e grupe ekstremista sa “ratnim iskustvom” pru`e oru`ani otpor pripadnicima milicije {to bi izazvalo nesagledive posledice po bezbednost u Beogradu i Srbiji.
^iwenica je da pojedini ekstremisti iz Politi~kog saveta SRS
nastoje da par hiqada dobrovoqaca iz svoje stranke, koji su dobro
naoru`ani i “prekaqeni borci”, a trenutno se bore na rati{tu u
Bosni, grupi{u i lociraju na prostoru Semberija – Vi{egrad, odnosno u blizini granice Republike Srbije. Ako se uzme u obzir da u posledwe vreme V. [e{eq i drugi ekstremisti iz SRS sve otvorenije
napadaju legalnu vlast i predsednika Srbije, uz navedene aktivnosti
oko formirawa ~etni~kih jedinica, onda i ovo grupisawe dobrovoqaca uz granicu Srbije mo`e ukazati na re{enost da oni krenu u kona~no razra~unavawe i preuzimawe vlasti u Srbiji. Doda li se ovome i wihova povezanost sa ekstremistima bliskih rukovodstvu Republike Srpske, koji su u “sukobu” sa predstavnicima vlasti Republike Srbije, unutarstrana~ke podele i sve izra`enije osipawe
~lanstva SRS, kao i nezadovoqstvo pojedinih najbli`ih [e{eqe465
vih saradnika wegovim “sveukupnim anga`ovawem u stranci”, ne iskqu~uje se i mogu}nost da [e{eq, koga jo{ uvek bezrezervno podr`avaju militaristi i krajwe desni ekstremisti, shvataju}i da gubi
poziciju i snagu koju je donedavno imao, isprovocira oru`ani sukob
sa organima vlasti u Srbiji, {to bi, u krajwem slu~aju, moglo dovesti i do gra|anskog rata. Brojnost wihovih pristalica nije ni izdaleka kakvom je on predstavqa, ali nije ni zanemarqiva, te je strogo
prioritetan zadatak RDB-a blagovremeno presecawe navedene neprijateqske delatnosti.
Fus note
1) Vidi na str. 13
2) Vuleti} (Jak{e) Vojin, ro|en 6. 4. 1941. godine u selu Kujovo, op{tina Danilovgrad, umro je 26. 11. 1992. godine. Kao sekretar Centralne otaybinske
uprave bio je jedan od najekstremnijih ~lanova S^P. Nad wim je, od 12. 12.
1990. do 22. 1. 1992. godine, vo|ena OO po SE. U OE CRDB Beogradu evidentiran je pod brojem 71-1-23859.
3) \or|evi} (Qubomira) Neboj{a, zvani [uca, ro|en 9. 5. 1968. godine u Beogradu, Srbin, dr`avqanin SRJ, radnik bez stalnog zaposlewa, nastawen u
Resniku, ul. Jelezova~ka 26, op{tina Rakovica. Bio je jedan od ekstremnijih ~lanova S^P-a. Posle sukoba sa [e{eqem napustio je S^P i pre{ao
u Srpski rojalisti~ki pokret. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-7-52368.
4) Mrkaji} (Blagote) Vlatko, ro|en 23. 11. 1969. godine u Nik{i}u, gde je stalno i nastawen. U vreme dok je bio aktivan ~lan S^P-a, kao “ilegalac” stanovao je u Studentskom gradu u Novom Beogradu. Bio je [e{eqev telohraniteq. Sa nekolicinom ~lanova S^P-a organizovao je tzv. udarnu grupu
pod nazivom “Crna ruka”, koja je imala zadatak da se obra~unava sa kolebqivcima i neistomi{qenicima u svom pokretu. Sada je ~lan Srpskog rojalisti~kog pokreta. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-754255.
5) A{}eri} (Despota) Nedeqko, ro|en 19. 7. 1958. godine u mestu A{}eri}i,
op{tina [ekovi}i, Srbin, dr`avqanin SRJ, stalno nastawen u Novoj Pazovi, ul. Cvije Kukoqa br. 71. Bio je jedan od najekstremnijih ~lanova
S^P-a. Aprila 91. godine, sa Mrkaji}em je u restoranu “Ruski car”, u Beogradu, napao [e{eqa i naneo mu lak{e telesne povrede. Sada je ~lan Srpskog rojalisti~kog pokreta. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-54249.
6) Vu~ini} (Bo{ka) Sini{a, ro|en 4. 7. 1967. godine u Trebiwu, Crnogorac,
dr`avqanin SRJ, sa stanom u Novom Beogradu, ul. Be`anijska br. 42. Kao
~lan S^P-a, 1990. godine formirao je Klub ~etni~ke omladine u Novom
Beogradu. Po izbijawu ratnih sukoba u RH i BiH, sa Aleksandrom Spasi}em i Aleksandrom Filipovi}em formirao je dobrovoqa~ku jedinicu
“Du{an Silni”, komandovao je wome i u~estvovao u borbama. Zagovara terorizam, etni~ko ~i{}ewe i nasilnu promenu ustavnog poretka Republike
Srbije. Sada je pripadnik Srpskog rojalisti~kog pokreta. Nad wim se od
15.9.1994. godine vodi PO po SE. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-1-A0797.
466
7) To{i} (Milosava) Milan, ro|en 1. 12. 1963. godine u [apcu, Srbin, dr`avqanin SRJ, ekonomski tehni~ar, bez stalnog zaposlewa, sa stanom u Zemunu, Kara|or|ev trg broj 24. Bio je jedan od najaktivnijih ~lanova S^P-a.
Sklon je sileyijskom pona{awu i prekomernom konzumirawu alkoholnih
pi}a. Bavi se {vercom razne robe. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-1-11341.
8) Baret Oliver Denis (do 1990. godine zvao se Mujo Buwaku) ro|en 21. 4. 1969.
godine u Beogradu, ubijen je avgusta 1994. godine u Novom Beogradu. Od 1990.
bio je ~lan S^P-a, blizak saradnik i telohraniteq Vojislava [e{eqa.
U~estvovao je u poznatom oru`anom sukobu me{tana Borova Sela sa pripadnicima MUP-a Hrvatske. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53597.
9) Drecun (Petra) Vukan, ro|en 18. 11. 1960. godine u Surdulici, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa stanom u Opovu, ul. Ive Lole Ribara 85. Jedno vreme bio je
~lan S^P-a, a sada Srpskog rojalisti~kog pokreta. Maja 1991. okupio je
grupu dobrovoqaca i sa wima se, u vi{e navrata, borio u RS i RSK. Sumwa
se da je septembra 1991. godine, postavio eksplozivnu napravu u “Ruskom caru”. Prema saznawima dobijenim maja 1993. godine od operat. veze “Igman”
(CRDB Vrawe), Drecun je nameravao da sa svojom jedinicom iz Bosne do|e
u Srbiju sa ciqem da u okolini Surdulice likvidira rukovode}e qude lokalne vlasti i SPS i “pripremi se za novi front na jugu”. S tim u vezi, boravio je u Surdulici i tra`io pogodnu lokaciju za sme{taj svoje jedinice,
bazu i jatake. Nad wim je CRDB Pan~evo vodio PO a u CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53726.
10) Vidi na str. 16.
11) Vidi na str. 16
12) Petkovi} (Du{ana) Qubi{ko, ro|en 29. 11. 1952. godine u selu Derowe, op{tina Oyaci, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa stanom u Beogradu, Aleksandra
Fleminga br. 22. Bio je potpredsednik SRS i komandant Kriznog {taba
S^P. Jedan je od glavnih organizatora stvarawa paravojnih formacija i
upu}ivawa dobrovoqaca na podru~je RSK. Aktivno je radio na ilegalnoj
nabavci oru`ja, municije i vojne opreme, organizaciji wihovog transporta u Slavoniju, kao i na pronala`ewu pogodnih objekata za obuku dobrovoqaca. Nakon sukoba sa [e{eqem, napustio je SRS. U OE CRDB Beograd
evidentiran je pod brojem 71-7-53779.
13) Vidi na str. 17.
14) Krkqe{ (Slobodanke) Jovan, ro|en 25. 7. 1969. godine u Beogradu, sa stanom
u Novom Beogradu, ulica Palmira Toqatija br. 16/II. Prema na{im saznawima, maja 1991. godine, izvesni ruski dr`avqanin je sa Krkqe{om ugovorio da mu proda 20 pi{toqa i nekoliko automata, a jula iste godine bio je
anga`ovan oko nabavke 40 komada automatskog oru`ja iz Ma|arske. U OE
CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53727.
15) Pavlovi} (Miloja) Petar, ro|en 5. 3. 1942. godine u Toponici, op{tina
@itora|a, Srbin, dr`avqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, naseqe Kalu|erica, ul. Ratka Pavlovi}a 45. Ranije je `iveo i radio u SAD. Januara 1995. godine, protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog osnovane
sumwe da je po~inio krivi~no delo bavqewa preno{ewa robe preko carinske linije uz izbegavawe mera carinskog nadzora iz ~lana 179, st. 1 Carinskog zakon SRJ. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3028.
16) Gali} (Milete) Milan, ro|en 11. 1. 1966. godine u Beogradu, sa stanom u Novom Beogradu, Jurija Gagarina 103. Bavi se preprodajom oru`ja, sredstava
veze, a preko majke Vasilije, koja je zaposlena u GSUP-u Beograd, sre|uje da
467
17)
18)
19)
20)
21)
22)
pojedina lica, wegovi istomi{qenici iz SRS, mimo uobi~ajene procedure dobiju putne isprave, voza~ke dozvole i druga dokumenta. U OE CRDB
Beograd evidentiran je pod brojem PK-2990.
Ili} (Milivoja) Milutin, ro|en 27. 5. 1969. godine u Beogradu, sa stanom u
Bari~u, ul. Grobqanska br. 27, op. Obrenovac. Predsednik je op{tinskog
odbora SRS u Bari~u. Protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog krivi~nog dela nedozvoqeno dr`awe oru`ja ili rasprskavaju}ih materijala
iz ~lana 229 KZ RS. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-713622.
Vidi na strani 14.
Vidi na strani 14.
Vidi na strani 15.
Vidi na strani 15.
Spasi} (Aleksandra) Bo`idar, ro|en 6. 1. 1949. godine, u ^a~ku, dipl. pravnik, biv{i radnik RDB MUP RS, Srbin, dr`. SRJ, sa stanom u Beogradu,
Dunavski kej br. 15. Zbog kontakata sa licima koja nastupaju sa pozicija SE
i koja se bave teroristi~kom delatno{}u i organizovanim kriminalom,
nad wim je od 7. 10. 1994. do 21. 3. 1995. godine, vo|ena OO. U OE CRDB Beograd, evidentiran je pod br. 71-1-24108.
MDCXXII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94370
Po~etna pozicija: 749D03
Krajwa pozicija: 749E06
Delovodni broj dokumenta: 22726
Broj snimaka: 16
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova Slu`bena tajna
Centar resora bezbednosti Novi Sad Strogo poverqivo
Br. 2826
7. 4. 1995. godine
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resor dr`avne bezbednosti –V uprava, Beograd
Veza: Va{ akt str. pov. br. 17300 od 18. 3. 1995. godine
Dostavqamo vam, u 2 primerka, prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno anga`ovawe i naoru`avawe”
Na~elnik centra RDB
Milovan Popivoda
468
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
Centar resora dr`avne bezbednosti – Novi Sad
Slu`bena tajna!
Strogo poverqivo!
Aktivnost ekstremista iz redova
Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoru`avawe
Novi Sad, aprila 1995. godine.
Aktivnost srpskih ekstremista iz redova SRS, od po~etka izbijawa ratnih sukoba pa do danas, manifestovala se uglavnom kroz aktivnost Srpskog ~etni~kog pokreta i aktivno u~e{}e u paravojnim
formacijama na podru~jima ratnih zbivawa kako u Republici Srpskoj Krajini, tako i u Republici Srpskoj. U ovim paravojnim formacijama, koje su se kasnije prikqu~ivale regularnim formacijama
Vojske RSK i RS, u~estvovao je veliki broj ~lanova, pristalica i
simpatizera SRS, koji su uglavnom bili organizovano upu}ivani na
ratna podru~ja od strane pojedinih op{tinskih organizacija Srpske radikalne stranke. Prate}i aktivnost ovih ekstremista, Centar RDB Novi Sad je sve vi{e uo~avao pojave da pojedini ekstremisti prilikom povratka sa rati{ta donose sa sobom i li~no naoru`awe, a i sve vi{e ispoqavaju nacionalnu netrpeqivost i iskqu~ivost prema pripadnicima drugih nacionalnosti i nacionalnih mawina na podru~ju Centra. Pored toga, u novije vreme, sve su u~estalije pojave i otvorenog suprotstavqawa zvani~nim vlastima i zagovarawe nasilnog obarawa postoje}eg re`ima. U vezi sa tim, pojedini ekstremisti iz SRS zagovaraju i nove oblike organizovawa i delovawa – ilegalan rad i ilegalno naoru`avawe, a sve u ciqu efikasnijeg suprotstavqawa oficijelnim vlastima ili ru{ewa ustavno
– pravnog poretka Republike Srbije, odnosno SRJ. Imaju}i u vidu
ovakva operativna saznawa, CRDB Novi Sad je izdiferencirao grupe i pojedince koji su karakteristi~ni po ekstremisti~kom pona{awu i delovawu i prema wima se preduzimaju odgovaraju}e operativne mere i radwe. S obzirom da se radi o licima koja su du`e vreme provela na ratnim podru~jima, koja imaju odre|ena ratna iskustva i koja raspola`u oru`jem, postoji realna opasnost da u datom
momentu ovakve grupacije uti~u na destabilizaciju bezbednosne situacije na podru~jima gde `ive. Za sada su one pod kontrolom CRDB
Novi Sad i objektivno ne predstavqaju neku posebnu dru{tvenu opasnost po stawe bezbednosti na podru~ju Centra.
469
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS, Centar RDB Novi Sad je aprila i maja 1993. godine registrovao aktivnost pojedinca na planu organizovanog naoru`avawa pristalica SRS u ciqu
oru`anog suprotstavqawa eventualnoj “pobuni” pripadnika ma|arske narodnosti na podru~ju Centra. Naime, u tom periodu postojala
su javna dogovarawa o navodnom naoru`avawu pripadnika ma|arske
narodnosti i pripremawu “oru`ane pobune” u mestima gde su pripadnici ma|arske narodnosti bili u ve}ini. U vezi s tim, do{lo se
do operativnih saznawa da je tada{wi komandant garnizona vojske
Jugoslavije u Ba~. Topoli potpukovnik An|i} (srpski radikal po
politi~kim uverewima) ostvario kontakt sa Stanojev Branislavom, ~lanom SRS iz Be~eja (od V. [e{eqa promovisan u majora),
preko kojeg je tra`io da obezbedi oko 400 lica kojima bi An|i} podelio oru`je, a koje bi bilo upotrebqeno ako bi do{lo do “pobune”
pripadnika ma|arske narodnosti na podru~ju Be~eja. Prema operativnim saznawima, do ove podele oru`ja licima sa podru~ja Be~eja
nije do{lo, jer je u me|uvremenu Novosadski korpus vojske Jugoslavije regularno formirao udarnu grupu od oko 120 vojnih obveznika
– rezervista, koji su, ina~e, ve} imali ratno iskustvo u Hrvatskoj i
BiH. Na ~elu te grupe bio je aktivni oficir vojske Jugoslavije Vojnovi} Branislav. Me|utim, prema operativnim saznawima, An|i}
je navedeno oru`je (oko 400 komada) podelio licima sa podru~ja Ba~ke Topole. U podeli ovog oru`ja u~estvovali su oficiri tada{weg
garnizona u Ba~koj Topoli, Matijevi} i Obradovi} i podoficir
Kne`evi}. Ina~e, An|i} je nakon toga smewen i trenutno se nalazi
u vojsci Republike Srpske.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS, vezano za eventualnu “pobunu” pripadnika ma|arske narodnosti, CRDB Novi Sad
je krajem jula 1993. godine, registrovao povezanost rukovodstva SRS
iz Temerina sa Glavnim odborom SRS u Beogradu i sa pojedinim ekstremistima SRS iz Ni{a. Naime, krajem jula 1993. godine u Temerinu je registrovan du`i boravak (oko dva meseca) grupe ekstremista
iz redova SRS i ~lanova S^P iz Ni{a – Branislav Vaki}, Zoran
Miti}, Dragan Milenkovi} Musa, Zoran Konstantinovi}. Ova grupa je do{la u Temerin po zahtevu V. [e{eqa i Du{ana Milojevi}a,
predsednika SRS u Temerinu, zbog nekih informacija da se pripadnici ma|arske narodnosti naoru`avaju i obu~avaju na sala{ima u
okolini Temerina. Ciq boravka ove grupe je bio aktivirawe rada
SRS ([e{eq nije bio zadovoqan radom) i zastra{ivawe pripadnika ma|arske narodnosti u Temerinu i okolini. Za vreme boravka ove
grupe u Temerinu nisu registrovani ozbiqniji slu~ajevi ekscesnog
pona{awa i delovawa, sem pucawa iz pi{toqa ispred motela gde su
470
bili odseli, kao i tu~e sa jednom grupom mladi}a pripadnika ma|arske narodnosti iz Temerina, koji su ih provocirali.
Po karakteru ekstremisti~ke aktivnosti, po ciqevima za koje
se zala`u, po na~inu organizovawa i delovawa, po vezama sa centralom u Beogradu, kao i sa ostalim ekstremistima van podru~ja Centra i u RS i RSK, posebna operativna pa`wa posve}ena je grupi ekstremista iz redova SRS sa podru~ja Sombora. Prema ovoj grupaciji
preduzete su odgovaraju}e mere i radwe i krajem aprila 1994. godine
najekstremnije lice iz ove grupacije zavedeno je u prethodnu obradu
pod pseudonimom “Era”. Zbog zasluga u ratu i zbog aktivnosti u
stranci, “Era” je dobio zvawe vojvode 1993. godine. “Era” je tako|e i
jedan od osniva~a i ~lan Upravnog odbora ~etni~kog pokreta u Somboru, kao i predsednik SRS u Somboru. Na pra}ewu ekstremisti~ke
aktivnosti “Era” i grupacije oko wega primewuju se odgovaraju}a
operativno – tehni~ka sredstva, a anga`ovano je i jedno lice za saradwu pod pseudonimom “[ime” ~iji podaci su veoma dragoceni, s
obzirom da je iz redova ove ekstremne grupacije. Pored “Ere”, po
svojoj ekstremisti~koj aktivnosti i delovawu isti~u se jo{ i Perica Jankovi}, predsednik S^P u Somboru, Slavoqub Jovanovi},
predsednik Okru`nog odbora SRS, [apowa Nikola, Hurte{anin
Simo, @ivanovi} @ivojin, Leri} Ivan i ^an~ar Du{an. Na podru~ju Sombora S^P deluje u okviru SRS i koristi wihove prostorije, a broji oko 40-tak lica. Sva ova lica su du`e vreme kao dobrovoqci i pripadnici S^P boravili na rati{tima u BiH i Hrvatskoj, gde su delovali samostalno ili u sklopu regularnih formacija Vojske RS i RSK. Ve}ina ovih lica su po povratku sa rati{ta sa
sobom donela i li~no naoru`awe.
Prate}i aktivnost ove grupacije ekstremista, do{lo se do operativnih saznawa da zagovaraju nasilno ru{ewe postoje}e vlasti,
koje je navodno trebalo da se sprovede ve} u vreme posledwih izbora, ali se odustalo jer je proceweno da nisu sazreli uslovi za takvu
akciju. U vezi sa tim, “Era” je bio zadu`en da sa svojom grupom u datom momentu napadne i osvoji zgradu SM u Somboru, gde navodno
imaju svoje pristalice i saradnike, dok su ostali ~lanovi bili zadu`eni za zauzimawe kasarni, aerodroma, vodovoda, Informativnog
centra, suda i drugih zna~ajnijih ustanova i institucija u Somboru.
Ovakva ekstremno – radikalna pona{awa ove grupacije posebno su
do{la do izra`aja nakon hap{ewa i osude na kaznu zatvora V. [e{eqa, kao i nakon posete Tomislava Nikoli}a Somboru, 19 .11. 1994.
godine, gde je u sali Gradske ku}e, u organizaciji SRS, odr`ana tribina na temu “Aktuelna politi~ka situacija”. Na tom skupu, Niko471
li} je podsticao pripadnike SRS na nasilno ru{ewe ustavno – pravog poretka, isti~u}i da “SPS i Milo{evi} moraju oti}i sa vlasti, ali ne mirnim putem, ve} onako kako su i do{li komunisti –
oru`jem”, uz napomenu: “Revolucija je jedini put i na~in da se SRS
obra~una sa SPS i SK-PJ i od toga se ne}e odustati”. Pored toga,
Nikoli} je, tom prilikom, zapretio Hrvatima i Ma|arima koji `ive u Vojvodini, da kada SRS do|e na vlast, wima nema mesta na ovim
prostorima.
U vezi hap{ewa i izdr`avawa kazne zatvora Vojislava [e{eqa, grupacija Srpske radikalne stranke okupqena oko “Ere” prikupqala je potpise za peticiju u kojoj se tra`ilo pu{tawe [e{eqa iz
zatvora, a organizovala je i prijavqivawe potencijalnih u~esnika
mitinga, koji se, navodno, trebao odr`ati krajem novembra 1994. godine u Beogradu. U vezi s tim, iz centrale SRS u Beogradu doneto je
oko 1.000 plakata u kojima se izra`avao protest povodom “slu~aja
[e{eq”, a plakate su po Somboru lepili aktivisti SRS. Imaju}i
u vidu instrukcije koje su dobili od Nikoli} Tomislava, kao i hap{ewe wihovog vo|e Vojislava [e{eqa, u to vreme grupacija ekstremista SRS okupqenih oko “Ere”, po~ela je zagovarati i organizovati konspirativne metode rada – ilegalan rad, ilegalno naoru`avawe, organizovawe po sistemu trojki i sli~no “jer se na taj na~in mogu efikasnije suprotstaviti legitimnim vlastima”. Pored toga,
predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke, Slavoqub
Jovanovi}, pozvao je pristalice SRS i S^P da permanentno organizuju javne mitinge, izvo|ewe gra|ana na ulicu u svim krajevima Srbije i na taj na~in ugro`avaju stabilnost sada{we vlasti i stvaraju uslove za ru{ewe SPS sa sada{wih pozicija. Pored ovih aktivnosti, ova ekstremisti~ka grupacija i daqe organizuje odlazak dobrovoqaca na rati{te u RS i RSK. Prema operativnim saznawima,
u organizaciji Srpske radikalne stranke u Somboru, po~etkom februara ove godine, vr{eno je prikupqawe dobrovoqaca za odlazak
na Pale radi davawa krvi. Navodno bi po povratku ova grupa trebalo da u Vogo{}u preuzme oru`je (10 automatskih pu{aka, koje su
“Era”, Jankovi} Petar i @ivanovi} @ivojin ukrali dok su bili na
rati{tu) i donese ga ilegalno u Sombor. Tako|e je, prema operativnim saznawima, krajem februara ove godine, od strane SRS u Somboru, u RSK, u selo Bogdanovce (sada Dra`ino selo) poslato 14 dobrovoqaca pripadnika S^P iz Sombora, gde ih je do~ekao vojvoda
Vojnica. Ova grupa dobrovoqaca je dobila zadatak od “Ere”, Jankovi}a i Jovanovi}a, da, dok su na rati{tu, {to vi{e oru`ja ukradu i
donesu u Sombor za potrebe S^P. Preko operativne pozicije “[i472
me” dobijena su i operativna saznawa da rukovodstvo SRS i S^P
planira likvidaciju predsednika stranke SK – PJ u Republici Srpskoj dr prof. Mi}e Carevi}a iz Bawa Luke. Navodno je taj zadatak
dobio da izvr{i Dra`ilovi}, vojvoda iz Beograda.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS sa podru~ja Sombora, utvr|eno je da su “Era”, Jankovi} i Jovanovi} ~vrsto povezani
sa Vojislavom [e{eqem i vojvodom Dra`ilovi}em. Pored toga,
ostvaruju i stalne kontakte sa izvesnim ^eletom iz ^a~ka, koga je
“Era”, krajem pro{le godine, upoznao da se ^eko Da~evi} sa porodicom doselio u Vukovar, gde je dobio ku}u i stan. Tako|e, veze odr`avaju i sa pojedinim ekstremistima iz RS i RSK. U novije vreme,
ostvarili su kontakte i sa R. Leskovcem i Vojincom; novim predsednikom SRS, koja se odvojila od [e{eqa, vezano za slawe dobrovoqaca u RSK. Ina~e, Perica Jankovi} odr`ava kontakte i sa S^P u
Australiji, od kojih je nedavno dobio pismo u kojem ga obave{tavaju
da tamo (u Australiji) i daqe deluju komunisti koji rade na razbijawu dijaspore.
Preko operativne pozicije “[ime”, dobijena su i saznawa da je
SRS, odnosno S^P u Somboru pristupilo i nekoliko biv{ih pripadnika SUP Sombor, koji su zbog povreda radnih obaveza i discipline udaqeni iz SUP. U vezi s tim, jedan od biv{ih radnika SUP
(Terzin Goran) je Jankovi}u preneo podatke o broju zaposlenih u
SUP Sombor, posebno uniformisani, posebno civilni deo, zatim
broj specijalaca i na koji na~in se mogu identifikovati kao i koji
su im zadaci. Preko ove operativne pozicije dobijena su i saznawa
da “Era” kod ku}e ima pu{komitraqez i {korpion.
Pored grupacije iz Sombora, posebno je bezbednosno interesantna grupacija okupqena oko Jove Ostoji}a iz Prigrevice, biv{eg poslanika Skup{tine Srbije i ~lana SRS. Naime, Jovo Ostoji} je neposredno pred izbijawe ratnih sukoba bio glavni organizator prikupqawa dobrovoqaca i formirawa dobrovoqa~kih odreda
koji su du`e vreme boravili na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj
BiH. U prvoj polovini 1991. godine, pre izbijawa ratnih sukoba u
Hrvatskoj, u Prigrevicu su, posredstvom Ostoji}a, stigla dva {lepera oru`ja, koje je pretovareno u kamione i preba~eno u Hrvatsku,
gde je podeqeno srpskom narodu. Jedna mawa koli~ina oru`ja podeqena je i pojedinim me{tanima iz Prigrevice. Krajem 1991. godine,
nakon povratka sa rati{ta, Ostoji} je po~eo sa propagandom ~etni~kih ideja, a krajem 1992. godine formira SRS u Prigrevici i biva
izabran za wenog predsednika. Sredinom 1993. godine, na rati{tu u
biv{oj BiH, Ostoji} je progla{en za vojvodu. Od tada, Ostoji} je
473
bio u stalnoj vezi sa [e{eqom, a jedan mandat je proveo i kao poslanik SRS u Skup{tini Srbije. U novije vreme, do{lo je do sukoba na
relaciji [e{eq – Ostoji}, a sukobio se i sa predsednikom SRS za
Apatin, tako da dolazi do formirawa dve frakcije u SRS na podru~ju op{tine Apatin. Ina~e, sa Ostoji}em i wegovom aktivno{}u
nije zadovoqno ni rukovodstvo SRS i S^P u Somboru, na ~elu sa
“Erom”, Jankovi}em i Jovanovi}em, koji ga otvoreno optu`uju kao
ratnog profitera i nameravaju da ga iskqu~e iz stranke. U vezi s
tim, navodno je rukovodstvo Okru`nog odbora SRS donelo odluku da
se vojvoda Ostoji} vi{e ne {aqe na rati{te. Prema najnovijem operativnim saznawima, grupacija oko Ostoji}a broji oko 200 qudi iz
Prigrevice koji su naoru`ani, a Ostoji} je nedavno rukovodstvu
RSK i RS obe}ao da }e na rati{te dovesti od 150 – 200 qudi.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P sa podru~ja Novog Sada, CRDB je, u drugoj polovini 1994. godine, izdiferencirao jedno lice i ono je zavedeno u prethodnu obradu pod pseudonimom “Dizel”. Ina~e, “Dizel” je pristupio SRS, odnosno S^P
odmah po osnivawu i sa grupom dobrovoqaca du`e vreme proveo je na
rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH. Po~etkom jula pro{le godine, sa grupom dobrovoqaca bio je na rati{tu u reonu Majevice, gde
je sebe proglasio ~etni~kim komandantom. U okviru S^P zagovara
prikupqawe oru`ja i naoru`awe pripadnika pokreta u ciqu pru`awa podr{ke snagama koje odlu~e da ru{e aktuelnu vlast. Grupacija koja se okupqa oko wega broji oko 20-tak ~lanova i svi su, uglavnom, du`e vreme proveli na rati{tima i imaju ratno iskustvo. Sva
ova lica, sem “Dizela”, su minorne li~nosti koje nisu uspele u `ivotu i sklone su kriminalu. U sredini u kojoj `ive nemaju ugleda, a
svoje odlaske na rati{ta ve}ina koristi da protiv-pravno do|e do
materijalne koristi. Ina~e, ova grupacija kao S^P deluje u okviru
SRS i za svoje sastanke koriste prostorije SRS i kontaktiraju sa
rukovodstvom SRS u Novom Sadu. Prilikom boravka Vojislava [e{eqa na podru~ju Novog Sada i odr`avawa mitinga, “Dizel” i pojedinci iz S^P u Novom Sadu u~estvovali su u wegovom fizi~kom
obezbe|ewu. Pored toga, ova grupacija je aktivno u~estvovala u pripremawu mitinga u znak podr{ke rukovodstvu Republike Srpske u
Novom Sadu i Beogradu. Me|u ovom grupacijom bilo je zagovarawa
da ove mitinge treba iskoristiti za ru{ewe aktuelne vlasti i predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a. U vezi s tim,
pripadnici S^P u Novom Sadu su se naoru`avali, kako kratkim tako i dugim oru`jem i bombama. Prilikom povratka sa Majevice, avgusta pro{le godine, grupa dobrovoqaca je u sanduku jednog poginulog borca, donela dve automatske pu{ke i nekoliko bombi.
474
U novije vreme, ekstremisti~ka aktivnost ove grupacije i “Dizela” je znatno smawena, naro~ito nakon zadweg povratka sa rati{ta iz isto~ne Bosne, gde su dva dobrovoqca poginula. Naime, prili~no se izmenio odnos “Dizela” prema S^P i wenim pristalicama i najnovija operativna saznawa ukazuju na wegove namere da formira legalnu ~etni~ku organizaciju, ali pod drugim imenom, koja
navodno u svom radu ne}e primewivati metode rada koje su suprotne
Zakonu, sem kada je u pitawu za{tita Srpstva i Srba na Kosovu, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. U vezi s tim, “Dizel”
se anga`uje na izradi Statuta i plana rada takve nove organizacije.
Navodno, ova organizacija bi se bavila problemima dobrovoqaca
koji su preko S^P i{li u rat (zapo{qavawe, materijalna pomo} i
dr.) i egzistirala bi samostalno, bez ikakvih veza sa Srpskom radikalnom strankom. Na pra}ewu ekstremisti~ke aktivnosti “Dizela”
i grupacije oko wega anga`ovana je jedna operativna veza – “\uka”,
a koriste se i operativno – tehni~ka sredstva. Koriste}i ove mere
i radwe, Centar je blagovremeno dolazio do kvalitetnih operativnih saznawa vezano za planove, namere i ciqeve “Dizela” i grupacije koja ga okru`uje.
Pored navedenih ekstremisti~kih pojedinaca i grupa, CRDB
Novi Sad je, u novije vreme, identifikovao jo{ jednu grupu ekstremista iz redova, SRS, odnosno S^P sa podru~ja Be~eja i izdiferencirao je jedno lice koje se izrazito isti~e po ekstremisti~kom pona{awu i delovawu. Ovo lice je, nakon svestrane i detaqne provere,
zavedeno u prethodnu obradu pod pseudonimom “Tihomir”. Ina~e,
“Tihomir” se odmah po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj i biv{oj
BiH, kao dobrovoqac borio na mnogim rati{tima u okviru dobrovoqa~kih jedinica, pod komandom tada{we JNA, a kasnije Vojske RS
i RSK. Posledwe dve godine, kao dobrovoqac i pripadnik S^P,
proveo je na rati{tima u biv{oj BiH. Prilikom rutinskih kontrola mera kontrole SJB prema vi{e lica u Be~eju, u stanu “Tihomira”
su prona|ene dve snajperske pu{ke, jedna poluautomatska, jedna automatska pu{ka, 11 {oqi za izbacivawe ru~nih bombi, mawa koli~ina eksploziva i dosta prate}e opreme za navedeno oru`je. U vezi s
tim, protiv “Tihomira” je podneta krivi~na prijava. Srpskom ~etni~kom pokretu “Tihomir” je pristupio po povratku sa rati{ta u
Slavoniji, nakon ~ega je od beogradske centrale dobio zvawe vojvode ba~ko – be~ejskog. Po tom osnovu “Tihomir” komanduje grupom od
50-tak lica koji sada `ive i rade u Be~eju i okolini, a jedan od ciqeva im je i oru`ano suprotstavqawe svim nesrpskim narodima koji bi poku{ali da oru`jem ili na politi~ki na~in odvoje deo teri475
torije koja pripada Srbiji i pripoje se drugoj dr`avi. Navedena grupa je organizovana po strogim principima konspirativnosti, pri
~emu se pojedinci ne poznaju izme|u sebe, a jedina im je du`nost da
se na dobijeni dogovoreni signal pojave sa oru`jem i opremom na dogovoreno zborno mesto. Pripadnici ove ~etni~ke grupe su iskqu~ivo Srbi, koji imaju odre|eno ratno iskustvo i uglavnom se radi o licima niskog stepena obrazovawa i lo{eg materijalnog i socijalnog
statusa. Navodno, od oru`ja poseduju automatsku pu{ku, pi{toq, dve
bombe, kamu i prate}u opremu. Navedene stvari su dobijene od centrale iz Beograda. “Tihomir” dosta vremena provodi na putu, borave}i u Srbobranu, Novom Be~eju, Adi i Senti, pri ~emu, navodno,
kontaktira jo{ dvojicu ~etni~kih vojvoda, a povremeno odlazi i u
beogradsku centralu S^P, a u kontaktu je i sa Vojislavom [e{eqom. Prema najnovijim operativnim saznawima, “Tihomir” i grupacija oko wega, kao i ve}ina ~etni~kih vojvoda sa kojima “Tihomir”
kontaktima ogor~eni su pona{awem i delovawem Vojislava [e{eqa, kojeg optu`uju da je potpuno uni{tio ~etni~ki pokret i zbog toga su se distancirali od wega. Prate}i aktivnost “Tihomira” do{lo se do saznawa da je ~esto u kontaktu sa Milanom Paro{kim,
predsednikom Narodne stranke, sa kojim zajedni~ki priprema reaktivirawe ~etni~kog pokreta, pod politi~kim patronatom Narodne
stranke. U vezi s tim, “Tihomir” se dogovorio sa Paro{kim da {to
hitnije formiraju “Gorski ~etni~ki {tab za Srbiju”. Organizacija, politi~ka platforma i promocija navedenog ~etni~kog {taba
odvijala bi se pod pokroviteqstvom Narodne stranke, a sam ~in
formirawa bio bi prakti~no poveren “Tihomiru” i ostalim ~etni~kim vojvodama. U ovaj ~etni~ki {tab, pored “Tihomira”, u{le bi
slede}e vojvode: Bra}a Majstorovi} iz Apatina, Mandi} iz Vrbasa,
Nikoli} Nenad iz Lov}enca, ]uri} Petar iz Sremske Mitrovice,
Miladin Todosijevi} iz ^a~ka, koji u {tab treba da dovede vojvodu
jeli~kog (sa planine Jelice), javorskog i vaqevskog. Prema raspolo`ivim operativnim saznawima, ovaj {tab bi trebao biti formiran
u toku aprila ove godine, a za promociju ovog {taba u sredstvima
javnog informisawa zadu`ena je izvesna Lidija.
Pored ovih aktivnosti, “Tihomir” se posebno anga`ovao i na
prikupqawu dobrovoqaca (oko 100 lica) za odlazak na rati{te u
Slavoniju, u sektor Posavine prema Br~kom. U vezi ovoga, “Tihomir” je kontaktirao vojvodu ]uri} Petra iz Sremske Mitrovice,
kao i centralu S^P u Beogradu. Sli~nu aktivnost “Tihomir” preduzima i na planu organizovawa inicijativnog ~etni~kog odbora za
476
Slavoniju. U vezi s tim, stupio je u kontakt sa izvesnim Sredojem
Sredojevi}em iz Trpiwe, koji se nalazi u hotelu “Dunav” u Vukovaru, kojem je povereno formirawe inicijativnog ~etni~kog odbora i
odr`avawe ~etni~kog sabora za Slavoniju.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P, CRDB
Novi Sad je izdiferencirao i zaveo u obradu tri lica – “Era”, “Dizel” i “Tihomir”, Pored ovih lica, kontinuirano se prati i ekstremisti~ka aktivnost grupe lica kojima su okru`eni. Ekstremisti~ka aktivnost ovih lica prati se preko saradnika “[ime”: operativne veze “\uka”, koji su inflitrirani u redove SRS i S^P i preko
kojih su do sada dobijena vrlo kvalitetna operativna saznawa. Tako|e su blagovremeno ukazivali na planove, namere i ciqeve ovih ekstremista, kao i grupe lica kojima su okru`eni iz redova SRS, odnosno S^P. Svi predmeti obrade pokriveni su operativno – tehni~kim sredstvima, odnosno tajnom kontrolom telefonskih razgovora.
Pored toga, u saradwi sa SJB u nekoliko navrata, prema ovim grupacijama, preduzimane su mere pretresa i oduzimane su ve}e koli~ine
oru`ja i municije za koje nisu posedovali uredne dozvole za dr`awe
i protiv wih su preduzimane odgovaraju}e zakonske mere. Me|utim,
bez obzira na dosada{we rezultate operativnog rada, u narednom periodu neophodan je jo{ intenzivniji rad na pra}ewu ove ekstremisti~ke aktivnosti, {to podrazumeva daqe ja~awe operativnih pozicija kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu, uz jo{
intenzivniju i svestraniju upotrebu operativno – tehni~kih sredstava, kako bi se pravovremeno otkrila i spre~ila ekstremisti~ka
aktivnost uperena na destabilizaciju bezbednosne situacije u regionu
i naru{avawu ustavno – pravnog poretka u Republici Srbiji i SRJ.
Imaju}i u vidu karakter wihove ekstremisti~ke aktivnosti, du`e prisustvo na rati{tima, bogato ratno iskustvo, me|usobnu povezanost i povezanost sa ekstremistima sa podru~ja Republike Srbije
i Republike Srpske Krajine; a polaze}i od wihovog politi~kog nezadovoqstva prema oficijelnim vlastima, i najavama nasilnog ru{ewe ustavno – pravnog poretka, ovoj grupaciji ekstremista i u narednom periodu mora se posvetiti posebna pa`wa. Tako|e je potrebno ve}u operativnu pa`wu obratiti i na pona{awe i delovawe ovih
ekstremista prema pripadnicima nacionalnih mawina, s obzirom
da se radi o vi{enacionalnoj sredini, kako bi se blagovremeno
spre~ili me|unacionalni ekscesi i eventualno pogor{awe ukupnih
me|unacionalnih odnosa, a time i ugrozilo stawe bezbednosti na
podru~ju Centra.
477
U uslovima daqeg trajawa sankcija, nastavka rata u biv{oj BiH,
izbijawa eventualnih ratnih sukoba u Hrvatskoj i sve te`eg materijalno-socijalnog polo`aja gra|ana, ove grupacije ekstremista mogle
bi predstavqati realnu dru{tvenu opasnost po daqu stabilnost
bezbednosne situacije u regionu. Procena je da bi u ovakvim uslovima ekstremisti jo{ vi{e radikalizovali svoje pona{awe i delovawe sa krajwim ciqem ru{ewa postoje}eg ustavno – pravog poretka u
Republici Srbiji, odnosno SRJ.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB – III uprava
1 h MUP RS RDB – V uprava
1 h Dokumentacioni fond Centra
Operativni analiti~ar,
Dobrivoj Milo{ev
MDCXXIII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94372
Po~etna pozicija: 749E11
Krajwa pozicija: 750A05
Delovodni broj dokumenta: 22679
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova Smederevo
Centar resora bezbednosti
Br. 780
7. 4. 1995. godine
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd
Veza: Va{ akt str. pov. br. 17300 od 16. 3. 1995. godine
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim akcentom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”.
Na~elnik Centra RDB,
Slobodan Rankovi}
478
Centar RDB Smederevo
7. 4. 1995. godine
Prilog za izradu teme
“Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoru`awe”
Na podru~ju Centra RDB Smederevo, gledano po op{tinama,
razli~it je stepen i intenzitet aktivnosti ekstremista iz SRS.
Na podru~ju op{tine Smederevo, od osnivawa op{tinskog odbora SRS, u wegovom okviru egzistira grupa pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta, a u okviru koje je okupqeno vi{e lica kriminogene
pro{losti, koja deluju sa pozicije ekstremizma. I pored izri~ite
zabrane lidera stranke wihovog podvojenog delovawa, koja je bila
jedno vreme na snazi, kompaktnost i organizovana aktivnost ove grupe kontinuirano je nastavqena. U okviru svoje organizacije, navodno su formirali “preki ~etni~ki sud” i “juri{ne grupe”, dok u svom
`argonu ~esto pomiwu i postojawe ~etni~ke obave{tajne slu`be.
Ve}ina pripadnika S^P boravila je u svojstvu dobrovoqaca na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH. Na podru~ju op{tine, prema na{im operativnim saznawima, izazvali su nekoliko incidenata,
o{tetiv{i pija~nu tezgu ~iji je vlasnik Albanac, izazvali eksploziju ubacivawem ru~ne bombe u piqarnicu, ~iji je vlasnik tako|e,
lice albanske narodnosti i drugo. Izvr{ioci ovih dela nisu otkriveni niti su krivi~no goweni. Posledwih meseci, pomenuti ekstremisti u velikoj meri su okrenuti re{avawu sopstvenih problema u
okviru op{tinskog odbora, zbog ~estih promena rukovodilaca, kao
i nastojawa da izbore svoje (S^P) {to zna~ajnije prisustvo me|u
~lanovima odbora. Indikativna je i wihova nezainteresovanost i
za u~estvovawe na organizovanim protestima u Beogradu, gde su pojedinci odlazili vi{e iz formalnih razloga. Jedno vreme su izra`avali neslagawe sa politikom Vojislava [e{eqa i zagovarali
wegovo smewivawe, kao i dovo|ewe na wegovo mesto ~oveka iz Srbije. Wihova aktivnost se u velikoj meri svodi na okupqawe u prostorijama stranke, gde se, po pravilu, konzumira alkohol, posle ~ega dolazi do me|usobnih verbalnih sukobqavawa, a bilo je slu~ajeva i
fizi~kog razra~unavawa. Svoja slu~ajna i pojedina saznawa, koja su
~esto i plod me|usobnih sukoba i netrpeqivosti, ekstremisti poku{avaju da pred rukovodstvom poka`u kao plod svoje organizovane delatnosti, neretko pomiwu}i svoju ob. slu`bu.
479
S obzirom da du`e vreme u Smederevu egzistira grupa pripadnika S^P, koji deluju sa pozicija ekstremizma, imaju}i u vidu da se radi o licima sklonim kriminogenim radwama, da su boravili na rati{tu, da verovatno ilegalno poseduju oru`je i da su sa niskim intelektualnim kvalitetima, postoji realna mogu}nost i opasnost da
do|e do eskalacije wihove delatnosti sa ovih pozicija.
Za ostale op{tine na podru~ju Centra, karakteristi~no je da u
ve}ini wih formalno egzistiraju mesni odbori, dok pojedinci nose
celokupnu aktivnost koja ima karakter propagande. Otuda nije bilo
slu~ajeva organizovane delatnosti sa pozicija ekstremizma, niti je
realno to o~ekivati u nekom organizovanijem i intenzivnijem obliku, s obzirom da je izuzetno mali broj pripadnika Srpske radikalne stranke uop{te.
Kao glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti na ovom podru~ju, izdvajaju se Pecnik Miroslav, Vrani} Nenad, Kne`evi} Aca,
\or|evi} Miroslav i Mila{inovi} Dragi{a, svi iz Smedereva. U
okviru ove grupe, kao inicijator egzistirao je i Rabi} Milan, koji
je nedavno preminuo.
– Pecnik Miroslav, ro|en 1947. godine, magacioner Instalacije “Jugopetrola” u Smederevu, osu|ivan, ~lan Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan S^P, predvodnik navodne grupe ekstremista. Poseduje odre|ene organizacione sposobnosti pa veoma
brzo i uspe{no mobili{e ~lanstvo, uz to solidno je materijalno
obezbe|en, {to koristi ~ine}i sitne usluge, za zadobijawe poverewa istomi{qenika. Indikativan je wegov kukavi~luk i redovno izbegavawe delikantnijih ili incidentnih situacija, tako da do sada
nijednom nije bio na rati{tu. Poseduje ilegalno oru`je. Radnici
SUP-a Smederevo vr{ili su vi{e puta pretres wegovog stana, ali
nije bilo rezultata. Sredinom pro{le godine na kontrolnom punktu SM, Pecniku je oduzet revolver, koji je ilegalno posedovao.
– Vrani} Nenad, ro|en 1964. godine, bez zaposlewa, osu|ivan,
~lan S^P i izvr{nog odbora SRS. Vrani} je u vi{e navrata, kao dobrovoqac, boravio na rati{tu, gde se istakao hrabro{}u i borbenom obu~eno{}u. Kra}e vreme proveo je kao vojnik pod ugovorom u
VJ. Posao je izgubio posle nerasvetqenog nestanka automatske pu{ke u wegovoj jedinici. Vrani} je sklon kriminalu i do sada je po~inio niz sitnih kra|a, zbog nekih je i osu|ivan. Poseduje ilegalno
oru`je i bavi se wegovom preprodajom. Sredinom 1994. godine protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog ilegalnog posedovawa
oru`ja. Ina~e, Vrani} va`i za miqenika Vojislava [e{eqa, koji
480
ga je, kao dobrog poznavaoca eksplozivnih naprava, ~esto li~no anga`ovao na posebnim zadacima.
– Kne`evi} Aca, ro|en 1950. godine, radnik “Sartida 1913”. u
Smederevu, nije osu|ivan, jedan od najaktivnijih ~lanova S^P i
blagajnik u izvr{nom odboru SRS u Smederevu. Kne`evi} je aktivno u~estvovao u pripremawu i organizovawu svih akcija S^P. Me|u
istomi{qenicima se predstavqa kao pripadnik ~etni~ke ob. slu`be.
– \or|evi} Miroslav, ro|en 1951. godine, radnik “Sartida
1913” u Smederevu, osu|ivan, ~lan S^P. Sklon je izvr{ewu krivi~nih dela bilo koje vrste. Za odre|enu nov~anu nadoknadu spreman je
da izvr{i zadatak bilo koje vrste.
– Mila{inovi} Dragi{a, ro|en 1955. godine, bez zaposlewa,
osu|ivan, ~lan S^P. Do sada je bio u~esnik svih aktivnosti S^P. U
vi{e navrata, kao dobrovoqac, boravio na rati{tu. Posledwih meseci intenzivirao je svoju aktivnost. Ovih dana organizovao je odlazak grupe dobrovoqaca, sa wim na ~elu, na Majevicu.
Navedena petorica ekstremista u`ivaju odre|en ugled i poverewe kod svojih istomi{qenika i u mogu}nosti su da u datoj situaciji
okupe oko 30 svojih istomi{qenika sa {ireg podru~ja Smedereva,
Velike Plane i Smederevske Palanke.
Prema na{im raspolo`ivim saznawima, na ovom prostoru nema
paravojnog organizovawa ni u kom obliku. Iako pomenuti ekstremisti ~esto u svojoj konverzaciji koriste termine “juri{ne grupe” ili
pojedince tituli{u ~etni~kim komandantima (M. Babi}, D. Mila{inovi}), nismo do{li do konkretnih podataka o wihovom organizovawu u tom obliku, odnosno bilo kakve aktivnosti koja bi to indicirala. Ve}ina ekstremista iz redova SRS koji su boravili na rati{tu, ilegalno poseduje oru`je. Me|utim, tako|e, ve}ina wih kroz
svoju kriminogenu delatnost bavi se i ilegalnom trgovinom oru`ja,
pa je u ve}ini slu~ajeva to ciq wegovog dono{ewa sa rati{ta. Uop{te, ekstremisti odlaze na rati{ta radi sticawa materijalne koristi u bilo kom obliku. Ne raspola`emo operativnim saznawima
o dono{ewu, prikupqawu ili stokirawu oru`ja namewenog, eventualnom naoru`avawu paravojnih formacija ili nekakvih grupa.
Pojedini ~lanovi S^P su u kontaktu sa istomi{qenicima u Republici Srpskoj i Republici i Srpskoj Krajini. Ta poznanstva su
vezana za wihove povremene boravke na tom ratom zahva}enom podru~ju. Evidentirani su povremeni kontakti ekstremista iz Smedereva, sa Slavkovi} Zoranom i Gavrilovi} N, zvani Brne sa Romanije (kako se predstavqaju). Pomenuti ekstremisti kontaktiraju sa
svojim istomi{qenicima iz Ni{a, Zaje~ara i ]uprije, ali su to po481
vremeni i kurtoazni kontakti. Sve instrukcije i eventualne inicijative, ~lanovi S^P dobijaju od svojih lidera iz centrale u Beogradu. Indikativne su wihove konsultacije o statusu pripadnika S^P
u okviru SRS sa Zoranom Dra`ilovi}em, zvanim ^i~a, iz Beograda,
koji je organizovao i posledwi odlazak dobrovoqaca na Majevicu.
U ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa nedozvoqene delatnosti pomenute grupe ekstremista, u ovom centru zavedena je PO
nad Pecnik Miroslavom, a kroz formu izdvojenog slu~aja sagledavaju se jo{ dvojica ekstremista iz Smederevske Palanke i Malog Crni}a. Radom na ovoj obradi, planski i organizovano sagledavamo delatnost Pecnika i wegovih istomi{qenika.
Tokom 1991. i 1992. godine inicirali smo i ustupili podatke
RJB, na osnovu kojih je preduzeto vi{e pretresa kod jednog broja ekstremista, za koje smo imali saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja. Tokom 1994. godine, sticajem okolnosti protiv dvojice ekstremista, RJB je podneo krivi~ne prijave zbog izvr{ewa krivi~nih dela
iz ZOM-a, a zbog tu~e ispred prostorija stranke u Smederevu podneta je prekr{ajna prijava protiv ~etvorice ekstremista.
Vezano za pravce daqe aktivnosti ekstremista S^P u Smederevu, realno je o~ekivati da posle nedavne smrti M. Babi}a, jednog od
inicijatora wihove aktivnosti, do|e do odre|ene me|usobne borbe
oko nasle|ivawa wegove uloge “~oveka iz senke” u pokretu. U prilog
tome ide i aktuelno okupqawe dobrovoqaca za odlazak na Majevicu,
{to je dodatni razlog za me|usobne sukobe, zbog nastojawa da se
ostvare li~ne ambicije i wihovi razli~iti ciqevi.
Na osnovu iznetog, mo`e se zakqu~iti da na ovom podru~ju nema
organizovane delatnosti ekstremista SRS usmerene na nasilno ru{ewe ustavom utvr|enog poretka. Me|utim, identifikovani ekstremisti, pripadnici S^P, zbog svojih niskih intelektualnih kvaliteta, asocijalnog pona{awa, pa i izvr{ewa te{kih krivi~nih dela, ste~enog iskustva sa rati{ta i odre|enog obima posedovawa vatrenog oru`ja, predstavqaju stalni potencijal za, eventualno organizovawe delatnosti sa ovih pozicija, koja bi eskalirala u odre|enoj dru{tvenoj situaciji. Tako|e, procewujemo da }e u bliskoj budu}nosti glavni pravac delatnosti ekstremista SRS biti na propagirawu svojih stavova i opredeqewa, radi sticawa {to ve}eg broja
istomi{qenika na ovom prostoru, s obzirom da do sada na tom planu nisu imali kvalitetnih rezultata.
Kucano u 3 primerka.
MUP Srbije
RSDB V uprava
482
MDCXXIV
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94374
Po~etna pozicija: 750A09
Krajwa pozicija: 750B02
Delovodni broj dokumenta: 22681
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar resora bezbednosti Zrewanin
Br. 970
7. 4. 1995. godine
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resor dr`avne bezbednosti, V upravi – Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za temu “Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i
naoru`avawe”.
Na~elnik Centra RDB
(ne~itko ime)
Centar RDB Zrewanin
7. 4. 1995.
Prilog za temu “Aktivnost ekstremista iz SRS
sa posebnim osvrtom na paravojno
organizovawe i naoru`avawe”
1) Osnovni ciqevi i planovi za sada{we delovawe ekstremista
iz redova Srpske radikalne stranke odre|eni su programom koje je
pred wih postavila centrala iz Beograda. Naime, na tribini koja je
23. 3. 1995. godine odr`ana u Zrewaninu, a na kojoj su kao gosti i govornici nastupili V. [e{eq, S. Dragi{i} i A. Vu~i}, izneti su
planovi budu}ih aktivnosti. Po Vojislavu [e{equ, Srpska radikalna stranka je krenula u “ofanzivu” na aktuelnu vlast u Republici Srbiji sa ciqem wenog ru{ewa, kao i smewivawa predsednika
Republike Srbije. U tom ciqu koristi}e parlamentarne i vanparlamentarne metode borbe. Polaze}i od ocene da parlamentarna
sredstva ne}e doneti `eqene rezultate, [e{eq je najavio organizovawe mitinga, demonstracija, {trajkova, generalnih {trajkova,
483
svih oblika gra|anske neposlu{nosti, a najavio je i odr`avawe velikog mitinga u Beogradu na kome }e se, po wegovom mi{qewu, okupiti od 200 do 300 hiqada qudi. U tom ciqu najavio je i zajedni~ki
nastup sa Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije.
Polaze}i od brojnosti i ugleda koji ekstremisti iz redova Srpske radikalne stranke u`ivaju na na{em terenu, procewujemo da na
podru~ju Centra nisu u mogu}nosti da organizuju neku manifestaciju ili aktivnost koja bi uslo`ila bezbednosnu situaciju, ali da bi,
imaju}i u vidu blizinu Beograda, ve}i broj lica iz ove kategorije
uzeo u~e{}a na eventualnom mitingu i demonstracijama u Beogradu.
U tom smislu ekstremisti su pri`eqkivali odr`avawe takvog mitinga za mart ove godine i preduzimali su mere za organizovani odlazak, a sa~iwavali su spiskove i mogu}ih u~esnika. Deo svoje aktivnosti, na podru~ju Centra, ekstremisti iz redova SRS usmerili su
u pravcu animirawa javnosti i upoznavawa sa svojim idejama i stavovima. U tom ciqu, nezadovoqni lokalnim sredstvima informisawa, u Kikindi su pokrenuli inicijativu za otvarawe lokalne radiostanice, a odnedavno je po~eo i da izlazi “Bilten”, glasilo Srpske
radikalne stranke. Prvi broj ovog biltena je iza{ao u 1000 primeraka, a planira se da ubudu}e u istom tira`u izlazi jednom mese~no.
Pojedina lica, bliska ekstremistima iz redova SRS, deo svoje aktivnosti ispoqavali su i u pojedinim sindikalnim organizacijama
nastoje}i da rad ovih organizacija kanali{u za ciqeve svoje stranke. Na tom planu je karakteristi~an slu~aj u ?(ne~itko ime preduze}a) u Kikindi gde su pojedinci bliski ekstremistima iz redova SRS
nastojali da se nametnu {trajka~kom odboru i ubede radnike svog
kolektiva da iza|u na ulice i pored ekonomskih, istaknu i politi~ki zahtev za smenu lokalnog rukovodstva.
2) Glavni nosioci ekstremne delatnosti su u ranijem periodu
bili izuzetno aktivni na planu organizovawa i slawa dobrovoqaca
na ratom zahva}ena podru~ja. Pored aktivnosti u Srpskoj radikalnoj stranci, ova lica su bila aktivna i u radu Srpskog ~etni~kog pokreta, kao i u udru`ewu boraca i invalida rata iz 1992. godine koje
je fakti~ki delovalo kao filijala ove stranke. ^iwenice da je tokom 1994. godine, a naro~ito tokom ove godine, izostalo organizovano slawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja, kao i da je do{lo do pasivizacije u radu Srpskog ~etni~kog pokreta na ovom prostoru, uticale su na smawivawe ugleda i uticaja glavnih nosilaca
ekstremizma iz ove kategorije, a pre svega nosioca obrada Sinadinovi} Save i Vuka{inovi} Milana. Prema ranijim saznawima, tokom 1993. godine na podru~ju Centra bilo je oko 600 lica koja su kao
484
dobrovoqci ispred SRS boravili na rati{tu, i po procenama ekstremista, SRS je na ova lica, koja ina~e, poseduju uniforme, mogla
uvek ra~unati. Radi se uglavnom o licima sa sumwivom pro{lo{}u
koja su odranije poznata RJB zbog brojnih krivi~nih dela koja su po~inili. Imaju}i u vidu da je do{lo do pasivizacije u radu S^P, kao
i da je izostalo slawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja, aktivnost ovih lica, kao i wihova vezanost za ekstremiste iz redova
Srpske radikalne stanke je veoma slaba, pa se stoga ne mogu dati decidirane procene koji broj lica podr`ava wihove ekstremne aktivnosti.
3) Me|u ekstremistima iz redova SRS do{lo je do pasivizacije
na planu paravojnog organizovawa, {to je rezultat, pre svega, izostanaka slawa dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja. Ova ~iwenica uticala je i na izostanak organizovanog ilegalnog naoru`avawa wihovih ~lanova. Najnovija, neproverena, saznawa ukazuju da lica iz ove kategorije ra~unaju da bi u kriti~nom momentu, kada oni
to procene, zna~ajnu pomo} u oru`ju mogli dobiti od vojnih struktura u Republici Srpskoj Krajini, me|u kojima, navodno, imaju ve}i
broj politi~kih istomi{qenika. Tako na primer, Kosi} Zoran iz
Kikinde iznosi da je u Erdutu uskladi{teno oru`je za oko tri stotine boraca, koje bi se u pogodnom trenutku moglo podeliti pripadnicima SRS.
4) Lica iz ove kategorije su primarno vezana za centralu ove
stranke od koje dobijaju konkretne zadatke i uputstva, i u svom radu
ne ispoqavaju samoinicijativnost. Wihovi me|usobni kontakti na
nivou Centra, nisu intenzivni, podeqeni su, uslovno u dve grupacije (Zrewanin i Kikinda) koje izme|u sebe retko kontaktiraju. Na
podru~ju Republike Srpske i Republike Srpske Krajine imaju veze
koje su ostvarili jo{ prilikom boravka na rati{tu. U posledwe
vreme lica iz ove kategorije ozbiqnije ra~unaju na me|usobno politi~ko povezivawe sa svojim istomi{qenicima iz Republike Srpske
i Republike Srpske Krajine. Pored pru`awa humanitarne pomo}i,
lica sa na{eg terena koriste odlaske u Republiku Srpsku za delovawe na propagandnom i politi~kom planu. Tako je grupa lica bliska Srpskoj radikalnoj stranci, prilikom nedavnog boravka u Sarajevu, koje je usledilo neposredno pred posetu Vojislava [e{eqa Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, iskoristila svoj boravak me|u vojnim i politi~kim strukturama da bi osudila aktuelnu vlast u Republici Srbiji i predstavila svog lidera kao jedinog
pravog zastupnika wihovih interesa. Dele}i humanitarnu pomo},
aktivisti SRS su borcima delili i propagandni materijal, sa ciqem wihovog pridobijawa za svoje ~lanstvo.
485
5) Tokom 1994. godine, na nivou Centra po problematici srpskog
ekstremizma vo|eno je ukupno {est predmeta obrade od kojih su trojica bliska SRS. Tokom 1994. godine, jedan predmet je realizovan
podno{ewem krivi~ne prijave od strane RJB i upu}ivawem na izdr`avawe kazne zatvora. Tako da se trenutno u Centru po ovoj problematici vode dve prethodne obrade.
Pored toga, krajem 1994. godine, jedno lice je izdvojeno u formi
indiciranog slu~aja i za isto je sa~iwen konkretan plan rada. Na
operativno-istra`iva~kom planu sa~iweni su spiskovi ekstremnijih ~lanova iz redova SRS, sa podru~ja svih osam op{tina koje Centar pokriva, i za ista lica sa~iwene i kra}e provere kao i provere
kroz evidencije RJB, radi sagledavawa wihove kriminalne pro{losti.
6) Polaze}i od na{ih ukupnih saznawa vezano za aktivnost ekstremista iz redova SRS, a imaju}i u vidu wihovu brojnost i upori{te me|u stanovni{tvom na nivou Centra, procewuje se da }e se wihova daqa aktivnost odvijati shodno direktivama iz centrale u Beogradu. Napomiwemo da do sada ova lica nisu ispoqavala samoinicijativnost u svom radu, kao i da zbog svojih moralnih i drugih kvaliteta nisu postigli zna~ajnije rezultate na planu animirawa gra|ana za svoje ideje. Ocewujemo da }e wihova daqa aktivnost na na{em terenu i}i u pravcu stvarawa upori{ta u sredstvima informisawa, tzv. nezavisnim sindikatima, a pre svega nezavisnom sindikatu zemqoradnika Srbije, gde }e poku{ati ostvariti dominantan
uticaj na ~lanstvo, kako bi ih iskoristili za svoje politi~ke ciqeve. Pored toga, mo`e se o~ekivati te{wa saradwa lica iz ove kategorije sa istomi{qenicima iz redova drugih opozicionih stranaka
(AS, ASS) na planu zajedni~kog koalicionog nastupa usmerenog na
ru{ewe lokalnih organa vlasti.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP Republike Srbije – III upravi
1 h OE
1 h Op. radniku
MDCXXV
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
486
Dokument, evidencioni broj: 95 94375
Po~etna pozicija: 750A02
Krajwa pozicija: 750B07
Delovodni broj dokumenta: 22719
Broj snimaka:
Centar RDB Ni{
Unutra{wi ekstremizam
73 051
7. 4. 1995. godine
Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoru`avawe
1. Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista
Srpske radikalne stranke na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene opasnosti.
Ekstremisti iz redova Srpske radikalne stranke, posebno
S^P, su u posledwe vreme usmeravali svoju aktivnost na animirawu
~lanstva kao i prikupqawu ~lanstva za eventualnu kriznu situaciju, koju najavquju nekoliko meseci. Stalni zadatak im je prikupqawe kompromituju}ih podataka o li~nostima koje se nalaze na va`nim i zna~ajnim polo`ajima i funkcijama. Svakodnevnim prezentirawem ovakvih podataka `ele da doka`u da su nosioci funkcija
produkt socijalista, odnosno sada{we vlasti, koja je nesposobna da
vodi zemqu. Ciq im je da u javnosti na taj na~in izazovu {ira nezadovoqstva i revolt gra|ana, gra|ansku neposlu{nost, koja bi, uz odre|eno kanalisawe ekstremista Srpske radikalne stranke, prouzrokovala nasilno obarawe Ustavom utvr|enog poretka. Prate stawe u
RO i raspolo`ewe masa, {to je posebno potvr|eno u periodu restrikcije elektri~ne energije, kada su pojedinci u~estvovali u stvarawu barikada i blokada me|ugradskih saobra}ajnica. [tampaju
letke i novine u svojoj organizaciji (“Velika Srbija”, ?ne~itko ime
novina) u kojima napadaju Vladu Republike Srbije da je nesposobna
da o`ivi proizvodwu, spre~i kriminal, ratno profiterstvo i sivu
ekonomiju. Sli~no poku{avaju da plasiraju i preko privatne radiostanice “Sunce”. Tra`e upori{ta u zna~ajnim institucijama dru{tva (pravosu|a, organa uprave, MUP-a) koji mogu da im pru`aju odre|ene informacije ili da im pomognu u odre|enom trenutku. Posebno interesovawe je pokazano prema studentskoj populaciji, te je
u tom smislu sa~iwen spisak 20 studenata, sa kojima }e se obaviti
razgovor od strane ~elnika Srpske radikalne stranke, i koji }e na
487
izvestan na~in biti pripremqeni za daqe delovawe me|u ovom populacijom.
Organizovano okupqawe ekstremista S^P, odnosno SRS na
podru~ju Centra je bilo ispoqeno u Pirotu u ciqu onemogu}avawa
predavawa u organizaciji Adventisti~ke crkve. Smatraju da na teritoriji Republike Srbije mo`e delovati samo jedna verska zajednica, SPC. U tom smislu imaju nameru da onemogu}avaju i rad drugih verskih zajednica i sekti.
Ukupna situacija u zemqi, ekonomska kriza, nizak socijalni polo`aj stanovni{tva, nefunkcionisawe svih elemenata dr`avnih
organa i institucija uz ovakvo delovawe ekstremista SRS mogu
predstavqati realnu opasnost za izazivawe socijalnih nemira {irih razmera i wihovo usmeravawe ka nasilnom ru{ewu Ustavom
utvr|enog poretka. Mada trenutno ovakva delatnost ne nailazi na
{iru podr{ku gra|ana, wihovi agresivni nastupi }e se daqe nastaviti u tom pravcu, jer procewuju da }e 1. juna 1995. godine SRS preuzeti vlat u Republici Srbiji.
2. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnosti wihovih sledbenika.
Na podru~ju Centra RDB Ni{, kontinuirano u du`em vremenskom periodu deluje grupa ekstremista ~iji su glavni nosioci Vaki}
Branislav OO, Kosi} Boban OO, Veqkovi} Vojin OO, Joci} Goran
PO, Krasi} Zoran PO, Stojadinovi} Zvonimir PO, Stamenkovi}
Dragoqub NS, Dini} Nikola NS.
Wihova je procena da aktivnih ~lanova SRS ima oko 3.000, a da
je od toga u samom S^P u~laweno oko 70 lica.
Procewujemo da SRS manipuli{e sa ovim brojem, a da je realna
procena i da broj privr`enih ~lanova SRS iznosi oko 300 ~lanova.
Ovakav zakqu~ak se izvodi na osnovu akcija koje su preduzimali i na
kojima se javqao veoma mali broj wihovih pripadnika. Posledwih
meseci do{lo je i do raslojavawa ove grupacije, s obzirom da je jedan
broj pripadnika pristupio RSS (ovo se posebno odnosi na jedan broj
ekstremnih pripadnika S^P). Zbog velikog odliva ~lanova, wihova aktivnost je i poja~ana u ovom periodu na pridobijawu i aktivirawu novih ~lanova.
3. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa pripadnika SRS.
Nakon zvani~nog utapawa S^P u okviru SRS, delatnost ove grupacije je prakti~no i daqe nastavqena i ni{ta bitno nije mewano.
Ranije formirani ratni {tabovi u Ni{u, Pirotu, Beloj Palanci,
@itora|i, Gwilanu, Trgovi{tu, Kwa`evcu, sa odre|enim vojnim
488
ustrojstvom (komandant RM, oficir za vezu, oficir za bezbednost,
oficir za pozadinu) sa odgovaraju}im ~etni~kim ~inovima, nastavili su sa svojim aktivnostima. Ratni {tabovi su obila`eni od
strane ~elnika S^P, i preko wih je uglavnom vr{eno slawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja u Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. U posledwe vreme slawe dobrovoqaca na ratom
zahva}ena podru~ja je zastalo iz razloga {to je stav Vaki} Branislava, da se najboqi qudi iz S^P (koji su i pro{li vojnu obuku na
rati{tima) sa~uvaju zbog eventualne krizne situacije i mogu}eg
gra|anskog rata u Republici Srbiji. Jedan od strate{kih zadataka
S^P je bio i stvarawe baza za slu~aj eventualne krizne situacije u
zemqi. Opredelili su se za manastire koji su sme{teni u grani~nim
podru~jima (Prohor P~iwski, Pantalejmon i Poganovo). Prema
planu, u ove manastire bi sklawali svoje porodice u kriznim situacijama, a slu`ili bi im i kao baze za daqe delovawe. Zbog tog su u
navedenim manastirima organizovano provodili po vi{e dana, radi
upoznavawa terena i odre|enih ve`bovnih aktivnosti.
Postoji tendencija formirawa elitnih ~etni~kih jedinica na
podru~ju Ni{a, @itora|e i Zaje~ara.
Dosada{wa saznawa, kojima raspola`e Centar, ukazuju da je naoru`awe sa kojim raspola`u pripadnici S^P i drugi, uglavnom doneto sa rati{ta u ranijem periodu. Procena je pojedinih pripadnika S^P je da jo{ uvek ne raspola`u sa dovoqno oru`ja te u tom smislu i planiraju aktivnosti na daqem ilegalnom naoru`avawu. Odre|ena operativna saznawa ukazuju da ova grupacija raspola`e sa mawom koli~inom automatskog oru`ja, eksplozivnih naprava i odgovaraju}om municijom.
4. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Me|usobna povezanost ekstremista SRS, a posebno S^P, je svakodnevna. Ostvaruju kontakte i dogovaraju aktivnost na ~itavoj teritoriji Republike Srbije (Prijepoqe, ^a~ak, Loznica, Qubovija,
Temerin, Kru{evac, Smederevo, Zaje~ar, Kwa`evac, Bujanovac,
Vrawe, Trgovi{te, Gwilane). Ostvaruju veze i sa svojim istomi{qenicima u Republici Crna Gora (Pqevqa i Bar). U ranijem periodu u koordinaciji sa ekstremistima iz navedenih gradova, slali
su dobrovoqce na ratom zahva}ena podru~ja, dok se sada{we aktivnosti svode na organizovawe mitinga.
S obzirom da su u vi{e navrata boravili na rati{tima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, upoznali su jedan broj
tamo{wih ekstremnih pripadnika S^P sa kojima i danas odr`ava489
ju kontakte ~elni ekstremisti sa na{eg podru~ja. ^esti su kontakti
sa ekstremistima sa Hercegova~kog podru~ja (Radoslav Ke{eq i Ke{eq Marinko – U~a) kao i sa ~etni~kim vojvodom iz Bijeqine i ekstremnim pripadnicima S^P sa Pala, odnosno Romanije. Do sada su
utvr|ene kurirske veze Vaki}a prema ovim licima (Luki} Nenad i
Sikire{ Neboj{a) koje imaju status izbeglica u Republici Srbiji.
Ove veze se redovno odr`avaju, prenose se uzajamne poruke i prati se
situacija kako u Republici Srbiji tako i u Republici Srpskoj, odnosno Republici Srpskoj Krajini, radi “objektivnog” informisawa, koje im je onemogu}eno zbog navodno tendencioznog i neistinitog prezentirawa u sredstvima javnog informisawa. Vaki}, tako|e,
kontaktira i oficire u Republici Srpskoj pod ~ijom komandom je
“ratovao”.
^elni ekstremisti SRS ostvaruju i kontakte sa ~elnicima Srpskog pokreta otpora sa KIM-a u ciqu uzajamne podr{ke. Spremni su
da podr`e Srpski pokret otpora sa KIM-a, koji potencira ugro`enost srpskog `ivqa od albanske populacije, i tra`e animirawe naroda u ciqu ispoqavawa {irih nezadovoqstava gra|ana (da se ponovo “dogodi narod”) sa izra`enim pretenzijama za ru{ewe legalnih
organa vlasti.
Tako|e, u posledwih nekoliko meseci u vezi su sa ~elnicima i
ekstremistima SG iz Ni{a, u ciqu dobijawa podr{ke sa svoje ekstremne aktivnosti. Stalno je prisutna ~iwenica podr{ke jednog
broja ekstremnih pripadnika SPC za ovakve ekstremne aktivnosti.
MDCXXVI
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94377
Po~etna pozicija: 750C01
Krajwa pozicija: 750C06
Delovodni broj dokumenta: 22718
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar resora dr`avne bezbednosti
Kragujevac
490
Br. 533
7. 4. 1995. godine
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd
Veza: va{ akt br. 17300 od 18. 3. 1995. godine
Dostavqamo vam prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista
iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”.
Na~elnik Centra
(ne~itko ime)
CRDB Kragujevac
6. 4. 1995. godine
Predmet: Prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista iz
Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”
1. Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista
SRS na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene opasnosti:
Na podru~ju ovog centra delovawe ekstremista navedene stranke prisutno je prvenstveno u propagandnoj aktivnosti istih, koji aktuelnu vlast poku{avaju da diskredituju na pitawu odnosa prema Srbima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Jedna struja u okviru SRS, do kraja odana lideru stranke, sledi ga i podr`ava
u vulgarnom napadu na predsednika Republike, nazivaju}i ga izdajnikom srpskih nacionalnih interesa i “za{titnikom krupnih kriminalaca iz vrha dr`ave”. Javni nastup lidera Srpske radikalne
stranke i wegovih saradnika u Kragujevcu, 23. 2. 1995. godine, o~it su
primer ovakvog delovawa. Pri ovakvom odnosu snaga i u neizmewenom socijalnom stawu gra|ana ne predstavqaju ve}u dru{tvenu opasnost.
2. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnost wihovih sledbenika:
Jak podstrek ekstremistima ovog podru~ja je delovawe Tomislava Nikoli}a koji, za sada, ~vrsto stoji uz lidera stranke i kako-tako dr`i na okupu i jedinstvene (prividno) pripadnike ove stranke
kao i ekstremiste iz redova iste. Ipak, glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti iz redova ove stranke na podru~ju na{eg centra su
Slobodan Miqkovi} iz Kragujevca i Sini{a Maksimovi} iz Aran|elovca. Ekstremista, koji slede ove vo|e, na podru~ju ovog centra
491
ima oko 30. Sva ta lica su uglavnom boravila na rati{tima kao pripadnici dobrovoqa~kih jedinica i sada se stavqaju na raspolagawe
stranci za razna obezbe|ewa i sli~no. U Kragujevcu i Aran|elovcu
ima po desetak ovih lica, a u drugim gradovima su to pojedinci.
3. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoru`awa pripadnika Srpske radikalne stranke
Paravojno-dobrovoqa~ke jedinice, sastavqene od pripadnika
Srpske radikalne stranke, postojale su u ranijem periodu u Kragujevcu i Aran|elovcu. Iz drugih gradskih centara pojedina~no se
prikqu~ivalo ovim jedinicama po nekoliko lica. Ove jedinice su
po povratku sa rati{ta prestale da postoje. Prou~avaju}i sastav
istih, do{li smo do podataka koji ukazuju da ve}ina pripadnika ovih
jedinica nisu ekstremisti niti bi se odazvali pozivu na izazivawe
konflikta u zemqi, odnosno protivustavnom i nasilnom ru{ewu
pravnog poretka. Dobar deo ovih lica vi{e ne pru`a podr{ku svom
lideru u ekstremisti~kim nastupima U Kragujevcu postoji jezgro
ekstremista od desetak lica koja su u ~estom me|usobnom kontaktu,
sklonih avanturizmu i zagovarawu ponovnog okupqawa u oru`anu jedinicu koja bi se vratila tradiciji ~etni{tva u okviru ranije grupacije S^P. Ova grupa ima, ipak, rezerve prema lideru stranke zbog
raspu{tawa S^P 16. 4. 1994. godine. Grupu ~ine: Slobodan Miqkovi} (OO ovog Centra po ekstremizmu), Dragan Mi}i}, Predrag
Stankovi}, Zoran Lazovi}, Tomislav Dimitrijevi}, Predrag Raketi}, Goran Simovi}, @ivorad Avramovi}, @ivorad \or|evi}, Sa{a Novakovi}, Jovan Rihterovi} i Zoran Obradovi}. Sva ova lica
boravila su na rati{tu jednom ili vi{e puta, uglavnom donosila
pojedine komade vatrenog oru`ja, municije i bombi. Deo donetog
oru`ja sa rati{ta je oduzet, a verujemo da neki od wih ilegalno poseduju pojedina~no oru`je i sada.
U Aran|elovcu postoji grupa lica koju predvodi Sini{a Maksimovi} (osu|en na 8 meseci zatvora po krivi~noj prijavi ovog centra 1986. godine, zbog pripadawa ilegalnoj teroristi~koj organizaciji “Crna ruka”). Uz ovo lice, ni{ta mawe ekstremni, su i Dejan
Luki} i Milivoje ^ampar. Raspola`emo, za sada neproverenim, podacima da ova lica poseduju ilegalno oru`je doneto sa rati{ta i da
su sa{ila maskirne uniforme sa oznakama pripadnosti ~etni~koj
jedinici Srpske radikalne stanke. Uz wih, ima u Aran|elovcu jo{
oko 10 lica ekstremne orijentacije.
4. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz RS i RSK
492
Ekstremisti SRS iz Kragujevca, Aran|elovca i Rekovca su me|usobno u vezi i kontaktiraju prilikom strana~kih akcija i manifestacija. Povezani su blisko i sa ekstremistima iz ^a~ka (Stijovi} i dr). O vezama navedenih lica sa ekstremistima iz RS i RSK
nemamo informacija. Postoje odre|ene veze, koje su, po na{im procenama, li~ne, nastale iz vremena boravka lica na rati{tu.
5. Mere i radwe RDB preduzete u proteklom periodu (1994. i
1995. god.) na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
Centar u ovom periodu vodi OO za Slobodana Miqkovi}a i
kroz wu sagledava i delatnost ostalih ekstremista iz Kragujevca.
Na obradi i iz ove strukture anga`ovane su u ovom periodu dve op.
veze “Fo~a” i “Tihi”. Povremeno i planirano kontaktiran je i
Miqkovi} u ciqu pasivizacije istog. Prema Miqkovi}u je na na{
zahtev izvr{eno pretresawe strana i drugih prostorija od strane
SUP-a Kragujevac i od istoga oduzeto oru`je (vojni~ka snajperska
pu{ka, jedan revolver, municija i vojna oprema) i jedan kamion tegqa~. SUP-u Kragujevac tako|e su ustupqeni podaci kao pomo} u dokazivawu krivi~nog dela ubistva koje je isti po~inio 1994. godine.
Pored Miqkovi}a, obavqeni su povremeni razgovori sa ekstremistima iz ove grupacije: Sa{a ]ulibrk, Dragan Mi}i}, Milivoje
Zlatanovi} i Predrag Raketi}. Na{i razgovori su uticali na delimi~nu ili potpunu pasivizaciju nabrojanih lica (]ulibrk je potpuno pridobijen i deluje u pravcu interesa Resora). U svakom slu~aju,
stvorena je mogu}nost kontinuiranog kontaktirawa istih, pribavqawa informacija o wihovim namerama, akcijama i uticaju na aktivnost istih. O ekstremnosti ove grupe lica, podatke Resoru pru`aju, u povremenim kontaktima, Radoslav Nikoli} i Dobrosav Topalovi}, za koje smo ranije vodili operativne obrade po ekstremizmu.
U ovim kontaktima uticali smo da se dve automatske pu{ke donete
sa rati{ta od strane ovih lica vrate na rati{te i da se 5-6 komada
pojedina~nog oru`ja preda SUP-u Kragujevac bez pokretawa krivi~ne odgovornosti.
U Aran|elovcu smo u ovom periodu sagledavali delatnost grupe
kroz izdvojen slu~aj za Dejana Luki}a. Ula`emo napore da anga`ujemo za saradwu sa Resorom lice, pripadnika ove grupacije sa kojim
smo ve} u kontaktu. S obzirom da operativni podaci ukazuju da ova
grupa u Aran|elovcu poseduje ilegalno oru`je i uniforme, preduze}e se opse`ne mere na op. izu~avawu lica pa }e se u tom smislu dati
predlog za zavo|ewe OO prema Sini{i Maksimovi}u, glavnom nosiocu ekstremne delatnosti.
493
6. Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS
Na osnovu ukupnih saznawa prikupqenih o ovoj grupaciji i iskustava u radu po ovoj problematici, procewujemo da }e aktivnost
ekstremista iz SRS u narednom periodu zavisiti od smirivawa ili
podizawa unutra{wih politi~kih tenzija u me|ustrana~kim sukobima na politi~koj sceni Srbije i daqem razvoju doga|aja u RSK i
RS i wihovim odnosima sa aktuelnim vlastima u Srbiji i SRJ. Ukoliko opstanak Srba u RS i RSK bude doveden u pitawe, o~ekujemo
ponovni odlazak ovih grupa na rati{te. Na podru~ju Centra, ve}ina lica iz ove grupacije je sklona kriminogenom pona{awu, ekstremnom i ekscesnom eksponirawu i predstavqaju izvesnu dru{tvenu opasnost. Procewujemo da je ekstremnost istih, inspirisana
krajwe desnim politi~kim opredeqewima i nastupima strana~kih
lidera, i izraz wihovih li~nih osobina i psiholo{kih promena koje su posledica boravka na rati{tu. Prema na{im saznawima, nisu
mnogo vezani za Srpsku radikalnu stranku, ~esto su nezadovoqni
istom i odnosom prema wima, uglavnom pripadnicima ranije S^P.
U mirnom razvoju doga|aja delatnost ovih lica odvija}e se, po
na{oj proceni, u okvirima obele`avawa godi{wice okupqawem u
Kragujevcu-Gro{nica 7. jula (obele`avawe prvog logorovawa S^Pa), 13. maja na Ravnoj gori, i sli~no. Okupqawa }e verovatno biti sa
~etni~kim scenarijom, uniforme, zastave i sli~no.
Kucano u 3 primerka
2 h MUP RS RDB V uprava
1 h CRDB Kragujevac
Analiti~ar,
Milovan Jovanovi}
MDCXXVII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94379
Po~etna pozicija: 750C11
Krajwa pozicija: 750D04
Delovodni broj dokumenta: 22737
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
494
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar resora dr`avne bezbednosti
Leskovac
Br. 446
7. 4. 1995. godine
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resor dr`avne bezbednosti – V uprava – Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam aktivnost ekstremista iz SRS
sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe.
Na~elnik Centra DB
Stojmenovi} Stanimir
CRDB Leskovac
5. 4. 1995. godine
Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoru`avawe
Osnovni ciq sada{weg delovawa ekstremista SRS na podru~ju
Centra je ru{ewe aktuelne vlasti i predsednika RS i uvo|ewe “demokratije”, odnosno preuzimawe vlasti u svoje ruke. Kako Kosti}
Borivoje iz Leskovaca, na{ OO po srp. ekstr. i terorizmu, predsednik Okru`nog odbora SRS i savezni narodni poslanik, smatra da je
za ostvarewe ovog ciqa potrebno imati “zdravo” i sposobno ~lanstvo koje je, po wegovoj proceni, u ovom regionu zapao u totalnu letargiju i apatiju, to namerava da odlu~no “raskrsti” sa svim neaktivnim ~lanovima pa je poja~ao svoju aktivnost na animirawu ~lanstva, {to je naro~ito intenzivirao nakon izlaska Vojislava [e{eqa iz zatvora. Ina~e, Kosti} je zadu`en za rad op{tinskih odbora
na podru~ju Ju`nomoravskog regiona, u Prokupqu, Blacu, Kur{umliji i Gwilanu. On o~ekuje da, u skladu sa [e{eqevim najavama,
do|e do ra{~i{}avawa i u rukovodstvu stranke u Beogradu, kao i u
ve}ini gradova u Srbiji, {to bi sve bilo u kontekstu wihovih priprema za izbore koje oni najavquju i o~ekuju za kraj ove godine. Na
tom planu trenutno se pripremaju za stvarawe koalicije sa ostalim
opozicionim strankama kako bi izbore do~ekali spremni. Naime,
od centrale su dobili odobrewe da stupe u koaliciju sa DS i DSS, a
ujedini}e se na politi~kom planu i sa SPO, mada sa pripadnicima
istih nisu u dobrim odnosima, jer su spremni na svaku vrstu kompromisa u ciqu ru{ewa aktuelne vlasti. Osim toga, Kosti} je naro~ito aktivan na animirawu starih i pronala`ewu novih donatora radi obezbe|ivawa potrebnog novca za ostvarivawe wihovih ciqeva.
495
Pored Kosti}a, aktivnost na politi~kom planu ispoqava i
Mladenovi} Slavi{a iz Leskovca, predsednik Op{tinskog odbora
SRS Leskovac kao i mawa grupa od 3-4 aktivista koji rade pod uticajem pomenute dvojice. U Leskovcu postoji jo{ pedesetak ~lanova
koji povremeno dolaze na sastanke i pla}aju ~lanarinu, dok prema
wihovim strana~kim spiskovima wihovo ~lanstvo broji oko 200 qudi. Ovome treba dodati da na podru~ju Grdelice, SO Leskovac, postoji grupa od pedesetak pripadnika SRS od kojih su na propagandnom planu aktivna 4-5 lica. U ostalim mestima na na{em podru~ju
nema izra`ene aktivnosti ~lanova SRS, dok se u Vlasotincu predsednik Odbora SRS \eki} Dragan, na{ PO po srpskom ekstr. i ter.,
pod uticajem mera RDB u potpunosti pasivizirao i distancirao od
istomi{qenika u Leskovcu, {to je uticalo i na pasivizaciju ostalih ~lanova kojih ima oko 20. Broj pripadnika stranke varira i ne
mo`e se kona~no odrediti zbog ~estog i stalnog mewawa strana~ke
pripadnosti nekih ~lanova ali je evidentno da nije veliki {to se
potvrdilo kod akcije prikupqawa potpisa pristalica za razne peticije kada, i pored svih napora aktivista, nije prikupqeno vi{e od
stotinak potpisa, pa su morali da falsifikuju spiskove prepisivawem imena iz telefonskog imenika. Zbog malobrojnosti, slabe organizovanosti i neaktivnosti ~lanstva, preokupiranosti li~nim
problemima i me|usobnih sukoba za prevlast unutar stranke, ne
predstavqaju ve}u dru{tvenu opasnost. Me|utim, zbog svoje agresivnosti i ekstremnosti pojedinaca u odre|enom trenutku, posebno ako
do|e do socijalnih nemira zbog te{ke ekonomske situacije, {to i
o~ekuju, mogu da iskoriste nastalu situaciju u pravcu ostvarewa svojih ciqeva. U ovom periodu su se opredelili za sistem “gandijevskog
pasivnog otpora stanovni{tva” {to najavquju za predstoje}i miting opozicije kada }e ulicama Beograda defilovati veliki broj
qudi mirno i bez provokacija. Tako|e su se opredelili za aktivnosti na popularizaciji stranke, pove}awu brojnosti i animirawu
~lanstva, a deklarativno prihvataju politi~ki oblik borbe za
vlast uz kori{}ewe nezadovoqstva naroda i eventualnih gre{aka
ili nea`urnosti dr`avnih organa. Rade}i na popularizaciji i {irewu uticaja SRS, Kosti} u dogovoru sa Mladenovi}em namerava da
se vi{e aktiviraju i u|u me|u radnike kako bi na najboqi na~in iskoristili wihovo nezadovoqstvo. Smatraju da je pogodna prilika za
to februarski {trajk radnika u DP “Inkol”, Leskovac, do koga je
do{lo zbog nere{enih finansijskih i kadrovskih problema, pa su
svoju povezanost sa pojedincima iz {trajka~kog odbora iskoristili
za pru`awe politi~ke podr{ke {trajka~ima i agitovawe u korist
496
svoje stranke me|u radnicima. O~ekuju da }e do sli~nih pojava do}i
i u ostalim leskova~kim preduze}ima i spremni su da i tamo uti~u
na doga|aje preko svojih qudi. Kosti} se direktno ume{ao i u doga|aje na podru~ju sela D. Brijawe, SO Leskovac, gde ve} du`e vreme
postoji problem oko povra}aja zemqe seqacima, jer grupa lica pru`a otpor sprovo|ewu odluka dr`avnih organa. Po~etkom 1995. godine, najaktivniji predstavnici ove grupe Jovanovi} Stojan, dugogodi{wi ~lan SRS i Stankovi} Branislav, Stojkovi} Dobrivoje i Stojanovi} Jovan, ~lanovi SRS, stupaju u kontakt sa Kosti}em tra`e}i
od wega podr{ku da ovaj problem dignu na {to ve}i politi~ki nivo
uz obe}awe novih ~lanova stranke i bira~a sa ovog podru~ja, dok se
Kosti} zalo`io da im obezbedi pravnu pomo} i politi~ku potporu.
Ohrabrena ovakvom politi~kom podr{kom, ova lica postaju agresivna a problem poprima ozbiqne razmere sa politi~kom pozadinom, pa smo protiv navedene ~etvorice podneli dve krivi~ne prijave zbog ugro`avawa sigurnosti i samovla{}a.
U ranijem periodu ekstremisti su, uz kori{}ewe ilegalnih i
legalnih metoda, zagovarali i radili na ru{ewu postoje}e vlasti u
Srbiji koju krive za sve neda}e srpskog naroda. Organizovawe i naoru`avawe paravojnih formacija je bilo na nivou propagndne aktivnosti i ne raspola`emo podacima da je takvih jedinica bilo na
ovom podru~ju. U toku 1994. godine, i naro~ito 1993. godine, jedan
broj ekstremista je dobrovoqno, organizovano odlazio na rati{ta
preko Ratnog {taba S^P Leskovac radi nabavke oru`ja i sticawa
materijalne koristi pa je, po povratku na ovaj teren, doneo sa sobom
odre|enu koli~inu oru`ja i municije radi prodaje ili ilegalnog
posedovawa. Ne{to ovog oru`ja i opreme smo samostalno ili u saradwi sa RJB oduzeli a prema izvr{iocima su preduzete zakonske
mere. Osim toga, februara 1994. godine, u Leskovcu su na kazne zatvora osu|eni akteri teroristi~kog napada na kamp izbeglica iz
BiH u V. Kopa{nici, SO Leskovac, a radi se o ekstremnim pripadnicima S^P, Mihajlovi} Draganu iz Leskovaca, Deni} Draganu iz
Bojnika, Mili} Ili}u iz Leskovca i Kr{ikapa Bla`u iz Mojkovca
protiv kojih je na{ centar, novembra 1993. godine, podneo krivi~nu
prijavu. Kosti} se tom prilikom ogradio od postupka ovih lica ali
je naknadnim op. radom utvr|eno da je isti bio jedan od inicijatora
napada.
Opredeliv{i se za politi~ki oblik borbe za vlast, ~elnici
SRS na ovom terenu decidno izjavquju da stranka nema paravojnu organizaciju i da se ~ak vi{e ne bavi ni slawem dobrovoqaca na rati{ta. [to se ti~e me|usobne povezanosti ekstremista, raspola`emo
497
podacima da su u ranijem periodu bili povezani sa istomi{qenicima u Beogradu, Ni{u i Zaje~aru, dok u posledwe vreme odr`avaju
kontakte samo sa centralom u Beogradu.
Na osnovu iznetog, mo`e se proceniti da }e pripadnici SRS nastaviti borbu za vlast prvenstveno politi~kim sredstvima uz kori{}ewe pa i izazivawe eventualnog nezadovoqstva naroda. U tom
pravcu radi}e na pove}awu rejtinga stranke me|u stanovni{tvom
tra`e}i mogu}eg saveznika za ru{ewe aktuelne vlasti me|u ostalim opozicionim strankama i na taj na~in }e se pripremati za budu}e izbore. Mada tvrde da nema organizovanog formirawa i naoru`avawa paravojnih jedinica, pojedinci }e nastaviti da se individualnim poku{ajima, kupovinom ili dono{ewem sa rati{ta, ilegalno snabdevaju oru`jem “potrebnim za odre|eni momenat”.
Kucano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RSDB V uprava
1 h Centru
Analiti~ar,
A. Spasi}
MDCXXVIII
MUP Republike Srbije
II uprava RDB
Dr`avna tajna
Beograd, 10. 4. 1995, vreme 14,40
Broj informacije: 486
Broj strana: 4
Informacija
Dana 10. 4. 1995. godine, u 10,30, razgovaraju Jovanka Je{i} iz Beograda i Sula (Bo`i}) iz kabineta Fikreta Abdi}a.
Sula ka`e da je kontaktirao sa Raki}em u vezi kamiona koji su
pre{li na teritoriju Bosanske Ra~e i dodaje da je neko (ka`e ime
ali se ne razume, mo`e biti Asim) ve} obavestio o dolasku kamiona
ali na pogre{an telefon, na telefon koji “nije dozvoqen”, pa s tim
u vezi tra`i kooperativnost izme|u te osobe i Jovanke, jer se ovako
ne sme raditi. Navodno, Asim je uzeo jedan privatni telefon koji se
ne sme zvati i javio da su kamioni pre{li u Bosansku Ra~u.
498
Jovanka se ~udi za{to je Asim (?) to javqao, jer je bio obave{ten
da je Jovanka ve} javila Suli. Sula tra`i broj telefona Brace Kertesa i Jovanka diktira – 695-025, to je wegov li~ni telefon, a broj
telefona Brane Kne`i}a (Kne`evi}) upravnika carinarnice je
695-287.
Jovanka se jutros sa Kertesom i Kne`i}em ~ula i oni su je obavestili da oko tih kamiona ima jo{ problema, da to mora jo{ sa~ekati. Ina~e, u kamionima su pra{ak, pivo, vo}e... Jovanku sve ovo
nervira i misli da sve i najvi{e zavisi od @ike Raki}a, jer pivo
stoji na Srpskoj Ra~i a {e}er i vo}e je na bosanskoj Ra~i. Jovanka
daqe ka`e da su kamione zaustavili i carina i policija.
Suli ni{ta nije jasno, za{to se zaustavqaju i zadr`avaju kamioni koji imaju sve oznake da su u tranzitu, kao i to ko je krajwi korisnik. ^udi se ovakvom ishodu jer, kako sam ka`e, Kertes je obe}ao
sve. Sula tra`i od Jovanke da opet nazove Kertesa i da mu prenese
da je Sula zvao i tra`io da se anga`uje u vezi kamiona onako kako je
obe}ao i da nazove Asima (ili Akima) da nikada vi{e ne okrene
“onaj broj”.
U 10,39, Sula se javqa Kne`evi}u u Beograd i pita kako da kontaktira sa (? ne ~uje se ime) a Kne`evi} daje broj telefona u Kninu
050-60-161 govore}i da je to “wegov” direktni telefon.
U 10,43, razgovaraju Dragan i Jadranka (mislimo da je Be~ u pitawu). Dragan tra`i Dinu zbog nekih otpremnica ali je ova u Beogradu i vra}a se za par dana. Zatim, Dragan pita da li je i Braco Kertes u Beogradu. Jadranka ga obave{tava da jeste i da tamo mo`e na}i
i Dinu. Dragan }e pozvati Beograd.
U 10,44, Dragan zove Bracu, sagovornica ga obave{tava da nije tu,
zvali su ga i iz firme {to o~ito zna~i da nije ni tamo i dodaje da je
sa Dinom oti{ao najverovatnije u grad.
U 10,48, Sula tra`i Bracu u kancelariji, ovaj nije tu i Sula ka`e da ga treba obavestiti da se hitno moraju ~uti.
U 10,58 kona~no razgovaraju Sula i Braco.
Braco je neraspolo`en i “nikakav”, kako sam ka`e, od jutros poku{ava sa “onim” stupiti u kontakt ali ne uspeva da uspostavi vezu
jer je “ovaj” stalno zauzet ili nema vremena, ~ak se ni sekretarica
ne javqa nego neki mu{karac.
Sad Sula obja{wava gde je zastalo sa prolaskom kamiona, da
tranzit ne dozvoqavaju “oni Bracini”, Braca se ~udi za{to ne daju
i ka`e – koji moji, u p... materinu.
Braca pita Sulu je li zvao “gore u {umu”, Sula je zvao Raki}a koji
je rekao da }e danas re{iti ali Sula nema mnogo poverewa dok ne vidi.
499
Braco se pla{i da roba ne propadne, pita jesu li qudi koji su zaustavili kamione telad i konstatuje da su stvarno “{umari” i da se
uvek na|e neko m... koje zadr`ava.
Sula }e sada zvati “~oveka” koga Kertes juri celo jutro, prene}e Bracinu poruku da ga je tra`io, da je ostavio ~ak i poruku da mu
se “~ovek” javi pejyerom ali ni{ta od toga. Misli da je “~ovek” verovatno zauzet poslovima ali bi morao da odvoji par minuta vremena da ka`e kako daqe, da da kakve upute.
Sula }e daqe “gawati ~oveka” i ka`e da su kamioni od petka na
bosanskoj strani, ~ekaju, iako je sa Kozi}em dogovoreno da se kao
tranzitna roba propuste.
U 11,22, razgovaraju gospodin Mikuli} i Sula.
Mikuli} je dao nare|ewe da se utovari plin i da ide na Dvor pa
kada se bude pre{lo dole, jo{ nije zavr{eno, bi}e usmereno prema
Kladu{i, a danas se re{ava problem cigareta koje }e i}i preko “Gavrilovi}a”. Mikeli} je upoznat da kamioni ~ekaju na bosanskoj strani, a Sula ka`e da }e Fikret direktno kontaktirati sa Kertesom, a
da je on li~no kontaktirao Raki}a tim povodom.
Sula ima problema sa gorivom pa pita mo`e li se posuditi za setvu bar 10 tona.
Mikeli} misli da ne mo`e ni{ta da se uradi dok ne ode do Dvora, jer se jo{ uvek nalazi na prelazu, nije jo{ stigao do Dvora.
^u}e se opet kasnije.
Dana 10. 4. 1995. godine, u 8,51, razgovarali su Rasim Deli} i
Atif Dudakovi}.
Dudakovi} se jo{ uvek lo{e ose}a zbog udesa koji je imao, danas
nema nikakvih posebnih dejstava osim sporadi~nih. Ostaje problem
transporta rawenika koji je Deli}u ve} poznat. Deli} }e poku{ati
da problem re{i sa Irfanom (Qubqanki}em verovatno) ali nije
zadovoqan saradwom.
U vezi sino}weg razgovora, Deli} je aktuelizirao maksimalno
sve ono o ~emu su pri~ali i ka`e da mo`e da obezbedi 800 jednog i
800 drugog sa ~im je Dudakovi} jako zadovoqan, jer to bi mu taman odgovaralo da “opremi”...
Dudakovi} sada saop{tava svoju procenu situacije, govore}i da
Abdi} pritiska ali da on li~no nije zabrinut jer }e prona}i metod
da ga neutrali{e, a vide}e {ta Srbi iz SAO Krajine pripremaju. U
jednom trenutku Dudakovi} je, ti{e nego obi~no, konstatovao da je
dosta slo`ena situacija.
Dana 10. 4. 1995. godine, u 10,55, Kemal Mufti} daje intervju Radiju 101 u Zagrebu, a povod je poseta grupe Srba iz Beograda Sarajevu.
500
Kemal obja{wava da nije novina da je veliki broj srpskih intelektualaca, uglednih qudi u Sarajevu okupqen u Srpsko gra|ansko
ve}e, jednu nevladinu organizaciju. To su qudi koji BiH smatraju
svojom zemqom, domovinom, tu `ive, tu su ve}inom ro|eni. Karayi},
u stvari, vlada sa brojem Srba mawim od polovine ukupnog broja Srba u BiH. Narod je shvatio da jedna partija ne mo`e predstavqati
ceo jedan narod pa makar to bila i Karayi}eva bratija. Gosti u poseti Sarajevu, ~ini se da imaju jako jasne stavove u tom pogledu i iza
wih ne stoji ~itava vojna ma{inerija kao iza Karayi}a.
Kemal najavquje odlazak grupe Srba iz srpskog gra|anskog ve}a
u Ameriku gde bi trebalo da ka`u pravu istinu o ~emu se radi u BiH
i koji bi trebalo da razbiju ono {to pi{u mediji u svetu o podeqenosti tri naroda i sli~no. Od stava zapadnih zemaqa i Rusije zavisi razvoj situacije.
Novinarku zanima da li od wihovog stava zavisi i prijem Srba,
kao konstitutivnog naroda, u sastav federacije. Kemal odgovara da
takav zahtev od strane Srba postoji i da treba da pro|e odre|enu
proceduru, odre|eni politi~ki proces koji zavre|uje pa`wu, a zadwi koji odlu~uje o tome je parlament BiH. Tako|e, konstatuje da Federacija muslimana i Hrvata nije betonirana federacija.
Novinarka pita Kemala da li se zna da kontaktna skupina dolazi za par dana u Sarajevo, jer, kao {to je poznato, Amerika je pritisnula Srbiju da prizna BiH {to pre zbog eventualnog izbijawa jo{
`e{}ih sukoba. Taj proces sa Hrvatskom je malo zastao, konstatuje ona.
Kemal ka`e da je obave{ten o dolasku Kontakt grupe u Sarajevo, s tim {to prvo idu u Beograd. Pritisak na Srbiju je dosta jak
{to je sasvim logi~no jer ~itav svet misli da je to jedini put ka miru. Plan kontaktne skupine muslimanska strana je dosta te{ko prihvatila ali je to uradila u ciqu mira. Sam Slobodan Milo{evi},
ka`e Kemal, je zapo~eo jednu radwu sa Karayi}em, Mladi}em i Marti}em, ali je propustio da uradi zapo~eto do kraja, prema tome Milo{evi} mora misliti na interese zemqe Srbije, pritisnute sankcijama, pritisnute nezadovoqstvom svetske zajednice zbog nepopustqivosti Slobodana Milo{evi}a. Mufti}u se ~ini da Slobodan
Milo{evi} nema drugog izbora, ili da prizna BiH, odnosno plan
Kontakt grupe ili da odstupi {to se ~ini mawe verovatnim, jer nije ~ovek koji bi prepustio vlast.
Intervju se zavr{ava a Kemal dodaje da se nastavqa grantirawe
Sarajeva, ju~e je bilo nekoliko mrtvih i rawenih, zlo~ini nad civilima se nastavqaju i vrlo je te{ko govoriti o jednom delu rati{ta.
Velika mogu}nost od odmazde nad civilima postoji.
501
Dana 10. 4. 1995. godine u, 12.00, razgovaraju Tatjana Quji} Mijatovi} iz Be~a i Alija Izetbegovi}.
Tatjana je krenula avionom u Sarajevo na Skup{tinu ali su avion ga|ali pa je morao da se vrati, a pre toga zbog java{luka u Ambasadi u Be~u morala je da odlo`i put ali o tome ne mo`e telefonom.
Tatjana je bila u Gorwem Vakufu, obavila je dosta kontakata,
imala je neprijatnosti od jednog HDZ-ovaca i pri~a}e o tome Aliji
u li~nom kontaktu.
Tatjanu je zvala g-|a Soni Hant kojoj je prenela ono {to je Alija poru~io, i ona moli ne{to u vezi ambasadora BiH u Americi, Alkalaja jer ima intervenciju ~ak i Vizentala da se Alkalaj ne smeni
sa du`nosti. Tatjana ka`e da joj je prene{eno da oni u Americi smatraju da ga ne bi trebalo pomerati. Tatjanu zbog toga svaki dan zovu,
u`asna je urgencija da se Alkalaj ne smeni.
Alija ka`e da je nevoqa u tome {to su Hrvati navalili na to mesto i ve} se dugo odugovla~i taj problem. Alija je objasnio Alkalaju situaciju, on shvata i bi}e postavqen za glavnog ambasadora za Ju`nu Ameriku, najverovatnije Brazil.
Alija moli Tatjanu da situaciju objasni g-|i Hant i ka`e joj da
bi Hrvati jedva do~ekali da muslimani ne povuku Alkalaja da bi sve
druge probleme ostavili po strani.
Tatjana iznosi svoje vi|ewe o situaciji a to je da “ovi” (Amerikanci) uop{te nisu za to da “~ovek koji je planiran” do|e (Hrvat).
Alija pretpostavqa da nisu za wega.
Kraj informacije
MDCXXIX
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94684
Po~etna pozicija: 771D02
Krajwa pozicija: 771D07
Delovodni broj dokumenta: 23398
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar resora dr`avne bezbednosti
Vrawe
Br. 538
502
10. 4. 1995.
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resoru dr`avne bezbednosti – V upravi – Beograd
U prilogu akta dostavqam Presek saznawa o aktivnosti ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe, na podru~ju CRDB Vrawe.
Zamenik na~elnika Centra,
Zoran Sto{i}
MUP RS – Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Vrawe
Srpski ekstremizam i terorizam
10. 4. 1995. godine
Aktivnost ekstremista iz SRS
sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe
i naoru`avawe na podru~ju CRDB Vrawe
Neprijateqska aktivnost sa pozicija srpskog ekstremizma i terorizma na podru~ju CRDB Vrawe, ispoqava se kroz aktivnost ekstremnih pojedinaca i grupa i wihove verbalne napade na zvani~ne i
legalne organe vlasti i zagovarawe i pozivawe na nasilnu promenu
sistema. Svoju aktivnost na tom planu najvi{e iskazuju ekstremisti
iz okvira SRS, u prvom redu Stojmenovi} Jovica, poslanik SRS iz
Bujanovca, Mladenovi} Zlatko, predsednik MO SRS u Vladi~inom
Hanu, Popovi} Miodrag, komandant ~etni~kog odreda u Trgovi{tu,
svi PO po SET-u kod ovog centra, kao i Kmetovi} Traj~e, iz Skopske Crne Gore, koji boravi na podru~ju Centra i za koga ovaj centar
vodi pomo}ni dosije po SET-u. Kao glavni organizator, koordinator i usmeriva~ aktivnosti ovih i drugih ekstremista je Branislav
Vaki}, poslanik SRS iz Ni{a i Jovica Stojmenovi}, koji se javqa
kao produ`ena ruka Vaki}a.
Poja~ana i organizovanija aktivnost ekstremista iz redova
SRS po~iwe jula meseca 1993. godine, kojom prilikom je u selu Kozji Dol, op{tina Trgovi{te, odr`an parastos pripadnicima S^P
poginulim za vreme Drugog svetskog rata. Ovom skupu je prisustvovalo oko 40 ~lanova a gosti su bili Stojmenovi} i Vaki}, koji je u
svom govoru dao instrukcije za omasovqavawe ~lanstva i prikupqawe sredstava za izgradwu spomen obele`ja poginulim ~etnicima
ovog kraja, kao i daqim aktivnostima S^P. Nakon ovog doga|aja, dana 19. 8. 1993. godine, na verski praznik “Preobra`ewe”, u navede503
nom selu u prisustvu oko 50 gra|ana, me|u kojima su bili Vaki} i
Stojmenovi}, kao i dva savezna i tri republi~ka poslanika SRS sa
juga Srbije i Kosova, postavqen je nadgrobni spomenik na grob Petru{a Stefanovi}a, ~etni~kog komandanta za vreme Drugog svetskog rata. Na ovom skupu formirana je paravojna formacija ^etni~ki odred p~iwskog kraja sa oko 40 ~lanova. Za komandanta odreda
progla{en je Miodrag Popovi} iz sela Kozji Dol. Tom prilikom,
Popovi}a je u ~in ~etni~kog poru~nika unapredio Vaki}, koji je na
ovom skupu odr`ao govor i istakao da je ciq formirawa odreda navodno za{tita srpskog stanovni{tva u BJRM, a odred bi u~estvovao
i u eventualnim sukobima na Kosovu. Me|utim, osim formalnog pravqewa spiska ~etni~kog odreda, druge aktivnosti u tom pravcu nisu
evidentirane. Nakon toga, grupa ekstremista iz redova SRS u selu
[iroka Planina, op{tina Trgovi{te, suprotstavila se locirawu
karaule VJ u ovom selu i kasnije ometala aktivnosti ove karaule, na
{ta je reagovano i spre~ene su daqe ovakve aktivnosti ekstremista.
Ne po{tuju}i rezultate izbora, ekstremisti ove stranke, uz
primenu pritisaka i pretwi, u jednom trenutku uspeli su da osvoje
lokalnu vlast u op{tini Trgovi{te ali samo za kratko vreme. Jedan
od glavnih nosilaca ove aktivnosti na podru~ju op{tine Trgovi{te je Popovi} Miodrag, komandant ~etni~kog odreda, nad kojim je
zavedena PO. Radi se o ekstremisti koji je, kao dobrovoqac SRS,
bio na rati{tu u isto~noj Slavoniji i sa sobom doneo izvesnu koli~inu oru`ja i municije. Popovi} zagovara nasilnu promenu vlasti
u Republici Srbiji i u svojim istupima omalova`ava i preti pripadnicima VJ. Novembra meseca 1994. godine, do{lo je do fizi~kog
obra~una izme|u grupe ekstremista na ~elu sa Popovi}em i pripadnika VJ, nakon provokacije pripadnika VJ od strane ~lanova SRS,
kojima je, nakon toga, podneta prekr{ajna prijava od organa JB.
Na podru~ju op{tine Vladi~in Han tako|e je izra`ena neprijateqska aktivnost srpskog ekstremizma i terorizma od strane ekstremista iz redova SRS. Svojim ekstremnim dr`awem i pona{awem
posebno se isti~e Mladenovi} Zlatko, nad kojim ovaj Centar vodi
PO. U svojim istupima zagovara obarawe postoje}eg sistema nasilnim putem, fizi~ku likvidaciju, odnosno atentat na predsednika
Republike i druge visoke politi~ke rukovodioce zemqe, organizuje
rasturawe plakata kojima se {iri defetizam i nepoverewe prema
aktuelnoj vlasti, zala`e se za bojkot i minirawe ekonomskog programa, podr`ava ekstremiste svoje stranke i ekscese koje izazivaju,
504
pri`eqkuju}i izbijawe gra|anskog rata u Srbiji, kada vidi {ansu
za preuzimawe vlasti. Na ovoj platformi okupio je jedan broj ekstremista sa podru~ja Vladi~inog Hana i me|u wima zagovara stvarawe ogranka paravojne formacije S^P-a, koja bi se anga`ovala za
obarawe postoje}e vlasti kada se za to uka`e prilika. U tom pravcu
planira materijalno opremawe, naoru`avawe i iznosi pojedine detaqe o planu wihove navodne aktivnosti u slu~aju izbijawa nemira
{irih razmera, kao {to je osvajawe policijskih stanica, likvidacija pojedinih li~nosti i dr. Tako|e, zagovara otvarawe “Ju`nog
fronta”, tj. osvajawe makedonske teritorije. Povezuje se sa svojim
istomi{qenicima iz Surdulice, Bujanovca i Trgovi{ta, me|u kojima posebnu pa`wu zaslu`uju wegovi kontakti i dru`ewe sa Stojmenovi} Jovicom, poslanikom SRS iz Bujanovca. Preko wega se uglavnom informi{e o planovima i aktivnostima svoje stranke, a i sam
~esto putuje u Beograd gde ostvaruje kontakte sa naju`im rukovodstvom SRS. Stojmenovi} Jovica, predsednik Okru`nog odbora SRS
sa sedi{tem u Bujanovcu, glavni je koordinator aktivnosti ekstremista iz redova SRS na ovom podru~ju. On zagovara ideju o ilegalnom organizovawu i naoru`avawu pripadnika stranke kao i formirawu tajnih spiskova ~lanova stranke na kojima bi bili pripadnici stranke iz redova MUP-a, VJ i rukovodioci dru{tvenih firmi.
Stojmenovi} se zala`e za izazivawe sukoba sa [iptarima na podru~ju Pre{eva, kao i izazivawe incidenata na granici sa BJRM, u
ciqu kori{}ewa situacije za nasilno preuzimawe vlasti u Srbiji.
Ova aktivnost iz redova SRS nailazi na podr{ku i blagonaklon
stav ekstremnijih pripadnika SPC na ovom podru~ju, u prvom redu
Pahomija, vladike vrawske eparhije, koji je do{ao iz biv{e BiH i
koji je aktivan u kontaktu sa Srbima u BJRM, gde podr`ava radikalnu struju i ekstremne pojedince, pripadnike S^P, kojima pru`a
uto~i{te u manastiru Prohor P~iwski, kao {to je to bio slu~aj sa
Kmetovi} Traj~etom, iz Skopske Crne Gore. Wihova zajedni~ka aktivnost, odnosno organizovana saradwa izme|u ekstremista iz redova SRS i SPC do{la je do izra`aja prilikom nasilnog zauzimawa
dela konaka manastira Prohor P~iwski kada je do{lo do uznemiravawa i osude wihovog postupka od strane gra|ana sa ovog podru~ja.
Povremenim dolascima na ove prostore Branislav Vaki} prati
i usmerava aktivnosti ekstremista iz okvira SRS. Vaki} naj~e{}e
boravi na prostoru manastira Prohor P~iwski i pokazuje interesovawe o bezbednosnoj situaciji na ovom prostoru i granici prema
505
BJRM, o ~emu ga redovno informi{u Stojmenovi}, Miodrag Popovi} i Kmetovi}. Vaki} je wima sugerisao da daqe aktivnosti treba
usmeriti na izazivawe provokacija [iptara koji se nalaze na podru~ju Pre{eva i da nailazi vreme skorog obra~una sa wima. Namera mu je izazivawe incidenata na podru~ju BJRM, odnosno napada na
stanice milicije i pripadnike ARM i sl. Isti~e da su rukovodioci SRS du`e vreme u kontaktu se pojedinim visokim oficirima JA
od kojih dobijaju poverqive informacije i koji }e im pomo}i u svrgavawu vladaju}e stranke. Kona~an ciq ekstremista iz redova SRS
i wihovih istomi{qenika sa ovih prostora je osvajawe vlasti po
svaku cenu. Nakon hap{ewa Vojislava [e{eqa, Stojmenovi} je iz
Beograda doneo plakate sa [e{eqevim likom, na kojima se predsednik Republike osu|uje i optu`uje da je izdao nacionalne interese.
Plakate su rasturali ekstremisti SRS na podru~ju Trgovi{ta, Bujanovca i Vladi~inog Hana. Ekstremisti iz redova SRS isti~u da }e
se u Republici Srpskoj ustoli~iti kraq koji }e, tako|e, biti zainteresovan da se postoje}a vlast u Srbiji sru{i i stvori jedinstvena
srpska dr`ava na ~elu sa kraqem i u tome }e radikalima u Srbiji
pomo}i radikali iz Republike Srpske, koji }e blagovremeno biti
preba~eni u Srbiju. Isti~u da }e deo novca koji su dobili iz inostranstva za potrebe rada stranke, usmeriti na finansirawe nezavisnih sindikata u ve}im preduze}ima, ~iji bi rukovodioci izveli
radnike na ulice i izazvali nemire i to, pre svega, u ve}im gradovima {to bi iskoristili za nasilno osvajawe vlasti. Me|utim, na
glavnom odboru stranke, 4. 2. 1995. godine, dogovoreno je da se za sada ne preduzimaju radikalne mere na planu nasilnog obarawa re`ima kako je planirano, ve} }e se ostvarewe tog ciqa najpre poku{ati
politi~kim putem. Naime, wihov je zakqu~ak da }e najpre u Krajinama do}i do obarawa postoje}eg re`ima na vanrednim izborima, a
nakon toga }e i opozicija u Srbiji tra`iti vanredne lokalne a potom i republi~ke izbore. Ukoliko do vanrednih izbora ne do|e, ekstremisti SRS }e se organizovati da na drugi na~in svrgnu postoje}i re`im, ukqu~uju}i tu i silu.
Rade}i na suprotstavqawu delovawu ekstremista iz redova SRS,
CRDB Vrawe je zaveo tri PO, tako|e vodi pomo}ni dosije nad Kmetovi}em, koji je, nakon incidenta u manastiru Prohor P~iwski i
intervencije organa JB, konspirativno priveden. Kmetovi}a je sudija za prekr{aje kaznio kaznom zatvora od 30 dana zbog neprijavqivawa mesta boravka kao stranog dr`avqanina i 20 dana zbog reme}a506
wa javnog reda i mira, i izrekao mu meru proterivawa iz SRJ. Kmetovi}u je, od strane RDB, izvr{en pretres stana kojom prilikom je
prona|ena jedna bomba ka{ikara i 17 pi{toqskih metaka. Rad na
ovom slu~aju je u toku.
Iako ekstremisti iz redova SRS na podru~ju Centra nemaju veliki broj pristalica, oni mogu biti zna~ajan remetila~ki faktor
s obzirom na polo`aj Centra, odnosno na aktivnost bugarskih i albanskih ekstremista, odnosno blizine dveju granica. U narednom periodu o~ekuje se daqa aktivnost ekstremista iz redova SRS. Ona }e
zavisiti od daqeg ishoda situacije, odnosno stava me|unarodne zajednice u re{avawu krize u biv{oj Jugoslaviji, od socijalnog i ekonomskog polo`aja naj{ireg sloja stanovni{tva, kao i stepena aktivnosti nosilaca aktuelne vlasti na re{avawu goru}ih pitawa, i
o~ekuju se daqi poku{aji i akcije ekstremista za ostvarewe wihovih ciqeva.
Kucano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB V uprava
1 h Centru RDB Vrawe
Analiti~ar CRDB Vrawe,
Neboj{a Nedeqkovi}
MDCXXX
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
11. 4. 1995.
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94507
Po~etna pozicija: 758A05
Krajwa pozicija: 758B01
Delovodni broj dokumenta: 23007
Broj snimaka: 9
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar resora dr`avne bezbednosti
U`ice
Br. 546
507
10. 4. 1995.
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, Resor dr`avne bezbednosti V uprava, Beograd
Veza: Va{ dopis SP. br. 17300 od 18. 3. 1995. godine
U prilogu dopisa dostavqamo vam prilog za izradu teme “Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”.
Prilog: 1.
Pisano u 2 primerka.
Dostavqeno:
1 h naslovu
1 h ovom CRDB
Na~elnik Centra RDB,
Jakov Soki}
Centar resora dr`avne bezbednosti
U`ice
Strogo poverqivo
Sp. 546
“Aktivnost ekstremista iz SRS,
sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe
i naoru`avawe”
– prilog za izradu analiti~ke teme –
U`ice, 10. aprila 1995. godine
Programskom orijentacijom CRDB U`ice za 1994. i 1995. godinu, jedan od zadataka radnog anga`ovawa bio je pra}ewe, sagledavawe
i presecawe ekstremisti~ke delatnosti sa pozicija muslimanskog,
srpskog, strana~kog i drugog ekstremizma, kao i ekstremizma iz redova verskih zajednica koje na ovom prostoru egzistiraju.
Iako je u protekloj godini, kao i u prvom tromese~ju ove godine,
prioritet u suprotstavqawu ekstremizmima dat delovawu muslimanskih ekstremista i secesionista na podru~ju op{tina Prijepoqe, Priboj i Nova Varo{ (pri ~emu je prikupqen i najve}i broj operativnih saznawa, a uz to preduzete i konkretne mere i radwe RDB
na presecawu ovog delovawa, pre svega na paravojnom organizovawu
i ilegalnom naoru`avawu), kao jednom od bezbednosno najaktuelnijih problema na podru~ju, operativno anga`ovawe je bilo usmereno
i na kontinuirano pra}ewe i sagledavawe delatnosti ekstremista
508
iz srpske nacionalne, strana~ke i verske sredine. U tom smislu, posebno zna~ajni rezultati su ostvareni na planu pra}ewa i sagledavawa aktivnosti paravojne grupacije “Beli orlovi” na podru~ju
Priboja, pre svega na u~e{}u wenih pripadnika u organizovawu ilegalnih kanala za {verc oru`ja i municije, kao i na izuzimawu istog
od pripadnika ove grupacije i drugih ekstremista na {irem podru~ju Priboja. Pored toga, radwama i merama RDB u proteklom periodu otkrivena je i oduzeta izvesna koli~ina oru`ja i municije i druge opreme od lica srpske nacionalnosti sa {ireg podru~ja CRDB
U`ice – Ivawica, Ariqe, Po`ega, Bajina Ba{ta, koje je uglavnom
poreklom sa rati{ta u biv{oj BiH, gde su ova lica boravila kao
pripadnici JNA ili dobrovoqci. Bezbednosni zna~aj ovih radwi i
mera RDB ogleda se u ~iwenici da su navedena lica naj~e{}e iz sredina sa srpskom ekstremnom nacionalisti~kom obojeno{}u pod jo{
uvek jakim optere}ewem pro{losti (krajevi sa izra`enim ~etni~kim pokretom DM u toku Drugog svetskog rata). Kao takva, iako politi~ki neorganizovana, ova lica su potencijalni pripadnici paravojnih organizacija koje bi ekstremisti iz opozicionih politi~kih stranaka u datom momentu formirali i upotrebili u borbi za
obarawe aktuelne vlasti, ili za izazivawe politi~ke nestabilnosti u zemqi.
Naporedo sa navedenim aktivnostima CRDB U`ice, kontinuirano je pra}eno i delovawe ekstremista iz drugih ekstremnih organizacija opozicione orijentacije, kao {to su Srpska garda (obe
frakcije) iz Po`ege, Srpski ~etni~ki pokret sa podru~ja Kosjeri}a, Po`ege i Ivawice, te pojedinih ekstremista iz redova drugih
opozicionih politi~kih stranaka (pre svega SPO i SRS). Prisutna operativna saznawa, iako malobrojna i neznatna, ukazuju da Srpska radikalna stranka na ovom podru~ju deluje, pre svega, kroz rad
okru`enih, op{tinskih i mesnih odbora, uglavnom po instrukcijama Centrale, odnosno Glavnog odbora SRS u Beogradu, u sklopu wihove redovne politi~ke aktivnosti, ali i kroz pojedine povremene
akcije ekstremnog karaktera, kroz koje dolazi do izra`aja i aktivnost pojedinih ekstremista.
Prema raspolo`ivim operativnim saznawima, jedna od zna~ajnijih akcija ekstremista iz redova SRS tokom 1994. godine bila je
organizovawe prikupqawa potpisa gra|ana za peticiju kojom se zahtevalo osloba|awe dr Vojislava [e{eqa od daqeg izdr`avawa kazne zatvora. Organizovawe potpisivawa peticije nalo`io je predsednik Okru`nog odbora SRS Luka Mitrovi}, profesor iz Bajine
509
Ba{te, a po nalogu Centrale iz Beograda. Istovremeno, Okru`ni
odbor SRS U`ice sprovodio je pripreme za organizovan odlazak
svojih ~lanova i simpatizera na protestni miting u Beograd, koji je
trebalo da se odr`i na U{}u u neprekidnom trajawu od 17. do 20. novembra 1994. godine.
Izra`enije i aktivnije delovawe SRS registrovano je po~etkom i u prvom tromese~ju ove godine. U organizacionom pogledu, wihova aktivnost je usmerena na formirawe novih mesnih odbora, koji se teritorijalno poklapaju sa postoje}im mesnim zajednicama. Do
1995. godine, na podru~ju U`ica postojalo je pet mesnih odbora, a u
prvom tromese~ju ove godine formirana su jo{ dva MO (Kr~agovo i
Terazije).
Po~etkom 1995. godine, Op{tinski odbor SRS je uveo i reviziju ~lanskih karti, a prema operativnim podacima, imaju i strana~ki list koji se distribuira iz Beograda. Ra~unaju}i na mogu}nost
raspisivawa prevremenih parlamentarnih izbora, kao i izbora za
lokalnu samoupravu, koji bi bili rezultat pritiska svih udru`enih
opozicionih snaga, anga`ovawe ekstremista iz SRS u ovom periodu
naro~ito je usmereno na uspostavqawe kontakata i veza sa ostalim
parlamentarnim opozicionim strankama, u vezi dogovora za “zajedni~ki nastup” prema SPS-u i aktuelnoj vlasti u Skup{tini Republike Srbije, kao i van we (kao {to su protestni mitinzi). Tako je
na proslavi krsne slave Srpske radikalne stranke (Sv. Tri Jerarha,
12. 2. 1995.) u Kosjeri}u, kojoj su prisustvovali predstavnici op{tinskih odbora SPO, DS, DSS i ^etni~kog ravnogorskog udru`ewa za Kosjeri}, izme|u ostalog, postignut dogovor predstavnika
svih pomenutih stranaka i organizacija da wihovi op{tinski odbori za Kosjeri} u potpunosti podr`e eventualni dogovor – sporazum
svih opozicionih stranaka u Beogradu oko organizovawa protestnih skupova u Beogradu, te da oni sa svoje strane organizuju {to masovniji odlazak svojih ~lanova i pristalica na iste. Istovremeno,
na predlog Rogi} Bo{ka, jednoglasno je prihva}eno da se na nivou
op{tine Kosjeri} sa~ine spiskovi svih ~etnika – “boraca od 1941.
godine”, te da se za wih zahteva isti status i tretman kao i za borce
NOP-a. Na podru~ju U`ica, ekstremisti iz redova SRS naro~ito
bliske veze i kontakte ostvaruju sa Demokratskom strankom, koja je
nedavno u U`icu otvorila svoj “informativni centar”. U sklopu
navedenih aktivnosti na udru`ivawu opozicionih snaga, prisutna
su operativna saznawa o sve u~estalijim kontaktima ekstremnih
pripadnika SRS (prvenstveno wenih lidera dr Vojislava [e{eqa
510
i Tomislava Nikoli}a) sa ekstremnim pripadnicima UGS “Nezavisnost”. U tom smislu, posebno su indikativni wihovi kontakti sa
Milojem Igwatovi}em (OO), predsednikom metalske grane UGS
“Nezavisnost” iz Vaqaonice bakra i aluminijuma u Sevojnu. Tako su,
u posledwa tri meseca, registrovani wihovi kontakti na dogovarawu zajedni~kog organizovawa protestnog mar{a pripadnika metalske grane UGS “Nezavisnost” u Beogradu, organizovawa zimske {kole za ~lanove i aktiviste UGS “Nezavisnost” na Zlatiboru, odr`avawa mitinga SRS u Beogradu i ^a~ku, kao i radi koordiniranog nastupa u Skup{tini Republike Srbije u vezi stavqawa na dnevni red
skup{tinskog zasedawa (vanrednog i redovnog) zahteva metalske
grane UGS “Nezavisnost” povodom “stawa u metalskom kompleksu”,
kojima su lideri SRS dali punu podr{ku.
Prema operativnim saznawima, na podru~ju CRDB U`ice nisu
registrovane militantne aktivnosti ekstremista iz Srpske radikalne stranke, posebno na planu paravojnog organizovawa i naoru`avawa. Ipak, neki podaci su indikativni po tom pitawu. Brojna saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja i municije u rukama lica koja su kao dobrovoqci ili pripadnici biv{e JNA boravili na rati{tu, a poti~u iz sredina koje su odranije poznate kao ekstremne nacionalisti~ke sredine, uz to optere}ene pro{lo{}u (u ovim krajevima je bio tokom Drugog svetskog rata izrazito razvijen ~etni~ki
pokret DM), ukazuju na mogu}nost takvih aktivnosti i na ovom podru~ju. Iako su mnoga od ovih lica politi~ki neorganizovana i `ive
u seoskim sredinama, a neka od wih i kriminogenih sklonosti, u odre|enom trenutku mogla bi biti potencijalni pripadnici paravojnih skupina kakve bi i SRS mogla organizovati. Prema neproverenim operativnim saznawima, izvesna koli~ina oru`ja nalazi se u
rukama ekstremnih ~lanova SRS. U tom smislu indikativan je podatak da su se pojedini ~lanovi SRS, pred organizovawe odlaska na
protestni miting u Beograd za osloba|awe dr Vojislava [e{eqa iz
zatvora, interesovali kod predsednika okru`nog odbora SRS Luke
Mitrovi}a da li je potrebno na miting u Beograd poneti i oru`je
sa sobom. Pored toga, dosada{wa operativna saznawa ukazuju da su
pojedini pripadnici SRS ume{ani u ilegalni {verc oru`ja i municije poreklom sa rati{ta u biv{oj BiH (skelansko rati{te) na
{ire podru~je republike Srbije (Beograd, Vaqevo, Qubovija, [abac, Kragujevac), te da su izvesni kontingent naoru`awa prodali
ili predali ekstremnim ~lanovima SRS, koji su svojevremeno boravili na rati{tu u svojstvu dobrovoqaca. U tom pogledu, bezbedno511
sno zna~ajna su saznawa o aktivnosti Maksimovi} Vladislava (PO)
iz Bajine Ba{te (ranije ~lan SDS u BiH, a od 1991. ~lan SRS), koji
je kao dobrovoqac na skelanskom rati{tu, u sprezi sa dobrovoqcima sa {ireg podru~ja Republike Srbije, ~lanovima Srpske radikalne stranke, i licima iz Republike Srpske (Cvijetinovi} Mom~ilo,
~lan SDS za Republiku Srpsku u Srebrenici, Cvijetinovi} Milun
iz Skelana, biv{i milicionar SM Bajina Ba{ta, Cvijetinovi}
Gojko iz Oboda, Srebrenica, Cvijetinovi} Qubo iz Obada, Derowi}
Miroslav, predsednik SDS za Bratunac i drugo) organizovao prenos, skladi{tewe i distribuciju oru`ja i municije u Republici Srbiji. Maksimovi}eve veze sa ekstremnim pripadnicima SRS su bile
posebno intenzivne tokom 1994. godine, kada je u vi{e navrata kontaktirao sa ovim licima sa podru~ja Kragujevca. Navedena lica, ~iji identitet nije utvr|en, prelazila su na teritoriju Republike
Srpske (Skelane) privatnim vozilima kragujeva~ke registracije
kojima je Maksimovi} prodavao oru`je iz svoje radionice za popravku oru`ja u Skelanima. U navedenoj aktivnosti, prema operativnim
saznawima, zna~ajnu pomo} Maksimovi}u je pru`ila [tuli} Radmila, rodom iz sela @lijepca, op{tina Srebrenica, sada student medicine u Kragujevcu, bliska krugovima dobrovoqaca, ~lanovima
SRS iz Kragujevca, i krugu lica oko Maksimovi}a.
U pogledu paravojnog organizovawa, kao i prijema i prihvata
eventualnih dobrovoqaca (mahom su to pojedina~ni slu~ajevi) u
okviru Odbora SRS na ovom podru~ju ne postoji jasno izgra|en stav
{ta da se radi i kako sa wima da se postupi. Prema operativnim saznawima, sve poslove u vezi upisa i regrutovawa eventualnih dobrovoqaca za rati{te u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini obavqa Centrala, odnosno Glavni odbor SRS u Beogradu preko
svog “referenta” Dra`ilovi} Zorana (on vodi spiskove dobrovoqaca i obavqa sve druge poslove u vezi naoru`avawa i upu}ivawa prijavqenih dobrovoqaca).
Tokom protekle godine, na planu suzbijawa navedene ekstremisti~ke delatnosti, CRDB U`ice je, osim pra}ewa i sagledavawa
iste, preduzeo i niz mera i radwi, pre svega na pronala`ewu i izuzimawu ilegalno posedovanog oru`ja i municije od pripadnika srpske nacionalnosti sa {ireg prostora Centra (Ivawica, Ariqe i
drugo), napred navedenih kao potencijalnih pripadnika paravojnih
organizacija koje bi, izme|u ostalih, mogli organizovati i ekstremisti iz Srpske radikalne stranke. U tom smislu, uzeto je i vi{e izjava po odredbama ZKP, a prema odre|enom broju ovih lica, u sarad512
wi sa RJB, preduzete su i mere odgovaraju}eg zakonskog progona. Na
osnovu raspolo`ivih operativnih saznawa o ekstremnoj aktivnosti
usmerenoj ka ostvarewu ratnog profiterstva, sprezi sa ekstremnim
licima sa podru~ja Republike Srpske, kao i ekstremnim ~lanovima
Srpske radikalne stranke na ilegalnom {vercu oru`ja i municije,
kako za ra~un ekstremista SRS, tako i za ra~un drugih ekstremista
i lica sklonih kriminalu, Maksimovi} Vladislav, zvani Buco, je
obuhva}en merama i radwama RDB kroz status PO sa ciqem rasvetqavawa napred navedenih operativnih podataka i presecawa ove
ekstremisti~ke delatnosti, posebno sa pozicija ekstremizma iz redova SRS.
I pored svih do sada navedenih aktivnosti ekstremista iz Srpske radikalne stranke, saznawa ovog centra ne ukazuju da je ona poprimila karakter masovnosti i ve}eg broja simpatizera i pristalica na ovom podru~ju te se, i kada postoje, svode na individualne i povremene ekstremisti~ke istupe i akte, izuzev redovne aktivnosti
Odbora SRS, koja je u osnovi inicirana i koordinirana odlukama
najvi{eg rukovodstva stranke u Beogradu.
Imaju}i u vidu dosada{we oblike delovawa ekstremista iz SRS
na ovom podru~ju, kao i ciqeve stranke u svom politi~kom delovawu
i nastupu, pre svega prema aktuelnoj vlati u Republici Srbiji, koji
su i u proteklom periodu imali ekstreman karakter, nije iskqu~eno da }e nakon konsolidacije i regulisawa nekih unutra{wih organizacionih pitawa, wihova aktivnost postati organizovanija i sistemati~nija. U zavisnosti od razvoja trenutne politi~ke situacije u okru`ewu (R. Srpska i RSK), realno je o~ekivati da }e ekstremisti iz SRS “gubiti strpqewe”, te da }e u pripremawu uslova za
ostvarewe svojih ciqeva pribe}i i nelegalnim metodama rada i time dosada{wi neznatan stepen realne dru{tvene opasnosti wihovog delovawa podi}i na mnogo vi{i nivo.
U tom smislu, realno je o~ekivati da }e wihovi kontakti sa
ostalim opozicionim strankama zapo~eti u ovom periodu, postati
intenzivniji sa ciqem stvarawa jake udru`ene opozicije kao pandana vladaju}oj politi~koj stranci, a sa tim u vezi i iznala`ewe novih metoda nastupa, kako u Su{tini Republike Srbije, tako i van
we. Tako|e, i veze sa ekstremistima iz UGS “Nezavisnost” }e i}i uzlaznom linijom na osnovu zajedni~kih ciqeva u destabilizaciji aktuelne vlasti i na bazi obostrane zainteresovanosti za me|usobnu
saradwu. Tendencija sre|ivawa stawa u sopstvenim redovima, kao i
proces dogra|ivawa sistema teritorijalne organizovanosti ukazuju na te`wu ka omasovqewu stranke i stvarawu brojnije snage u na513
stupaju}em periodu, u kome o~ekuju vanredne izbore i osvajawe vlasti u Republici Srbiji, kao i u lokalnim organima vlasti.
MDCXXXI
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
11. 4. 1995.
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94534
Po~etna pozicija: 760A04
Krajwa pozicija: 760B06
Delovodni broj dokumenta: 23037
Broj snimaka: 15
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar resora dr`avne bezbednosti
Vaqevo
Br. 767
10. 4. 1995.
Resor dr`avne bezbednosti MUP Republike Srbije
–V uprava–, Beograd
U vezi va{eg zahteva Str. pov. br. 17300, od 18. 3. 1995. godine, dostavqamo vam prilog za izradu teme: “Aktivnost ekstremista iz
SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”.
Prilog: 1.
Na~elnik centra,
Qubodrag Gaji}
Centar RDB Vaqevo
V Odsek
8. 4. 1995. godine
“Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoru`avawe”
Pra}ewem ekstremne delatnosti pojedinaca i grupa kroz obrade, izdvojene slu~ajeve, akcije, operativna istra`ivawa i druge oblike operativnog rada, kao i pra}ewem pojavnih oblika ekstremi514
zma na teritoriji, do{lo se do podataka o poja~anoj aktivnosti ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke, koji su samostalno
ili u sprezi sa ekstremistima sli~nih opredeqewa zagovarali podrivawe i nasilno ru{ewe ustavnog poretka Republike Srbije, naru{avawe wenog teritorijalnog integriteta, izazivawe me|unacionalnih sukoba, ru{ewe svih grani~nih obele`ja prema Republici
Srpskoj i produbqivawe spoqne izolacije.
I Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista
SRS na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene opasnosti
Na podru~ju {esnaest op{tina koje pokriva Centar RDB Vaqevo, Srpska radikalne stranke nije organizaciono ustrojena u svim
op{tinama i ne postoji ~vr{}a homogenizacija i povezanost wenih
~lanova i simpatizera sa postoje}im op{tinskim odborima stranke, pa je tako i wihova aktivnost prvenstveno izra`ena kroz ekstremnu delatnost pojedinaca i to posebno za vreme hap{ewa, izdr`avawa kazne i izlaska iz zatvora Vojislava [e{eqa, lidera ove
stranke. Ekstremisti su svoju aktivnosti usmerili na lepqewe i
rasturawe plakata i letaka, u kojima se tra`ilo wegovo osloba|awe i pu{tawe na slobodu, ili su mu svojim pojedina~nim odlascima
na razne protestne skupove i manifestacije `eleli pru`iti podr{ku i odati puno priznawe za wegovu dosada{wu aktivnost, na planu nasilnog preuzimawa aktuelne vlasti u Republici Srbiji. U ve}ini ovih op{tina gde nisu registrovani op{tinski odbori SRS,
ili je wihova aktivnost zbog ~estih sukoba me|u ~lanstvom i rukovodstvom potpuno zamrla, prisutno je evidentno osipawe ~lanova i
wihovih simpatizera, pa se procewuje da je trenutno broj wihovih
sledbenika veoma mali, sa stalnom tendencijom daqeg opadawa i da
u dogledno vreme ne mogu predstavqati potencijalnu dru{tvenu
opasnost.
Aktivnost SRS na podru~ju op{tine Vaqevo bila je u usponu sve
do odlaska u Beograd Aleksandra Stefanovi}a, jednog od organizatora stranke, i weni osnovni oblici delovawa svodili su se na organizovawe tribina i mitinga, a registrovan je i slu~aj skrnavqewa spomenika palim borcima NOP-a u Vaqevu. Nakon odlaska Stefanovi}a na mesto predsednika Okru`nog odbora za Kolubarski
okrug izabrano je lice koje je dobrim delom finansiralo predizbornu kampawu stranke, ali s obzirom da nije imalo nikakvog ugleda u svojoj sredini, do{lo je do masivnog osipawa ~lanstva i prestanka bilo kakve aktivnosti ove stranke, te je usled toga naju`e ru515
kovodstvo SRS donelo odluku da se pristupi kadrovskim promenama
i animira aktivnost stranke na podru~ju Kolubarskog okruga ponovnim postavqawem A. Stefanovi}a za vr{ioca du`nosti predsednika Okru`nog odbora.
Na podru~ju op{tine Loznica, zbog neposredne blizine rati{ta u biv{oj Republici BiH, postojawa granice sa Republikom
Srpskom i odre|enih ekonomskih te{ko}a u funkcionisawu privrede, ekstremisti iz Srpske radikalne stranke na{li su prostor
za svoje delovawe kako kroz zvani~ne, tako i kroz neformalne oblike organizovawa. Pored klasi~nih politi~kih formi organizovawa i delovawa, pri ~emu su napadali program ekonomskih mera u celini, spoqnopoliti~ku orijentaciju SRJ i weno zalagawe
za mirovnu opciju u re{avawu oru`anih sukoba u biv{oj BiH, pojedini ekstremisti SRS, samostalno ili u sprezi sa istomi{qenicima, organizovali su {verc oru`ja u zemqi i inostranstvu, bavili se te`im oblicima privrednog kriminala, vr{ili fizi~ke
i oru`ane napade na na{e gra|ane, predstavnike organa vlasti i
pripadnike me|unarodnih institucija. Ve}i broj ekstremista
SRS i wihovih ideolo{kih veza, nakon prekida ekonomskih odnosa sa Republikom Srpskom, bavili su se uvozno-izvoznim poslovima izigravaju}i carinske i druge zakonske propise, ostvaruju}i
enormne zarade, ~ime su direktno naru{avali program ekonomskog
oporavka zemqe. U obavqawu navedenih inkriminisanih delatnosti vr{ili su korumpirawe slu`benika dr`avnih organa uprave
od carinika i milicionera na grani~nim prelazima, do slu`benika i odgovornih lica u raznim ministarstvima. Najekstremniji
me|u wima postavqali su eksplozivne naprave sa satnim mehanizmom u dvori{ta svojih neistomi{qenika (Loznica), ispaqivali
granate na grani~ni prelaz Trbu{nica, uznemiravali i pretili
pripadnicima posmatra~ke misije i milicionerima na grani~nim
prelazima i ostvarivali bezbedonosno-interesantne kontakte sa
stranim dr`avqanima.
Ekstremna delatnost pojedinih ~lanova i simpatizera SRS na
podru~ju op{tine [abac bila je usmerena na nasilno ru{ewe sistema, legalnih organa vlasti i rukovodstva Republike Srbije, a ~esti
objekti napada bili su i sredstva javnog informisawa zbog wihove
“medijske blokade”, Wihova aktivnost manifestovala se i kroz
stalnu povezanost sa istomi{qenicima i kriminalcima iz drugih
sredina, pru`awu za{tite, uzimawu reketa, {vercu i preprodaji
oru`ja, municije i razne tehni~ke robe, kao i anga`ovawu pojedina516
ca u svojstvu strana~kih poverenika na planu naoru`avawa i pru`awa pomo}i Srbima na podru~ju isto~ne Bosne.
Sada{wa aktivnost ekstremista SRS na na{em podru~ju usmerena je na odr`avawe raznih mitinga i skupova, na kojima se napada
i kritikuje predsednik Republike Srbije i najvi{e politi~ko i dr`avno rukovodstvo za uvo|ewe sankcija prema srpskom narodu u Republici Srpskoj, nacionalnu izdaju i kriminal u vrhovima vlasti,
koji je doveo do ekonomske, moralne i politi~ke propasti Republike Srbije. Pored ve} odr`anih, zagovarali su organizovawe mitinga u svim ve}im mestima Republike Srbije, {tampali i rasturali
letke, obezbe|ivali prevoz za svoje ~lanove i simpatizere i nagove{tavali ru{ewe grani~nih prelaza, rampi i objekata prema Republici Srpskoj u kojima su sme{teni na{i grani~ni organi i posmatra~i iz Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji. Pojedinci su javno podr`avali politiku Skup{tine Republike Srpske povodom odbijawa plana Kontakt grupe, optu`ivali najvi{e rukovodstvo Republike Srbije za separatizam, nacionalnu izdaju i prekid
svih politi~kih i ekonomskih odnosa sa Republikom Srpskom. O~ekivali su krah mirovne politike prema biv{oj BiH i komplikovawe odnosa u woj, potpuni slom ekonomske i politi~ke situacije u zemqi, itd. Zalagali su se za ujediwewe opozicije po pitawu polo`aja Srba u biv{oj BiH i re{avawu srpskog nacionalnog pitawa, uz
stalno kompromitovawe i razbijawe SPS, rasturawe Skup{tine i
wenih organa, izazivawe krvoproli}a i poja~ano propagandno delovawe o nedemokrati~nosti sistema, monopolu nad medijima i “dr`avnu represiju” u oblasti qudskih prava.
Na grani~nim podru~jima prema biv{oj BiH izazivali su nacionalnu i versku mr`wu i netolerantnost prema gra|anima muslimanske nacionalnosti, sa ciqem etni~kog ~i{}ewa lokaliteta na
kojima su nastaweni, a registrovana su i nastojawa da u organima
unutra{wih poslova ostvare {to ve}i uticaj i svoja upori{ta kako
na podru~ju Centra, tako i u pograni~nim op{tinama Republike
Srpske. Procewivali su da najja~a upori{ta imaju u MUP-u i da }e
postepeno i}i na zadobijawe poverewa u ovim strukturama. Smatrali su da Vojska SRJ ne predstavqa nikakvu realnu snagu, da je bremenita unutra{wim problemima, te da se ne mo`e koristiti u slu~aju izazivawa pu~a.
U toku 1994. godine, postepeno dolazi do stagnacije u radu i osipawa ~lanstva Srpske radikalne stranke na na{em podru~ju, {to je
izazvalo odre|ene sukobe i raskole me|u wima, te je do{lo do obra517
zovawa inicijativnog odbora za formirawe op{tinskih odbora radikalne stranke Srbije i daqih podela me|u ~lanstvom SRS na na{em podru~ju. U posledwe vreme, na podru~ju CRDB Vaqevo do{lo
je do naglog pada popularnosti V. [e{eqa i wegove stranke i osipawa ~lanstva, zbog zagovarawa ekstremnih stavova u re{avawu konflikata na prostorima biv{e Jugoslavije, kao i zagovarawa vanparlamentarnih metoda na destabilizovawu politi~ko-bezbednosne situacije i ru{ewa ustavnog poretka Republike Srbije.
Imaju}i u vidu napred izneto, procewujemo da ekstremisti Srpske radikalne stranke na podru~ju ovog centra, i pored svega, predstavqaju najinteresantniju grupaciju i realnu dru{tvenu opasnost,
i da }e kroz kori{}ewe odre|enih slabosti u funkcionisawu pravne dr`ave, istrajavawu rukovodstva Republike Srpske na odbijawu
plana Kontakt grupe na mirnom re{avawu odnosa u biv{oj Republici BiH, te zalagawu na nacionalnom konstituisawu dr`ave, dobiti
prostor za delovawe i regrutovawe svojih istomi{qenika, pri ~emu bi glavni nosioci takve orijentacije bili predsednici op{tinskih odbora SRS i lica sklona destruktivnom i kriminalnom pona{awu.
2. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnost wihovih sledbenika
Glavni nosioci ekstremne delatnosti iz redova Srpske radikalne stranke na podru~ju CRDB Vaqeva, regrutuju se uglavnom iz
krugova rukovodstva stranke i pojedinih op{tinskih i okru`nih
odbora, biv{ih pripadnika paravojnih formacija i jednog broja
vlasnika privatnih preduze}a i biznismena, koji su davali znatna
finansijska sredstva za finansirawe predizbornih kampawa, organizovawe raznih protestnih skupova i manifestacija, {tampawe
letaka, pamfleta i drugog propagandnog materijala i wegovo rasturawe. U svojoj ekstremnoj delatnosti usmerenoj na pridobijawe novih ~lanova i simpatizera stranke, nastojali su da steknu poverewe
i regrutuju {to vi{e lica i iz struktura dr`avnih organa vlasti,
posebno u organima unutra{wih poslova na podru~ju op{tine Loznica, gde, po sopstvenim procenama, imaju jaka upori{ta i oko 25
odsto svojih ~lanova i simpatizera. Iz propagandnih razloga, formalno se kroz ~lanske pristupnice odr`ava broj ~lanova, pla}awem
~lanarine od strane pojedinih biznismena, kako bi se u javnosti
stvorio utisak o omasovqewu ~lanstva i simpatizera SRS, mada je
evidentno da je drasti~no opao interes gra|ana za u~lawewe i bilo
kakvu aktivnost u ovoj stranci, ~ak i u onim sredinama gde ina~e
518
Srpska radikalne stranka ima lokalnu vlast osvojenu na vi{estrana~kim izborima 1992. godine. Na{a procena je da Srpska radikalna stranka na ovom podru~ju ima svega par hiqada svojih ~lanova i
simpatizera, koji se iz dana u dan sve vi{e osipaju, zbog vo|ewa izuzetno agresivne politike od strane rukovodstva ove stranke i wihovih sve u~estalijih nastojawa da nasilnim putem sru{e ustavni poredak Republike Srbije i do|u na vlast krvoproli}em i izazivawem
gra|anskog rata. Najekstremnija lica iz ove stranke, koja u svojim
redovima ima i ve}i broj lica sklonih vr{ewu kriminalnih i drugih nedozvoqenih aktivnosti, redovno se sagledava kroz slo`ene
oblike operativnog rada i prati se wihova ekstremna delatnost na
planu povezivawa sa istomi{qenicima i preduzimawa subverzivnih aktivnosti sa ciqem ru{ewa i osvajawa aktuelne vlasti u Republici Srbiji.
3. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoru`avawa pripadnika SRS
Na podru~ju Centra RDB Vaqevo iz redova S^P i SRS, po~etkom 1991. godine, formirane su paravojne formacije preko dobrovoqaca ili wihovih ukqu~ewa u organe unutra{wih poslova i teritorijalne odbrane, koji su se naoru`avali i obu~avali u rukovawu
vatrenim oru`jem, a sve sa ciqem upu}ivawa na ratna podru~ja u Republiku Hrvatsku. U kasnijem periodu dobrovoqci S^P iz Loznice predstavqali su okosnicu za formirawe “Lete}e ~etni~ke brigade” koja bi se koristila na tzv. “kriznim podru~jima” Republike
Hrvatske i biv{e BiH. Na na{em podru~ju nisu vr{ili obuku u rukovawu naoru`awem i kondicione pripreme, ve} su to radili na rati{tima: SAO Krajine, SAO Barawe, Slavonije i Zapadnog Srema,
zajedno sa ~lanovima SRS i wihovim istomi{qenicima sa ovih
podru~ja. Nakon povratka sa rati{ta, rukovodstvo SRS u Beogradu
stalno je dr`alo dobrovoqce u kursu svih zbivawa kroz organizovawe sastanaka, upoznavawe sa ukupnom situacijom i kooptirawem pojedinaca u op{tinske odbore SRS. Aktivnost ekstremista SRS na
podru~ju op{tine Vaqevo usmeravana je, preko kontakata Aleksandra Stefanovi}a sa ekstremistima iz redova ~etni~ke emigracije
oko obezbe|ivawa finansijske pomo}i za delatnost S^P u zemqi,
na planu stvarawa, opremawa i naoru`avawa paravojnih formacija,
kao i okupqawa jedne ~vrste i homogene grupe pripadnika S^P iz
Vaqeva, sa ciqem wihovog naoru`avawa i upu}ivawa na podru~je isto~ne Slavonije. Povratkom sa rati{ta, ova grupa je pokazala poseban interes za magacine i skladi{ta naoru`awa i vojne opreme u
519
Vaqevu i okolini, izu~avaju}i na~in obezbe|ewa, ja~inu jedinica,
broj i polo`aj stra`arskih mesta, raspored magacina u skladi{tima i sli~no. Istovremeno, povezuju se sa istomi{qenicima iz Kragujevca i Aran|elovca u vezi dogovora o na~inu formirawa, opremawa i naoru`avawa paravojnih formacija, a ujedno nastavqaju sa
prikupqawem naoru`awa i druge vojne opreme, nakon ~ega sledi akcija SUP-a Vaqevo i oduzimawe ve}ih koli~ina oru`ja, bombi i
razne municije.
Na podru~ju op{tine [abac nisu registrovani slu~ajevi paravojnog organizovawa i naoru`avawa ~lanova i simpatizera SRS, izuzev stvarawa dobrovoqa~kih jedinica, koje su u~estvovale na rati{tima Republike Srpske Krajine u sklopu teritorijalnih jedinica
iz [apca.
Nakon toga, sve do maja 1994. godine, nije se raspolagalo operativnim saznawima o postojawu ili stvarawu paravojnih formacija,
kada je u organizaciji Okru`nog odbora SRS Loznica organizovan
upis dobrovoqaca SRS i pripreme za wihovo upu}ivawe na rati{te
u biv{u BiH. Iako je ukupna organizacija po ovom pitawu bila
usmerena preko najekstremnijih i ve} dokazanih “boraca” SRS i
predsednika op{tinskih i okru`nih odbora na na{em podru~ju, odziv dobrovoqaca je bio izuzetno mali i cela akcija je ubrzo propala.
Na{a najnovija saznawa ukazuju da pojedini ekstremisti iz Loznice i Vaqeva, u kontaktu sa istomi{qenicima iz Beograda, nastoje obezbediti ve}e koli~ine oru`ja, municije i eksploziva iz Republike Srpske, sa ciqem preprodaje istog na podru~je Kosova i
Metohije i BJRM, gde me|u licima albanske nacionalnosti vlada
veliko interesovawe za kupovinom svih vrsta oru`ja i druge vojne
opreme. Posebno je ispitivana mogu}nost ilegalnog nabavqawa plasti~nog eksploziva i upaqa~a proizvedenih u fabrici vojnog naoru`avawa HK “Kru{ik” u Vaqevu, radi ru{ewa odre|enih objekata
i postrojewa.
Dosada{wim operativnim radom nismo do{li do podataka o postojawu paravojnih formacija na na{em podru~ju, ili organizovanom ilegalnom naoru`avawu pripadnika Srpske radikalne stranke,
ali prikupqena saznawa nedvosmisleno ukazuju da ve}ina dobrovoqaca SRS i wihovih sledbenika, ilegalno poseduje oru`je doneto sa
rati{ta ili nabavqeno putem {vercerskih kanala. Ovakvoj situaciji doprinosi i neposredna blizina rati{ta u biv{oj BiH, koja
pru`a mogu}nost dodatnog naoru`avawa, s obzirom da najekstremnija lica iz SRS, posredstvom li~nih ili ideolo{kih veza, mogu na520
baviti potrebno naoru`awe i municiju preko Vojske Republike
Srpske i organa unutra{wih poslova, u kojima imaju brojne veze i
jaka upori{ta i isto ilegalnim kanalima prebacivati u SRJ.
4. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
Dosada{wa operativna saznawa ukazuju na intenzivniju me|usobnu povezanost ekstremista SRS na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ali isto tako i na spregu sa ekstremistima iz
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Pored me|usobne
povezanosti, uo~ena su nastojawa ekstremista SRS iz [apca da
ostvare ~vr{}e kontakte sa ~lanovima Srpskog pokreta otpora sa
Kosova i Metohije i ekstremnim licima iz redova sve{tenstva
SPC, pre sveta na planu pridobijawa lica iz ovih sredina za ostvarivawe svojih ciqeva.
U svojoj dosada{woj delatnosti, ekstremna lica SRS sa na{eg
podru~ja, uglavnom su redovno kontaktirala sa naju`im rukovodstvom Centrale u Beogradu i sprovodila wihove direktive i smernice, ali je registrovana i wihova povezanost sa ekstremistima iz
drugih sredina u Republici Srbiji, prvenstveno na planu pru`awa
pomo}i u lepqewu i rasturawu letaka, pamfleta i drugog propagandnog materijala. U onim op{tinama koje pokriva CRDB Vaqevo,
gde ne postoje registrovani op{tinski odbori SRS, ili se sprovo|ewe bilo kakvih ekstremnih aktivnosti nije moglo izvesti zbog
neaktivnosti i ~estih sukoba izme|u rukovodstava i ~lanova op{tinskih i okru`nih odbora ove stranke. Pojedina~ni kontakti sa
ekstremistima i istomi{qenicima na podru~ju jugoisto~ne Srbije
ostvarivani su uglavnom radi organizovawa izvozno-uvoznih i {pekulativnih poslova, ali su registrovani i kontakti sa ovim licima
u ciqu ilegalnog prebacivawa oru`ja i municije iz Republike Srpske u SRJ i wegovo daqe distribuirawe u Bugarsku, BJRM i neka mesta Kosova i Metohije.
Posredstvom naju`e rukovodne strukture u Regionalnom odboru
SRS u Loznici, izvr{eno je ~vr{}e povezivawe sa ekstremistima
na podru~ju [apca i wihovi stalni kontakti usmereni na ostvarivawe zajedni~kih aktivnosti i spregu sa eskstremistima SRS i SDS
u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
U Republici Srpskoj prisustvo ekstremista Srpske radikalne
stranke posebno se ose}a na podru~ju Zvornika, Bijeqine i [ehovi}a, gde postoje wihovi odbori i jaka upori{ta u organima unutra{wih poslova i pojedinim privrednim sredinama, u kojima su u mo521
gu}nosti da obezbede neophodnu dokumentaciju za ostvarivawe raznih zloupotreba i mahinacija, kao i materijalna i finansijska
sredstva neophodna za daqi rad stranke. Uz pomo} svojih ~lanova i
simpatizera, poznatih privrednika i ratnih profitera, koji imaju
uticaja u svim segmentima dru{tvenog i politi~kog organizovawa,
u vi{e navrata su organizovali poslove {pekulativne prirode i
ostvarivali veliku materijalnu dobit, a registrovani su i slu~ajevi ilegalne nabavke oru`ja i municije, koje je uhodanim kanalima
prebacivano u SRJ i deqeno ~lanovima i simpatizerima SRS sa na{eg podru~ja.
Ekstremisti SRS iz Loznice i [apca ostvarivali su ~vrste veze i kontakte i sa pojedinim privrednim i politi~kim rukovodstvima u Republici Srpskoj iz redova SDS, koja su pru`ila punu podr{ku rukovodstvu Republike Srpske, prihvatila ratnu opciju i otvoreno se konfrontirala stavovima SRJ i Republike Srbije u re{avawu konflikata u biv{oj Republici BiH. U kontaktima sa istomi{qenicima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine javno
su optu`ivali predsednika Republike Srbije da je vo|ewem pogre{ne politike podelio srpsku bra}u uspostavqawem granica na Drini, da }e uskoro izgubiti vlast, ~ime }e se automatski stvoriti neophodni uslovi za ujediwewe svih srpskih zemaqa.
5. Mere i radwe RDB preduzete u proteklom periodu (1994. i
1995) na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
Prema ekstremistima SRS sa podru~ja CRDB Vaqevo preduzimane su mere na pra}ewu, otkrivawu i presecawu svih nedozvoqenih
delatnosti, a posebno prema organizatorima i inicijatorima koji
su zagovarali i pozivali na nasiqe i drugu protivustavnu delatnost
i rasvetqavan karakter wihovih veza sa istomi{qenicima kako u
zemqi, tako i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Operativnim radom na teritoriji izdiferenciran je jedan broj
lica koja su, kao dobrovoqci SRS, vr{ila genocid nad muslimanskim stanovni{tvom i u sklopu vo|ewa obrada prema najekstremnijim licima iz ove grupacije, preduzimane su mere i radwe RDB na
identifikovawu, rasvetqavawu i preduzimawu represivnih mera i
prema drugim licima za koja su postojala operativna saznawa da se
bave ratnim profiterstvom, {vercom ilegalnog naoru`awa i municije ili bilo kojom drugom protivustavnom delatno{}u.
U proteklom periodu Centar RDB Vaqevo je zaveo jednu operativnu i {est prethodnih obrada prema onim licima za koje je postojala polazna sumwa da zagovaraju nasilnu promenu vlasti, da su na ra522
ti{tima u biv{oj BiH vr{ili genocid nad civilnim stanovni{tvom ili se bavili organizovanim {vercom oru`ja, automobila i
druge tehni~ke robe, a jedan broj lica se prati i kroz formu slu~ajeva za izu~avawe. Resoru javne bezbednosti pru`ena su mnogobrojna
saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja od strane ekstremista SRS,
koja su preduzimawem zakonskih mera oduzeta i protiv jednog broja
lica pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nih dela iz ~lana 33
Zakona o dr`awu i no{ewu oru`ja. Me|u ovim licima posebno je karakteristi~na grupa ekstremista SRS iz Loznice koja je podmetala
minsko-eksplozivne naprave sa satnim mehanizmom, a u stambenim i
drugim prostorijama krila ve}e koli~ine automatskog oru`ja, municije i plasti~nog eksploziva, namewenog za izvo|ewe teroristi~kih akcija.
6. Procena daqeg delovawa ekstremista SRS
Realno se mo`e o~ekivati da }e ekstremisti SRS na ovom podru~ju, prate}i generalnu politiku rukovodstva Srpske radikalne
stranke, delovati u skladu sa wegovim proklamovanim instrukcijama i stavovima, prvenstveno kroz blokirawe rada skup{tinskih i
lokalnih organa, organizovawem protestnih mitinga i infiltrirawem u sve oblike organizovanih protesta gra|ana, radi destabilizacije politi~ko-bezbednosne situacije. I u narednom periodu
mogu se o~ekivati pojedina~ni napadi na predstavnike pograni~nih
organa vlasti i stranih institucija i podsticati gra|ani na nasilno ru{ewe onih organa i dr`avnih subjekata koji realizuju stavove
vlade SRJ i Republike Srbije vezanih za prekid ekonomskih i politi~kih odnosa sa Republikom Srpskom. U svojoj ekstremnoj delatnosti intenzivira}e i propagandnu aktivnost na terenu, kao i ~e{}e
prisustvo u Republici Srpskoj, radi stvarawa odbojnosti i nezadovoqstva gra|ana ukupnim postavqawem najvi{ih dr`avnih organa
na unutra{wem i me|unarodnom planu, sa ciqem podizawa politi~kog rejtinga i ostvarivawa strana~kih interesa. Svoju ekstremnu
aktivnost i daqe }e usmeravati na organizovawe protestnih skupova i mitinga na na{em podru~ju, kako bi procenili svoje snage, mogu}nosti i podr{ku {irih narodnih masa za ostvarivawe sopstvenih ciqeva, eventualno raspisivawe novih izbora i preuzimawe aktuelne vlasti.
S obzirom na sopstvene procene da im trenutna situacija u Republici Srbiji ide na ruku i da bi eventualno priznavawe Republike Hrvatske i biv{e BiH od strane SRJ, oslabilo poziciju predsednika Republike Srbije i SPS-a, nastoja}e da takvu situaciju isko523
riste da nasilnim putem sru{e sada{wi sistem i najvi{e rukovodstvo Republike Srbije.
U ciqu sticawa materijalne koristi, nastavi}e sa ilegalnom
nabavkom i preprodajom oru`ja i municije, kao i uvozom deficitarne robe u SRJ, a u slu~ajevima preduzimawa represivnih mera prema
wima, optu`iva}e predstavnike dr`avnih organa za tendenciozno i
nezakonito pona{awe samo zato {to su ~lanovi Srpske radikalne
stranke.
MDCXXXII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 94745
Po~etna pozicija: 775D06
Krajwa pozicija: 775D10
Delovodni broj dokumenta: 23521
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar resora dr`avne bezbednosti
Gwilane
Br. 1119
11. 4. 1995.
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
– Resor dr`avne bezbednosti – V uprava, Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam informaciju o aktivnostima
SRS, vezano za izradu teme: “Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoru`avawe”.
Kucano u 2 primerka
1. prim. naslovu
1. prim. arhivi
Na~elnik CRDB Gwilane,
Bo`idar Trajkovi}
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar RDB Gwilane
524
4. 4. 1995.
Strogo poverqivo
Informacija
U skladu sa izradom Plana rada analiti~kih poslova i zadataka
u 1995. godini, dostavqamo prilog za izradu teme: “Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i
naoru`avawe”.
Uvo|ewe vi{epartijskog sistema 1990. godine, koje je u eufori~nom naletu dovelo do formirawa velikog broja politi~kih partija, stranaka i udru`ewa na tlu prethodne Jugoslavije, nije ostavilo
ravnodu{nim ni pripadnike srpske i crnogorske nacionalnosti nastawene na prostorima Kosova i Metohije, odnosno podru~ja na{eg
Centra RDB Gwilane. Na na{em podru~ju od opozicionih politi~kih partija i stranaka najvi{e pristalica imaju Srpski pokret obnove, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije, koje
u posledwe dve godine i ne ispoqavaju neku posebnu aktivnost. Pre
bi se moglo re}i da pomenute politi~ke partije vi{e egzistiraju na
papiru, nego {to wihovi ~elnici preduzimaju bilo kakve aktivnosti na na{em terenu.
Vezano za SRS, karakteristi~no je da ona ima svoje odbore u sve
~etiri op{tine koje pokriva na{ centar (Gwilane, Kamenica, Vitina, Uro{evac) ali sem aktivnosti koje su preduzimane u vreme prvih i drugih vi{estrana~kih izbora u Republici Srbiji, nisu registrovane u me|uvremenu neke posebne aktivnosti.
Na ~elu Op{tinskog odbora SRS u Gwilanu nalazi se Stojanovi} Filip, poslanik u Saveznoj skup{tini, poznat na{oj javnosti
vi{e po ekscesu koje su on, [e{eq i jo{ nekoliko lica inicirali
u Saveznoj skup{tini, nego po svojim izlagawima. ^lanove SRS u
Gwilanu, kojih jedva da ima dvadesetak, ~ine lica ni`eg obrazovawa,
iskompromitovana lica i lica od nepoverewa, zatim lica koja poti~u iz porodica ~iji su se roditeqi ili bli`a rodbina borili na
strani okupatora, lica problemati~nog pona{awa koja su zbog svoje kriminalne delatnosti dolazili u sukob sa zakonom i sli~no.
Zbog ovakvog sastava me|u ~lanovima SRS, jo{ pre ~etiri godine,
odnosno neposredno po osnivawu, do{lo je do podela i odvajawa jedne struje sastavqene od desetak intelektualaca, koji su se distancirali od grupe predvo|ene Stojanovi} Filipom. Do podvajawa je posebno do{lo 1993. godine, kada je 2. oktobra u manastiru Draganac,
op{tina Gwilane, na inicijativu Stojanovi} Filipa do{lo do
formirawa srpskog ~etni~kog odreda. Uz ~etni~ku zastavu, ikono525
grafiju Vojislava [e{eqa, ukr{tene kame i pi{toqe, prisutni su,
wih oko dvadeset, polo`ili zakletvu. Sve~anom ~inu su prisustvovala i lica van podru~ja Gwilana, odnosno ~lanovi drugih op{tinskih odbora SRS. Kao goste posebno izdvajamo Branislava Vaki}a,
biv{eg saveznog poslanika i Kmetovi} Traj~eta, obojica iz Ni{a.
Sem ovog osniva~kog sastanka, S^O nije preduzimao nikakve druge
aktivnosti.
Za sada ne raspola`emo podacima da ~lanovi SRS sa podru~ja
na{eg centra poseduju oru`je, ali, s obzirom da su pojedinci bili na
rati{tima u Republici Hrvatskoj i biv{oj BiH, nije iskqu~eno da
neovla{}eno poseduju naoru`awe, na ~emu se od strane RJB preduzimaju odre|ene mere. Tako je protiv Maksimovi} Blagoja, nastawen u
selu Klokot, op{tina Vitina, koji je u vi{e navrata boravio na rati{tu u Republici Hrvatskoj i biv{oj BiH, podneta krivi~na prijava zbog nelegalnog posedovawa oru`ja, ka`wivo po ~lanu 33 Zakona o oru`ju Republike Srbije. Za Blagoja ne raspola`emo podacima
da u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini odr`ava veze
sa politi~kim istomi{qenicima, jer ako i odr`ava veze sa nekim
licima, onda se to vi{e odnosi na {verc oru`ja ili profiterstvo.
Pojedini ~lanovi SRS, poput Vilotijevi} Dragana, komercijalnog direktora u Fabrici baterija u Gwilanu, svojim pona{awem
destruktivno deluju na zaposlene i unose razdor u ovaj kolektiv. Me|u zaposlenima vlada uverewe da Vilitojevi} smi{qeno radi po zadacima Vojislava [e{eqa, sa kojim je u dobrim odnosima, oslovqavaju se sa “kume”, svojim splektarewem i sli~nim pona{awem ima za
ciq da unese razdor i nemir, i stvori jo{ ve}u nesigurnost me|u
radnicima u ovom kolektivu. Otac Vilotijevi}a je za vreme Drugog
svetskog bio harmonika{ u odredu Dra`e Mihajlovi}a.
^lanovi SRS, s obzirom da se wihova aktivnost svodi na me|usobne kontakte tri do ~etiri lica okupqenih oko Stojanovi} Filipa, ne predstavqaju neku dru{tvenu opasnost, niti su takvog autoritativnog pona{awa da bi u odre|enom trenutku mogli da povedu
ve}i broj lica za sobom.
Kucano u 2 primerka
1. prim. RDB V uprava MUP RS
1. prim. CRDB Gwilane
Na~elnik CRDB Gwilane,
Bo`idar Trajkovi}
Analiti~ar:
Svetlana Ne{i}
526
MDCXXXIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
12. 4. 1995. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 9594626
Po~etna pozicija: 766E08
Krajwa pozicija: 766E09
Delovodni broj dokumenta: 23307
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
odeqewe RDB Sombor
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam
Izve{taj o primeni operativno-tehni~kog sredstva
I
Izvor: TKTR
Podaci se odnose na “Eru”, registarski broj 41001734, PO po
srpskom ekstremizmu i wihove veze – bezbednosno interesantna lica.
U periodu od 20. 3. do 5. 4. 1995. godine, po osnovu primena OTS
TKTR na “Eru”, PO po srpskom ekstremizmu, do{li smo do vi{e
kontakata sa bezbednosno interesantnim licima.
Izve{taj o primeni OTS se podnosi 6. 4. 1995. godine.
II
Primena OTS TKTR na “Eri”, PO po srpskom ekstremizmu, koristi se od juna 1994. godine sa ciqem pra}ewa i utvr|ivawa karaktera wegovih veza.
III
Perica Jankovi} (Perica je predsednik S^P u Somboru) je telefonom kontaktirao Vojvodi} Milorada. Sa istim se dogovara da
idu u Bogojevo u Cigan malu, popri~aju sa Ciganima, izvr{e priti527
sak na wih i u~lane ih u SRS. Ka`e da u Bogojevu 40 odsto stanovnika ~ine Cigani, a vlast se osvaja brojno{}u ~lanstva.
Tako|e, Perica je nazvao kancelariju SRS u Beogradu, tra`e}i
izvesnu Qiqu, javio se [e{eq interesuju}i se za rad stranke u Somboru, kao i da li primaju neke ~lanove. Perica je rekao da na tome
radi posebna ekipa, dok on radi na prikupqawu dobrovoqaca. Tada
mu je [e{eq skrenuo pa`wu da vi{e ne rastura skupove verskih
sekti jer to nije posao stranke, wegovo je da ubacuje klicu, a da to
drugi rade i da se on ne eksponira. Daqe, [e{eq se interesovao da
li ima dobrovoqaca koji bi i{li na Majevicu, kao i zainteresovanih da u|u u Tuzlu, s tim da se radi na nabavci uniformi, jer je na
Majevici velika kriza za uniforme. Pitao je za raspolo`ewe u
stranci i da li ima sva|a. Perica je odgovorio da nema i da su se bacili na koalicioni rad sa DS, jer je takva odluka doneta na lokalnom nivou. Tome se [e{eq iznenadio. Me|utim, Perica je objasnio
da se sa wima radi u okviru izbora za osvajawe poslani~kih mesta,
kao i kompletne op{tinske vlasti. Na to je [e{eq rekao, ako ostane ovaj zakon idemo svi sa svojim kandidatima na svim izbornim jedinicama, to je ako budu dva kruga, ako bude jedan krug dogovori}emo
se sa DS o podeli. Tako|e, [e{eq skre}e pa`wu da je najpre~i rad
u svojoj